Top 10 mesta u Francuskoj koja morate videti
Francuska je prepoznatljiva po svom značajnom kulturnom nasleđu, izuzetnoj kuhinji i atraktivnim pejzažima, što je čini najposećenijom zemljom na svetu. Od razgledanja starih…
Zagrebačka kuhinja odražava njegovo unutrašnje, srednjoevropsko nasleđe. Kako jedan putopisac primećuje, gastronomska scena grada je „duboko ukorenjena u austrougarskim tradicijama“, odlikuje se bogate čorbe, meso sa roštilja i slojevita pecivaDrugi primećuje da unutrašnjost Hrvatske favorizuje „obilne obroke na bazi mesa“, dok obala naglašava morske plodove i maslinovo ulje. Posetioci će pronaći živu kulturu kafića – lokalni autor čak kaže da zagrebački kafići „rivali Pariza i Beča“ – i pijace prepune proizvoda. Da biste se orijentisali za novopridošle, evo kratkog pregleda kulinarskog pejzaža Zagreba i 10 jela koja morate probati, svaki utkani u život grada:
Dolac se nalazi odmah iznad Trga bana Jelačića, u hladu svojih čuvenih crvenih suncobrana. To je „najpoznatija zagrebačka pijaca na otvorenom“ – gozba za čula, koja nudi voće, povrće, sireve, meso i grickalice. Vodič je opisuje kao „pijacu na otvorenom... koja nudi sveže lokalne proizvode, ručno rađene zanate i tradicionalne hrvatske delikatese“. U praksi, to znači da možete lutati od tezge do tezge i birati lokalne masline, rakiju, pršut, med, pa čak i kajmak. Primetno je da prodavci predlažu da ovde probate zagrebačke specijalitete: na primer, sveže štrukle ili lokalni med. Ako pogodite vreme, uzmite burek ili palačinke od uličnih prodavaca na Docu (videti dole) ili popijte jogurt sa rendanim sirom (sir i vrhnje) sa tezge sa mlečnim proizvodima. Pijaca je najprometnija ujutru (oko 7-11 časova). Savet lokalnog posmatrača: dođite rano, posebno po mesne ili sirne peciva, jer „nema mesnih posle podneva“.
Kafa je ovde gotovo način života. Zagrebačka kafićka scena je živa: meštani se satima zadržavaju uz espreso ili kapućino na spoljnim terasama. Jedan posetilac je oduševljeno rekao da „zagrebačka kafićka kultura parira pariskoj i bečkoj“. Kultne kafiće mešaju vekovnu eleganciju sa modernim pržionicama kafe. Na primer, Quahwa (kod Trga Nikole Tesle) je mesto koje se mora posetiti: to je „jedna od retkih nezavisnih pržionica kafe u Zagrebu“ i prži svoja zrna u kući. Tradicija čak uključuje i Zagrebačku špicu: subotom ujutru ljudi šetaju do Cvetnog trga, uživajući u specijalnoj kafi u svom najboljem nedeljnom uniformisanju. Mnoga naselja imaju omiljenu lokalnu kavanu (kafić) – uradite kao Hrvati i recite „kava“ (kahva) za kafu.
Stolovi su obično postavljeni salvetom, viljuškom i nožem. U opuštenim konobama ili restoranima brze hrane, možda ćete morati da naručite na šanku i sami zauzmete svoj sto, ali u restoranima će vas konobar smestiti i primiti vašu porudžbinu. Po zakonu, kreditne kartice ne mogu dodati bakšiš, pa ako ga ostavite, učinite to u gotovini (zaokruživanje je u redu). Bakšiš nije obavezan, ali je uobičajeno 5–10% za dobru uslugu. U prometnijim turističkim restoranima, cene su istaknute na menijima; uvek proverite da li je uključena naknada za uslugu (često jeste u luksuznijim restoranima). Saveti za hrvatski jezik: „Uživajte u obroku“ znači „prijatno jelo“ i "Molim" znači molim (koristite kada tražite bilo šta). Iako se engleski jezik široko govori, učenje imena jela (čak i samo štrudla, krem sir itd.) može biti zabavno i meštani ga cene.
Ovih 10 jela smo odabrali zbog njihovog kulturnog značaja, jedinstvenih ukusa i sveprisutnosti širom Zagreba. Svako je duboko ukorenjeno u regionalnoj istoriji i široko je dostupno u gradu, od uličnih tezgi do tradicionalnih krčmi. U nastavku su kratki rezimei; za svako jelo ćemo se pozabaviti detaljima (recepti, ukus i tekstura, poreklo, izgovor) i navesti tri preporučena mesta u Zagrebu (jeftino, srednji cenovni rang, luksuzno) sa rasponima cena.
Brze činjenice: Štrukli (izgovara se ŠČTRU-klee) je pečeno ili kuvano pecivo od sira iz zagorskog kraja, severno od Zagreba. Testo je veoma tanko, punjeno svežim skutnim sirom pomešanim sa pavlakom i jajima, zatim razvaljano, isečeno i ili kuvano na pari (kuvano) ili pečeno sa pavlakom. Tekstura može varirati od veoma kremaste (kada se peče sa puterom) do meke i nežne (kada se kuva u čorbi). Ukus je bogat, kiselkast i utešan – zamislite uvijenu lazanju od kremastog, blago kiselkastog sira. Zbog svoje popularnosti, Zagreb nema manjka štrukla. Jedan putopisni blog uzvikuje „La Štruk je pravo mesto za probanje tradicionalnog hrvatskog specijaliteta“, napominjući da su štrukli jedino jelo na njihovom meniju. Zaista, La Štruk je poznat po autentičnim zagorskim štruklima, sa čitavim restoranom u kojima se pravi ovo jelo.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Đuro Vidmarović (vinar) – Neformalni bistro (u centru) poznat po jednostavnoj domaćoj kuhinji; njihove pečene štrukle (sa pavlakom) su veoma dobre, a cena im je oko 8–10 evra po porciji.
– Srednji opseg: La Struk – Mali specijalizovani restoran (Gornji Grad) u potpunosti posvećen štruklama. Probajte više vrsta (sir, jabuka, orah, čak i borovnica) koje se služe u rustičnom dvorištu. Očekujte da ćete platiti oko 6–8 evra za veliko parče.
– Raskoš: Vinodol – Klasičan zagrebački restoran (Donji Grad) sa elegantnom atmosferom. Služe zagorske štrukle kao predjelo (6–8 evra) ili kao prilog. Vinodol se često nalazi na vrhu lista tradicionalnih restorana.
Cena i vreme: Porcija štruklija košta otprilike 5–8 evra na većini mesta. Pošto je za pripremu testa potrebno mnogo vremena, mnogi restorani ga pripremaju u serijama; ako naručujete posle 18 časova, proverite da li je sveže pečen (možda će mu trebati 20 minuta u rerni). Štrukli se jedu tokom cele godine, ali su posebno ukusni po hladnijem vremenu.
