Ova gotovo savršeno kružna rupa je prečnika oko 300 m i dubine 125 m, što je čini jednom od najvećih morskih vrtača na svetu. Smeštena u sistemu rezervata Belizejskog koralnog grebena (lokacija svetske baštine UNESKO-a), Plava rupa se na satelitskim snimcima (kao što je prikazano gore) pojavljuje kao duboko plavo oko, okruženo svetlijim tirkiznim grebenima i plitkim peščanim ravnicama. Nastala je urušavanjem drevne krečnjačke pećine, koja je ostala pod vodom kada je nivo mora u ledenom dobu porastao. Ova karakteristika i dalje očarava naučnike i putnike, svojim visokim stalaktitnim strukturama, jedinstvenom ekologijom i vekovnom istorijom istraživanja.
Velika plava rupa je nastala kao niz suvih pećina tokom poslednjeg glacijalnog perioda, kada je nivo mora bio znatno niži. Pre više od 153.000 do 15.000 godina, ove pećine su formirale formacije od stalaktita i stalagmita, o čemu svedoče potopljeni stalaktiti koji su sada otkriveni na dubinama od oko 40-43 metra. Kako su nivoi mora u postglacijalnom periodu rasli, pećine su se poplavile i na kraju urušile, ostavljajući vertikalno ograđeni ponor koji se danas vidi. Geolozi identifikuju izbočine na zidovima Plave rupe na dubinama od oko 21 m, 49 m i 91 m – podsetnike na prošle nivoe mora. Danas Plava rupa potapa zapanjujućih 124 metra na anoksično dno. Sloj toksičnog vodonik-sulfida („sulfidni sloj“) obično se nalazi na dubini od oko 90 metara, ispod kojeg nema kiseonika ni života.
Geološka istraživanja potvrđuju jedinstvenost Plave rupe. Podaci NASA-ine Zemljine opservatorije pokazuju da krečnjački prsten koji okružuje rupu zapravo probija površinu okeana tokom oseke na nekim mestima, doprinoseći svetlijim bojama grebena oko nje. Zanimljivo je da je iz svemira Plava rupa jasno vidljiva kao tamnoplavi krug – njen visok kontrast u odnosu na greben i plitki pesak čini je nepogrešivim orijentirnim znamenom. Zaista, NASA naziva Plavu rupu „najvećim svetskim objektom te vrste“ i ističe njeno mesto unutar šireg sistema grebena.
Velika plava rupa odavno je intrigirala istraživače. Britanski prirodnjak Čarls Darvin je video belizejski koralni greben (uključujući i područje Plave rupe) tokom svog putovanja 1832. godine, kasnije ga nazvavši „najznačajnijim grebenom na Zapadnim Indijama“. Sama Plava rupa je ušla u popularnu svest u moderno doba zahvaljujući okeanskom istraživaču Žaku Kustou. Godine 1971, Kusto je doveo svoj brod Kalipso do Belizejskog svetionika i proglasio Plavu rupu jednim od pet najboljih mesta za ronjenje na svetu. Snimao je unutar rupe, predstavljajući je globalnoj publici. Naučnici na toj ekspediciji potvrdili su kraško poreklo vrtače (četiri izbočine i potopljeni stalaktiti), pa čak i pretpostavili da je cela visoravan možda blago nagnuta dok se rupa formirala.
U kasnijim decenijama Plava rupa je nastavila da privlači istraživače. Naučni ronilački poduhvat iz 1997. godine prikupio je uzorke jezgra sa morskog dna, što je zahtevalo ronjenje u pećinama i stručnost u vezi sa mešanim gasovima. Nedavno je jedan poznati... Diskaveri kanal Emisija (decembar 2018) privukla je neviđenu pažnju. Krajem 2018. godine, istraživačica Nacionalne geološke grupe Erika Bergman predvodila je tim na dve podmornice koje su se spustile kroz punu dubinu od 122 metra Plave rupe. Udruženi sa ser Ričardom Brensonom i okeanografom Fabijenom Kustoom (Žakovim unukom), posada je izvršila 22 zarona tokom dve nedelje, mapirajući unutrašnjost i snimajući uživo snimke za globalni prenos.
