Grčki rakomelo

Rakomelo spaja grčku komovicu od grožđa i aromatičan med u napitku koji se služi u malim čašama, najčešće tokom hladnijih večeri. Cipuro ili kritska cikudija daju suvu, vinsku osnovu, dok med ublažava oštrinu alkohola i prenosi miris cimeta, karanfilića i tanke kore pomorandže. Cilj nije gust i veoma sladak punč. Dobro pripremljen rakomelo ostaje bistar, topao i snažan, sa jasnim ukusom grožđane komovice ispod začina.

Temperatura je važnija od dužine kuvanja. Visokoprocentni alkohol ne treba kuvati: snažno isparavanje oduzima miris, pojačava grube note i stvara nepotreban rizik od paljenja. U ovoj verziji tečnost se zagreva na 55–60 °C, najbolje na električnoj ringli. Na toj temperaturi začini brzo otpuštaju aromu, ali površina ostaje mirna. Plinski gorionik nije pogodan za otvorenu posudu sa komovicom; u blizini ne sme biti otvorenog plamena.

Med se umešava tek kada se posuda skloni sa izvora toplote. Tako zadržava više cvetnih i biljnih tonova i ne lepi se za dno dok alkohol isparava. Timijanov med daje blagu travnatu završnicu, ali može da se koristi i drugi izražajan grčki med. Celi začini su bolji od mlevenih: napitak ostaje čist, a kratka infuzija lakše se kontroliše. Kora pomorandže mora biti tanka, bez većeg dela bele opne koja bi posle dužeg stajanja unela gorčinu.

Mala porcija je sastavni deo recepta. Kratko zagrevanje ne uklanja alkohol, pa se napitak i dalje tretira kao žestoko piće namenjeno isključivo odraslima. Služi se odmah posle ceđenja, dok su med i alkohol ujednačeni, a začini sveži. Ostatak može brzo da se ohladi i čuva u frižideru do tri dana, ali se podgreva samo jednom i nikada preko 60 °C.