Vegetarijanska opcija: Klasični fil za štrukle je vegetarijanski (sir, jaja, pavlaka) – ali isključivo vegetarijanski. Veganske verzije su retke (bez mlečnih proizvoda). Ako izbegavate mlečne proizvode, zamenite ih tako što ćete isprobati samo hleb, ajvar i salate ili posebne veganske ponude na mestima kao što su Zrno ili VegeHop (nema direktne zamene za štrukle).
Izgovor i savet: Štrudle = „ŠČTRU-kli.“ Naručite tako što ćete reći „Jedna štrudla“ (jedne štrukle). Često se prodaju na parče; potražite pekaru ili tezgu na pijaci koja ima poslužavnik sa zlatno pečenim štruklima.
Brze činjenice: Krem sir (kremasta kriška) je pecivo sa kremom i pavlakom austrougarskog porekla. U Hrvatskoj postoje dve poznate verzije: Samoborska krem pita i Zagrebački krem sirSamoborska sorta – koja se služi u malom gradu Samoboru zapadno od Zagreba – legendarna je po svom prozračnom kremu i prhkom lisnatom testu. Slaže se sa slojevima lisnatog testa, valovite kreme od vanile pomešane sa umućenim belcima (beze) i hrskavim šećernim prelivom. Hrvatski putopisci opisuju Samobor kao „nespornu prestonicu kremšnice“ – Ne pojesti jedan „je kao otići u Pariz i preskočiti Ajfelov toranj“Nasuprot tome, kremšnita na zagrebački način (lisnato testo, preliveno čokoladnom glazurom) je takođe uobičajena u gradu, ali se pravi po malo drugačijem receptu.
Ukus i tekstura: Krem samoborske kremšnice je izuzetno lagan i kremast. Jedan lokalni bloger ga hvali kao „gotovo da jede slatki oblak“. Ravnoteža hrskavog testa i nežne kreme daje osećaj topljenja u ustima. Obično se jede rukama (kao sendvič) na sobnoj temperaturi.
Kulturno poreklo: Izumljen sredinom 20. veka od strane samoborskih poslastičara, desert se ubrzo proširio Zagrebom. Recept za samoborsku tortu (koristeći samo testo, krem i beze, bez glazure) prvi put je osmislio vlasnik pekare Đuro Lukačić 1954. godine. Samobor dodaje kremšnicu na svoju listu kulturne baštine i svake godine je slavi na Samobor festu. Sam Zagreb ponosno služi ovu tortu, priznajući Samobor kao njen izvor.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Orijent pekara (Ban centar) – Dugogodišnja zagrebačka poslastičarnica u blizini Trga bana Josipa Jelačića. Njihova kremšnica (2–3 evra) koristi klasični samoborski recept (čisti krem i beze). Naručite je za poneti ili uživajte sedeći pored prozora.
– Srednji opseg: Jakšić – Kafe/restoran u centru grada, služe mekano i obilno parče samoborske kremšnice (3–4 evra). Porcije su velike, tako da je dobro za deljenje.
– Raskoš: Zagreb Coffee House (Jurišićeva) – Istorijski kafić na Trgu Svetog Marka. Njihova kremšnica (zagrebački stil, sa čokoladnom glazurom) je elegantno prezentovana (4–5 evra), a bogato ukrašen ambijent je savršen za popodnevnu poslasticu.
Cena i vreme: Kriške kremšnice kreću se od oko 2,50 evra u pekarama do 5 evra u kafićima. To je popularna popodnevna užina; pekare se obično rasprodaju do sredine popodneva, zato idite ranije po najsvežije pecivo. Samoborska kremšnica je dostupna tokom cele godine.
Vegetarijanska opcija: Kremšnita je pogodna za vegetarijance (sadrži jaja i mlečne proizvode). Neke prodavnice dodaju pistaće ili čokoladu radi raznolikosti. Osobe sa alergijama treba da imaju na umu da sadrži jaja i gluten.
Izgovor i savet: Krem sir = „krem-ŠNI-ta.“ Da biste naručili, možete reći „Jedna kremasta šunka“ (jedna kriška krema). Kod Samoborske varijante, primetite da nema glaziranog vrha – samo šećer u prahu. Često se prodaje pojedinačno upakovano u jednostavne papirne omote; budite strpljivi sa jelom (krem može da se isprazni!).
Brze činjenice: Ćuretina sa prosom (izgovara se pu-RI-ca s MLI-nči-ma) je tradicionalno praznično jelo, posebno za Božić. Doslovno znači „ćurka sa lepinjom“. Ćuretina se peče ili dinsta cela i služi se sa mlinovi, vrsta sušene, ravne domaće testenine. Mlinci se prave kao tanko testo od brašna pečeno u listove, zatim lomljeno na komade i rehidrirano (često upijajući ćureći izlučevine). Rezultat je ukusna, sočna testenina koja se služi uz isečenu ćuretinu. Jelo obično uključuje izdašan ćureći sos začinjen crvenim vinom ili sokovima.
Ukus i tekstura: Ćuretina se obično prvo kuva u salamureni ili dimi, pa je nežna i bogatog ukusa. Mlinci upijaju smeđi sos, što im daje laganu žvakavost i dubok slani ukus. Začini često uključuju papriku i bilje. Generalno, to je obilno, utešno jelo - kao da se ćuretina sa sosom susreće sa prilogom od testenine.
Poreklo i tradicije: Iako se nalazi na širem području Hrvatske, ćuretina sa ćuftetima posebno se povezuje sa kontinentalnim regionom Zagreba. Tradicionalno se kuva za Božić ili Uskrs. Kako napominje jedan sajt za hranu iseljenika, jelo se „tradicionalno jede tokom zimskih praznika, posebno za Božić“. U tim prilikama je uobičajeno da se velike porodice okupljaju za gozbu. Upotreba... mlinovi (bukvalno „testo za mlevenje“) datira iz stare seoske kuhinje, gde ništa nije propadalo: preostali listovi domaće testenine mogli su se brzo pretvoriti u vruću ćuretinu.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Stara kočija 900 – Udobna krčma (Gornji grad) poznata po kontinentalnim klasicima. Na njihovom meniju uvek ima ćuretina sa mlincima (posebno oko praznika). Obilna porcija košta otprilike 10–14 evra, a uz nju ćete dobiti salatu ili povrće.
– Srednji opseg: Kafana Didov San – Tradicionalna hrvatska konoba (Gornji Grad). Služe ukusnu „Ćuretina u kotlu“ verzija (ćuretina u loncu sa mlincima) za oko 15 evra. Ambijent (drveni dekor) upotpunjuje rustično jelo.
– Raskoš: Vinodol – Ovaj cenjeni restoran (Donji Grad) uključuje ćuretina sa mlincima na njihovom sezonskom meniju (oko 16–18 evra). Ovde je meso posebno sočno i upareno sa kvalitetnim domaćim vinom.
