Ukrajina

Ukrajina zauzima 603.628 kvadratnih kilometara u međunarodno priznatim granicama i najveća je država čija se teritorija u celini nalazi u Evropi. Graniči se sa Rusijom, Belorusijom, Poljskom, Slovačkom, Mađarskom, Rumunijom i Moldavijom, a izlazi na Crno i Azovsko more. Veći deo zemlje čine ravnice i blago zatalasane visoravni, sa Karpatskim planinama na zapadu, Krimskim planinama na jugu i Donjeckim grebenom na istoku. Hoverla u Karpatima dostiže 2.061 metar. Dnjepar deli centralni prostor i sa pritokama čini glavnu vodnu i energetsku osu, dok Dnjestar, Južni Bug, Severski Donjec i Dunavski rukavci povezuju zapadne, južne i istočne regione. Izuzetno plodna crnica pokriva veliki deo šumsko-stepskog i stepskog pojasa, što je zemlji dalo globalni poljoprivredni značaj. Od 2014. Krim je pod ruskom okupacijom, a od 2022. Rusija kontroliše i delove istoka i juga, pa se pravne granice, ratna linija i stvarna uprava ne podudaraju.

Klima je pretežno umereno kontinentalna, sa vlažnijim i hladnijim zapadom, toplijim i suvljim jugoistokom i planinskim uslovima u Karpatima. Zime su oštrije prema severoistoku, dok Crno more ublažava obalske temperature; južna obala Krima ima lokalne gotovo mediteranske karakteristike. Padavine opadaju od Karpata i Polesja prema stepama oko Crnog mora i Azovskog mora, gde poljoprivreda često zavisi od navodnjavanja. Suše, toplotni talasi i požari postaju češći, dok zapadne reke mogu izazvati bujične poplave. Rat je ekološke pritiske pretvorio u sistemsku krizu: mine, neeksplodirana sredstva, požari, oštećene fabrike, skladišta goriva i kanalizacioni sistemi zagađuju tlo i vodu. Rušenje brane Kahovka u junu 2023. izazvalo je velike poplave nizvodno, gubitak akumulacije i dugoročne posledice za navodnjavanje i ekosisteme. Klimatska adaptacija, energetska bezbednost i ratna sanacija sada su nerazdvojni zadaci.

Šume pokrivaju približno šestinu teritorije, najviše u Karpatima i severnom Polesju, dok centralni i južni predeli prelaze iz šumske stepe u otvorenu stepu. Bukove prašume Karpata, močvare Polesja, delta Dunava, obale Crnog mora i krečnjački predeli Krima sadrže veliku biološku raznovrsnost. Nacionalni parkovi i rezervati štite delove tih sistema, ali su neka područja okupirana, minirana ili direktno oštećena borbama. Černobiljska zona isključenja, nastala posle nuklearne katastrofe 1986, postala je neplanirano utočište za mnoge vrste, iako radioaktivno zagađenje ostaje prisutno. Poljoprivreda koristi više od polovine zemlje, sa pšenicom, kukuruzom, ječmom, suncokretom, šećernom repom i uljanom repicom kao glavnim kulturama. Velika poljoprivredna preduzeća posluju pored malih gazdinstava, a vlasništvo i tržište zemljišta dugo su bili politički osetljivi. Rat je ostavio polja pod minama, uništio silose i mehanizaciju i promenio rečne i obalske ekosisteme, pa će obnova zemljišta trajati duže od fizičke obnove zgrada.

Rani gradovi i trgovačke kolonije na crnomorskoj obali povezivali su Skite, Sarmate, Grke i kasnije rimski svet, dok su slovenske zajednice širile naselja duž Dnjepra. Kijevska Rus, formirana od 9. veka, povezala je trgovačke puteve između Baltika i Vizantije i prihvatila hrišćanstvo 988. Posle mongolskog razaranja Kijeva 1240, zapadne oblasti ušle su u sastav Velike kneževine Litvanije i Poljsko-litvanske zajednice, dok su stepe ostale prostor tatarskih kanata i osmanskog uticaja. Kozaci na donjem Dnjepru razvili su vojnu i političku zajednicu Zaporoške Seče. Ustanak Bohdana Hmeljnickog 1648. srušio je poljsku vlast u velikom delu zemlje i stvorio Kozački Hetmanat, koji se zatim sve više oslanjao na Moskvu. Tokom 18. veka Ruska imperija ukinula je njegovu autonomiju, zauzela crnomorsku stepu i Krim, dok su Galicija, Bukovina i Zakarpatje ostali pod Habzburzima. Ta podeljena imperijalna prošlost oblikovala je regionalne institucije, crkve, jezike i političke orijentacije.

