Venecija, biser Jadranskog mora
Sa svojim romantičnim kanalima, neverovatnom arhitekturom i velikim istorijskim značajem, Venecija, šarmantni grad na Jadranskom moru, fascinira posetioce. Veliki centar ovog…
U mnogim hrvatskim domovima, praznična trpeza nikada nije sasvim potpuna bez dva pletena hleba: orah (rolnica od oraha) i polje maka (rolnica sa makom). Uprkos razlici u filu, često se peku jedan pored drugog, par kolača u ogledalu koji dele isto bogato kvasno testo. Tradicionalno rezervisani za proslave Božića i Uskrsa, ovi slatki hlebovi su voljeni zbog svoje nežne, puteraste mrvice i duboko aromatičnog fila. Jedan nosi tople, zemljane tonove karamelizovanog oraha i vanile, drugi nežne note maka natopljenog mlekom i šećerom.
Ova torta je podjednako o nostalgiji koliko i o ukusu. Mnogi recepti dolaze sa šapatom porodičnih predanja: neke bake su lomile baštenske orahe jedan po jedan starim krckom za orahe ili mlele mak ručno dok nije postao fin kao brašno. Samo testo je rad ljubavi - obogaćeno jajima, puterom i mlekom dok ne postane svilenkasto i elastično, mesimo ga i ostavljamo da naraste dok se skoro ne udvostruči. Legenda kaže da je najteži zadatak čekanje: kiflice se moraju potpuno ohladiti pre sečenja, ili barem tako priča kaže.
Šta čini orah i polje maka Ova mešavina skromnih sastojaka i pažljivog izrade je toliko nezaboravna. Kada se iseče, svaka porcija otkriva savršenu spiralu fila. U jednom zalogaju možete osetiti ukus oraha i dašak vanile; u sledećem, nežno hrskanje maka i slatkoću šećera. Često se svaki hleb glazira jednostavnim šećernim sirupom direktno iz rerne, dajući kori blagi sjaj. Između gutljaja crnog čaja ili šolja toplog mleka, ova peciva pružaju utehu sa svakom viljuškom testaste spirale.
Ova tradicija sa dvostrukom ulogom odražava narodnu mudrost: dva ukusa za jednu gozbu. U nekim porodicama, mak se može omekšati kašikom džema od kajsija ili kapljicom sirupa od šipka za dodatni miris, dok se u fil od oraha često dodaje prstohvat cimeta ili rendana kora limuna za sjaj. Testo je uvek obogaćeno – podsetnik da ovo nije običan hleb. Mnogi pekari i dalje kombinuju svež kvasac sa toplim mlekom, meseći dok smesa ne postane elastična i glatka.
Kada se ispeku do zlatno smeđe boje i počnu da mirišu, kiflice često dobijaju blagi preliv. Neki prelivaju vruće hlebove tankim slojem sirupa (samo šećer i voda) kako bi kora bila nežno lepljiva; drugi više vole da ih posuju šećerom u prahu. Rezultat je uvek blistav i privlačan: hrskava, ali nežna kora koja obuhvata meku spiralu unutra. Sečenje orah ili polje maka je ceremonijalni čin strpljenja, koji nagrađuje one koji čekaju otkrivanjem vrtloga punjenja.
Za stolom, ovi hlebovi se lepo slažu sa jakom crnom kafom, toplim čajem ili čak čašom hladnog mleka. U svakom komadu postoji tradicija: svaki zalogaj nosi dašak citrusne kore ili začina, bogatstvo putera i jajeta i nepogrešiv karakter oraha ili maka. Koliko god se ovaj recept odnosi na sastojke, toliko se odnosi i na porodicu i sećanje. Svakog praznika kada se ovi hlebovi ponovo pojave, oni podsećaju sve na bake i deke koji su ih prvi naučili da mese testo i dele tradiciju sa voljenima.
12
porcije40
minuta45
minuta425
kcal120
minutaOrahnjača (rolnica sa orasima) i makovnjača (rolnica sa makom) su klasični hrvatski slatki hlebovi koji se tradicionalno prave za Božić i Uskrs. Ovaj recept koristi bogato kvasno testo obogaćeno puterom, jajima i mlekom, podeljeno na dva hleba. Jedan hleb je namazan kremastim filom od oraha i šećera začinjenim vanilom i korom citrusa; drugi je punjen slatkom pastom od maka navlaženom mlekom i džemom. Svaki hleb je čvrsto uvijen, premazan kremom od jaja ili sirupom i pečen dok ne porumeni. Kada se ohladi i pospe šećerom, sečenje svakog hleba otkriva nežnu spiralu fila. Bogati i mirisni, ovi hlebovi se savršeno slažu uz kafu ili čaj, donoseći topao, praznični ukus svakom stolu.
550 g univerzalnog brašna (približno 4½ šolje; prosejano) – koristite jako belo brašno za najbolji narast testa.
250 ml toplog mleka (oko 1 šolja) – aktivira kvasac; obično mleko deluje u krajnjem slučaju.
7 g aktivnog suvog kvasca (oko 2¼ kašičice; jedna kesica) – za kvasac hleba.
70 g kristalnog šećera (¼ šolje) – zaslađuje testo.