Cena i vreme: Očekujte da ćete platiti oko 12–18 evra po osobi (ceo obrok) za purice sa mlincima. Pošto je to posebno jelo, često se služi uz rezervaciju ili tokom praznika. Neki restorani mogu zahtevati najavu (ili ga služe samo u novembru-decembru). Za zagarantovan ukus, isplanirajte svoje putovanje u Zagreb oko kraja decembra (neka mesta ga pripremaju vikendom).
Vegetarijanska opcija: Ne postoji vegetarijanska zamena za ovo. U Zagrebu, vegetarijanci umesto toga uživaju u alternativama poput grilovanog povrća, punjenih paprika ili vegetarijanskog... štrudlaNa pijačnim tezgama ćete naći sir i pavlaka (sir i pavlaka na hlebu) kao užina bez mesa.
Izgovor i savet: Turska = „PU-ri-ca,“ mlinovi = „TO JE TO.“ Prilikom naručivanja, korisno je koristiti obe reči: „Jednu ćurku sa ćuftetima, molim.“ Ako posećujete restoran, pitajte da li se ćurka služi cela (obično nedelju dana posle Božića, kada se ponovo zagreva u sos). Uživajte u njoj polako – najbolji deo je često pustiti svež hleb da umakne preostali sok.
Brze činjenice: Zagrebački odrezak (zah-greb-ski oh-dre-zaak) je u suštini kordon blu: pohovani teleći (ili svinjski) kotlet punjen šunkom i sirom. Obično je dugačak oko 15–20 cm i pržen je do zlatne boje. Koncept je jednostavan, ali je postao sinonim za Zagreb. Jedan hrvatski novinski izvor ga opisuje kao „varijaciju bečke šnicle ili kordon blua nazvane po glavnom gradu“. Toliko je uobičajen da jedan blog duhovito ističe da ga „služi 8 od 10 restorana u Hrvatskoj“.
Ukus i tekstura: Ovo je ukusna i utešna hrana. Istucani kotlet je tanak i hrskav spolja; unutra se nalazi dimljena šunka i otopljeni blagi sir. Svaki zalogaj je ukusan i blago mastan. Obično se služi sa kriškom limuna, prelivom od tartara ili ajoli sosa i prilozima (pomfrit, kremasti spanać ili rizi-bizi). Ukus je veoma sličan izdašnijoj verziji pilećeg kordon blua.
Istorija: Za razliku od štruklija ili kremšnica, zagrebački odrezak nije stari regionalni specijalitet – izgleda da je izum iz sredine 20. veka koji je postao popularan pod tim imenom. Bez obzira na tačno poreklo, postao je glavna stvar u zagrebačkoj domaćoj kuhinji i konobama. Ime jednostavno znači „zagrebački kotlet“, što daje lokalni ponos ovoj varijanti šireg evropskog recepta.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Stara kočija 900 – Poznat po zagrebačkim klasicima, služi i izdašan odrezak (obično svinjski) za oko 10–12 evra. Gomila pomfrita i salata su uključeni.
– Srednji opseg: Vinodol – Na njihovom meniju je „zagrebački biftek“ (teletina) punjen sirom i šunkom, hrskavo pečen. Po ceni od oko 15–18 evra služi se sa sezonskim povrćem i krompirom.
– Raskoš: Didov San – Udobna konoba nudi finu verziju bifteka (teletine) sa buratom ili kajmakom, po ceni od 16–20 evra. Roštiljani odrezak je ogroman, često namenjen za deljenje između dvoje.
Cena i vreme: Jedan zagrebački odrezak košta 10–20 evra. Većina restorana sa stolom će ga imati kao redovnu stavku na meniju tokom cele godine. Definitivno je glavno jelo za ručak/večeru, a ne doručak. Poslužite ga uz salatu ili supu (boršč ili pasulj).
Vegetarijanska opcija: Ne postoji direktan vegetarijanski ekvivalent. Oni koji izbegavaju meso mogu zameniti veliku količinu štrudla ili povrtni čorba. Za salate ili priloge, pitajte za grilovani sir ili pečurke – neke konobe imaju paprike punjene sirom (paprike punjene sirom) koje daju malo mesnatog zadovoljstva.
Izgovor i savet: Reci „zah-grehb-skee oh-dre-zaak.“ Prilikom naručivanja, možete samo reći „Zagreb“ i razumeće. Ne cedite limun odozgo dok ne zagrizete komadić (posvetljuje jake ukuse).
Brze činjenice: Osetljivo (izgovara se PEH-ima) odnosi se i na zvono od livenog gvožđa (poklopac tegle) i na obrok kuvan ispod njega. „Ispod peći“ znači „ispod zvona“. U praksi, ispod krova je metoda sporog kuvanja koja se koristi u hrvatskim dalmatinskim i unutrašnjim regionima. Uobičajena verzija je jagnjetina ispod rerne (jagnjetina ispod sača) ili hobotnica ispod sača. Meso (ili hobotnica ili krompir sa povrćem) se stavlja u plitku tepsiju, pokriva se poklopcem i odozgo se naslanja vreli žar. Ovo sve ravnomerno peče satima.
Ukus i tekstura: Rezultat je izuzetno nežno, sočno meso (često jagnjetina ili teletina) i karamelizovano povrće. Pošto se kuva u sopstvenom soku, ukusi se koncentrišu u duboko, dimljeno jelo nalik gulašu. Sosovi se prirodno formiraju od sokova, obično je potrebna samo kriška hrskavog hleba da bi se upili. Tekstura je kao raspadajuće nežno meso i slatki, dinstani krompir ili povrće. U suštini je to zajednička hrana – dobra za deljenje od 4-6 ljudi.
Kulturna beleška: Iako je prvobitno dalmatinski (i intenzivno povezan sa ostrvima i priobalnom kuhinjom), ispod krova je takođe prisutna u Zagrebu zbog lokalne potražnje za tradicionalnom hranom. Vodič časopisa „Tajm aut“ naglašava da je „ispod peke... klasična karakteristika mnogih dalmatinskih menija“ i savetuje da se naruči dan unapred. U Zagrebu, restorani koji služe peku mogu je peći u manjim kupolama ili koristiti peći da bi je približili.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Plitvice, San Antonio ili slični lokalni pabovi – Oni nude „mini-peka“ (obično teleće ili pileće) za male grupe ili pojedinačno za oko 12–15 evra po osobi. Porcije su manje, ali i dalje dobijate autentično pečenje sa zatvorenim poklopcem.
– Srednji opseg: Vinodol – Na vikend meni su stavili „Govedina/Teletina ispod sača“ za oko 18–22 evra po osobi. Ambijent je opušten, ali ne i turistički.
