Austrijski kulinarski identitet usredsređen je na jela nastala u carskim kuhinjama i alpskim potrebama, iako pitanje jedinstvene „nacionalne hrane“ otkriva suprotstavljene tvrdnje. Bečka šnicla – teletina sa zlatnom korom, tanko istučena i pržena – drži najjaču poziciju kao simbolično jelo Austrije, pojavljujući se na menijima od inzbruškog gasthauzera do bečkog Figlmilera. Pa ipak, Tafelšpic, kuvana govedina koju je car Franc Jozef navodno jeo svakodnevno, ima jednak istorijski značaj. Sama debata odražava regionalnu raznolikost Austrije: tirolski Špeknodel, štajersko ulje od bundevinih semenki i salcburški Nokerl svi pretenduju na lokalni primat. Ono što ujedinjuje austrijsku kuhinju nije jedno jelo, već zajedničke tehnike – sporo dinstanje, precizno pohanje, kuvanje na bazi šmalca – nasleđene od habzburških dvorskih protokola i seljačke snalažljivosti.
