Napuštena mesta koja su nekada bila veoma živahna

Svako je počelo kao užurbano središte – velika železnička stanica, ostrvski grad, tematski park, ratna tvrđava, grad dijamanata – a sada leži tiho, njegova priča urezana u raspadajuću ciglu, zarđali čelik i vetroviti pesak. Zajedno, oni ilustruju zajedničke teme ljudskih ambicija i pada. Fabrike su zatvorene, prirodni resursi su nestali ili su industrije nastavile dalje, ostavljajući ove vremenske kapsule prošlosti. Posetioci im danas pristupaju kao istoričari. Oni nude jezivu lepotu i svežu perspektivu o tome kako čak i velika preduzeća mogu da posustanu. Kako antropolozi primećuju, ruševine „dovode u pitanje naše pretpostavke o savremenom svetu“ i otkrivaju „intimnost“ u propadanju. U nastavku, ispitujemo Centralnu stanicu u Mičigenu (Detroit, SAD), Gunkandžimu (ostrvo Hašima, Japan), Nara Drimlend (Nara, Japan), Maunselove morske tvrđave (UK) i Kolmanskop (Namibija), prateći svaki od zlatnog doba do napuštanja.

Michigan Central Station: Spomenik prošlosti i budućnosti Detroita

Detroitska ugledna Centralna železnička stanica u Mičigenu otvorena je 1913. godine kao monumentalni železnički terminal u stilu boz-ar, koji je projektovao isti arhitektonski tim koji je stajao iza Grand Centrala u Njujorku. Od svog prvog dana (žurnog otvaranja 26. decembra 1913. godine, nakon požara) simbolizovala je potencijal grada. Do 1940-ih, petospratni hol je primao oko 4.000 putnika dnevno, a preko puta ulice je svakodnevno polazilo 200 vozova. U svom zlatnom dobu, Velika sala je bila prepuna putnika, a lusteri i murali su slavili glamur železnice. Istorijska napomena: Arhitekte Mičigen Centrala, Voren i Vetmor i Rid i Stem, ranije su izgradili Grand Central Terminal u Njujorku i ovde su doneli isti veličanstveni dizajn – uključujući plafon od 16 metara obložen pločicama Guastavino i visoke prozore.

Ipak, do pedesetih godina prošlog veka, porast automobila i pad železničkog saobraćaja odražavali su industrijski pad Detroita. Broj putnika je naglo opao. 5. januar 1988. označio je poslednji redovni voz iz Mičigen Centrala – nakon toga stanica je zastrašujuće utihnula. Naredne tri decenije stajala je napuštena. Vandali i vreme su razarali njene kamene zidove i ukrašene enterijere, donoseći joj reputaciju među fotografima klasičnog „pornografskog ruševina“. Bivši vlasnici nisu plaćali poreze, sve dok 2018. godine nije uletela kompanija Ford Motor. Tokom šest godina i sa otprilike milijardu dolara uloženog, Ford je „udahnuo novi život zapanjujućoj zgradi u stilu boz-arta“. Bil Ford ju je nazvao detroitskim „Elis ostrvom“ gde su „sanjari... prvi put kročili“ i zakleo se da će ponovo vratiti nadu. Do sredine 2024. godine stanica je potpuno rehabilitovana. Danas je prizemlje stanice otvoreno za vođene ture i događaje u zajednici. Veliki hol za karte i sale za sastanke nalik trezoru sada sadrže kafiće i prostore za kovorking, deo Fordovog novog tehnološkog kampusa od 30 hektara.

Javni pristup je sada dostupan preko Detroit History Tours. Vođene ture se održavaju (uz rezervaciju) kroz renovirano prizemlje stanice. Savet za posetioce: Ture se brzo popunjavaju; rezervišite nedeljama unapred. Hol je takođe otvoren za posetioce bez zakazivanja svakodnevno od 8 do 17 časova, a mali muzejski kiosk nudi istorijske eksponate. Parking je dostupan na kampuskom parkingu; besplatni događaji u zajednici ponekad pozivaju javnost u prelepu Veliku dvoranu.