– Raskoš: Didov San – Njihova „Jelena ili hobotnica ispod sača“ (kada je u sezoni) je gozba u zelmanićkom stilu. Cena je oko 20–25 evra po osobi, uključuje priloge i tradicionalno se kuva pred vama ako je naručite unapred.
Cena i vreme: Mala porcija peka (za jednu ili dve osobe) može koštati samo 10–15 evra, ali za celu grupu... ispod krova (za 4+ osobe) može biti 60€+. Restorani obično služe peka samo vikendom ili po prethodnom dogovoru, jer je za pripremu potrebno satima. Pitajte da li morate da naručite jednu do podneva.
Vegetarijanska opcija: Pravi ispod krova uvek je mesnat. Međutim, postoje i verzije sa povrćem (osetljiv od krompira, kupusa ili pasulja) u nekim restoranima. Na primer, možda ćete pronaći pašticada od pečuraka i sušenog voća ispod sačaU suprotnom, vegetarijanci mogu probati obilne štrukle od bundeve i sira ili slane palačinke (palačinke sa povrćem).
Izgovor i savet: Osetljivo = „PEH-ti.“ Kada pitate o tome, recite „Ispod roštilja, molim“Pojasnite koji sastojak: „sa jagnjetinom“ (sa jagnjetinom) ili „sa hobotnicom“ (sa hobotnicom). Imajte na umu da je naručivanje peka skoro kao rezervisanje predstave – ljubazan restoran će vas podsetiti da im je potrebno 3-4 sata. Takođe budite spremni na zajednički stil obroka: mogu zamoliti grupu da podeli jedan veliki tanjir.
Brze činjenice: Crni rižoto (izgovara se TSIR nije REE-zot) je rižoto obojen mastilom lignji ili sipe. Potiče sa hrvatske jadranske obale (posebno sa Visa i drugih dalmatinskih ostrva) i pravi se od dinstanog luka, maslinovog ulja, belog luka, belog vina i morskih plodova. Mastilo mu daje upečatljivu crnu boju i bogat umami-aromat morskih plodova. Postao je toliko poznat da vodiči kažu da se pojavljuje na „skoro svaki dalmatinski meni“.
Ukus i tekstura: Dobar crni rižot je kremast i svilenkast (kao i svaki dobro napravljen rižoto). Mastilo dodaje slanu slanost i dubinu, podsećajući na bujabes u obliku pirinča. Često ćete naći komade lignji ili škampa pomešane sa njim, što daje slani, mesnat zalogaj. Ukus može biti intenzivan za one koji ga prvi put jedu (čak privremeno obojava zube). Najbolje ga je uživati polako uz čašu belog vina ili rozea.
Dostupnost priobalnog porekla u odnosu na Zagreb: Iako je crni rižot više primorskog porekla, zagrebački kosmopolitski restorani ga sada često služe – posebno oni koji su specijalizovani za morske plodove ili luksuznu mediteransku hranu. Ako vaš plan putovanja ide ka unutrašnjosti, ovo jelo i dalje možete pronaći u nekoliko zagrebačkih restorana. Jedan hrvatski putopisac upozorava: „Naveden na skoro svakom dalmatinskom meniju, crni rižoto je mnogo ukusniji nego što zvuči ili izgleda“Zato ne sudite po boji!
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Bistro „Pod zidom“ – Blizu gradskih zidina, ovaj mali bistro služi čvrst crni rižoto sa lignjama za oko 8–10 evra. To je mala porcija (veličina za predjelo) u lokalnom izakaja stilu.
– Srednji opseg: Prodavnica – Moderan vinski bar i bistro. Njihov rižoto sa škampima i lignjama (13–15 evra) je bogat i dobro začinjen, sa dobrom prezentacijom (služi se u vrućoj glinenoj posudi da bi ostao kremast).
– Raskoš: Dubravka Put – Luksuzni restoran smešten u parku. Nude rižoto sa mastilom jastoga ili rižoto sa lignjama (~18–22 evra). Usluga i atmosfera su elegantni, u skladu sa prefinjenim jelom.
Cena i vreme: Očekujte cene crnog rižota od 8 do 20 evra, u zavisnosti od toga da li su morski plodovi uključeni. Često se nalazi na menijima za ručak/večeru. Pošto je jelo na bazi ulja, relativno se brzo kuva (mada je uvek al dente). Može se jesti u bilo koje doba godine, ali lakša jela poput ovog odgovaraju letnjim posetama.
Vegetarijanska opcija: Ne postoji standardno vegetarijansko mastilo za rižoto (mastilo se dobija od lignji). Međutim, vegetarijanci mogu tražiti rižoto od povrća ili testeninu. Mnogi zagrebački restorani takođe nude rižoto od cvekle, šargarepe ili pečuraka kao vegetarijanske alternative.
Izgovor i savet: Crni rižoto = „TSIR će biti KING-zot.“ Obavezno pomenuti "crno" prilikom naručivanja, kao rižoto samo po sebi bi se mogao poslužiti kao rižoto sa piletinom. Ako ga vidite na meniju, konobari znaju da je napravljen od lignjinog mastila. Posebno se dobro slaže sa hladnim belim vinom (istarskom malvazijom ili laganom graševinom).
Brze činjenice: Burek je lisnato slojevito testo osmanskog porekla, punjeno najčešće mlevenim mesom. U Zagrebu (i celoj bivšoj Jugoslaviji) varijante sa sirom (sirnica), spanać (kupus), ili čak slatki filovi su takođe uobičajeni. Pijaca Dolac je poznata po maloj prodavnici koja se bukvalno zove „Burek“ – prodaje ove pite već decenijama. Još jedan lokalni favorit je Plac Kitchen & Grill (Dolac 2), koji nudi vrhunske ćevape od govedine, ali i burek za doručak. Ove prodavnice su magneti za decu turista zbog brze i jeftine hrane.
Ukus i tekstura: Svaki zalogaj ima hrskave, tanke slojeve filo kore koji obavijaju topao, slani fil. Burek sa mesom je sočan sa začinjenom mlevenom govedinom; burek sa sirom je kremast (često zaslađen šećerom naknadno). Za razliku od pereca ili sendviča, komad držite u ruci (često sa plastičnog stola ili stojeći). To je ulična hrana u svom najjednostavnijem izdanju – rustična, zasitna i ukusno masna na dobar način. Često se jede sa jogurtom sa strane.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Burek (Dolac 9) – Ova kultna tezga se bukvalno zove „Burek“. Lokalni vodič oduševljeno kaže da je „najbolji u Zagrebu se pravi na mestu koje se prikladno zove Burek“Otvara se rano (07:00) i rasprodaje se do podneva. Možete naručiti burek sa mesom ili sirom (ili slani burek sa sirom i spanaćem) za oko 1,70–2,20 evra. Stolovi su retki, pa većina kupaca nosi hranu za poneti ili stoji za šankem.
