Доминиканска република

Доминиканска Република је тропска и поморска држава. Због своје разноврсне топографије, клима Доминиканске Републике знатно варира на кратким удаљеностима и најразноврснија је на целом Карибима. Просечна годишња температура је 25°Ц (77°Ф). На већим надморским висинама средња температура износи 18°Ц, док је у близини мора просечна температура 28°Ц. У планинама су могуће ниске температуре од 0°Ц (32°Ф), док су у заштићеним долинама могуће високе температуре од 40°Ц (104°Ф). Јануар и фебруар су најхладнији месеци у години, док је август најтоплији. Снежне падавине се могу приметити у ретким приликама на врху Пико Дуарте.

Кишна сезона на северној обали траје од новембра до јануара. На другим местима, кишна сезона се протеже од маја до новембра, а мај је најкишнији месец. Просечна годишња количина падавина широм земље износи 1,500 милиметара, са просеком од 350 милиметара у неким деловима долине Неиба, док источна Кордиљера бележи у просеку 2,740 милиметара. Најсушнији део земље је на западу.

Тропски циклони погађају Доминиканску Републику сваке две године, при чему се 65% утицаја дешава дуж јужне обале. Урагани ће се највероватније појавити између августа и октобра. Последњи велики ураган који је погодио земљу био је ураган Џорџ 1998. године.

Доминиканска Република се налази на источној страни другог највећег острва на Великим Антилима, Хиспањоле. Острво дели са Хаитијем у односу 2:1. Површина земље се процењује на 48,442 ^{кмКСНУМКС} (18,704 квадратних миља) (од стране америчке амбасаде) и 48,730 ^{кмКСНУМКС} (18,815 квадратних миља), што је чини другом земљом по величини на Карибима, после Кубе. Главни град и највећа градска област Доминиканске Републике, Санто Доминго, налази се на јужној обали.

Постоји много малих приобалних острва и залива који су део доминиканске територије. Два највећа приобална острва су Саона, на југоистоку, и Беата, на југозападу. На северу, на удаљености од 100-200 километара, налазе се три велике, углавном потопљене обале које географски представљају југоисточни наставак Бахама: Навидад банка, Сребрна банка и Моуцхоир банка. Доминиканска Република званично је преузела право на Навидад банку и сребрну банку.

Доминиканска Република има четири главна планинска ланца. Тхе најсеверније је Цордиллера Септентрионал, који се протеже од приобалног града Монте Кристија на северозападу, близу границе са Хаитијем, до полуострва Самана на истоку, паралелно са обалом Атлантика. Највиши планински венац у Доминиканској Републици - и на целом Карибима - је Централни планински ланац („Средњи планински ланац“). Постепено се спушта према југу и завршава се у близини града Азуа на обали Кариба.

Централна Кордиљера садржи четири највиша врха на Карибима: Пицо Дуарте (3,098 метара или 10,164 стопе надморске висине), Ла Пелона (3,094 метра или 10,151 стопа), Ла Руцилла (3,049 метара или 10,003 стопе) и Пицо Иакуе (2,760 метара). или 9,055 стопа). У југозападном углу земље, јужно од Централне Кордиљере, налазе се још два планинска ланца. Најсевернији од ова два је Сијера де Неиба, док на југу тхе Сиерра де Бахоруцо је продужетак хаитијског масива де ла Сел. Други мањи планински ланци су Источне Кордиљере, Сијера Мартин Гарсија, Сиерра де Иамаса   Сиерра де Самана.

Између централних и северних планинских ланаца налази се богата и плодна долина Цибао. У овој великој долини се налазе градови Сантјаго и Ла Вега, као и већина пољопривредног земљишта у земљи. Полусушна долина Сан Хуан, јужно од Централне Кордиљере, и долина Неиба, смештена између Сијера де Неиба и Сијера де Бахоруко, су мање продуктивне. Већина земљишта у басену Енрикуилло је испод нивоа мора у врућем, сувом пустињском окружењу. Постоје и друге мање долине у планинама, као што су долине Констанца, Харабакоа, Вила Алтаграсија и Бонао.

