.webp)
Čorbast pasulj sa povrćem i zaprškom od aleve paprike
Čorbast pasulj treba da ostane dovoljno tečan da se jede kašikom, ali dovoljno pun da jedan tanjir ima težinu glavnog jela. U ovoj verziji nema suvog mesa ni kobasice. Osnovu grade beli suvi pasulj, crni luk, šargarepa, koren celera, beli luk i lovor, dok mala zaprška od suncokretovog ulja, brašna i slatke aleve paprike pred kraj daje boju i blago zgušnjava čorbu.
Najduži deo rasporeda nije kuvanje već osmočasovno namakanje. Zrna se drže u 3000 ml hladne vode u frižideru na 4 °C ili niže. Posle namakanja ta voda se u potpunosti baca. Pasulj zatim dobija 2000 ml sveže vode i tek tada počinje ključna termička faza: jak, neprekidan ključ od najmanje 10 minuta na približno 100 °C pre nego što se temperatura smanji.
Ta početna faza se ne preskače i ne zamenjuje sporim kuvanjem na niskoj temperaturi. Tek posle punog ključanja zrna mogu da pređu na tiho krčkanje. Povrće se seče sitno da bi tokom 75 minuta omekšalo i uklopilo se u čorbu umesto da ostane kao odvojena garnitura. Lovor daje aromu tokom kuvanja, a so i biber se podešavaju u okviru tačno izmerenih količina.
Zaprška je mala i služi da poveže, ne da pretvori pasulj u gust sos. Brašno se kratko zagreva u ulju do blago prepečenog mirisa, a slatka paprika se umeša uz pažnju da ne zagori. Deo vrele tečnosti iz pasulja može da se umeša u zapršku pre vraćanja u lonac kako bi se brašno rasporedilo bez grudvica. Poslednjih 15 minuta dovoljno je da nestane sirov ukus brašna i da se čorba ujednači.
Starost pasulja utiče na brzinu omekšavanja, zato sat nije jedini kriterijum. Zrno mora da bude sasvim meko i kremasto iznutra, dok većina zrna još drži oblik. Gotova tečnost treba samo blago da oblaže kašiku. Ako je previše gusta, korekcija se radi malom, izmerenom količinom vrele vode i kratkim dodatnim krčkanjem, a ne prelivanjem nasumične količine tečnosti.