– Srednji opseg: Plac Kitchen & Grill (Dolac 2) – Iako je poznatiji po ćevapima, Plac takođe služi hrskave bureke sa sirom i mesom za doručak (2–3 evra). Ima mali prostor za sedenje. Dobro je ako već posećujete pijacu.
– Raskoš: Ne postoji jednostavan „luksuzni“ burek (jeftin je po prirodi). Umesto toga, odnesite svoj burek u lepši kafić na spratu: npr. popijte ga sa zanatskom kafom u kafiću sa kamenom terasom Kafe de Pariz u Kaptolu (nedaleko) i podigli ste svoje iskustvo sa uličnim grickalicama na viši nivo.
Cena i vreme: Burek je veoma jeftin – ispod 3 evra za veliku porciju. Kiosk sa burekom Dolac je otvoren do ranog popodneva (radno vreme od 7:00 do 15:00 i često se zatvara kada se rasproda). Za zagarantovanu dozu, idite pre 11:00. To je savršen doručak u žurbi sa jogurtom ili turskom kafom.
Vegetarijanska opcija: Spanać-sir kupus ili čisti sir sirnica su uobičajeni vegetarijanski filovi. (Možete čak i da tražite burek sa sirom bez dodavanja jogurta.) Ostale mesne pite: proverite kod prodavca poslastičarnica u Dolcu za sir i pavlaka (sir i pavlaka na hlebu), ili izaberite parče štrudla ili palačinke.
Izgovor i savet: Burek (akcenat na prvom slogu) je ista reč u engleskom. Možda ćete morati da pokažete na pitu koju želite. Šećer za burek sa sirom je opcionalan – žena u Dolcu ga daje ako je zamolite, samo recite „sa šećerom“ (sa šećerom). Uobičajeni savet je da se brzo pojede kako se ne bi ohladilo i izgubilo ljuskavost.
Brze činjenice: Bojler je rustično prženo gulaš od raznog mesa i povrća kuvano napolju u velikom plitkom tiganju (kao široki tiganj na vatri). Reč potiče od „kotao“ (kotao), što odražava njegovu pripremu na vatri. Ovo jelo je simbolično za ruralnu Hrvatsku – govori o proces i zajednicu koliko i hranu. Jedan zagrebački blog o hrani napominje da je kotlovina vezana za društvena okupljanja: to je „više od samog obroka, već ritual“ kuvanja za gomilu. Tipično, svinjetina (vratovi, kotleti, kobasice) se prvo zapeče, zatim se povrće (crni luk, paprika, paprika) dinsta u sosu od žitarije, i sve se zajedno krčka.
Ukus i tekstura: Ovo jelo je izuzetno ukusno. Dobijate komade pečene svinjetine i kobasice, omekšale paprike i crni luk, sve preliveno blago ljutim sosom od paprike. Meso je nežno i bogato; sos je dimljen i sladak od paradajza i paprike. Veoma je zasit. Kotlovina se često jede sa hlebom ili krompirom (ili čak knedlama od hleba). Pošto se obično priprema napolju, zamislite ukus roštilja i čorbe.
Kada ga pronaći: Kotlovina je sezonski i svečano. Posebno je povezano sa prolećnim vašarima i venčanjima u severozapadnoj Hrvatskoj. Lokalni pisac kaže da najveće pijace u Zagrebu „ne mogu bez kotlovine“ – na primer, buvljak Hrelić nedeljom često ima velike kazane kotlovine. Takođe, grad Samobor (blizu Zagreba) služi kotlovinu na određenim festivalima. U gradu se povremeno pojavljuje na jelovnicima tradicionalnih konoba, posebno u jesen/zimu. Isti zagrebački blog preporučuje da je probate u kafani Stari Fijaker kada je dostupna.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Stara kočija 900 – Povremeno nude Mešavina kotla po posebnoj porudžbini (pozovite unapred). Kada to rade, to je oko 8–10 evra po osobi sa obilnim porcijama.
– Srednji opseg: Bičko – Lokalni favorit u Podsljemenu (na periferiji). Poznati među zagrebačkim planinarima, ponekad kuvaju kotlovinu napolju (pogledajte vikend meni).
– Raskoš: Kezele (Moslavina) – Iako nije u gradu, ovaj porodični restoran 40 minuta od Zagreba zaslužuje pomen. Specijalizovani su za kotlovinu i vina, pretvarajući ga u luksuzno seosko iskustvo.
Vegetarijanska opcija: Kotlovina nema tradicionalnu vegetarijansku varijantu (sve se vrti oko mesa). Vegetarijanci bi umesto toga trebalo da potraže druga obilna jela: pastir (gulaš bez mesa sa paprikom i pasuljem – ponekad se pravi vegetarijanski), ili jednostavno uživajte krofne (pržene krofne) i povrćne supe na pijacama.
Izgovor i savet: Bojler = „kot-lo-VI-na.“ Ako vidite da se reklamira, često se nalazi na velikim javnim oglasima. Na pijacama, pratite dim i pitajte meštane „gde je kotlovina?“. Pošto je masna, pametno je uravnotežiti je oštrim vinom ili pivom.
Pregled: Zagrebačka slatka scena je bogata. Grad se nalazi na raskrsnici slovenskih i srednjoevropskih poslastičarskih tradicija. Kafići i pijace će vas primamiti... palačinke (tanke palačinke/krepovi), knedle sa šljivama (kuvane knedle sa šljivama), uštipci (zimske krofne), kolačići i štrudla. Palačinke su sveprisutne – pomislite na francusku palačinku. Kako jedan lokalni vodič primećuje, palačinke se mogu puniti bilo čime: džemovima, Nutelom, sladoledom ili čak slanim nadevima. U Zagrebu sada postoje „palačinkarnice“ (palačinkarnice) gde možete prilagoditi svoju ekstravaganciju (npr. debele, mekane palačinke sa kremom i voćem).
Krem sir, već pomenuta gore (#2), je kraljica kremastih deserta (isprobajte i samoborski i zagrebački stil). Knedl (izgovara se KNED-leh) su knedle na bazi krompira, obično punjene šljivama i uvaljane u prezle sa šećerom. One su prava zimska poslastica. Uštipci su sitne pržene krofne (često začinjene rumom ili citrusima), posute šećerom u prahu. Kako Time Out kaže, „Božić ne bi bio Božić bez krofni... malih krofni u testu... punjenih rumom i suvim grožđem“. Očekujte da ih vidite na božićnim pijacama i u pekarama od kasne jeseni do proleća. Ostali slatkiši: paprenjak (medeni kolačići sa začinima od bibera), kroasan (polumesec rolne), orasi (rolnice od orašastih plodova) oko praznika. Takođe, kafići se dobro prodaju čokoladne praline i kolači.