Informacije za posetioce

Gunkandžima (ostrvo Hašima) – japanski betonski bojni brod

Uz obalu Nagasakija nalazi se ostrvo Hašima, poznatije kao Gunkandžima („Ostrvo bojnih brodova“), nekada najgušće naseljeno mesto u Japanu. Ugalj je ležao ispod ovog malog ostrvca, prvi put iznajmljenog za rudarstvo 1887. godine. Micubiši ga je kupio 1890. godine (za oko 100.000 jena) i počeo da gradi objekte. Do 1907. godine, visoki morski zidovi su okruživali iskorišćeno zemljište i rudarska okna – dovoljno da novinari to kažu „ličio je na bojni brod koji plovi talasima“ otuda i naziv. Kompanija je izgradila prvu veću armiranobetonsku stambenu zgradu u Japanu 1916. godine, zajedno sa širim kulama: do 1916. godine preko 3.000 radnika i porodica se naguralo na ostrvce.

Tokom narednih decenija, Hašima se proširila. Nakon Drugog svetskog rata ponovo je procvetala: do 1959. godine ostrvo je imalo 5.259 stanovnika zbijenih na svakom kvadratnom metru – izvanrednih 835 ljudi po hektaru (najveća gustina ikada zabeležena). Deca su pohađala škole na ostrvu; bioskopi, prodavnice i saloni za pačinko radili su usred betonskih kula; ovde su se čak nalazili i bolnica i šintoističko svetilište. Istorijska napomena: Hašimine rudarske platforme prostirale su se pod morem; na svom vrhuncu od 410.000 tona 1941. godine, proizvodile su oko 12% japanskog uglja. Međutim, ključno je bilo to što se Micubiši oslanjao na prinudni rad. Desetine hiljada korejskih (i nekih kineskih) radnika regrutovano je tokom 1930-ih i 1940-ih; procenjuje se da je 1.300 tih zatvorenika umro na Hašimi od gladi ili nesreća.

Nakon što se japanska ekonomija okrenula nafti, potražnja za ugljem je nestala. 15. januara 1974. Micubiši je naglo zatvorio rudnik, a do 20. aprila ostrvo je bilo pusto. Zgrade su se zamrznule u vremenu; kreveti su ostajali nenamešteni, konzervirana hrana na stolovima, dok su porodice ukrcavale čamce sa „Broda duhova“. Hašimini neboderi su uskoro postali ruševine, njihovu unutrašnjost su prekrili rđa i buđ, halucinatorni betonski skelet je štrčao iznad talasa.

Danas je Hašima svetska baština UNESKO-a (upisana 2015. godine među japanskim industrijskim lokacijama Meidži) i snažan simbol industrijskih ambicija i ratne istorije. Poseta Hašimi: Turisti mogu da vide Hašimu samo putem licenciranih izleta brodom iz luke Nagasaki. Iskrcavanje je strogo kontrolisano: posetioci moraju da potpišu izjavu o odricanju odgovornosti i prođu kratku orijentaciju. Samo nekoliko operatera (oko pet kompanija) može da iskrca turističke grupe, a iskrcavanja zavise od vremenskih uslova – otprilike 100 dana godišnje nudi mirno more. Ture se održavaju dva puta dnevno (polasci u 9:00 i 13:00) od aprila do marta. 

Obucite se toplo (može biti vetrovito) i ostanite sa vođenom grupom. Primenjuju se naknade za ukrcavanje plus mala taksa za „održavanje ostrva“ (310 jena). Vožnja nudi dramatičan pogled na raspadajuće betonske džungle – iste kule viđene u filmovima poput Džejmsa Bonda „Skajfol“ – ali imajte na umu da je penjanje po strukturama strogo zabranjeno. Nije dozvoljeno noćenje ili posete bez nadzora.