 Ллано Цостеро дел Царибе („Карибска обална равница“) је највећа равница у Доминиканској Републици. Протеже се северно и источно од Санто Доминга и садржи бројне плантаже шећера у саванама које су тамо уобичајене. Западно од Санто Доминга, његова ширина се смањује на 10 километара док пролази дуж обале и завршава се на ушћу реке Оцоа. Друга велика равница је Плена де Азуа („Азуа равница“), веома сув регион у провинцији Азуа. Неке друге мале обалне равнице налазе се на северној обали и на полуострву Педерналес.

Четири главне реке одводе многе планине Доминиканске Републике. Јакуе дел Норте је најдужа и најважнија доминиканска река. Она носи вишак воде из долине Цибао и улива се у залив Монте Кристи на северозападу. Слично томе, река Јуна опслужује Вега Реал и улива се у залив Самана на североистоку. Долину Сан Хуан одводи река Сан Хуан, притока Јаке дел Сур, која се на југу улива у Карипско море. Артибонито је најдужа река на Хиспањоли и улива се у Хаити на западу.

Постоје бројна језера и приобалне лагуне. Највеће језеро је Енрикило, слано језеро које лежи 45 метара испод нивоа мора, што га чини најнижом тачком на Карибима. Друга важна језера су слатководна Лагуна де Ринкон или Кабрал и бочата вода Лагуна де Овиједо.

Доминиканска Република се налази близу линије раседа на Карибима. Године 1946. погодио га је земљотрес јачине 8.1 степен код североисточне обале. Ово је изазвало цунами који је убио око 1,800 људи, углавном у приобалним заједницама. Талас је такође забележен у Дејтона Бичу на Флориди и Атлантик Ситију у Њу Џерсију. Област је и даље угрожена. Карипске земље и Сједињене Државе раде заједно на успостављању система упозорења на цунами и мапирању ризика у нижим подручјима.

Становништво Доминиканске Републике је било 9.76 милиона 2007. Године 2010. 31.2% становништва било је млађе од 15 година, а 6% становништва старије од 65 година. У 2007. години на 103 жена долазило је 100 мушкарца. Годишња стопа раста становништва за 2006-2007. била је 1.5 одсто, са пројектованим бројем становника од 10,121,000 за 2015. годину.

Густина насељености у 2007. години износила је 192 по км² (498 по км²), а 63 % становништва је живело у урбаним подручјима. Јужне обалне равнице и долина Цибао су најгушће насељена подручја земље. Главни град Санто Доминго имао је 2,907,100 становника 2010.

Остали важни градови су: Сантиаго де лос Цабаллерос (745,293 становника), Ла Романа (214,109 становника), Сан Педро де Мацорис (185,255 становника), Хигуеи (153,174 становника), Сан Францисцо де Мацорис (132,725 становника), 118,282 становника (104,536 становника). ) и Ла Вега (2000 становника). Према подацима Уједињених нација, стопа раста урбаног становништва у периоду 2005-2.3. износила је 2016 одсто.

Етничке групе

Становништво Доминиканске Републике је 73% расно мешовито, 16% белаца и 11% црнаца. Етничке групе имиграната у земљи укључују Западне Азије - углавном Либане, Сиријце и Палестинце.

Многи имигранти су дошли из других карипских земаља јер је та земља нудила економске могућности. У Доминиканској Републици живи око 32,000 Јамајчана. Све је већи број порториканских имиграната, углавном у и око Санто Доминга, који се процењује на око 10,000. Има више од 700,000 људи Хаићанског порекла, укључујући генерацију рођену у Доминиканској Републици.

Ту су и источни Азијати, углавном Кинези и Јапанци. Европљане представљају углавном шпански белци, али и мања популација немачких Јевреја, Италијана, Португалаца, Британаца, Холанђана, Данаца и Мађара. Неки сефардски јеврејски конвертити из Шпаније били су део раних експедиција; само католици су смели да дођу у Нови свет. Касније су јеврејски мигранти из Иберије и Европе стигли 1700-их, а неки су стигли на Карибе као избеглице током и после Другог светског рата. Неки сефардски Јевреји живе у Сосуи, док су други раштркани по целој земљи. Број Јевреја који се идентификују је око 3,000; други доминиканци можда имају јеврејско порекло због мешовитих бракова између преобраћених католичких Јевреја и других доминиканаца од колонијалних година. Неки Доминиканци рођени у САД сада живе у Доминиканској Републици и чине неку врсту заједнице исељеника.