Gde probati deserte u Zagrebu:
– Palačinke: Lepo Na Cvetnom trgu nalazi se klasična ulična kolica sa palačinkama koja radi do kasno u noć. Za stolove, probajte La Struk (takođe prave štrukle sa slatkim sirom i orasima) ili poseban kafić sa palačinkama kao što je Čoko bar ili Somot (Martićeva/Britanski trg). Punjena palačinka košta 2–4 evra.
– Krem sir: Kao i gore – pekara Orijent, Jakšić, zagrebačka Kavana (vidi br. 2) su najbolji izbori.
– Knedl: Potražite ih u restoranima domaće kuhinje (mogu se pojaviti na vikend menijima) ili ih uzmite zamrznute da biste ih sami skuvali (supermarketi). Nema poznate tezge sa kolenima, pa pitajte meštane za domaće verzije u konobama.
– Uštipci: Ulični prodavci i izlozi pekara (posebno u blizini adventskih pijaca) imaju pržene fritule na kutije (2–5 evra). Jedan od najpoznatijih prodavaca je na Štrosmajerovom trgu u decembru, ali imaće ih na bilo kom adventskom vašaru (npr. park Zrinjevac).
Saveti: Hrvatski deserti često nisu previše slatki; uravnotežuju sveže ukuse sa blagom slatkoćom. Probajte štrudla takođe kao desert – mogu biti punjeni bundevom ili voćem. Uz kafu, tipično je pojesti mali kolač ili sladoled. Ako volite slatkiše, zakažite kafići puzePočnite sa palačinkom, zatim popodnevnom kafom + kolačem, pa uveče pomfritom.
Brze činjenice: Ćevapi (izgovara se Če-va-pi, množina od ćevap) su grilovane kobasice od mlevenog mesa, smotane u komade veličine prsta. Iako nisu izvorno hrvatske (potiču iz osmanskog nasleđa, uobičajenog u Bosni i Srbiji), izuzetno su popularne u Zagrebu. Lokalni vodič napominje, „Zagreb je poznat po svojim ukusnim specijalitetima, a jedno od najomiljenijih jela među Zagrepčanima su ćevapi.“Tradicionalno se služe u lepinji ili somunu sa seckanim sirovim lukom i prilogom od crvene paprike (ajvar) ili guste pavlake (kajmak).
Ukus i tekstura: Dobri ćevapi imaju grubo mleveno goveđe meso (ponekad pomešano sa jagnjetinom), jako začinjeno belim lukom i paprikom. Peku se na roštilju, tako da je spoljašnjost blago hrskava, dok unutrašnjost ostaje sočna i nežna. Ukus je dimljen i sa ukusom belog luka. Hleb upija sokove od mesa, a sirovi luk dodaje ljutinu. Restorani često nude kisele krastavčiće ili kajmak. To je veoma ležeran obrok za deljenje.
Gde probati u Zagrebu:
– Budžet: Pržionica Cvjetno – Jednostavan roštilj pab u predgrađu. Porcije od 4, 8 ili 12 komada koštaju samo 4–6 evra (velika veličina). Poznat je po mesu vrhunskog kvaliteta.
– Srednji opseg: Plac Kitchen & Grill (Dolac) – Pored toga što su poznati po ćevapima od govedine, služe ćevape od 100% govedine za oko 8–10 evra. Ova mala kafana (kod Dolca) ima mesta za sedenje i unutra i napolju. Često je puna, posebno oko ručka.
– Raskoš: Batak Grill – Lanac restorana sa više lokacija. Nude premium opcije: npr. ćevape punjene sirom, pileće ćevape ili mešane roštilj tanjire. Tanjir ovde može koštati 12–15 evra sa prilozima, ali porcije i atmosfera (moderni gastropab) su obilni.
Cena i vreme: Skromna porcija ćevapa (6 komada) košta oko 3–5 evra na jeftinijim mestima, a do 10+ evra na lepšim mestima (često se služi kao mešani tanjir sa pomfritom ili salatom). Mnogi zagrebački ćevapiji rade do kasno (neki i do ponoći), što ih čini popularnom pabskom hranom. Najbolje ih je jesti sveže sa roštilja.
Vegetarijanska opcija: Jedno vegetarijansko rešenje je da naručite grilovani halumi sir ili falafel (neka mesta ga nude) na sličan način. Međutim, većina tradicionalnih ćevap restorana nema vegetarijansku zamenu. Ako grupa ima vegetarijance, često se jedna porudžbina za deljenje uparuje sa drugim jelima (kao što su grilovano povrće ili ajvar i hleb sa sirom) kako bi se zadovoljili svi.
Izgovor i savet: Ćevapi = „ČE-va-pi“ (akcenat na prvom slogu). Prilikom naručivanja, navedite količinu i vrstu ako je potrebno (npr. ćevapi od govedine za govedinu, pileći ćevapi za piletinu). Korisna fraza: „Ćevapi sa šlagom, molim“ (sa kajmakom). Uvek recite konobaru koliko: „Devet ćevapa, molim.“ (devet ćevapa, molim).
Ukratko, Dolac/Gornji grad = pijace i hrvatske osnovne namirnice; Tkač = peciva, kafa, barovi; Britanski/martički = moderni restorani i jeftini roštilji. U slučaju sumnje, meštani će vas uputiti na mesta gde dame nadmašuju turiste.
Jedenje na ulici ili pijaci je deo života u Zagrebu. Pored bureka i ćevapa, evo i lokalnih specijaliteta:
– Burek štandovi: Pored Dolaca, postoje male burek radnje (buregdžinice) po gradu (npr. u podrumu Glavna stanica u podrumu na železničkoj stanici).
– Kiosci sa kebabima: Neki pabovi i restorani brze hrane peku ćevape na otvorenom ili u otvorenim kuhinjama (potražite znak na kojem piše ćevapi sa ajvarom).
– Pečenje (postolja za pečenje mesa): U proleće ćete na događajima (kotlovina i pečenka) videti kombije kako peku celo jagnje ili prase.
– Ulične grickalice: Restorani brze hrane sa fuzijskom kuhinjom kao što su Hrvatski kamioni sa hranom Vikendom nude panini sa lokalnim filovima, grilovani kukuruz ili bosanske ćevapčiće u lepinji. – Korpe za sveže ceđene sokove: Tokom letnjih dana, u parkovima ćete naći prodavce hladno ceđenog soka ili jabukovače.
Budžetski plan putovanja (jedan dan ~15–20 €): Počnite u Dolcu sa jogurtom i burekom (3 evra). Prošetajte do Kapucinir poslastičarnica (Gornji grad) za kafu i krem sir (4€). Za ručak, uzmite grilovanu piletinu ili ćevape sa mobilnog roštilja (6€). Popodne, uživajte u palata u Boniti (3 evra). Na kraju, večera u neformalnoj konobi – naručite štrudla, salata i supa, možda litar kućnog vina (oko 10–12 evra za sve). Sa mnogim mestima koja prihvataju kartice i razumnim cenama, Zagreb je prilično pristupačan.
