.webp)
Bundevara sa rendanom bundevom, grizom i tankim korama
Bundevara je jedna od najprepoznatljivijih slatkih pita sa bundevom u Srbiji i širem balkanskom prostoru. Njena osnova nije kremasti fil ni prhko testo, već tanke kore koje obavijaju rendanu bundevu i začine. U ovoj varijanti bundeva se ne kuva unapred, pa zadržava svežiji miris i jasniju strukturu, a griz preuzima deo soka koji se oslobađa čim se doda šećer.
Izbor bundeve zato ima direktan uticaj na rezultat. Meso treba da bude dovoljno čvrsto da može krupno da se narenda, a ne vodeno i kašasto. Kada se 1 kg rendane bundeve pomeša sa 150 g šećera, 10 g vanilin šećera, 5 g cimeta i 80 g griza, smesa odmara kratko — dovoljno da griz počne da upija vlagu, ali ne toliko dugo da šećer izvuče veliku količinu soka.
Tanke kore zahtevaju brz i organizovan rad. Dok se jedan rolat puni, ostatak kora treba držati pokrivenim kako se ivice ne bi osušile i ispucale. Mešavina suncokretovog ulja i gazirane vode nanosi se tanko; njen zadatak je da razdvoji kore i da im vlažnost bez natapanja. Previše tečnosti između listova može da poništi efekat griza u filu.
Fil se raspoređuje u usku traku, a rolat se mota bez sabijanja. Na taj način para može da izađe, a slojevi kora ostaju odvojeni. Pita se peče na 200 °C oko 35 minuta, dok gornja i donja strana ne postanu ravnomerno zlatne. Fil treba da bude mekan, ali bez lokvica soka na preseku.
Bundevara ne treba da se seče odmah iz rerne. Deset minuta hlađenja stabilizuje fil i smanjuje paru, pa se tanke kore manje drobe pod nožem. Tek tada se posipa šećerom u prahu. Kada se posluži blago topla ili na sobnoj temperaturi, razlika između hrskavih slojeva i meke bundeve je najjasnija.
Količina šećera u pitama od bundeve često zavisi od same sorte i zrelosti ploda, ali ovaj recept ostaje pri unapred zadatoj meri. Umesto promene šećera, mnogo je važnije kontrolisati vlagu: suvlja, čvrsta bundeva i kratak odmor sa grizom daju znatno pouzdaniju strukturu.