Религија

У 2014. години, 57% становништва (5.7 милиона) се изјаснило као римокатолици, а 23% (2.3 милиона) као евангелички протестанти (у земљама Латинске Америке протестанти се обично називају Евангеликос). Друге религије су недавно додате кроз имиграцију и мисионизацију, са следећим процентима становништва: Спиритисти: 2.2%, Црква Исуса Христа светаца последњих дана: 1.1%, будисти: 0.1%, Бахаи: 0.1%, Кинези Народна религија: 0.1%, Ислам: 0.02%, Јудаизам: 0.01%. Доминиканска Република има два светаца заштитника: Нуестра Сенора де ла Алтаграциа (Богородица Високе Милости) и Нуестра Сенора де лас Мерцедес (Госпа од Милости).

Католичка црква је почела да губи популарност крајем 19. века. Разлог је био недостатак средстава, свештеника и програма подршке. У исто време, евангелистички протестантски покрет је почео да добија подршку. Верске тензије између католика и протестаната у земљи биле су ретке.

Доминиканска Република је увек дозвољавала висок степен верске слободе. Током 1950-их, влада Трујиља је увела ограничења црквама. Против масовних хапшења противника власти послата су протестна писма. Трухиљо је покренуо кампању против Католичке цркве и планирао хапшење свештеника и бискупа који су проповедали против владе. Ова кампања је окончана, пре него што је спроведена, његовим убиством.

Током Другог светског рата, група Јевреја је побегла из нацистичке Немачке у Доминиканску Републику и основала град Сосуа. Од тада је остао центар јеврејске популације.

Званични језик Доминиканске Републике је шпански. Наћи ћете двојезичне шпанско-енглеске мештане, посебно у Санто Домингу и туристичким областима. Ако говорите шпански, већина доминиканаца ће дати све од себе да се упознају и комуницирају са вама. Ако имате проблем, вероватно можете пронаћи некога ко говори довољно енглески (или вероватно француски, а можда немачки, италијански или руски) да вам помогне. Доминиканци су прилично љубазни и помоћи ће вам ако будете љубазни и с поштовањем. Хаићани који живе у ДР говоре хаићански креолски и можда ћете чути неке афричке и араваканске речи помешане са шпанским, посебно у руралним областима. Комуникација не би требало да представља проблем, чак ни за оне који говоре минимално шпански. Ако путујете у неки од већих алл-инцлусиве хотела, нећете имати проблема са језиком.

Доминиканска Република је највећа економија (према подацима америчког Стејт департмента и Светске банке) у региону Кариба и Централне Америке. То је земља у развоју са вишим средњим приходима, са БДП-ом по глави становника од 14,770 долара у 2015. (у ППП). Током протекле две деценије, Доминиканска Република се појавила као једна од најбрже растућих економија у Америци – са просечном реалном стопом раста БДП-а од 5.4% између 1992. и 2014. У 2014. и 2015. раст БДП-а достигао је 7.3% и 7.0% односно највише стопе на западној хемисфери. У првој половини 2016. Доминиканска економија је порасла за 7.4 одсто. Од 2015. просечна плата износи 392 УСД месечно у номиналном износу (ДОП 17,829 УСД).

Током последње три деценије, доминиканска економија је еволуирала од зависности од извоза пољопривредних производа (углавном шећера, какаа и кафе) до разноврсне мешавине услуга, производње, пољопривреде, рударства и трговине. Сектор услуга чини скоро 60% БДП-а; производња 22 %; туризам, телекомуникације и финансије су главне компоненте услужног сектора; међутим, ниједан од њих не чини више од 10% укупног броја.

Дознаке у Доминиканску Републику порасле су на 4571.30 милиона долара у 2014. години, у односу на 3333 милиона долара у 2013. (према подацима Интер-Америчке развојне банке). Економски раст се одвија упркос хроничној несташици енергије која доводи до честих нестанка струје и веома високих цена. Упркос растућем дефициту у трговини робом, приходи од туризма и дознака су изградили девизне резерве. Доминиканска Република је у току са својим приватним спољним дугом.