Lokalne smernice

Nara Drimlend – napušteni zabavni park u Japanu

Nara Dreamland je započeo 1961. kao japanska verzija Diznilenda. Osmislio ga je izvršni direktor robne kuće Daiei, i otvoren je 1. jula 1961. sa bajkovitim dvorcem, kopijom Main Street USA, planinom u stilu Matterhorna, monorailom i nekoliko vožnji u stilu Diznilenda. Na vrhuncu popularnosti tokom 1980-ih privlačio je oko 1,6 miliona posetilaca godišnje, nadimkom „Japansko Čarobno Kraljevstvo“. Kao i njegov američki uzor, Dreamland je decenijama oduševljavao porodice.

Ali do 1980-ih i 90-ih konkurencija je sustigla sve. Tokijski Diznilend (1983) i kasnije Univerzal Studios Japan (2001) pružili su veće, modernije atrakcije. Posećenost Nara Drimlenda stalno je opadala; pala je ispod 400.000 u poslednjim godinama. Održavanje je posustajalo – vožnje su zarđale i zatvorene, prodavnice su zatvorene, a park je počeo da deluje zastarelo. 31. avgust 2006., nakon 45 godina, trajno je zatvoren. Za razliku od drugih objekata, Drimlend nikada nije prenamenjen niti ponovo otvoren; jednostavno je stajao zamrznut u vremenu.

Deceniju je ostala napuštena, tajno utočište za urbane istraživače („haikjo“ entuzijaste). Njene blagajne su još uvek stajale, vagoni za vožnju su još uvek bili na šinama, pa čak su i aparati za kafu delovali netaknuto – kao da se dogodila trenutna evakuacija. Posetioci su prijavljivali jezivu tišinu koju su probijali samo udaljeni saobraćaj i ptice. Konačno, krajem 2016. godine lokacija je prodata i počelo je rušenje. Do decembra 2017. sve strukture su srušeneDanas je Drimlend nestao, sravnjen sa zemljom za budući razvoj (planovi uključuju kompleks odmarališta). Ostale su samo fotografije i video snimci navijača kao uspomena na ovaj nekada živahni park.

Nara Drimlend više ne postoji – ulaz bi bio neovlašćeno kršenje poseda. Umesto toga, istražite istorijske fotografije na mreži. Od 2025. godine, lokacija je očišćena; počela je izgradnja novih atrakcija. Lokalna perspektiva: Dugogodišnji stanovnici Nare često se Drimlenda sećaju sa nostalgijom, ali napominju da su bezbednosni rizici i vandalizam onemogućili ponovno otvaranje.

Posetite danas

Morske tvrđave Monsel – Stražari Temze

Daleko od parkova i gradova u unutrašnjosti, tvrđave Mansel su bile ratne ispostave. Zamišljene na vrhuncu Drugog svetskog rata, britanski inženjer... Gaj Monsel projektovao je dva seta utvrđenih kula za zaštitu od vazdušnih napada i morskih mina. Između 1942. i 1943. godine, prefabrikovani delovi su građeni na kopnu i plutajući postavljani na mesta u estuarima Temze i Merzija. Ukupno četiri pomorske tvrđave (na Temzi blizu Harviča) i sedam vojne tvrđave (jedna grupa na Temzi i nekoliko u Merziju u Liverpulu) su bile raspoređene. Svaka tvrđava je bila grupa betonskih kula – sa topovskim palubama, radarom i smeštajima – koje su stajale na obali kao minijaturna ostrva.

Tokom rata, ove tvrđave su zabeležile desetine ubistava, pucajući na avione Luftvafea i odvraćajući brodove koji su postavljali mine. Ali kada se rat završio, njihova svrha je nestala. Do kraja pedesetih godina 20. veka, tvrđave su deaktivirane i napuštene. Jedna tvrđava (Nok Džon) se srušila nakon sudara 1953. godine; druge, poput Sank Heda i Raf Sendsa, su prodate. Tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka, napuštene kule su dobile čudan drugi život: piratski radio-emiteri (poput Radio Eseksa) postavili su predajnike na Raf Sendsu i Nok Džonu kako bi emitovali pop muziku u London. Te stanice su na kraju zabranjene zakonom iz 1967. godine, a tvrđave su ponovo utihnule.

