Malezija

Malezija zauzima poseban položaj na raskrsnici kontinentalne Azije i Malajskog arhipelaga, njena teritorija je podeljena prostranstvom Južnog kineskog mora na dva geografski i kulturno povezana regiona. Poluostrvo Malezija, koje se proteže oko 740 kilometara od severa ka jugu, graniči se sa Tajlandom na severu i proteže se nasipom i mostom do Singapura na svom južnom kraju. Preko voda leže države bliznakinje Istočne Malezije, Sabah i Saravak, na ostrvu Borneo, koje dele porozne kopnene granice sa Indonezijom i Brunejem, i pomorske granice sa Filipinima i Vijetnamom. Federalni sistem obuhvata 13 država uz tri federalne teritorije, podeljene između dve polovine federacije: 11 država i dve teritorije na poluostrvu; dve države i jedna teritorija na Borneu. Ova podela je oblikovala i upravljanje nacijom i njen osećaj identiteta, jer se urbani soliteri u Kuala Lumpuru i Putradžaji razlikuju od prašuma Saravaka i priobalnih sela Sabaha.

Predeo zemlje se blago uzdiže od priobalnih ravnica do brdovitih podnožja i na kraju do visokih vrhova. Na poluostrvu Malezije, planinski venac Titivangsa služi kao okosnica poluostrva, a njegov vrh dostiže 2.183 metra na planini Korbu usred matrice granitnih izdanaka i kraških formacija. Reke poput Perlisa, Goloka i Muara izviru u ovim visoravnima, usecajući doline koje se šire u plodne poplavne ravnice. Zapadne obale poluostrva, razuđene Malakskim moreuzom – pomorskom arterijom kojom se odvija oko 40 procenata svetske trgovine – nude dubokovodne luke, dok istočna obala ostaje relativno nerazvijena, a njene plaže su okružene močvarnim šumama. Na Borneu, planinski venac Kroker u Sabahu kulminira planinom Kinabalu na 4.095 metara, drugim najvišim vrhom u jugoistočnoj Aziji, zaštićenim u Nacionalnom parku Kinabalu, jednom od četiri mesta svetske baštine UNESKO-a u Maleziji. U unutrašnjosti Saravaka nalaze se pećine Mulu u Nacionalnom parku Gunung Mulu — najveći poznati pećinski sistem na svetu — dok reka Radžang, najduža u Maleziji, protiče kroz njegovo srce. Raštrkano oko ove dve kopnene mase leži preko hiljadu ostrva, od kojih je najveće Bangi kod severne obale Sabaha.

Tropski ambijent Malezije je pod uticajem dva monsunska režima: jugozapadnog monsuna od aprila do oktobra i severoistočnog monsuna od oktobra do februara. Temperature su konstantno visoke, ublažene morskim povetarcima, sa prosečnom godišnjom količinom padavina od oko 2.500 milimetara. Vlažnost vazduha ostaje povišena tokom cele godine, iako planinska odmarališta poput Kameron Hajlendsa i Frejzers Hila nude hladnije mikroklime. Porast nivoa mora i promenljivi obrasci padavina povezani sa globalnim klimatskim promenama ugrožavaju priobalna naselja i nizijska poljoprivredna zemljišta, kao i povećavaju rizik od poplava u unutrašnjosti.

Arhipelaška priroda federacije daruje Maleziji izuzetno biološko bogatstvo. Ona se nalazi među sedamnaest megadiverzitetnih zemalja, sa hiljadama endemskih vrsta u svojim prašumama, mangrovama i koralnim grebenima. Orangutani i oblačasti leopardi lutaju šumama Sabaha, dok majmuni nosači igraju u rečnim šumama Bornea. Na poluostrvu Malezije, slonovi i tigrovi opstaju u preostalim nacionalnim parkovima kao što je Taman Negara, zajedno sa podjednako zanimljivim manjim divljim životinjama. Ovaj biodiverzitet je osnova i procvatućeg sektora ekoturizma i posvećenosti zemlje očuvanju prirode, čak i dok seča šuma i razvoj zadiru u krhka staništa.

