Burek sa sirom

Naziv burek sa sirom u Srbiji je uobičajen, iako se terminologija u susednim kuhinjama razlikuje. Ovaj recept prati srpsku kućnu logiku okrugle pite od gotovih tankih kora i punomasnog belog sira. Ne koristi jaja, jogurt ni kiselu pavlaku, pa ostaje jasno odvojen od bogatijeg fila za gibanicu.

Ključ strukture nije u složenom filu već u načinu slaganja kora. Dve do tri kore postavljaju se kao omotač pleha, sa krajevima koji prelaze preko ruba. Ostatak se gužva u labave slojeve. Takav raspored stvara mnogo nepravilnih ivica koje mogu da porumene i ostanu hrskave umesto da se slepe u jednu kompaktnu ploču.

Mešavina od 250 ml vode, 150 ml ulja i 5 g soli služi da kore dobiju vlagu i masnoću bez teškog mlečnog preliva. Pošto se voda i ulje brzo razdvajaju, potrebno ih je ponovo umutiti pre svakog prskanja. Ne treba sipati veliku količinu na jedno mesto; cilj je ravnomerno vlaženje tankih slojeva.

Punomasni beli sir ostaje u vidljivim džepovima kroz dubinu pite. Njegova slanost se razlikuje od proizvođača do proizvođača, zato je dodatna so strogo odmerena na 5 g. Sir se mrvi, ne pretvara u krem. Tako se u pečenom bureku razlikuju hrskava kora, mekši unutrašnji slojevi i sočni džepovi sira.

Pečenje traje 40–45 minuta na 180 °C. Burek je spreman kada je površina ujednačeno zlatnosmeđa, obod hrskav, a sredina vrela i povezana, bez vidljive vodene zone. Posle toga sledi 10 minuta odmora: dovoljno da para popusti i da se osam kriški seče čisto, ali ne toliko dugo da cela kora omekša.