Manjar blanco valluno — kolumbijski slatkiš od mleka i pirinča iz Valle del Cauca
Manjar blanco je slatkiš od mleka koji se naročito vezuje za kolumbijski departman Valle del Cauca i dolinu reke Cauca. U regionalnoj verziji, pirinač se prvo potapa i fino melje, pa služi da zgusne mleko i šećer tokom dugog kuvanja. Pošto se pirinač izblenda i procedi, gotov desert treba da bude gladak i gust, a ne nalik sutlijašu sa celim zrnom. Obično se služi u maloj porciji, ponekad u posudici od totuma, sušene tikve.
Naziv se lako pomeša sa arequipeom ili dulce de lecheom, jer su sva tri slatkiša na bazi mleka i mogu imati sličnu boju. U ovoj verziji važan je potopljeni pirinač: on daje manjar blancu iz Valle del Cauca drugačiju gustinu od karamelizovanog mleka i šećera koji se zgušnjavaju samo ukuvavanjem. Porodični recepti se razlikuju po količini pirinča, boji i gustini, a neki dodaju bikarbonu, karanfilić ili druge arome. Ovde je osnovna masa namerno jednostavna, dok se dodaci nude zasebno.
Regionalne kuhinje opisuju velike količine koje se dugo mešaju u širokim posudama. Kućna šerpa ne može sasvim da ponovi to isparavanje, zato su količine prilagođene manjoj turi, a sat služi kao orijentir. Važniji su znaci: kada varjačom povučete po dnu, trag ostane vidljiv na trenutak; ohlađena kašičica slatkiša na hladnom tanjiriću treba da zadrži oblik umesto da se razliva. Desert će se dodatno stegnuti dok se hladi, pa ga sklonite sa vatre dok je još mekan i pogodan za kašiku.
Punomasno mleko i beli šećer daju čist mlečni ukus i svetlu karamelnu nijansu. Pirinač se potapa u hladnoj vodi, izblenda sa delom mleka i procedi pre kuvanja. Sitno ceđenje uklanja grublje čestice; ako se ovaj korak požuri, gotov desert može biti zrnast. Upotrebite šerpu sa debelim dnom, održavajte tihu vatru čim masa počne da se zgušnjava i pri svakom mešanju zahvatite i dno i uglove.