Ova misija je proizvela kompletnu sonarnu mapu rupe od 360 stepeni i otkrila njene tajne – uključujući masivne stalaktite koji i dalje vise na dubini od preko 120 metara i groblje dva izgubljena ronioca. (Tim je s poštovanjem prijavio vlastima dva otkrivena skeleta, ali, odajući počast njihovom mirnom počivalištu, nije ih pronašao.) Uspesi ekspedicije su proglašeni istorijskim, a oni su istakli napore Belizea u očuvanju okeana.
Žak Kustoov zaron 1971. godine postavio je ton za bum podvodnog turizma u Belizeu. Navodno je proglasio Veliku plavu rupu „jednim od 5 najboljih mesta za ronjenje na svetu“. Kustoovi filmski snimci prikazivali su zapanjujuće poglede na kružni otvor i njegove unutrašnje pećine, inspirišući generacije ronilaca da ga dodaju na svoje liste želja. Naučne analize u to vreme već su potvrdile višestepeno kraško formiranje rupe. Od Kustoove posete, hiljade ronilaca su krenule na hodočašće, a rupa je postala simbol Belizeovog koralnog grebena.
Misiju NatGeo/Discovery iz 2018. godine (moderno istraživanje dubokog okeana) predvodila je pilot Erika Bergman iz podmornice Aquatica, zajedno sa Brensonom i Kustoom mlađim. Tokom 22 zarona, tim je otkrio neviđene geološke i ljudske artefakte. Brenson je primetio da je uočio „džinovske stalaktite na stenama“ duboko ispod. Takođe su dokumentovali morski život do sloja H₂S: tropske ribe, kornjače, čak i grebenske ajkule plivale su u gornjih 90 metara. U međuvremenu, Bergman i posada potvrdili su mračniju stvarnost: debeli, toksični sloj vodonik-sulfida na oko 90 metara stvara zonu bez kiseonika ispod, gde leže samo leševi školjki. Kako je Brenson rekao, viđenje ovih geoloških markera uverilo ga je u uticaj klimatskih promena na nivo mora – snažan trenutak „magije Plave rupe“.
Poseta Velikoj plavoj rupi zahteva određeno planiranje, jer je udaljena 43 nautičke milje od kopnene obale Belizea.
✈ Letovi i putovanja — Glavne avio-kompanije za Belize Siti (BZE)
| Poreklo (grad) | Avio-kompanije | Vreme leta | Beleške |
|---|---|---|---|
| Majami (MIA) | Američki (AA) | ~2 sata | Dnevna usluga |
| Dalas (DFW) | Američki (AA) | ~2 sata i 50 minuta | Bez prestanka |
| Šarlot (CLT) | Američki (AA) | ~3 sata i 24 minuta | Sezonski |
| Hjuston (IAH / HOU) | Junajted, Jugozapad | ~2 sata i 20 minuta | Tokom cele godine |
| Čikago (ORD) | Junajted (UA) | ~4 sata i 15 minuta | Bez prestanka (sezonska učestalost može da varira) |
| Njujork (JFK) | DžetBlu (B6) | ~4 sata i 45 minuta | Bez prestanka |
| Toronto (YYZ) | VestDžet, Er Kanada | ~4 sata i 15 minuta | Sezonski (vrhunac od novembra do maja) |
Ronjenje u Velikoj plavoj rupi je iskustvo puno adrenalina. Dubina naglo opada – zidovi se spuštaju sa 12 metara na 40 metara gde se naziru stalaktiti. Majstori ronjenja obično šalju ronioce na 40–42 metra na kratko, svrsishodno ronjenje (često samo 7–10 minuta na dnu) kako bi videli formacije stalaktita. Ronioci zatim polako izrone uz obavezne dekompresione zaustavljanja (obično na 4,5 metara) pre nego što izrone. Mnogi ronilački čamci kombinuju ovo sa dva dodatna plića zarona (12–18 metara) na obližnjim zidovima (zid Half Mun Keja, akvarijum u Long Keju) kako bi uživali u više morskog života.
Za mnoge posetioce, pogled na Veliku plavu rupu odozgo je nezaboravan. Laki avioni i helikopteri poleću sa Ambergris Keja ili Belize Sitija rano ujutru radi najboljeg pogleda. Ovi letovi obično idu jugoistočno preko Koralnog grebena, pružajući prelepe vidike šarenih atola, a zatim kruže oko Plave rupe nekoliko puta. Osmosed (Cessna) ili helikopter za 4 osobe mogu vas odvesti tamo – samo rezervišite unapred, posebno u sezoni.