Tradicionalna zagrebačka hrana je pretežno mesna, ali grad se više nego ikad zalaže za biljnu ishranu. Vegetarijanske opcije U klasična jela spadaju verzije pita i štrukli sa sirom (kao gore), kao i upotreba svežeg povrća, pečuraka ili mahunarki. Na primer, sir i pavlaka (sir sa pavlakom) je jednostavna pijačna užina; ajvar (paprika) i mešano povrće (gulaš od mešanog povrća) su uobičajeni prilozi. Kafići i pekare imaju burek sa sirom (vegetarijanski) i poslastice od peciva.
Obilje je posvećenih vegetarijanskih/veganskih restorana: Bistro sa žitaricama, Borbeni skok, Ulična hrana u Mundoaki (vegetarijanski buritosi), i Bistro Kaš (mesto za branč) su dobro poznati. Mnogi meniji označavaju vegetarijanske stavke kao „PUT“Veganizacija lokalnog jela često znači izostavljanje sira i traženje dodatnog povrća: npr. štrudla bez sira (slana varijanta sa spanaćem) ili izbegavanje mlečnih proizvoda u krem supama. Veganska peciva (šećerni kolačići bez putera) mogu se naći u zanatskim pekarama.
Poznato sa etiketama: potražite vegetarijanac (vegetarijanac) ili veganski (veganski) na menijima. Napomena: bez glutena je retkost na tradicionalnim mestima (ni burek ni knedle nisu bez glutena). Ako imate alergije, hrvatske kuhinje su oprezne u pogledu unakrsne kontaminacije; uvek to pomenute prilikom naručivanja.
Zagreb je generalno pogodan za decu za jelo. Palačinke (krepovi) su uvek hit kod dece – mogu biti obične (sa šećerom) ili punjene Nutelom, džemom ili sladoledom. Testenine sa paradajz sosom ili običnim puterom, i meso i krompir (kao pečena piletina) odgovaraju probirljivima. Mnogi kafići imaju dečje menije ili manje porcije. Roditelji preporučuju jedno jednostavno pravilo: idite tamo gde idu lokalci. Mesta poput Bonite ili pekare Delicije su opuštena i nude niz slatkiša koje mali obožavaju.
U slučaju iznenadne gladi, imajte na umu da prodavnice oko pijaca često prodaju ljuti kukuruz ili kobasice na štapićima. U restoranima, osoblje je obično gostoljubivo prema porodicama; mogu dati plastične čaše, bojice ili čak dozvoliti deci da stoje za šankom sa njima (uobičajeno u burek prodavnicama). Alergije i probirljive dijete se dočekuju sa empatijom: većina Hrvata je odrasla verujući da je njihova hrana napravljena jednostavno, tako da je zabrinutost zbog orašastih plodova itd. često dobro razumljiva kada ih pomenete na engleskom ili hrvatskom.
Kafa: Kao što je napomenuto, kafa je kralj. Pored Kvahve, obavezne posete su i druge lokacije Planirajte vežbanje i Pinklik (moderni kafići) ili istorijski Kafe de Pariz na Kaptolu. Hrvati često dodaju mleko (u stilu flet vajta) ili naručuju mlevenje (espreso sa konjakom ili likerom) za popodnevno osveženje.
Pivo: Kraft pivare su doživele procvat. Probajte šolju lokalnog svetlog ejla ili lagera u pabovima poput Malog Meda ili Pab MedvedgradVinski barovi poput Dvora (na Gornjem Gradu) služe razna hrvatska vina.
Vino: Zagreb se nalazi u blizini nekoliko vinskih regiona. Istarska malvazija (hrskavo suvo belo vino) i dalmatinski plavac (snažno crveno vino) su popularna vina u gradu. Vina iz unutrašnjosti – slavonska graševina (voćno belo vino) i crvena Plešivica – takođe se nalaze na vinskim kartama. Kao smernica: uparite crveno meso i variva sa crvenim vinima (plavac, frankovka), a jela od morskih plodova ili svinjetine sa belim vinima (malvazija, traminer). Lokalni vodiči ističu da se tradicionalna hrvatska jela dobro slažu sa autohtonim grožđem – na primer, frankovka ide uz kotlovine sa začinjenom paprikom.
Voćna rakija: Glavni digestiv. Probajte. Travarica (biljna rakija) uz desert, ili Medika (medena rakija) posle obroka. Mnoge kafane imaju domaće rakije (od kruške, dunje ili višnje). Na božićnim pijacama ćete takođe videti šljivova rakija (šljivovica) i topla kuvano vino (kuvano vino). Napomena: alkohol nije uključen u cenu većine obroka, tako da ako pijete vino ili rakiju po čašici, to se povećava na računu.
Određene namirnice su vezane za godišnja doba. Decembar/Advent, potražiti uštipci posuto šećerom (pečeno na tezgama na Zrinjevcu i drugim prazničnim bazarima). Paprenjak kolačići sa biberom i Adventski medeni kolač su božićni klasici. U proleće, potražite događaje koji uključuju kotlovinu – npr. „festival kotlovine“ se često održava oko Velike Gospe (avgust) ili na seoskim vašarima. Na zagrebačkom nedeljnom buvljaku Hrelić često ćete osetiti miris ili videti kako se kotlovina pravi.
Sezona tartufa (kasna jesen)Uputite se u istarske ili žumberačke restorane za fuži sa tartufima (testenine sa tartufima) ili rižoto sa tartufima. . . . Neki zagrebački restorani (Gallo, Draga di Lovrana) ističu istarske tartufe na svojim jelovnicima u oktobru-novembru.
Uskrs/Božić: Kao što je gore navedeno, ćuretina sa mlincima je tradicionalna zimi. Na Uskrs, šunka i šunka (dimljeno meso) postaju zvezde. Pekare prodaju sirnica (uskršnje slatke pite sa sirom) i ukrašena jaja.
Popularni jestivi suveniri koje možete poneti kući uključuju: Pravljenje sira (tvrdi ovčiji sir sa ostrva Pag), metak (ljuta sušena kobasica iz Slavonije), Istarsko maslinovo uljei lokalno vino ili rakijaSamoborski mešavina fritula ili lokalni med sa Medvednice prave slatke poklone. Paprenjaci (medenjaci) su šarmantni božićni pokloni. Manji predmeti: konzerve ajvara ili kisele paprike. Spakujte sireve i meso u hladnjake za putovanja ako letite; u suprotnom, većina evropskih destinacija dozvoljava zapečaćene mesne proizvode.
Saveti: Kupujte sir i kobasice u dobroj prodavnici delikatesa (market Dolac ima solidnu ponudu) ili u specijalizovanim prodavnicama hrane (Gavranović doo). Hrvatska vina (malvazija, graševina, postup) možete pronaći u zagrebačkim vinotekama ili supermarketima; lep poklon je lepa boca vina. proseko (slatko dalmatinsko vino) ili Medika (liker od meda). Ne zaboravite na suve ormare (bez mlevene crvene paprike – slati mlin za začine pažljivo!).
