Kuvajt

Kuvajt zauzima uzak deo pustinje gde se Arabijsko poluostrvo susreće sa Persijskim zalivom. NJegova severna granica se graniči sa Irakom, dok se Saudijska Arabija nalazi na jugu; preko svoje otprilike 500 km obale, okrenut je ka Iranu preko voda zaliva. Uprkos svojoj skromnoj površini – jednoj od najmanjih država na svetu – Kuvajt je regionalno središte trgovine, kulture i energetike. Skoro svih njegovih 4,82 miliona stanovnika koncentrisano je u metropolitanskom području Kuvajt Sitija, gde jedva 1,53 miliona ima državljanstvo, a ostali potiču iz više od stotinu zemalja. Ova izvanredna demografska mešavina stavlja Kuvajt među društva koja najviše zavise od emigranata na svetu.

LJudsko prisustvo u regionu seže do antičkih vremena, privučeno njegovim pomorskim pristupom blizu ušća Tigra i Eufrata. Do početka osamnaestog veka plemenska vlast prešla je pod emirat Bani Halid; ubrzo nakon toga lokalno vođstvo se objedinilo pod porodicom Al Sabah, a 1899. godine Kuvajt je sklopio sporazum o protektoratu sa Britanijom kojim je ustupio kontrolu nad spoljnom politikom u zamenu za vojnu bezbednost. Skromna trgovačka luka održavala je šeikstvo sve dok nije došlo do komercijalne nafte u Burganu 1938. godine. Izvoz je počeo do 1946. godine, finansirajući modernizacijski talas tokom narednih decenija. Puni suverenitet je stigao u junu 1961. godine ukidanjem sporazuma, a državne institucije su se oblikovale u kontekstu turbulencija na berzi tokom ranih 1980-ih.

Iračke snage pod Sadamom Huseinom izvršile su invaziju i anektirale Kuvajt 2. avgusta 1990. godine, navodeći sporove oko proizvodnje i teritorijalne pretenzije. Koalicija predvođena SAD oslobodila je zemlju u kratkoj kopnenoj kampanji koja je završena 26. februara 1991. godine, datuma koji se sada obeležava kao Dan oslobođenja. Troškovi obnove premašili su pet milijardi američkih dolara, a prvenstveno su bili usmereni na popravku naftne infrastrukture i rešavanje ekoloških posledica više od 500 namernih požara naftnih bušotina. Ti požari stvorili su oko 35,7 km² naftnih jezera, čineći istočna pustinjska područja nenastanjivim i zaprljavši obale ostacima ugljovodonika koji su desetkovali morske ekosisteme.

Kuvajt ostaje emirat: vladajuća porodica Al Sabah zauzima najviše funkcije, a emir služi kao šef države prema ustavu koji kombinuje naslednu vlast sa izabranom Narodnom skupštinom. Islam malikitske sunitske škole je zvanična vera, koju praktikuje oko dve trećine građana; šiitski muslimani čine veliki deo ostatka. Značajna populacija iseljenika predstavlja hrišćanske, hinduističke, sikhske i budističke zajednice, među kojima hrišćani poreklom iz Kerale čine skoro 18 procenata stanovnika. Zvanični jezik je moderni standardni arapski; kolokvijalno, preovladava kuvajtski arapski, obogaćen pozajmljicama iz persijskih, indijskih jezika, turskog, engleskog i italijanskog. Engleski funkcioniše kao poslovni lingva franka, dok francuski nalazi ograničenu primenu u obrazovanju humanističkih nauka.

Geografski gledano, Kuvajt se prostire između 28° severne geografske širine i 31° severne geografske dužine, i 46° istočne geografske dužine i 49° istočne geografske dužine. Teren se pretežno nalazi na nivou mora, uzdižući se do samo 306 m na grebenu Mutla. Deset ostrva okružuju njegovu obalu, predvođena Bubijanom - najvećim u zemlji sa 860 km² - povezanim nasipom dugim 2,38 km. Samo 0,6 procenata zemljišta se kvalifikuje kao obradivo; ostatak pokriva retko žbunje. Kuvajtski zaliv nudi prirodnu dubokovodnu luku, koja je usidrena na obali Kuvajta.

Klima varira od zimskih minimuma ublaženih severnim vetrovima do leta koja su među najtoplijim na svetu. Šamal vetrovi iz juna i jula izazivaju peščane oluje; zimske noći mogu biti hladne zbog geografske širine i blizine Iraka i Irana. Rekordno visoka temperatura iznosi 54,0 °C, zabeležena je u Mitribi 21. jula 2016. godine. Padavine su retke i sezonske; proleće donosi tople dane i povremene grmljavine.

Nafta je osnova visokorazvijene ekonomije Kuvajta, koja drži šeste najveće dokazane rezerve na planeti - oko 70 milijardi barela samo u polju Burgan. Ugljovodonici čine skoro 90 procenata izvoza, dok avioni i organske hemikalije čine većinu ostatka. Kuvajt ima nisku ekonomsku diverzifikaciju, a emisije ugljenika po glavi stanovnika su među najvišim u svetu. Upravljanje životnom sredinom je postepeno napredovalo: postoji pet zaštićenih područja koje je priznala IUCN, a 2018. godine rezervat Mubarak al-Kabir na ostrvu Bubijan dobio je oznaku Ramsarske konvencije, služeći kao kritično mesto za odmor ptica selica i domaćin najveće kolonije rakova i zujkova na planeti.