Након економских превирања касних 1980-их и 1990-их, када је бруто домаћи производ (БДП) опао за чак 5 одсто, а инфлација потрошачких цена достигла невиђених 100 одсто, Доминиканска Република је ушла у период раста и пада инфлације све док није пао у рецесију 2002.

Ова рецесија је уследила после колапса друге највеће комерцијалне банке у земљи, Банинтера, која је била повезана са великим случајем преваре вредним 3.5 милијарди долара. Банинтерова превара имала је разоран утицај на доминиканску економију: БДП је пао за 1% у 2003. години, док је инфлација порасла за преко 27%. Сви оптужени, укључујући и звезду суђења, Рамон Баез Фигуероа (праунук председника Буенавентуре Баеза), осуђени су.

Према Годишњем извештају Подкомитета УН за људски развој за 2005. о Доминиканској Републици, ова земља је на 71. месту у свету по доступности ресурса, 79. у свету по хуманом развоју и 14. у свету по лошем управљању ресурсима. Ове статистике наглашавају корупцију националне владе, мешање страних послова у земљу и јаз између богатих и сиромашних.

Доминиканска Република има озлоглашени проблем дечијег рада у индустрији кафе, пиринча, шећерне трске и парадајза. Радне неправде у индустрији шећерне трске обухватају и присилни рад, према америчком Министарству рада. Три велике групе поседују 75% земљишта: Национални савет за шећер (Цонсејо Естатал дел Азуцар, ЦЕА), Групо Вицини и Централ Романа Цорпоратион.

Туризам у Доминиканској Републици је индустрија која генерише више од 5 милиона долазака сваке године. То је важан извор прихода у земљи, посебно у приморским подручјима. Доминиканска Република је најпопуларнија туристичка дестинација на Карибима и заузима шесто место у Америци. Тропска клима, беле пешчане плаже, разнолик планински пејзаж и колонијална историја привлаче посетиоце из целог света.

Доминиканска Република је једна од географски најразноврснијих земаља у региону и дом је највише планине на Карибима, Пико Дуарте, и највећег и најдубљег језера, језера Енрикиљо. Ова земља је такође место прве катедрале, замка, самостана и тврђаве изграђене у Америци, у колонијалној зони Санто Доминга, која је УНЕСЦО-ова светска баштина.

Туризам је постао главни извор прихода за земљу и њене главне провинције посвећене овој индустријској делатности. Земља нуди широк избор смештаја у граду, на планини иу хотелима на обали. Доминиканска Република је једна од главних дестинација за одмор за земље европског континента, Северне Америке, Сједињених Држава и Канаде, као и за земље Јужне Америке. То је зато што острво има богату историју и јединствену културу, а људи су тако гостољубиви и пријатељски настројени. Такође је познат по својим прелепим карипским плажама и јединственој тропској клими.

Главна подручја туристичке активности у земљи су источни, северни региони, Санто Доминго и Барахона, али постоји пораст активности у унутрашњости, уз много пешачких и бициклистичких путовања кроз планине и поља. Доминиканску Републику је 2001. посетило више од два милиона људи. Према подацима Централне банке, доминиканска туристичка индустрија је те године остварила 2,103 милиона долара, што је 18% више у односу на прошлогодишњи износ од 1,782 милиона долара.

Према подацима Централне банке, више од 2.5 милиона туриста је стигло у земљу ваздушним путем у 2001. години, што представља повећање од 10.1% у односу на 2000. 58% туриста долази из европских земаља, углавном из земаља попут Немачке, Француске, Велике Британије, Италија, Шпанија, Швајцарска и Сједињене Америчке Државе, снимљене су из земаља попут Сједињених Држава, Канаде, Мексика, Венецуеле, Бразила, Аргентине и других.