70 ml neutralnog ulja (¼ šolje; ili zamenite mast sa 30 g otopljenog putera) – dodaje bogatiji ukus.
30 g putera, omekšalog – obogaćuje testo (ili koristite puter na biljnoj bazi).
1 veliko jaje plus 1 žumance, umućeno – za strukturu i vlagu.
½ kašičice soli - uravnotežuje slatkoću.
300 g sitno mlevenih oraha (oko 3 šolje) – za prepečen ukus.
100 g kristalnog šećera (½ šolje) – zaslađuje fil.
1 kašika meda – dodaje vlagu (može se zameniti smeđim šećerom ili javorovim sirupom).
1 kašičica mlevenog cimeta (po želji) – zagreva ukus.
1 kašičica ekstrakta vanile – pojačava ukus (ili 1 kašičica vanilin šećera).
150 ml mleka (⅔ šolje) – da se dobije gusta pasta; po potrebi dodajte još.
200 g mlevenog maka (oko 1½ šolje) – sveže mlevenog za najbolji ukus.
80 g kristalnog šećera (⅓ šolje) – zaslađuje fil od maka.
2 kašike džema od kajsija (ili meda) – održava fil sočnim (po želji).
1 kašičica ekstrakta vanile - za aromu.
150 ml mleka (⅔ šolje) – za navlaživanje maka (prilagodite gustinu).
1 jaje umućeno sa 2 kašike mleka – za premazivanje jajima (namazati četkicom pre pečenja za sjaj).
Ili 50 g šećera + 50 ml vode, kuvano na laganoj vatri – jednostavan šećerni sirup za premazivanje vrućih rolnica za sjajan završetak.
Nastajanje kvasca (10 min): U maloj posudi pomešajte toplo mleko, kvasac i prstohvat šećera dok ne postane penasto. Ostavite da odstoji dok se na vrhu ne pojave mehurići.
Pripremite testo (15 min): U velikoj posudi pomešajte brašno, šećer i so. Dodajte penastu smesu sa kvascem, jaja, ulje i omekšali puter. Mešajte dok se ne formira ljuskavo testo. Prebacite na pobrašnjenu površinu i mesite oko 10 minuta, dok ne postane glatko i elastično.
Prvo buđenje (1–2 sata): Testo stavite u podmazanu posudu, pokrijte krpom ili plastičnom folijom i ostavite da naraste na toplom mestu dok se ne udvostruči.
Pripremite fil od maka (5 min): U činiji pomešajte mleveni mak, šećer i džem. Postepeno dodajte vruće mleko dok se ne formira gusta pasta.
Pripremite fil od oraha (5 min): U drugoj posudi pomešajte mlevene orahe, šećer i cimet. Dodajte vanilu, med i mleko dok ne postane glatko.
Oblikujte rolnice (15 min): Umutite naraslo testo i podelite ga na dva jednaka dela. Na blago pobrašnjenoj površini, jedan deo razvaljajte u pravougaonik dimenzija oko 30×20 cm. Ravnomerno rasporedite fil od maka preko njega, ostavljajući mali rub. Čvrsto uvijte rolnu od jednog kraćeg kraja; stisnite spoj da biste zatvorili. Ponovite sa drugim delom testa i filom od oraha. Prebacite obe rolne u pleh obložen papirom za pečenje.
Drugi uspon (30 min): Pokrijte pleh krpom i ostavite oblikovane vekne da narastu još 20–30 minuta. U međuvremenu, zagrejte rernu na 180 °C (350 °F).
Pečenje (45–50 min): Premažite svaku veknu umućenim jajetom ili mlekom. Pecite dok ne porumeni, oko 45 minuta. Ako vrhovi prebrzo porumene, labavo pokrijte folijom.
Završiti i ohladiti (10 min hlađenja): (Opciono) Premažite vruće kiflice šećernim sirupom za dodatni sjaj. Ostavite vekne da se potpuno ohlade u plehu (najmanje 1 sat) pre sečenja kako bi se spirala stegla i sprečilo mrvljenje. Pospite kriške šećerom u prahu pre serviranja.
Kalorije | Ugljeni hidrati | Proteini | Debelo | Vlakna | натријум | Alergeni |
425 kcal | 49 g | 10 g | 22 g | 4 g | 100 mg | Pšenica, mlečni proizvodi, jaja, orasi |
Sa svojim romantičnim kanalima, neverovatnom arhitekturom i velikim istorijskim značajem, Venecija, šarmantni grad na Jadranskom moru, fascinira posetioce. Veliki centar ovog…
U svetu punom poznatih turističkih destinacija, neka neverovatna mesta ostaju tajna i nedostupna većini ljudi. Za one koji su dovoljno avanturistički nastrojeni da…
Francuska je prepoznatljiva po svom značajnom kulturnom nasleđu, izuzetnoj kuhinji i atraktivnim pejzažima, što je čini najposećenijom zemljom na svetu. Od razgledanja starih…
Lisabon je grad na portugalskoj obali koji vešto kombinuje moderne ideje sa šarmom starog sveta. Lisabon je svetski centar ulične umetnosti iako…
Precizno izgrađeni da budu poslednja linija zaštite za istorijske gradove i njihove ljude, masivni kameni zidovi su tihi stražari iz prošlih vremena.…
