Drob de miel je slano rumunsko jelo koje se naročito vezuje za Uskrs. Naziv označava rumunski drob, ali opis „hleb od jagnjećih iznutrica“ ne prenosi sasvim njegovo mesto na prolećnoj prazničnoj trpezi: reč je o pažljivo začinjenom predjelu koje se seče na kriške, a pravi se od jagnjećih iznutrica, svežeg mladog bilja i jaja. U mnogim domaćinstvima priprema se uz druga uskršnja jela, dok se porodični recepti razlikuju po izboru iznutrica, količini zelenila, vezivu i oblozi. Ova verzija zadržava rumunski naziv i karakterističnu vezu jagnjetine, mladog luka, mladog belog luka, peršuna, mirođije i jaja.
Iznutrice su osnova jela, ali ne postoji jedinstven sastav koji bi važio za svaki mesarski set ili kućni recept. Često se koriste jagnjeća džigerica i srce, a pluća i bubrezi dodaju se kada su dostupni; ponegde se koristi i slezina. Tačna kombinacija zavisi od jagnjeta, lokalne navike i ponude mesara. Zato za ovaj recept treba nabaviti sveže iznutrice namenjene ishrani i držati ih rashlađene do pripreme. Mešavina daje slojevit ukus: džigerica je punija, a srce ima čvršću, mesnatiju teksturu. Navedena količina odgovara kućnom hlepcu, ali nije propisani odnos koji bi morao da se ponovi u svakoj verziji.
Pre kuvanja iznutrice treba pažljivo pregledati i obrezati. Rasecite srce da uklonite ugruške, odstranite čvrste cevi, opne i višak masnoće, pa površinu posušite papirnim ubrusom. Ovaj recept ne nalaže ispiranje sirovog mesa pod mlazom vode, jer kapljice mogu da raznesu sirove sokove po sudoperi i radnoj površini. Bubrege prepolovite, a zatim sve komade kuvajte u vodi; na početku se može pojaviti pena koju treba skinuti. U rumunskim receptima uobičajeno je kuvanje. Srce i pluća traže više vremena nego džigerica, koja se lako isuši ako se predugo kuva. Zato se džigerica dodaje kasnije, a gotovost se proverava na najvećim komadima.
Kuvane iznutrice prvo dobro ocedite, pa ih ostavite da se prohlade pre seckanja. Sitno seckanje nožem daje hlepcu teksturu u kojoj se vide mali komadi, a ne glatku pastu. U nekim domaćinstvima deo ili cela smesa prolaze kroz mašinu za mlevenje; nož ostavlja rustičniji i izraženiji presek. U oba slučaja važno je da se iznutrice ocede pre mešanja. Višak tečnosti može da razredi nadev, oteža stezanje i učini da se kriške mrve. Malo potopljenih prezli služi kao blago vezivo; postoje i porodične verzije koje se oslanjaju gotovo samo na jaja.
Mladi luk i mladi beli luk daju smesi prolećnu, blago slatku osnovu. Kratko ih izdinstajte na ulju, tek toliko da omekšaju i izgube sirov ukus, ali da ne porumene. Peršun i mirođija unose svežinu i uravnotežuju zemljani ukus iznutrica. Neke porodice dodaju i ljupčac ili drugo sezonsko zelje; to su varijante, a ne obavezni sastojci ove verzije. Bilje treba da bude dovoljno obilno da se prepoznaje u svakom zalogaju, ali ne toliko sitno iseckano da nestane u smesi. Iseckajte ga neposredno pre mešanja i sjedinite sa prohlađenim lukom.
Sirova jaja povezuju smesu tokom pečenja, dok tvrdo kuvana jaja poređana po sredini daju prepoznatljiv presek. Potopljene prezle zadržavaju deo vlage. Kada je dobro povezana, smesa se drži kada je pritisnete, ali nije sabijena niti vodena. Ako deluje suvo, dodajte malo sačuvane vode za potapanje, najviše 15 ml; ako je rastresita i vlažna, ostavite je kratko da stoji ili umešajte malo prezli. Pre sirovih jaja ne kušajte nadev. Posolite ga nakon mešanja, uzimajući u obzir da kuvane iznutrice već imaju svoj ukus.
Jagnjeći prapur, tanka mrežasta masna opna, tradicionalna je obloga koja tokom pečenja obavija hleb. Ona se topi i pomaže da površina ostane sočna. Van mesare ga nije uvek lako naći, pa papir za pečenje predstavlja praktičnu zamenu za kućnu rernu. Papir daje oblik i olakšava vađenje, ali ne pruža bogatu i nežnu opnu koju daje prapur. Kalup za hleb podupire smesu, a ivice prapura mogu se preklopiti preko vrha. Kuvana jaja poređajte po sredini kako bi ih svaka kriška obuhvatila.
Pecite dok se smesa ne stegne i površina ne porumeni, ali bezbednost procenjujte termometrom. Pošto hleb sadrži seckane jagnjeće iznutrice i sirova jaja, najdeblji deo mora da dostigne najmanje 71 °C. Sondu zabodite u smesu, a ne u kuvano jaje. Kuvana jaja treba da budu čvrsta i pre slaganja. Boja korice ili izgled preseka nisu zamena za proveru temperature. Sirove iznutrice držite odvojeno od hrane koja se jede bez kuvanja, a ruke, nož i dasku operite i dezinfikujte posle obrade. Tako se jelo priprema bez mešanja sirovih i gotovih namirnica.
Drob može da se posluži topao, ali se u mnogim rumunskim domaćinstvima hladi kako bi se uredno sekao. Ostavite ga kratko u kalupu, zatim ga rashladite i stavite u frižider na vreme; ako želite hladne, pravilne kriške za praznični tanjir, planirajte dodatno vreme. Poslužite ga uz senf, mladi luk, rotkvice, zelenu salatu ili drugo hrskavo prolećno povrće. Sveži dodaci uravnotežuju pun i gust hleb, a začinsko bilje osvežava ukus. Može biti obilnije predjelo ili deo uskršnjeg obroka.
Pošto hleb sadrži kuvano meso, jaja i vlažno začinsko bilje, čuvajte ga u frižideru, a ne u ostavi. Ostatke podelite u plitke posude i rashladite u roku od dva sata; potrošite ih za tri do četiri dana ili zamrznite porcije. Zamrznute kriške odmrznite u frižideru, a ostatke pri podgrevanju zagrejte do 74 °C. Ako ga poslužujete hladnog, držite tanjir rashlađen i brzo vratite ostatke u frižider. Ova pravila čuvanja odnose se na gotovo jelo; drob se ne konzervira za ostavu.
