Hochepot flamand sa govedinom, svinjetinom, piletinom i zimskim povrćem
Hochepot flamand pripada zimskoj kuhinji Francuske Flandrije i susednih severnih oblasti, gde se više vrsta mesa i čvrsto zimsko povrće kuvaju u istom loncu. Može se opisati kao flamanski lonac sa mesom i povrćem, ali svođenje na generički pot-au-feu gubi njegov identitet: kombinaciju više vrsta mesa, dugo i vrlo tiho krčkanje i bujon koji se služi zajedno sa čvrstim delovima jela.
Tri vrste mesa ulaze u lonac u različito vreme. Goveđa plećka i svinjska plećka zahtevaju najduži početni period, pileći bataci se dodaju kasnije, a povrće tek kada su tvrđi komadi već dobrim delom omekšali. Kelj, šargarepa, praziluk, repa, celer i krompir seku se krupno, jer na tanjiru treba da ostanu jasno vidljive različite vrste mesa i povrća.
Bujon treba jedva da se pomera. Jako ključanje lomi povrće, uvodi više masnoće u tečnost i udaljava jelo od čistog, bistrog karaktera. Skidanje pene pri prvom zagrevanju i delimično poklopljen lonac pomažu da tečnost ostane urednija dok tvrđi komadi postepeno omekšavaju.
Za posluživanje i nutritivni obračun kost i jestivo meso moraju se razdvojiti. Pileći bataci kupuju se sa kostima, ali se računaju prema kuvanom jestivom mesu nakon odstranjivanja kostiju. Svaka porcija uključuje i odmerenu količinu bujona; kosti i masnoća skinuta sa površine ne računaju se kao pojedena hrana.