Posle revolucije 1917. nekoliko ukrajinskih vlada pokušalo je da uspostavi nezavisnost, ali su ratovi do 1921. završeni podelom teritorije između Sovjetskog Saveza, Poljske, Rumunije i Čehoslovačke. Sovjetska kolektivizacija i oduzimanje žita doprineli su Holodomoru 1932–1933, gladi u kojoj su umrli milioni ljudi. Drugi svetski rat doneo je nacističku okupaciju, Holokaust, masovna ubistva, prinudni rad i sukobe između više vojnih i nacionalističkih pokreta. Posleratne granice uključile su većinu ukrajinskih etničkih oblasti u Ukrajinsku SSR, a Krim je 1954. prenet iz ruske u ukrajinsku republiku. Nezavisnost je potvrđena referendumom 1. decembra 1991. sa više od 90 procenata glasova. Oligarhijska privatizacija, korupcija i borba između predsedničke vlasti i građanskog društva obeležili su tranziciju. Narandžasta revolucija 2004. i Evromajdan 2013–2014. usmerili su zemlju ka demokratskim reformama i Evropi; Rusija je potom anektirala Krim i pokrenula rat u Donbasu, a 24. februara 2022. započela punu invaziju koja traje i u 2026.

Pre rata Ukrajina je kombinovala poljoprivredu, metalurgiju, mašinogradnju, energetiku, hemijsku industriju i brzo rastuće informacione usluge. Izvoz žita, suncokretovog ulja i rude davao joj je globalni značaj, dok su čeličane i rudnici Donbasa i Dnjepra bili osnova teške industrije. Rat je uništio ili okupirao velik deo industrijskih kapaciteta, prekinuo tradicionalne rute i preusmerio trgovinu prema Evropskoj uniji, dunavskim lukama i privremenim crnomorskim koridorima. Ekonomija se delimično oporavila posle dubokog pada 2022, ali je rast 2025. usporio na približno 1,8 procenata, a proizvodnja je ostala oko petine ispod predratnog nivoa. Državni budžet zavisi od spoljne finansijske i vojne pomoći, dok česti napadi na energetiku povećavaju troškove preduzećima i domaćinstvima. Procena potreba obnove do kraja 2035. dostigla je gotovo 588 milijardi dolara na osnovu štete evidentirane do kraja 2025. Obnova može modernizovati energetiku, stanovanje i industriju, ali samo uz bezbednost, kontrolu korupcije i jasna vlasnička pravila.

Ustavno-administrativni sistem obuhvata 24 oblasti, Autonomnu Republiku Krim i gradove sa posebnim statusom Kijev i Sevastopolj, iako okupacija sprečava punu primenu tog poretka. Reforma decentralizacije od 2015. ojačala je opštine i spojila mnoga mala naselja u veće teritorijalne zajednice, što je tokom rata pomoglo lokalnom pružanju usluga. Poslednji potpuni popis održan je 2001. i zabeležio je 48.457.100 stanovnika. Danas ne postoji jedna precizna brojka: međunarodne procene za pravnu teritoriju kreću se u višim tridesetim milionima, ali milioni ljudi žive u inostranstvu, na okupiranim područjima ili su interno raseljeni. Krajem 2025. oko 3,7 miliona ljudi i dalje je bilo interno raseljeno, uz veliki broj izbeglica u evropskim državama. Kijev je najveći grad i političko središte, dok su Harkiv, Odesa, Dnjipro, Lavov i Zaporožje važni regionalni centri. Ratni gubici, niska stopa rađanja i emigracija stvaraju demografski teret koji će trajati decenijama.

