Najbolje očuvani drevni gradovi: Bezvremenski gradovi sa zidinama
Precizno izgrađeni da budu poslednja linija zaštite za istorijske gradove i njihove ljude, masivni kameni zidovi su tihi stražari iz prošlih vremena.…
Širom Hrvatske, zimski karneval nosi miris mnogo pre nego što se veže maska ili počne parada: toplo testo od kvasca, kora citrusa i ulje za prženje. Taj miris vodi direktno do krafni, ili pokladnica, mekih, okruglih krofni punjenih džemom koje obeležavaju dane uživanja između Božića i Velikog posta. U mnogim domaćinstvima, ovo su slatkiši koji signaliziraju poslednje bezbrižne gozbe pre posta, služe se na tacnama gusto posutim šećerom u prahu i prenose se od deteta do bake i deke bez ceremonije.
Samo testo pripada široj srednjoevropskoj porodici. Krafne potiče od nemačkog Krapfena, srodnika berliner krofne, krofne punjene džemom bez rupe.1 Hrvatska verzija zadržava tu lozu, ali nosi i svoj identitet: posebno meko, obogaćeno testo mirisano rumom i limunom, prženo tako da se oko sredine formira bledi prsten. Taj prsten je više od lepog detalja. On signalizira dobro naraslo testo i ulje na pravoj temperaturi, što je obeležje pažljivog kuvara.
Kalendar smešta ove krofne čvrsto u karnevalsku sezonu. U hrvatskoj tradiciji, krafne ili pokladnice pojavljuju se od praznika Bogojavljenja (6. januara) do Pokladnica, dan pre Pepeljave srede. Pekare u gradovima poput Zagreba i Rijeke slažu ih u svoje prozore, dok kućni kuvari postavljaju plehove za narastanje testa blizu radijatora i toplih peći. Na Riječkom karnevalu i manjim lokalnim proslavama, poslužavnici sa krafnama stoje pored maski i kostima, a slatkoća ublažava hladne ulice i kasnonoćna okupljanja.
Tradicije imenovanja odražavaju regionalne navike. U Zagrebu i Zagorju mnogi ljudi kažu pokladnice, od „poklade“, hrvatske reči za karneval. U Slavoniji se isti tip pogačice punjene džemom često naziva krofne. Dodatni prženi slatkiši dele sezonu - sitne fritule, hrskave kroštule, rustične poderane gaće - ipak, punjene, mekane krafne ostaju centralni deo kada porodica želi nešto izdašno i svečano.
Strukturno, krafne su jednostavne: kvasno testo obogaćeno žumancima, mlekom, puterom ili uljem, šećerom, malo alkohola i aromatičnom korom citrusa. Nakon mešanja, testo se odmara dok se ne udvostruči, zatim se razvalja i seče na krugove. Drugim narastanjem se opušta gluten i povećava volumen, pripremajući krofne za brzo kupanje u vrelom ulju. Unutar gotovog testa, mrvica treba da se raspadne u nežne niti. Džem - tradicionalno od kajsije ili šljive - čeka u sredini, otkriva se samo kada se zagrize ili pocepa.
Ova verzija ima za cilj da uhvati taj klasični profil u kućnoj kuhinji, sa jasnim merama i vremenom pripreme za kuvare koji možda nisu odrasli sa hrvatskom bakom za šporetom. Testo je veoma meko, ali i dalje obradivo, što daje svetliju unutrašnjost nakon prženja. Kora limuna i skromna količina tamnog ruma odražavaju ukuse koji se nalaze u mnogim hrvatskim receptima, dok mleko i puter obogaćuju jelo bez da mrvicu čine teškom. Metoda favorizuje strpljenje u odnosu na silu: nežno mešanje, pravilno dizanje testa i umerena temperatura prženja, a ne prekomerno rukovanje.
Za kuvare van Hrvatske, krafne nude više od novine. One donose osećaj zimske izdašnosti, prženja nečeg mirisnog i pomalo ekstravagantnog dok hladan vazduh pritiska prozore. Bilo da se služe uz jaku kafu u mirnu nedelju ili nagomilane tokom karnevalskih svečanosti, ove krofne punjene džemom predstavljaju svakodnevni izraz istorije jednog regiona sa srednjoevropskim pečenjem, filtriranim kroz lokalne ukuse i porodična sećanja.