Danas su tvrđave Maunsel napuštene ostatke. Samo nekoliko kula je ostalo da stoji: dve vojne tvrđave (Nok Džon i Sank Hed) i neki delovi mornaričkih tvrđava (poput Raf Sendsa, sada Silenda) drže se za njihove stubove. Sve su zvanično „napuštene“. Mogu se videti iz daljine čamcem ili kajakom, ali je pristup opasan i ilegalan. Istorijska napomena: Mala tvrđava Rafs je 1967. godine proglašena za „Kneževinu Silend“ i još uvek ima svoju zastavu. Ali što se tiče britanskih vlasti, svaka tvrđava je samo stari beton – koji polako korodira nazad u more.

Nijedna od tvrđava nije otvorena za javnost. Međutim, turističke ture brodom duž Temze povremeno prolaze u blizini lokaliteta Red Sends i Nok Džon. Iz bezbednosnih i pravnih razloga, ne pokušavajte da se iskrcate. Pomorski muzeji i centri nasleđa u Engleskoj često izlažu suvenire i modele tvrđava.

Posetite danas

Kolmanskop – Namibijski dijamantski grad duhova

U jugozapadnoj Namibiji nalazi se Kolmanskop (ranije „Kolmanskupe“), grad rođen u dijamantima i zakopan u pesku. Godine 1908, lokalni železnički radnik, Zaharijas Levala, slučajno je naišao na blistavi kamen dok je lopatao šljunak. Pokazao ga je Augustu Štauhu, rudarskom inženjeru, a nalaz je pokrenuo prvu dijamantsku groznicu u Namibiji. Ubrzo je Kolmanskop osnovan kao grad preduzeća. Bogati nemački kolonijalisti gradili su kuće od cigle sa električnim osvetljenjem, čak i rendgen aparat i prvi tramvaj u regionu. Na svom vrhuncu 1920-ih, grad je imao oko 1.000 stanovnika, a rudnici Kolmanskopa proizvodili su procenjenih milion karata dijamanata godišnje – preko 11% svetskih zaliha. Grad je imao balsku dvoranu, bolnicu, škole i kafiće, pravu pustinjsku oazu bogatstva.

Međutim, sudbina se promenila kada su 1928. godine u Oranjemundu pronađena veća nalazišta dijamanata. Do sredine veka proizvodnja je opala. Filijala De Birsa je odbila da više ulaže; do 1950. godine rudarstvo je praktično prestalo i kompanija je napustila Kolmanskop. Grad se ispraznio; do 1956. godine svaka kuća je bila pustaPesak je počeo da nanosi. Danas su sobe u kojima su nekada bili klaviri i nameštaj izdubljene dinama. Sunčeva svetlost se kroz pukotine na vratima uliva na poluzakopane kade i lustere.

Kolmanskop je sada upravljana ruina i popularna tema za fotografisanje. Ture organizuje Namdeb (preduzeće De Birsa i namibijske vlade) – oko 35.000 posetilaca godišnje. Poseta Kolmanskopu: Nalazi se u bivšem namibijskom dijamantskom području „Špergebit“, tako da je za ulazak potrebna dozvola. Grad je dostupan iz Liderica: nekoliko tura polazi svakog jutra (npr. u 9:30 i 11:00) i traje oko 1-1,5 sat. „Dnevne propusnice“ za pešake (važe od 6:00 do 19:00) koštaju otprilike 180 namibijskih dolara (oko 10 američkih dolara); dostupne su i specijalizovane dozvole za fotografe (od izlaska do zalaska sunca). Preporučuju se vođene ture (na engleskom ili nemačkom jeziku), kako zbog bezbednosti, tako i radi očuvanja lokaliteta.

Jutarnja svetlost i blagi vetrovi omogućavaju zapanjujuće fotografije (sunce pod niskim uglom ističe teksture u pesku i zidovima). Uđite u staru balsku dvoranu ili kapelu – samo se držite staza i ne penjite se po krhkim strukturama. Spolja, u obližnjoj „Kafani Grad duhova“ pored ulaza, nalaze se osveženje i mali muzej rudarskih artefakata.