Narativ moderne Malezije nastao je iz tapiserije malajskih sultanata čija je autonomija erodirala pod britanskim uticajem tokom osamnaestog i devetnaestog veka. Naselja u moreuzu – Penang, Malaka i Singapur – zajedno sa protektoratima na poluostrvu, postala su ekonomski oslonac Carstva. Japanska okupacija tokom Drugog svetskog rata razbila je kolonijalnu vlast i pojačala nacionalistička osećanja. Neposredno nakon toga, Malajska unija iz 1946. godine pokazala se kratkotrajnom, ustupivši mesto 1948. Malajskoj federaciji. Dana 31. avgusta 1957. godine, federacija je stekla nezavisnost. Godine 1963, spajanjem Malaje sa Severnim Borneom (Sabah), Saravakom i Singapurom formirana je Malezija, iako se Singapur odvojio samo dve godine kasnije i postao zasebna republika 1965. godine.

Ta istorija i dalje oblikuje malezijsku politiku, koja spaja vestminsterski parlamentarni okvir i sudsku praksu običajnog prava sa jedinstvenim lokalnim institucijama. Šef savezne države je izabrani monarh — Jang di-Pertuan Agong — koji se bira rotacijom svakih pet godina iz redova devet naslednih sultana. Premijer, izabran iz većinske stranke ili koalicije u Devan Rakjatu (Predstavničkom domu), vodi izvršnu vlast, dok se u Putradžaji nalaze ministarstva i sudstvo. Kuala Lumpur, najveći grad u zemlji, ostaje sedište zakonodavne vlasti i kraljevske palate, a svoju siluetu ukrašava ikonama poput Petronas kula bliznakinja.

34 miliona stanovnika Malezije odražava dugogodišnji obrazac migracije i naseljavanja. Malajci – ustavno definisani kao muslimani koji praktikuju malajske običaje – čine nešto manje od polovine stanovništva i zauzimaju istaknutu ulogu u vladi i javnom životu. Kineska zajednica, približno jedna četvrtina građana, ima značajan uticaj u trgovini i industriji, dok indijski Malezijci, uglavnom tamilskog porekla, čine oko sedam procenata. Autohtoni narodi – Orang Asli na poluostrvu i bezbroj Dajaka, Kadazan-Dusun, Melanau i drugih grupa u Sabahu i Saravaku – zajedno čine ostatak. Status Bumiputera, koji pruža društveni i ekonomski preferencijalni tretman, proširuje političku prevlast Malajaca kako bi obuhvatio ove autohtone narode, ali i dalje ostaje izvor napetosti i debata. Državljanstvo se dodeljuje pod strogim uslovima: onima rođenim od malezijskih roditelja, bez dozvole za dvojno državljanstvo.

Kulturni pluralitet se proteže i na jezik i veru. Malezijski malajski, koji se piše rumi pismom zasnovanim na latinici, služi kao jedini zvanični jezik u zemlji, iako tradicionalno javi arapsko pismo opstaje u nekim kontekstima. Engleski zadržava živu sekundarnu ulogu u poslovanju i obrazovanju – zapravo, u Saravaku deli jednak zvanični status – dok mangliš, kolokvijalni žargon koji meša malajske, engleske, kineske i tamilske elemente, neformalno napreduje. Pored nacionalnog jezika, postoji oko 111 živih autohtonih jezika, zajedno sa kineskim dijalektima kao što su hokijenski, kantonski i mandarinski, kao i tamilski, malajalamski i drugi. Islam je državna religija, koju praktikuje oko 63 procenta stanovništva, ali ustavne garancije garantuju slobodu veroispovesti za nemuslimane, među kojima preovladavaju budizam, hrišćanstvo, hinduizam i tradicionalne kineske vere. Verski praznici – Hari Raja Aidilfitri, Kineska Nova godina, Dan Vesak, Dipavali i Božić – dele kalendar, a tradicija „otvorenih vrata“ poziva Malezijce svih porekla da učestvuju u međusobnim proslavama.