Administrativno, šest gubernija dele nacionalnu teritoriju: Glavni grad (Al Asima), Havali, Farvanija, Mubarak Al-Kabir, Ahmadi i DŽahra. Svaka gubernija obuhvata više oblasti; ukupno imaju putnu mrežu dužu od 5.700 km, od čega je preko 4.800 km asfaltiranih autoputeva. Automobili dominiraju transportom - ne postoji železnica ni metro - a podržava ga državna kompanija za javni prevoz Kuvajta i privatni operateri SitiBus i Kuvajt Galf Link. Taksiji, prepoznatljivi po žutim tablicama, rade uglavnom van taksimetra, dok su usluge zasnovane na aplikacijama, poput Karima, dobile na zamahu. Centri vazdušnog saobraćaja nalaze se na Međunarodnom aerodromu u Kuvajtu, sedištu Kuvajt ervejza i domaćinu vazduhoplovne baze Al Mubarak; dva privatna prevoznika, DŽazira i Vatanija, dopunjuju usluge. Od maja 2025. godine, četrnaest stranih avio-kompanija obustavilo je letove zbog zabrinutosti za upravljanje i konkurenciju, što je dovelo do pitanja o regionalnoj ulozi aerodroma.

Pomorska trgovina zavisi od luka Šuvaik i Šuaiba, koje su 2006. godine, zajedno sa lukom Mina al-Ahmadi, pretovarile preko 750.000 TEU. Nova luka Mubarak al-Kabir na ostrvu Bubijan, koja je u izgradnji, trebalo bi da godišnje upravlja sa dva miliona TEU. Sektor brodarstva je među najvećima u regionu.

Uprkos bogatstvu naftom, turizam ostaje skroman, ograničen ograničenom infrastrukturom i zabranom alkohola. Potrošnja na domaća putovanja dostigla je 6,1 milijardu dolara u 2020. godini; Svetski savet za putovanja i turizam naveo je Kuvajt kao najbrže rastuću turističku ekonomiju među zemljama u 2019. godini, što je povećanje od 11,6 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Kulturne atrakcije uključuju festival Hala Febrajer svakog februara, koji obeležava oslobođenje koncertima, paradama i karnevalima. Razvoj morskog grada Sabah Al Ahmad i novootkriveni Nacionalni kulturni okrug Kuvajta – projekat vredan milijardu dolara koji obuhvata kulturne centre, parkove i palate nasleđa – signaliziraju težnje ka široj kreativnoj ekonomiji.

Kuvajt je bio pionir u umetnosti zaliva u Arapima: vizuelna nauka datira još od portreta Modžeba al-Dusarija 1930-ih i teorije „cirkulizma“ Kalife al-Katana 1960-ih. Danas više od trideset galerija izlaže radove Samija Mohameda, Turaje al-Baksamija i Suzan Bušnak. Pozorišna umetnost datira još iz 1920-ih; javna pozorišta, koja subvencioniše vlada preko Nacionalnog saveta za kulturu, umetnost i književnost, organizuju godišnji festival, a lokalne drame privlače publiku širom regiona. Televizijske serije – petnaest ili više proizvedenih godišnje – emituju se preko Zaliva, što je Kuvajtu donelo naziv „Holivud Zaliva“. Sapunice se emituju tokom Ramazana kada se porodice okupljaju u sumrak. Muzičke tradicije poput savta i fidžirija odražavaju pomorsko nasleđe; snimanje je počelo već 1912. godine. Savremena kalidži muzika uživa panarapsku popularnost, a umetnici poput Naval El Kuvajtija i Abdalaha al-Rovaišeda su na velikim turnejama.

Društvene norme se pridržavaju etosa „živi i pusti druge da žive“, sa velikodušnom slobodom u oblačenju i ponašanju sve dok se poštuju zakoni o javnoj pristojnosti. Vređanje druge javne ličnosti krši široko definisane zakone o kleveti. Tokom Ramazana, javna konzumacija hrane, pića ili duvana je nezakonita. Homoseksualni činovi ostaju kriminalizovani, iako se uobičajeni izrazi istopolne naklonosti dešavaju bez stigme.

Gradovi u blizini Kuvajta otkrivaju kontrastne živote: istorijske četvrti DŽahre nalaze se zapadno, Ahmadi je domaćin infrastrukture rafinerije nafte, Havali i Farvanija pružaju guste stambene zone i luke, dok plaže i nekretnine Salmije privlače porodice i iseljenike. Udaljene destinacije poput Kajrana i Bnajdera podržavaju jaht klubove i vodene sportove; ostrvo Failaka, oštećeno ratom, sada nudi istorijski smeštaj do kojeg se može doći redovnom trajektnom linijom.

Propisi za ulazak variraju u zavisnosti od nacionalnosti. Građani zemalja Zalivskog saveta za rad (GCC) putuju bez viza; stanovnici mnogih zapadnih i azijskih država mogu ih dobiti po dolasku na aerodrome, dok je drugima potrebno unapred dogovoreno sponzorstvo. Svi koji dolaze moraju izbegavati izraelske pečate, koji poništavaju ulazak. Mogućnosti javnog prevoza sa aerodroma uključuju taksije, usluge limuzine i autobus od 0,25 KWD do centra grada, mada red vožnje i informacije o ruti zahtevaju prethodno planiranje.

Kuvajtova evolucija – od pustinjske luke do naftne sile – nosi kontraste bogatstva i okruženja, tradicije i modernosti. NJegova kompaktna geografija krije zamršenu tapiseriju istorije, kulture i trgovine. Dok ugljovodonici održavaju fiskalne rezerve, početni napori u kreativnom i uslužnom sektoru teže ka proširenju horizonta. Nacija se nalazi na raskrsnici gde njena prošlost oblikuje sadašnji identitet i gde će strateški izbori oblikovati diverzifikovaniju budućnost.