италијанска паста

У свету је италијанска кухиња најпознатија по тестенинама. Данас је италијанска паста или тестенина саставни део исхране широм планете.

Прве дугачке резанце на Сицилију су донели арапски освајачи у 7. веку. Резанци кувани у води били су одлична храна за дуга путовања бродом.

Град Палермо, који је у то време био арапска колонија, постао је познат по резанцима који су се јели без ичега.

За данашња јела од тестенина заслужан је италијански кувар Бонвичино, који је осмислио велики број сосова.

Најпопуларнији од свих сосова настао је тек у 16. веку, када су Шпанци донели парадајз из новооткривене Америке, тачније из Перуа.

Први забележени рецепт за тестенину у парадајз сосу датира из 1839. године, а за његову глобалну популарност заслужна је италијанска емиграција која је у Америку дошла око 1900. године и са собом донела безброј рецепата.
Према италијанском закону, тестенина се прави од дулум пшенице, воде и соли, а затим се суши. Дулум пшеница је богата глутеном, који тестенини даје еластичност.

Према италијанском бонтону, тестенина се једе само виљушком. Коришћење кашике за умотавање тестенине чак се сматра непристојним.