Ekonomski, Malezija je prešla sa oslanjanja na kalaj, gumu i palmino ulje na diverzifikovanu, novoindustrijalizovanu tržišnu ekonomiju. Prirodni resursi i dalje podržavaju izvoz - posebno naftu, palmino ulje (gde Malezija ostaje vodeći svetski proizvođač) i tečni prirodni gas - ali su usluge i proizvodnja došli u prvi plan. U 2024. godini, sektor usluga je činio 53,6 procenata BDP-a, industrija 37,6 procenata, a poljoprivreda 8,8 procenata. Automobilska industrija je dvadeset druga po proizvodnji u svetu, a sektori zasnovani na znanju, uključujući islamsko bankarstvo i visokotehnološku proizvodnju, brzo se šire. Nominalni BDP Malezije je stavlja na trideset šesto mesto u svetu, a paritet kupovne moći je na trideset prvom. Devizne rezerve - dvadeset četvrte po veličini u svetu - pružaju zaštitu od spoljnih šokova, dok nezaposlenost ostaje niska, na približno 3,4 procenta.

Međunarodna trgovina cveta zahvaljujući strateškom položaju Malezije na pomorskim putevima. Malajski moreuz povezuje Indijski i Tihi okean, usmeravajući oko 80.000 brodova svake godine pored Port Klanga, Penanga i DŽohora. Nacija je dvadeset treći najveći izvoznik i dvadeset peti najveći uvoznik. NJena najveća tržišta uključuju Kinu, Singapur i Sjedinjene Američke Države. Strane direktne investicije se podstiču kroz desetine industrijskih parkova, od elektronskog giganta Kulim Haj-Tehnološkog parka do višestrukog Tehnološkog parka Malezija u blizini Kuala Lumpura. Ipak, nejednakosti i dalje postoje: etnički kineska preduzeća čine oko 70 procenata tržišne kapitalizacije uprkos tome što predstavljaju otprilike četvrtinu stanovništva, što je razlika ukorenjena u komercijalnim obrascima iz kolonijalnog doba i politikama nakon sticanja nezavisnosti.

Turizam je treći najveći doprinosilac BDP-u. U 2019. godini, generisao je skoro šesnaest procenata ukupne proizvodnje, dočekavši 26,1 milion međunarodnih posetilaca – što ga rangira na četrnaesto mesto u svetu i četvrto u Aziji. Kuala Lumpur je sidro urbanog turizma sa svojom siluetom, tržnim centrima i kulturnim zonama. DŽordžtaun, glavni grad Penanga, šarmira kolonijalnom arhitekturom, uličnom umetnošću i legendarnom gastronomskom scenom; jezgro Malake, koje je na UNESKO-voj listi, čuva vekove pomorske trgovine u svojoj mešavini holandskih, portugalskih i britanskih zgrada. Priroda privlači svoj deo posetilaca: prvobitne kišne šume Taman Negare; čajne terase Kameron Hajlendsa; Malezijski arhipelazi, od Langkavija bez carine do Meka za ronjenje kao što su Sipadan, Perentijan i Redang. Nacionalni parkovi Bornea – kraške formacije Mulua, granitni tornjevi Kinabalua – i majmuni nosači u Baku nude kontrapunkt atrakcijama poluostrva.

Domaća infrastruktura podržava ove industrije. Železnice, kojima upravlja država, protežu se na preko 2.783 kilometra na poluostrvu, uključujući elektrifikovane prigradske linije do Kuala Lumpura. Putevi, koji broje skoro 239.000 kilometara, svrstavaju Maleziju na dvadeset šesto mesto u svetu. Unutrašnji plovni putevi imaju ukupno oko 7.200 kilometara, plovidni uglavnom u Sabahu i Saravaku. Vazdušni saobraćaj se konvergira na Međunarodnom aerodromu Kuala Lumpur - najprometnijem u zemlji i dvanaestom najprometnijem u Aziji - zajedno sa čvorištima u Penangu, Kota Kinabalu i Kučingu. Sedam federalnih luka upravlja kontejnerskim saobraćajem, a predvodi ih Luka Klang, koja je trinaesta po veličini na svetu. Telekomunikacije, druge u jugoistočnoj Aziji, odmah posle Singapura, opslužuju oko 4,7 miliona fiksnih linija i preko 30 miliona mobilnih pretplata, iako ruralne razlike i dalje postoje.