Fotografi bi trebalo da ciljaju na svetlo sredinom jutra ili kasnog popodneva. Oko podneva, sunce obasjava plavu vodu vrtače, pojačavajući kontrast boja. (Međutim, direktno sunce odozgo može biti oštro; jutarnja svetlost daje toplije tonove grebenu.) Velika plava rupa ima upečatljive šare: tamno centralno jezgro, okolni svetli prsten grebena i mrlje belog peska. Na fotografijama iz vazduha, Haf Mun Kej (malo zeleno ostrvo 19 kilometara jugoistočno) često se pojavljuje odmah izvan plavog kruga. Snimanje oba je popularno: uokvirivanje Plave rupe pticama ili čamcima dodaje razmeru.
Dron i pravne napomene: Letenje dronovima oko Velike plave rupe zahteva oprez. Fotografisanje dronom iz aviona je zabranjeno (bezbednosni rizik). Da biste leteli dronom blizu rupe, morate poleteti sa čamca na ivici grebena i dobiti dozvole nedeljama unapred. Službe za civilno vazduhoplovstvo i morske parkove Belizea zahtevaju registraciju i proces odobravanja od 4-8 nedelja za letove dronom. Neovlašćeni dronovi rizikuju konfiskaciju i kazne (oko 1.000 američkih dolara). U praksi, većina posetilaca uživa u fotografisanju sa tura avionom ili helikopterom umesto da pokušavaju da snimaju dronom. Savet za bezbednost: Držite kaiševe kamere čvrsto pričvršćene tokom leta – turbulencija može biti nepredvidiva iznad otvorenog Kariba.
Odozgo, savršeni krug Plave rupe i okolni greben su nepogrešivi. Kada snimate iz aviona, sedite na strani okrenutoj ka grebenu za najbolju boju – na levoj strani ako dolazite iz Belize Sitija. Koristite polarizacioni filter da biste smanjili odsjaj vode.
Velika plava rupa nalazi se unutar jednog od najraznovrsnijih morskih ekosistema na Zemlji – Rezervatnog sistema koralnih grebena Belizea (BBRRS). Ovo mesto svetske baštine UNESKO-a (upisano 1996. godine) prostire se na 295 kilometara grebena i obuhvata nekoliko atola (Svetionik, Ternef, Glover), peščanih ostrva i mangrova. UNESKO ističe izuzetnu prirodnu vrednost i ranjivost lokaliteta: više od polovine zaštićenih područja Belizea nalazi se u ovom sistemu, što ga čini „vodećim prirodnim pejzažom“ za zaštitu. Čarls Darvin je 1840. godine zapažao da je ovo „najznačajniji greben na Zapadnim Indijama“.
Morski život ovde je bogat. Belizejski koralni greben dom je za preko 500 vrsta riba i preko 65 vrsta tvrdih korala. Poznati stanovnici uključuju jastreblje i zelene kornjače, ajkule dojilje, raže i povremene lamantine ili barakuze. Ugrožene vrste zaštićene u regionu uključuju zapadnoindijskog lamantina, američkog krokodila i sve lokalne morske kornjače. Haf Mun Kej je posebno poznat po divljim životinjama: njegova litoralna šuma podržava jednu od retkih kolonija za razmnožavanje crvenonogih sula na Karibima, a njegove plaže su gnezdilišta za ugrožene glavate, jastreblje i zelene kornjače. Gloverov greben je ključni morski rezervat sa oko 850 grebena i ključnim mestima za mrestilište kirnji i drugih riba.
Na Svetski dan okeana 2023. godine, Belize je pokrenuo razigranu kampanju na društvenim mrežama pod nazivom „Greben sa govedinom“. Ova šaljiva kampanja personifikuje greben kao zahtev za akciju protiv zagađenja. Koristeći Tviter i Instagram (@ReefWithABeef), kampanja „kritikuje“ globalne zagađivače kako bi podigla svest o zdravlju okeana. Turistička organizacija Belizea ističe da je skoro polovina zemlje pod zaštićenim statusom, a greben se proteže 185 milja sa stotinama vrsta korala i riba. Ovi napori – od morskih rezervata do programa na lokalnom nivou – ističu strast Belizea za očuvanjem grebena.