Lokalni bakšiš

Komparativna analiza: Obrasci napuštanja

Iako je ovih pet lokacija različitih, pojavljuju se jasni obrasci. Iscrpljivanje resursa i ekonomski pomak najveće. Dva su bila rudarski gradovi (ugalj Hašima, dijamanti Kolmanskop) koji su propadali kada su se izvori goriva promenili ili su otkrivena bogatija nalazišta. Sudbinu Nara Drimlenda odredila je konkurencija i promenljivi ukusi nakon dolaska Diznija i Univerzala; njen pad je bio ekonomski. Mičigen Central i tvrđave su postale žrtve tehnologija i ratAutomobilski bum u Detroitu je potkopao železnički saobraćaj, dok su, kada je pretnja Luftvafea nestala, tvrđave Maunsel izgubile svrhu. Upoređujemo u tabeli ispod:

Sajt	Vrhunska upotreba/naseljenost	Godine aktivnog rada	Razlog odbijanja	Napušteno	Trenutni status
Centralna stanica u Mičigenu	~4.000 putnika/dan (1940-ih)	1913–1988	Porast automobila/vazilaznog saobraćaja; pad Detroita	1988–2018	Restaurirano (ponovo otvoreno 2024.)
Hašima (Gunkanjima)	5.259 ljudi (1959)	1887–1974	Nafta zamenjuje ugalj; rudnik zatvoren	1974–danas	UNESKO-vo mesto; ture (od 2009. godine)
Nara Drimlend	1,6 miliona posetilaca/godišnje (1980-ih)	1961–2006	Takmičenje (Tokio Diznilend/USJ)	2006–2016	Srušena (2016–17)
Morske tvrđave Monsel	~700 vojnika ukupno (Drugi svetski rat)	1942–1950-ih	Kraj Drugog svetskog rata; zastarela odbrambena tehnologija	1950-ih – danas	Napuštene relikvije (jedna je Silend)
Колманскоп, Намибија	~1.000 ljudi (1920-te)	1908–1956	Iscrpljivanje dijamanata; bogatija nalazišta na drugim mestima	1956–danas	Obilasci grada duhova (potrebna dozvola)

Širom ovih sajtova, turizam ili očuvanje sada definiše „drugi život“. Restauracija stanice (jedinstvena među njima) je u toku; Hašima i Kolmanskop služe turistima; Narin park je srušen; tvrđave Maunsel propadaju osim kao neobični istorijski obeležji. Primetno je da sve uključuju pitanja nasleđa – kako se sećati rada (Hašimini prisilni radnici), ili transformisati napuštene objekte u muzeje (rudarsko nasleđe Kolmanskopa) bez pukog senzacionalizma. Priče prepliću arhitekturu, rat i industriju. U svakom slučaju, ekonomski motori su nekada pokretali čitave zajednice; kada su ti motori stali, priroda ili zanemarivanje su povratili prostor. Pa ipak, ta tiha ruševina sada priča bogatiju priču nego što bi to moglo bilo koje aktivno mesto: svaka izgubljena slava je zamrznuta u vremenu, podstičući razmišljanje o napretku i prolaznosti.

Praktični vodič za posetioce

Za one koji žele da posete ova mesta, pažljivo planiranje je neophodno. Ispod je kratka tabela sa ključnim detaljima za pristup, nakon čega slede saveti za svaku lokaciju.