Proizvodnja energije počiva na rezervama nafte i gasa — četvrtim najvećim u Azijsko-pacifičkom regionu — koje obezbeđuju proizvodni kapacitet veći od 29.700 megavata. Tenaga Nasional, Sarawak Energy i Sabah Electricity nadgledaju distribuciju putem regionalnih mreža. U 2013. godini, ukupna proizvodnja je premašila 140.000 GWh, sa potrošnjom od 116.000 GWh. Preko 95 procenata domaćinstava ima pristup slatkoj vodi, uglavnom iz podzemnih voda, iako ruralna područja i dalje zaostaju za urbanim lokalitetima i u komunalnim uslugama i u telekomunikacijama.

Malezijsko društveno tkivo je ograničeno kulturnim praksama i bontonom koji odražavaju njen pluralizam. Posetioci skidaju obuću pri ulasku u domove ili verske objekte – hosteli često poštuju isto pravilo – i izbegavaju pokazivanje levom rukom ili nogama, ili dodirivanje glave osobe. Preporučuje se dostojanstveno oblačenje, posebno u konzervativnim državama; ramena i kolena treba da budu pokrivena u ruralnim okruzima, iako gradovi poput Kuala Lumpura i DŽohor Bahrua pokazuju veću toleranciju. Alkohol je legalan za nemuslimane u objektima sa dozvolom, ali visoki porezi van bescarinskih zona održavaju cene visokim; u istočnoj Maleziji, švercovana žestoka pića i lokalno pirinčano vino (tuak) su pristupačniji. Te tarik („vučeni čaj“) je nacionalno piće, njegova pozorišna priprema i zaslađeno mleko su simbol mamak kulture, dok kopi tongkat ali ginseng obećava izdržljivost u šolji.

Sloboda izražavanja postoji u okviru ograničenja. Kritika savezne vlade ili kraljevskih porodica je nepoželjna u javnom diskursu, a debatama o politikama bumiputere ili nepriznavanju Izraela od strane Malezije najbolje je pristupiti sa oprezom. Javno iskazivanje naklonosti, iako se postepeno toleriše u urbanim područjima, ostaje tabu u ruralnim ili konzervativnim regionima. Istopolne veze, iako se društveno tolerišu u gradovima, suočavaju se sa zakonskim zabranama prema statutima iz kolonijalnog doba, a kazne se različito sprovode od strane sekularnih i šerijatskih sudova.

Od ranog popisa stanovništva iz 1960. godine, koji je zabeležio 8,11 miliona stanovnika, stanovništvo Malezije je stalno raslo, dostigavši 32,45 miliona u 2020. godini i premašivši 34 miliona do 2025. godine, sa stopom rasta od blizu 1,5 procenata godišnje. Oko deset procenata stanovništva su migrantski radnici, dok izbeglica – uglavnom iz Mjanmara, Filipina i Indonezije – ima oko 171.500. Demografski profil iskrivljuje mlade: skoro 70 procenata je između 15 i 64 godine. Urbanizacija napreduje brzo, a sedamdeset procenata Malezijaca sada živi u gradovima.

Konture savremene Malezije odražavaju njenu istoriju trgovine, migracija i upravljanja. NJene urbane siluete uzdižu se pored starih prodavnica i plantaža palminog ulja; njena šumska utočišta pružaju utočište i retkim divljim životinjama i autohtonim zajednicama; njeno multietničko društvo održava živahnu debatu o identitetu i politici. Za mnoge, privlačnost Malezije leži upravo u ovoj interakciji kontrasta: efikasnost brze železnice uravnotežena je tišinom krošnji prašuma; vrtlog kolam kredom na hinduističkim festivalima pored jutarnjih molitvi u džamijama; zveckanje tezgi uličnih prodavaca koji prodaju čar kvej teo pored elegantnih staklenih kula u kojima se nalaze multinacionalne korporacije. U ovim međuprostorima vremena i mesta, Malezija nastavlja da se razvija - utemeljena u svojoj prošlosti, svesna svoje raznolikosti i spremna da oblikuje svoju budućnost.