Traženje lokalnog se isplati. Potražite mesta sa: menijima samo na hrvatskom jeziku (nije potreban engleski), specijalnim ponudama za poslovni ručak (mnogi meštani jedu napolju u podne radnim danima) i drvenim enterijerom ili porodičnim fotografijama na zidovima. Gomila dobro obučenih Hrvata na ručku ili večeri je dobar znak. Zastavice upozorenja na turističke zamke: prevodi na engleski jezik velikim fontom, konobari koji vas gnjave napolju i meniji puni svetskih jela (pica, suši) umesto lokalnih imena.
Zapitajte se: Da li je meni sezonski? Da li su dnevni specijaliteti navedeni na tabli? Da li su cene previše dobre da bi bile istinite? Ako je odgovor na ova pitanja potvrdan, možda ste na pravom putu ka autentičnosti. S druge strane, ako svako jelo ima fotografije, to bi moglo biti više turističko mesto. Osluškivanje razgovora za stolom: gosti u restoranu raspravljaju o tome šta da naruče (a ne koji grad da obiđu) obično znači da je jelo autentično.
Konačno, uzmite u obzir da su mnoge male lokalne kafane skrivene na vidnom mestu – u tihim sporednim ulicama ili na drugom spratu iznad prodavnica. Njih turistički vodiči često previđaju. Nemojte se stideti da pitate Hrvata ili svog vodiča: „Gde vi jedete tradicionalno?“ (Gde jedete tradicionalnu hranu?).
Novac: Od januara 2023. godine, Hrvatska koristi evro. Cene ispod odražavaju evre za lokalni kontekst (pretvorili smo starije cene u kune). Očekujte oko 3–6 evra za jednostavno pecivo za doručak ili burek, 6–15 evra za tipično glavno jelo za ručak i 15–30 evra za luksuznije glavno jelo za večeru (podelite jelo da biste uštedeli novac). Kafa košta 1,50–3,00 evra, pivo 2–4 evra, a čaša vina 3–5 evra. Voda iz slavine je pitka u Zagrebu, mada većina meštana pije flaširanu zbog ukusa.
Radno vreme: Hrvatski život se i dalje vrti oko radnog vremena pijace. Dolački prodavci rade otprilike od 7 do 13 časova radnim danima (kraće subotom, zatvoreno nedeljom). Pekare se otvaraju rano (oko 6 časova ujutru) i često se zatvaraju do sredine popodneva, zato kupite svež hleb ujutru. Restorani koji služe ručak otvaraju se do 11 časova, a kuhinja se zatvara do 14:00–15:00, a zatim se ponovo otvaraju za večeru oko 18:00–20:00 (neka turistička područja ostaju otvorena u podne). Muzeji i prodavnice se uglavnom zatvaraju ranije nedeljom. Savet: Ako vidite da je mesto zatvoreno u 15:00, moglo bi se ponovo otvoriti u 19:00 za večeru.
Jezik: Hrvatski je lokalni jezik, ali engleski se široko govori u restoranima, na pijacama i u prodavnicama. Jednostavne fraze (dobar dan = dobar dan, hvala = hvala, molim = izvolite/nema na čemu) su dobrodošli. Natpisi često imaju engleski jezik, ali ne uvek (posebno u manjim restoranima), tako da je priručnik za razgovore ili aplikacija od pomoći. Osoblje u globalnim lancima restorana može znati i druge jezike (nemački, italijanski), ali možete se snaći i na engleskom.
Javni prevoz: Zagrebačka tramvajska i autobuska mreža pokriva grad u velikoj meri. Do mnogih restorana (Dolac, Tkalčićeva, Britanski trg) lako se stiže peške ako boravite blizu centra. Taksiji i prevoz su jeftini za kasne noćne povratke posle večere.
bezbednost: Zagreb je veoma bezbedan. Ulični kriminal je nizak. Džeparoši na pijaci su retki, ali pazite na torbe u gužvi.
24-časovni gurmanski dan: Početak u 8:00 ujutru uz kafu i krem sir u istorijskom kafiću (npr. Tkalčićev trg). Do 10:00, razgledajte pijacu Dolac i uzmite burek za 2 evra. Za ručak (13:00), pojedite tanjir pastir ili grilovanu pastrmku sa salatom u Starom Fijakeru. Nakon toga, opustite se u pabu sa kraft pivom (npr. Mali Medo) uz užinu od pite sa sirom. Sredinom popodneva napravite pauzu uz palačinke i kafu u Oto i Franku ili Boniti. Uveče (18:30), svratite u konobu poput Didovog sana na obilnu večeru – naručite trio: štrukle, ćuretinu sa mlincima i teleći kotlet, i podelite ih. Završite sa šoticama... travarica.
Trodnevno dubinsko istraživanje: Dan 1: Pijaca Dolac (burek, sirni namazi), konobe Gornjeg grada (odrezak, štrukli). Dan 2: Ručak u hrvatskom vinskom baru (riba sa roštilja, dalmatinski pršut, rakija), zatim obilazak poslastičarnica (kremšnice, palačinke), večera u Vinodolu. Dan 3: Krenite na gastronomsku turu da biste saznali lokalne tradicije (probajte kajmak, kulen, domaću salatu), nakon čega sledi potraga za desertima „uradi sam“ (fritule na adventskoj pijaci, medenjaci), zatim oproštajna večera sa pekama ili tradicionalni banket od više jela.
Prilagodljivo u svakom koraku: možete dodati vegetarijanske pauze, preskočiti pića ili naručiti zamene u međunarodnim opcijama ako vam dosadi teška hrvatska hrana (mada verovatno neće!). Ključ je u ravnoteži i širokom izboru jela – malo posetilaca proba svih deset istaknutih jela, zato prvo dajte prioritet onome što vas najviše intrigira i ostavite prostora za spontane ulične grickalice.
Francuska je prepoznatljiva po svom značajnom kulturnom nasleđu, izuzetnoj kuhinji i atraktivnim pejzažima, što je čini najposećenijom zemljom na svetu. Od razgledanja starih…
Од настанка Александра Великог до свог модерног облика, град је остао светионик знања, разноликости и лепоте. Његова непролазна привлачност потиче од…
Откријте живахне сцене ноћног живота најфасцинантнијих европских градова и отпутујте на дестинације које се памте! Од живахне лепоте Лондона до узбудљиве енергије…
Lisabon je grad na portugalskoj obali koji vešto kombinuje moderne ideje sa šarmom starog sveta. Lisabon je svetski centar ulične umetnosti iako…
Precizno izgrađeni da budu poslednja linija zaštite za istorijske gradove i njihove ljude, masivni kameni zidovi su tihi stražari iz prošlih vremena.…
