Grčka recina

Recina nije koktel koji se pravi za stolom, već grčko vino čiji se smolasti karakter formira tokom profesionalne vinifikacije. Borova smola dodaje se u kontrolisanoj fazi proizvodnje, najčešće vinu od sorti poput savatijana ili roditisa, a gotov proizvod puni se kod proizvođača. Zbog toga ovaj recept ne pokušava da kućnim potapanjem smole oponaša vino. Zaključana verzija opisuje pravilno hlađenje i serviranje stvarne flaširane recine, uz mali meze koji odgovara prikazanim fotografijama.

Temperatura snažno menja doživljaj ovog vina. Kada je pretoplo, smola, biljne note i alkohol mogu da deluju grubo. Kada je skoro zamrznuto, voćnost se povlači, a ukus postaje tanak. Raspon od 8–10 °C daje dovoljno svežine bez potpunog zatvaranja mirisa. Standardna flaša od 750 ml do te temperature stiže za približno dva sata u frižideru. Vino se sipa u manje porcije, po 125–150 ml, a flaša se između sipanja vraća na hladno.

Prateći tanjir ostaje namerno jednostavan. Feta donosi slanost i mlečnu kiselost, kalamata masline blagu gorčinu, dok topao hleb odmara nepce između gutljaja. Tanka nit maslinovog ulja i malo origana dovoljni su za sir. Slatki prelivi, teški sosovi i mnogo ljutine zaklonili bi vino umesto da ga podrže. Količine su predviđene za četiri aperitivne porcije, a ne za glavni obrok.

Otvorena recina menja se kao i drugo belo vino. Najbolja je tokom istog serviranja. Flaša može da se zatvori i čuva u frižideru do narednog dana, ali će spoj smole, voća i kiseline biti manje precizan. Vino je namenjeno isključivo odraslima koji mogu bezbedno i zakonito da piju alkohol. Deklaracija na flaši ostaje glavni izvor za jačinu alkohola, sulfite i smernice proizvođača.