Bez obzira da li planirate putovanje u Belize oko Plave rupe ili ga dodajete dužem putovanju, evo nekoliko saveta za planiranje:
P: Koliko je duboka Velika plava rupa?
A: Vrtača je duboka oko 124 metra na svojoj najdubljoj tački. Ronioci obično dosežu 40–135 stopa da bi videli stalaktite.
P: Ko je proslavio Veliku plavu rupu?
A: Žak Kusto ga je popularizovao 1971. godine, nazivajući ga jednim od pet najboljih mesta za ronjenje. Nedavno, prenos uživo iz 2018. godine u kojem su učestvovali Ser Ričard Branson, Fabijen Kusto i Erika Bergman doveo ga je do svetske pažnje.
P: Koje sertifikacije su mi potrebne da bih tamo ronio?
A: Ronioci treba da imaju napredni sertifikat za ronjenje u otvorenim vodama ili ekvivalentnu obuku za duboko ronjenje. Mnoge ronilačke radnje zahtevaju evidentiran zaron do dubine od 24 metra (80+ stopa) u poslednjih 6 meseci. Nitroks se preporučuje radi bezbednosti.
P: Mogu li da ronim sa maskom u Velikoj plavoj rupi?
A: Možete plivati na površini, ali ronjenje samo po plitkom obodu neće otkriti strukture pećine. Što se tiče ronjenja, većina tura uključuje zarone na plitkim grebenima oko grebena Lajthaus ili Haf Mun Kej kako bi se videli korali i ribe. Ako vam je cilj ronjenje, obavestite operatera da prilagodi plan putovanja.
P: Kako da stignem tamo?
A: Let do Belize Sitija (BZE). Zatim transfer do Ambergris Keja ili Kej Kolkera taksijem ili avionom. Odatle, vožnje gliserom (90–120 min) ili letovi helikopterom vode do Plave rupe. Neke ture počinju direktno iz Belize Sitija ili Južnog Ambergrisa.
P: Da li su ture skupe?
A: Izleti ronjenja/ronenja u Plavoj rupi obično koštaju 250–400 američkih dolara po osobi, uključujući prevoz brodom, opremu, vodiče, ručak i dva dodatna zarona na grebenu. Ture helikopterom koštaju oko 250–350 dolara za letove od 30–45 minuta. Naknade za morski park (40 dolara) se dodatno naplaćuju.
P: Koje divlje životinje ću videti?
A: Unutar vrtače (preko oko 90 metara) život je oskudan zbog niskog nivoa kiseonika. Međutim, blizu ivica možete videti karipske grebenske ajkule, ajkule dojilje, kornjače, raže orlove i obilje tropskih riba. Bule i fregate koje se gnezde na ostrvu Haf Mun Kej su vrhunac iznad vode.
P: Da li je bezbedno posetiti tokom sezone uragana?
A: Plava rupa je dostupna tokom cele godine, ali je od juna do oktobra sezona uragana. Morski uslovi mogu biti nemirni. Većina operatera preferira period od novembra do maja (sušna sezona) zbog mirnog vremena. Uvek proverite vremensku prognozu i rezervišite kod renomiranog turističkog operatera koji može da otkaže ako je potrebno.
P: Da li mi je potrebna viza za posetu Belizeu?
A: Mnogi putnici (SAD, Kanada, EU, itd.) to rade ne Potrebna vam je viza za boravak kraći od 30 dana. Proverite veb stranicu Belizea za imigraciju da biste saznali svoje državljanstvo. Pasoši moraju biti važeći 6 meseci nakon vašeg boravka.
P: Koliko dugo traje punjenje peskom?
A: Naučnici procenjuju da pesak polako erodira Plavu rupu. Neki je opisuju kao „podvodni peščani sat“ – svakog dana sićušni odroni peska erodiraju obod. Na kraju (verovatno za mnogo milenijuma), mogla bi se napuniti, ali to je na geološkim vremenskim skalama.
P: Šta je kampanja „Greben sa govedinom“?
A: To je kampanja koju je Turistička organizacija Belizea pokrenula u junu 2023. godine kako bi se podigla svest o zagađenju okeana. Greben (kao onlajn persona) „razgovara“ sa zagađivačima na društvenim mrežama. Ističe uspehe Belizea u očuvanju prirode (50% zaštićenog zemljišta, greben je na UNESCO-voj listi, itd.) kako bi se inspirisale globalne promene.