Ukrajinski je jedini državni jezik i njegova upotreba u obrazovanju, medijima i javnom prostoru snažno je porasla posle 2014. Ruski ostaje maternji ili svakodnevni jezik mnogih građana, naročito u gradovima juga i istoka, ali je rat promenio jezičke identitete i doveo mnoge dvojezične govornike do svesnog prelaska na ukrajinski. Krimski Tatari imaju poseban domorodački status, dok rumunske, mađarske, poljske, bugarske, grčke, jevrejske i romske zajednice doprinose regionalnoj raznolikosti. Pravoslavlje dominira, ali su crkvene jurisdikcije postale povezane sa pitanjima nezavisnosti i odnosa prema Moskvi; grkokatolici su posebno brojni na zapadu. Poezija Tarasa Ševčenka, kijevski barok, avangarda Harkiva, tradicija bandure i savremena književnost oblikovali su kulturu koja se ne može svesti na ruski ili sovjetski okvir. Od 2022. muzeji, arhivi, pozorišta i digitalni projekti dokumentuju razaranje i ratno iskustvo, dok umetnost istovremeno služi očuvanju jezika, međunarodnoj komunikaciji i raspravi o društvu posle rata.

Železnica širokog koloseka, duga oko 20.000 kilometara pre pune invazije, ostala je ključna za evakuaciju stanovništva, vojnu logistiku, izvoz i povezivanje sa susednim državama. Zbog različite širine koloseka teret i putnici se na granicama sa EU moraju pretovarati ili menjati podvozje, pa se grade i planiraju evropske pruge prema Lavovu, Černovcima i drugim čvorovima. Putevi, mostovi, luke i energetska mreža pretrpeli su široka razaranja. Odesa i druge crnomorske luke ponovo su izvozile robu kroz zaštićene koridore, dok su dunavske luke Reni i Izmail dobile veću ulogu. Vazdušni prostor ostaje zatvoren za redovni civilni saobraćaj, pa se putovanja oslanjaju na železnicu i aerodrome u Poljskoj, Moldaviji, Slovačkoj i Rumuniji. Metro sistemi u Kijevu, Harkivu i Dnjipru služe i kao skloništa. Obnova će zahtevati ne samo zamenu oštećenog, već promenu standarda, bolju vezu sa evropskim mrežama, decentralizovanu energiju i trajno uklanjanje mina.

Ukrajina je osnivačka članica Ujedinjenih nacija, članica Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Svetske trgovinske organizacije i brojnih crnomorskih i regionalnih tela. Status kandidata za Evropsku uniju dobila je 2022, a pristupni pregovori formalno su otvoreni 2024, čime su reforma pravosuđa, uprave, tržišne konkurencije i zaštite manjina dobile jasan institucionalni okvir. Zemlja teži članstvu u NATO-u, dok se bezbednost trenutno oslanja na sopstvenu mobilizaciju i bilateralnu podršku partnera. Ishod rata odrediće kontrolu teritorije, povratak izbeglica, troškove obnove i evropsku bezbednosnu arhitekturu. Prednosti su velika poljoprivredna baza, obrazovano stanovništvo, tehnološki sektor, energetski potencijal i snažna lokalna samouprava; ograničenja su razaranja, demografski pad, mine, fiskalna zavisnost i potreba za institucionalnim poverenjem. Budući položaj Ukrajine neće zavisiti samo od završetka borbi, već od sposobnosti da ratnu otpornost pretvori u demokratsku obnovu, produktivnu evropsku integraciju i bezbedan povratak miliona ljudi.

Statični geografski i društveni profil

Ukrajina — činjenice, brojke i kontekst

Pregled 48 sadržajnih činjenica o geografiji, stanovništvu, ekonomiji, infrastrukturi, prirodi, kulturi i najvažnijim destinacijama države Ukrajine. Svaka kartica povezuje osnovni podatak sa kontekstom, referentnom godinom i izvorom.

Autor i urednička provera: Redakcija Travel S Helper

Poslednje ažuriranje i provera izvora: 26. jul 2026.

Glavni gradKijevpolitičko i administrativno središte

Stanovništvo38.980.376Svetska banka, 2025.

Površina603.550 km² u međunarodno priznatim granicamaSvetska banka, 2023.

BDP214,23 mlrd. USDSvetska banka, 2025.