Туризам је један од најважнијих сектора доминиканске привреде, јер му даје велики допринос. Путовање туриста у друге делове земље ствара трошкове, посебно када се ради из једне нације у другу, што је случај земље; страни туристи обично конзумирају у доларима или мењају своју валуту за доминикански пезос, што генерише ињекцију долара у економију, дозвољавајући земљи да купи услуге и производе које не производи. Земља је 2,557. имала промет од 2004 милиона евра.

Доминиканска Република, захваљујући свом географском положају на Карибима, има много подручја која се користе за туризам због својих прекрасних плажа и пејзажа. Туристички најексплоатисаније провинције су, после ере Трухиљо, Пуерто Плата, Ла Романа и Ла Алтаграсија, такође треба напоменути да је Пенинсула дел Есте, најзначајнија туристичка област у земљи.

Туризам у Доминиканској Републици је питање које је део свакодневног живота њених грађана, јер у великој мери зависи од њиховог економског начина живота и начина живота.

Доминиканска Република је међународно позната као „Карипски рај” а то је зато што је цела земља прелепа, и њене плаже и њене планине, које су јединствен природни пејзаж.

Главне туристичке дестинације укључују:

Ла Алтаграциа

То је прва покрајина у земљи по питању туризма, међу главним областима су:

• Баваро: Овај регион се налази на истоку Доминиканске Републике, у провинцији Ла Алтаграсија. Према извештају Унеска, плаже Бавара су признате као најбоље на свету, утолико су једне од 10 најбољих на свету, заједно са плажама Пунта Кана. Међу најпопуларнијим и забавним атракцијама у овој области су Манати Парк Баваро и његови луксузни хотели.
• Хиги: Град Хиги је једна од туристичких дестинација у покрајини, јер има базилику Нуестра Сенора де ла Алтаграциа и светилиште Сан Дионисио; има и утврђену резиденцију свог оснивача Хуана Понсе де Леона, коју тако посећују страни туристи и општине у земљи и више становника.
• Пунта Кана: Ово летовалиште земље налази се на крајњем истоку Доминиканске Републике и важан је део најважнијих дестинација света, земље, региона, провинције, у закључку, једно је од најважнијих важна места за реализацију туризма у земљи, будући да је Пунта Кана место где се налазе најпознатије плаже у земљи. Да бисте дошли до Пунта Кана, можете путовати возилом дуж коридора од 179 километара који чине деонице аутопута Лас Америкас, источног аутопута, обилазнице Сан Педро де Макорис, деонице Сан Педро де Макорис-Ла Романа, кружни пут Ла Романа и Аутописта дел Цорал; исто тако, до њега се може доћи преко међународног аеродрома Лас Америкас, или преко међународног аеродрома Пунта Цана, који се налази прибл. 2 км од града Пунта Кана, где се налазе многи луксузни хотели са 5 звездица који уживају велики међународни престиж. Пунта Кана се сматра једном од највећих туристичких атракција у Доминиканској Републици и на Карибима, јер са више од 50 км плажа, хотелском инфраструктуром врхунског и високог нивоа, има и велики међународни аеродром, садржаје за све спортове, од једрења. излети, чамци, гумењаци, итд., у корист неких од најбољих голф терена на Карибима.