16
porcije30
minuta25
minuta260
kcal100
minutaKrafne, ili pokladnice, su hrvatske karnevalske krofne punjene džemom, napravljene od mekog, obogaćenog kvasnog testa sa mirisom limuna i ruma. Testo se meša, meseći dok ne postane glatko, zatim ostavlja da naraste pre nego što se razvalja i seče na krugove. Nakon drugog narastanja, krofne se prže u neutralnom ulju dok ne porumene sa bledim prstenom oko sredine. Kada se dovoljno ohlade da se mogu rukovati, pune se džemom od kajsija ili šljiva i obilno posipaju šećerom u prahu. Ovaj recept daje 16 srednjih krofni, sa teksturom dovoljno laganom za doručak, a dovoljno bogatom za desert. Jasno vreme za svako narastanje i prženje pomaže kuvaru da postigne ravnomernu mrvicu i minimalnu masnoću.
500 g (oko 4 šolje) univerzalnog brašna, plus dodatno za posipanje – Obezbeđuje strukturu i nežnu mrvicu kada se obogati jajima i puterom.
8 g (2¼ kašičice) instant ili aktivnog suvog kvasca – Nakise testo i stvara prozračnu teksturu.
60 g (¼ šolje + 1 kašika) kristalnog šećera – Lagano zaslađuje testo, a da ga ne učini preslatkim.
4 velika žumanca, na sobnoj temperaturi – Dodajte bogatstvo, boju i finu, meku mrvicu.
250 ml (1 šolja) punomasnog mleka, mlakog (oko 40°C) – Hidrira testo i hrani kvasac.
60 g (4 kašike) neslanog putera, veoma mekog – Obogaćuje testo i održava unutrašnjost mekom.
2 kašike tamnog ruma ili rakije – Klasičan hrvatski dodir; dodaje aromu i pomaže da pržene krofne budu lagane.
Sitno rendana kora 1 neobrađenog limuna – Daje svetao, svež miris koji probija kroz bogatstvo.
1 kašičica ekstrakta vanile ili 1 kesica (8 g) vanilin šećera – Dodaje nežnu slatkoću pozadine.
½ kašičice fine morske soli – Uravnotežuje slatkoću i zaokružuje ukus.
700 ml (oko 3 šolje) neutralnog ulja za prženje – Suncokretovo, ulje od kanole ili kikirikija dobro funkcionišu za čist ukus.
250 g (¾–1 šolja) glatkog džema od kajsija ili šljiva – Tradicionalni filovi koji se dobro slažu sa testom sa mirisom citrusa.
100 g (¾ šolje) prosejanog šećera u prahu – Za obilno posipanje gotovih krofni.
Verzija bez alkohola: Umesto ruma koristite dodatno mleko, plus malo dodatne limunove kore. Tekstura ostaje veoma slična, mada krofne mogu da upiju malo više ulja.
Opcija bez mlečnih proizvoda: Zamenite mleko nezaslađenim mlekom biljnog porekla, a puter mekim, veganskim namazom neutralnog ukusa ili 45 g neutralnog ulja. Testo može biti malo lepljivije; lagano posipanje brašnom na dasci pomaže.
Adaptacija bez jaja: Zamenite 4 žumanca sa 60 g nezaslađenog sosa od jabuka i dodatnom 1 kašikom ulja. Ukus ostaje prijatan, mada će mrvica biti malo manje bogata i žuta.
Zamene za brašno: Jako višenamensko ili hlebno brašno je dovoljan izbor; kod hlebnog brašna očekujte žvakaviju mrvicu. Mešavina bez glutena namenjena za pečenje sa kvascem može biti dovoljna, ali testo će biti krhko i možda neće držati savršen prsten.
Izbor džema: Bilo koji gusti džem ili marmelada bez koštica (od jagode, maline, šipka, pomorandže) funkcioniše, pod uslovom da nije previše tečan. Namaz od čokolade i lešnika ili krem za pecivo nude nevoćne opcije, mada one udaljavaju karakter od najtradicionalnijeg profila.
Alergeni: Standardni recept sadrži pšenicu (gluten), jaje, mleko i alkohol (rum ili rakiju, koji se uglavnom kuvaju tokom prženja).
Pustite da kvasac procveta (5–10 minuta). Zagrejte mleko dok ne postane mlako, dodajte 1 kašiku šećera i kvasac i ostavite da odstoji dok se ne stvori pena na vrhu.
Sjedinite suve sastojke (2 minuta). U velikoj posudi, umutite brašno, preostali šećer i so.
Pomešajte vlažne sastojke (3-4 minuta). U posebnoj posudi umutite žumanca, veoma omekšani puter, rum, koru limuna i vanilu dok ne postane uglavnom glatko.