Regionalne veze

Shematski prikaz susedstva, bez crtanja političkih granica.

Regionalni susedi Prekogranični koridori Ukrajina Širi geografski prostor

Ukrajina je deo šireg azijskog regionalnog sistema trgovine, voda, migracija i saobraćaja.

Odabrani pokazatelji

Poslednje dostupne vrednosti: Svetska banka.

Rast stanovništva2,92%

2025, godišnja promena

Pristup struji100,0%

2024, udeo stanovništva

Korišćenje interneta82,5%

2024, udeo stanovništva

6 činjenica

Osnovni podaci

Državno uređenje, glavni grad, jezici i praktični identitet zemlje.

Nazad na vrh ↑

Osnovni podacivažeće 2026.

Zvaničan naziv

Ukrajina

Ukrajina je suverena država čije se puno ime koristi u ustavnim i diplomatskim tekstovima.

Državno uređenje i međunarodni status treba proveravati u važećim zvaničnim izvorima.

CIA World Factbook — Ukrajina

Osnovni podacivažeće 2026.

Glavni grad

Kijev

Kijev je političko i administrativno središte države.

Glavni grad nije nužno jedini privredni, istorijski ili kulturni centar.

CIA World Factbook — Ukrajina

Osnovni podaciustavni status

Zvanični i radni jezici

Ukrajinski je državni jezik; ruski, krimskotatarski, rumunski, mađarski, poljski i drugi jezici imaju regionalnu i manjinsku upotrebu

Službeni status postoji uporedo sa regionalnim, manjinskim i svakodnevnim jezicima.

Jezička praksa može se znatno razlikovati između institucija, gradova i ruralnih oblasti.

CIA World Factbook — Ukrajina

Osnovni podacivažeće 2026.

Valuta, vreme i pozivni broj

Ukrajinska hrivnja (UAH) · UTC+2, leti UTC+3 na međunarodno priznatoj teritoriji; okupacione vlasti nameću druga pravila u okupiranim oblastima · +380

Valuta je Ukrajinska hrivnja (UAH), vreme UTC+2, leti UTC+3 na međunarodno priznatoj teritoriji; okupacione vlasti nameću druga pravila u okupiranim oblastima, a pozivni broj +380.

Plaćanje, kurs, internet i mobilne usluge treba proveriti neposredno pre putovanja.

CIA World Factbook — Ukrajina

Osnovni podacivažeće 2026.

Administrativna podela

24 oblasti, Autonomna Republika Krim i gradovi Kijev i Sevastopolj sa posebnim statusom; deo teritorije je pod ruskom okupacijom

Teritorijalna organizacija obuhvata 24 oblasti, Autonomna Republika Krim i gradovi Kijev i Sevastopolj sa posebnim statusom; deo teritorije je pod ruskom okupacijom.

Stariji izvori mogu koristiti raniju administrativnu podelu.

CIA World Factbook — Ukrajina

Osnovni podacivažeće 2026.

Državni identitet

Unitarna polupredsednička republika koja se brani od ruske invazije punog obima

Krim, Sevastopolj i okupirani delovi Donjecke, Luhanske, Zaporiške i Hersonske oblasti međunarodno su priznati kao delovi Ukrajine; ruske aneksije nisu priznate.

Nacionalni prosek ne pokazuje velike razlike između glavnog grada, sekundarnih centara i udaljenih ruralnih zajednica.

CIA World Factbook — Ukrajina

6 činjenica

Geografija

Površina, granice, reljef, vode i klimatske zone.

Nazad na vrh ↑

Geografija2023.

Površina

603.550 km² u međunarodno priznatim granicama

Ukrajina zauzima 603.550 km² u međunarodno priznatim granicama kopna i unutrašnjih voda prema izabranoj statističkoj seriji.

Reljef, granice i kvalitet saobraćaja važniji su od same površine za realno vreme putovanja.

Svetska banka — Ukrajina Data

Geografijaprofil

Položaj

Istočna Evropa između centralne Evrope, Crnog mora, Rusije i Kavkaskog pravca

Istočna Evropa između centralne Evrope, Crnog mora, Rusije i Kavkaskog pravca. Ovu činjenicu treba čitati u regionalnom, istorijskom i savremenom kontekstu države.