Sajt	Lokacija	Tip pristupa	Potrebne dozvole/propusnica	Najbolje vreme za posetu
Centralna stanica u Mičigenu	Detroit, SAD	Javna zgrada (urbanska)	Nema (radno vreme muzeja)	Kasno proleće/rana jesen (blago vreme)
Hašima (Ostrvo bojnih brodova)	Nagasaki, Japan	Samo obilazak brodom	Rezervacija + odricanje od odgovornosti (turoperator); taksa za sletanje od 310 jena	april–novembar (mirno more)
Nara Drimlend	Nara, Japan	Nema pristupa (srušeno)	N/D	N/D
Tvrđave Maunsel	Temza/Merzi, UK	Razgledanje iz broda (bez pristajanja)	Nema (pogled sa obale/broda)	Leto (mirnije more, bolje svetlo)
Kolmanskop	Luderic, Namibija	Vođena tura (ulaz u pustinju)	Dozvola za ulazak + rezervacija ture	Rano jutro (meko svetlo)

• Centralna stanica u Mičigenu: Stanica sada nudi besplatne ture prizemlja (oko 90 minuta). Praktične informacije: Hol je otvoren svakodnevno od 8 do 17 časova. „Detroit History Tours“ vodi ture za manje grupe kroz restaurirani enterijer. Preporučuje se parking kod novog Bagley Hub-a (5 dolara). Nosite udobnu obuću za istraživanje hodnika; fotografisanje je dozvoljeno u javnim prostorima.
• Ostrvo Hašima: Ture polaze iz Nagasakija svakodnevno (u 9:00 i 13:00), ali ne garantovano sletanje. Posećujte ostrvo samo uz dozvolu (koju izdaju operateri) i sa zvaničnim vodičem. Morska bolest može da vas pogodi – preduzmite mere predostrožnosti tokom nemirnih dana. Ostrvo je planinska ruina; ponesite čvrste cipele i odeću za sve vremenske uslove. Insajderski savet: Stopa sletanja se kreće oko 95%. Po lošem vremenu, ture umesto toga kruže oko ostrva bez sletanja.
• Tvrđave Maunsel: Ove kule se nalaze daleko od obale. Nekoliko kompanija za iznajmljivanje brodova organizuje „turanje po tvrđavi“ (samo razgledanje). Na primer, Vojvoda od Londona Posluje sezonski iz Eseksa, ploveći u blizini. Napomena: Nije dozvoljeno stabilno pristajanje ili iskrcavanje. Nosite toplu odeću (često vetrovito) i dvogled za detalje. Jedna tvrđava, Raf Sends, domaćin je mikronacije Silend (nije otvorena za posetioce), ali možete videti ostatke i zastavu Silenda iz daljine.
• Kolmanskop: Za ulaz je potrebna dozvola (vaša turistička karta) jer se lokalitet nalazi u zoni sa ograničenim traženjem dijamanata. Ture počinju iz Liderica nekoliko puta dnevno. Standardne ture (180 namibijanskih dolara, oko 10 dolara) obuhvataju vreme od 8 do 13 časova; dozvole za fotografisanje (400 namibijanskih dolara) omogućavaju produženi pristup pri izlasku/zalasku sunca. Savet fotografa: Unutrašnje sobe ispunjavaju se narandžastim peskom na jutarnjem suncu; fasade okrenute ka zapadu svetlucaju pri zalasku sunca. Nosite zaštitu od sunca i držite se obeleženih staza kako biste zaštitili i ruševine i sebe.
• Opšti saveti: Uvek poštujte ova krhka mesta. Izbegavajte penjanje, oštećenje ili uklanjanje artefakata. Vođene posete (gde se nude) vas informišu i pomažu u zaštiti lokaliteta. Budite svesni kulturnih osetljivosti: npr. pominjanje prisilnog rada u Hašimi je i dalje osetljiva tema u Japanu i Koreji. Za foto opremu, umereno širokougaoni objektiv i stativ (za slabo osvetljenje) snimaju najbolje poglede na unutrašnje ruševine. Nosite vodu i grickalice tamo gde nema objekata (Kolmanskop ih nema). Proverite sezonsko vreme: mnoga mesta (ture Maunsel, Hašima) zavise od mirnih uslova. Na kraju, uvek proverite radno vreme i zatvaranja (mnoga mesta imaju ograničene sezone ili posebne rasporede obilazaka).