Oblikovati testo (5–7 minuta). Sipajte penastu smesu kvasca i jaja u brašno, pa mešajte drvenom kašikom ili koristite mikser na niskoj brzini dok se ne formira gnjecavo testo i ne ostane suvog brašna.
Mesite dok ne postane glatko (8-10 minuta ručno ili 5-6 minuta u mikseru). Testo prebacite na blago pobrašnjenu površinu i mesite dok ne postane glatko, elastično i blago lepljivo, ili nastavite mikserom i kukom za testo na srednje niskoj brzini.
Ostavite testo da naraste (60–75 minuta). Oblikujte testo u kuglu, stavite je u blago namazanu posudu, pokrijte čistom krpom ili plastičnom folijom i ostavite da naraste na toplom mestu bez promaje dok se otprilike ne udvostruči.
Razvaljajte testo (5 minuta). Pažljivo izduvajte naraslo testo, prebacite ga na blago pobrašnjenu površinu i razvaljajte ga na debljinu od oko 1,5 cm (½–⅝ inča).
Isecite krugove (5–10 minuta). Koristite okrugli sekač ili staklo prečnika 6–7 cm (2½–3 inča) za sečenje krugova, sakupljajući i ponovo uvijajući ostatke samo jednom kako biste izbegli tvrde komade.
Pripremite drugi uspon (2–3 minuta). Postavite krugove na pobrašnjen papir za pečenje ili blago pobrašnjen pleh, razmakavši ih nekoliko centimetara.
Ostavite oblikovane krofne da narastu (30–45 minuta). Labavo pokrijte peškirom i ostavite da narastu dok ne nabubre i ne postanu primetno lakši, ali i dalje mogu da zadrže oblik kada se nežno podignu.
Zagrejte ulje (10-15 minuta). Sipajte ulje u široku, tešku šerpu do dubine od 5–7 cm (2–3 inča) i zagrejte na srednjoj vatri do 170–175°C (338–347°F), proveravajući termometrom.
Pržite prvu stranu (1½–2 minuta po porciji). Pažljivo spustite 3-4 krofne u ulje, gornjom stranom nadole, i pržite dok donja strana ne porumeni i dok se na ekvatoru ne formira bledi prsten.
Okrenite i završite prženje (1-2 minuta po porciji). Okrenite svaku krofnu šupljikavom kašikom i pržite drugu stranu dok ne porumeni i potpuno ne skuva.
Ocedite krofne (5 minuta). Prebacite na rešetku postavljenu iznad poslužavnika ili na papirne ubruse kako bi višak ulja kapao; ponovite sa preostalim testom, podešavajući temperaturu da bi ulje ostalo unutar ciljanog opsega.
Napunite džemom (8–10 minuta). Stavite kesu za špricanje sa dugim, uskim vrhom, napunite je džemom i umetnite vrh sa strane svake krofne, lagano stiskajući dok krofna ne postane malo teža.
Pospite šećerom i poslužite (2–3 minuta). Prosijte šećer u prahu obilno preko toplih krofni i poslužite blago tople ili na sobnoj temperaturi.
| Hranljiva materija | Količina (po krofni) |
|---|---|
| Kalorije | ~260 kcal |
| Ugljeni hidrati | ~34 g |
| Proteini | ~5 g |
| Debelo | ~10 g |
| Vlakna | ~1 g |
| натријум | ~160 mg |
| Alergeni | Pšenica (gluten), jaje, mleko; tragovi alkohola iz ruma/rakije koji se uglavnom isparavaju tokom prženja |
Ove vrednosti odražavaju tipične podatke za krofne sa džemom uzgajane kvascem u bazi podataka Ministarstva poljoprivrede SAD, prilagođene sastojcima i prinosu ovog recepta.
Precizno izgrađeni da budu poslednja linija zaštite za istorijske gradove i njihove ljude, masivni kameni zidovi su tihi stražari iz prošlih vremena.…
Grčka je popularna destinacija za one koji traže opušteniji odmor na plaži, zahvaljujući obilju priobalnih blaga i svetski poznatih istorijskih lokaliteta, fascinantnih…
Francuska je prepoznatljiva po svom značajnom kulturnom nasleđu, izuzetnoj kuhinji i atraktivnim pejzažima, što je čini najposećenijom zemljom na svetu. Od razgledanja starih…
Sa svojim romantičnim kanalima, neverovatnom arhitekturom i velikim istorijskim značajem, Venecija, šarmantni grad na Jadranskom moru, fascinira posetioce. Veliki centar ovog…
Откријте живахне сцене ноћног живота најфасцинантнијих европских градова и отпутујте на дестинације које се памте! Од живахне лепоте Лондона до узбудљиве енергије…