Ла Романа

• Ла Романа: Једна од главних опција за стране туристе при избору дестинације за одмор. Ла Романа има много плажа. Да бисте дошли до Ла Романе, можете ићи преко међународног аеродрома Ла Романа. Ево неких хотела у Ла Романи: Цаса де ЦампоГран Бахиа Принципе Ла Романа, Хотел Франо, Дејавуе и други, такође има луксузни спа центар, а то је Ла Романа Хотел-Спа. Информације о Цаса де Цампо
• Алтос де Цхавон: То је старо медитеранско село изграђено на брду са погледом на реку Цхавон у Доминиканској Републици. То је седиште културног центра, Националног археолошког музеја, и познато је као Град уметника. Такође има изузетан амфитеатар. Ту је познати амфитеатар Алтос де Цхавон, који има око 5,000 места. Отворен је 1982. године представљањем Френка Синатре и Карлоса Сантане, кроз овај прелепи пејзаж прошли су многи други уметници и рок бендови, као што су Хеарт, Енглисх Беат, Америца, Таниа Мариа, Сцандал, Сергио Мендес, Хуан Луис Гуерра, Мицхел Цамило , Спиро Гира, Дуран Дуран, Авентура, између осталих. Тренутно се током целе године одржавају представе домаћих и међународних уметника у којима туристи могу да уживају.
• Острво Саона: Острво Саона се сматра једном од најважнијих дестинација или туристичких посета у земљи. Посетиоци га сматрају природним рајем. Острво Саона је највеће од 13 суседних острва у земљи, које покрива око 110 кмª. Ово острво нуди фине беле пешчане плаже и кристално чисто море. Једна од највећих атракција је „природни базен“, који није дубок ни један метар и где можете видети водени свет као што су корални гребени, корита морске траве, морске звезде и рибе. Главне плаже са белим песком на острву Саона налазе се на јужној обали, од Пунта Катуана до Пунта де Круза, осим области између јужног краја плаже Ел Гато и Пунта Лагуне. Најважнија места на Саони су градови и села Мано Хуан и Катуано; широке беле пешчане плаже и корални гребени са веома чистом водом; кокосове палме дуж обале, лагуне Секучо, Лос Фламенкос и Канто де ла Плаја, најлепша плажа, Алто де ла Вигија (највиша тачка на острву); крунисана јата голубова, древне шуме, култивисана подручја и град Адаманаи.

Острво Саона припада Парку дел Есте. Заједно са Хаитима, то је најважнији парк у региону и један од најважнијих у земљи, јер је то једино шумско подручје релативног обима на јужној обали источног региона. У овом заштићеном природном подручју очуване су полувлажне шуме, приобалне лагуне, мангрове, корални гребени и морске траве. Ту су и пећине културне вредности. Постоје импресивна археолошка налазишта као што су остаци аутохтоних насеља, савршено очувана церемонијална места, церемонијална жртвена места, велика камена уметност и потопљени колонијални бродови.

• Острво Каталина: Ово острво је заштићени парк природе где нема зграда.
• Бајахибе: Бајахибе је такође погодан за дељење са породицом и пријатељима, а такође је често место за голфере и оне који воле роњење. Бајахибе је најближа тачка за путовање до острва Каталина, острва Каталинита и острва Саона.

Баиахибе има много хотела као што су: Цаталониа Гран Доминицус, Оасис Цаноа, Иберостар Хациенда, Вива Доминицус Беацх и Палаце, Дреамс Романа.

Хуан Долио: Место је удаљено само неколико километара од главног града Санто Доминга и Сан Педра де Макориса. Хуан Долио је тренутно једно од најважнијих туристичких подручја у земљи. Град Хуан Долио је веома туристички и између његових граница је неколико плажа, од којих је најпознатија она која носи њено име: Плажа Хуан Долио. Плажа Хуан Долио је једна од најпопуларнијих плажа у сектору туризма и међу домаћим и страним туристима. Хуан Долио има приступ великом броју квалитетних хотела и широком спектру ресторана са морским плодовима, клубова, голф терена Лос Марлинс и агенција за изнајмљивање аутомобила. Хотели у области Хуан Долио нуде алл-инцлусиве пакете, а ла царте ресторане и ресторане на бази шведског стола, модерне бање, обучене анимацијске тимове, спортове на води, туристичке пакете и многе друге погодности како би ваш боравак учинили пријатнијим по најповољнијим ценама. Хотели који се налазе у Хуан Долио укључују: Барцело Цолониа Тропицал, Барцело Таланкуера, Децамерон Беацх Ресорт, Цорал Цоста Царибе, Барцело Цапелла и луксузни хотел Ембасси Суитес са пет звездица.