Česta pitanja

P: Zašto mesta postaju napuštena?
A: Napuštanje obično sledi veliku promenu faktora koji su stvorili grad ili objekat. Uobičajeni uzroci uključuju iscrpljivanje resursa (npr. rudnici koji se isušuju), ekonomske promene (industrije se sele), tehnološke promene (kao što automobili zamenjuju vozove), ili čak rat i politikaKada prvobitna namena nestane, infrastruktura često ostaje iza. Posetioci smatraju takva mesta zanimljivim zbog priča koje otkrivaju o našoj prošlosti.

P: Zašto je Centralna stanica u Mičigenu napuštena?
A: Putnički železnički saobraćaj je naglo opao nakon Drugog svetskog rata kako je automobilska industrija Detroita rasla. Broj putnika je opao i do 1988. godine železnički saobraćaj se toliko smanjio da Mičigen Central više nije bio održiv. Poslednji voz je krenuo 5. januara 1988. godine. Prazna stanica je potom stajala napuštena 30 godina sve do Fordove kupovine i restauracije 2018. godine.

P: Kada je ostrvo Hašima (Gunkanjima) napušteno?
A: Micubiši je objavio zatvaranje rudnika 15. januara 1974. i evakuisao ostrvo. Poslednji stanovnici su napustili ostrvo 20. aprila 1974. Za samo nekoliko meseci, nekada živahna zajednica je potpuno napuštena, a zgrade od tada stoje prazne.

P: Zašto se Hašima zove Ostrvo bojnih brodova?
A: Godine 1907. Micubiši je izgradio masivne morske zidove oko ostrva koji su, gledano iz daljine, činili da izgleda kao sivi, oklopljeni brod koji pluta. Lokalne novine su ga počele nazivati Gunkandžima, doslovno „Ostrvo bojnih brodova“, zbog te siluete. Nadimak se zadržao i opstaje u turističkim vodičima i danas.

P: Možete li danas posetiti Hašimu (Gunkanjimu)?
O: Da, ali samo posebnim turističkim brodom. Posetioci moraju da se pridruže ovlašćenom krstarenju iz Nagasakija i unapred potpišu bezbednosni sporazum. Iskrcavanja su ograničena (otprilike 100 dana godišnje zadovoljava vremenske uslove). Postoji mala ulaznica (310 jena) koja se naplaćuje za pokrivanje troškova održavanja. Ture ne dozvoljavaju posetiocima da se slobodno kreću – boravite na određenim platformama uz vođenje. Mnogi turisti rezervišu karte mnogo unapred, posebno leti.

P: Za šta su korišćene tvrđave Maunsel tokom Drugog svetskog rata?
A: Bile su to radarske i protivvazdušne platforme za zaštitu Londona i južne Engleske od nemačkih vazdušnih napada i mina. Izgrađene 1942–43, svaka tvrđava je imala topove i prostorije za posadu za uočavanje i obaranje neprijateljskih aviona iznad estuara Temze i Merzija. Nakon rata njihova odbrambena uloga je završena i one su deaktivirane.

P: Zašto je Nara Drimlend zatvoren?
A: Nara Drimlend je imao pad posećenosti. Otvoren je 1961. godine kao park inspirisan Diznilendom, ali kada su se otvorili Tokijski Diznilend (1983) i kasnije veći parkovi u blizini, posetioci su se smanjili. Održavanje je postalo preskupo. Sa godišnjim brojem posetilaca koji je naglo opao (ispod 400.000 do 2006. godine), park je trajno zatvoren u avgustu 2006. godine. Godinama je ostao netaknut i na kraju je srušen 2016–17. godine.

P: Zašto je Kolmanskop napušten?
A: Ekonomija Kolmanskopa je u potpunosti zavisila od dijamanata. Kada su 1928. godine u Oranjemundu pronađena bogatija nalazišta, većina rudara se odselila. Do 1950. godine, rudarska kompanija Kimberli Central je prestala sa radom, a do 1956. godine grad je bio potpuno napušten. Pustinja je od tada polako ponovo zauzimala prazne zgrade.