Санто Доминго

• Санто Доминго: У целом свету је познат као „ први град Америке, колевка цивилизације Новог света“, то је Санто Доминго. То је место за истраживање његовог главног туристичког подручја, колонијалне зоне, као и његових улица које крију велике тајне и његових историјских споменика, од којих су већину изградили Шпанци из Санто Доминга. Има много хотела као што су Хотел Јарагуа, Барцело Санто Доминго, Хотел Хилтон, Хотел Мелиа Санто Доминго, Хотел Интерцонтинентал В Центенарио, Хотел Хиспаниола, Хотел Санто Доминго, Хотел Наполитано, Хотел Делта, Хотел Цларион, Хотел Амбассадор, Хотел Интерцонтинентал В Центенарио , Хотел Хиспаниола, Хотел Санто Доминго, Хотел Ел Наполитано, Хотел Делта, Хотел Цларион, Хотел Оццидентал Ел Ембајадор, између осталих хотела са великим националним и међународним престижем.
• Бока Чика: То је једно од најпопуларнијих места у Доминиканској Републици због своје плаже, коју посећују разни туристи, домаћи и странци. Налази се на око 30 километара и 25 минута од Санто Доминга, пролазећи кроз међународни аеродром Лас Америкас. Плажа је окружена великим коралним гребеном, има тиркизно плаву боју, а вода је покривена тек након отприлике једног километра. Понекад, ако плима дозвољава, можете прошетати до острва званог „Ла Матица“.

Најважнији аеродроми (по абецедном реду) су

• (АЗС) Самана, позната и као "Ел Цатеи", налази се између градова Нагуа и Самана на северној обали.
• (ЕПС) Самана, такође позната као „Аеропуерто Интернационал Арроио Баррил“ између Санчеза и Самане.
• (ЈБК) Аеродром „Ла Исабела” у Санто Домингу, углавном за домаће летове, али прима и неке летове са других карипских острва.
• (ЛРМ) Ла Романа, на југоисточној обали.
• (ПОП) Пуерто Плата, такође познат као „Грегорио Луперон“ на северној обали.
• (ПУЈ) Међународни аеродром Пунта Кана, на истоку, најпрометнији у земљи.
• (СДК) Санто Доминго, такође познат као „Лас Америкас“, на јужној обали у близини главног града Санто Доминга.
• (СТИ) Сантјаго, такође познат као „Цибао Интернатионал“ у Сантијагу де лос Кабаљеросу (другом по величини граду у земљи).
• (ЦОЗ) Констанца, домаћи аеродром за све доминиканске дестинације.
• (БРКС) Барахона, такође позната као „Аеропуерто Интернационал Марија Монтез“, овај аеродром је поново отворен током земљотреса на Хаитију како би Хаићанима пружио прву помоћ.
• (ЦБЈ) Цабо Ројо, Педерналес, само за домаћу употребу, у близини лучког комплекса Цабо Ројо.

Из Европе можете летети преко Мадрида (МАД) или Париза (ЦДГ). Из Сједињених Држава можете летети из Њујорка, Фт. Лодердејл, Мајами, Филаделфија, Питсбург, Сан Хуан, Атланта или Шарлот. Већина европских и канадских градова има чартер летове који раде сезонски.

Туристичка картица ће бити наплаћена 10 долара по доласку. Овај износ се мора платити у америчким доларима или еврима. Локална валута, фунте стерлинга или друге валуте се не прихватају. На већини чартер летова и на неким редовним летовима, одлазна такса од 20 долара се плаћа у готовини. Ако летите америчком авио-компанијом, полазна такса је увек укључена у порезе када купите карту, тако да не морате ништа да плаћате када кренете.

Цене таксија до оближњих хотела су истакнуте на излазу са аеродрома.

Такси од аеродрома до Санто Доминга (Циудад Цолониал): кошта око 40 долара. Не постоје „услужни шатлови“ од хотела до аеродрома у Доминиканској Републици.

Постоји трајект који саобраћа између Мајагуеза у Порторику и Санто Доминга у Доминиканској Републици. Како се наводи на веб страници, путовање траје 12 сати, полазећи из Порторика у 8 часова понедељком, средом и петком и стижући у Доминиканску Републику у 8 ујутро следећег јутра.

Опције за кретање по земљи укључују аутобусе, „гуа-гуас“ (изговара се „гва-гвас“: мали, изубијани комбији или камиони који служе као заједнички таксији и возе фиксне руте веома јефтино, али могу бити и велике гужве), домаћи летови и чартер летови. Постоји железнички систем који функционише само у граду Санто Доминго. У већини градова постоје редовне аутобуске линије, ако не из једне од највећих аутобуских компанија, онда из Гуа-Гуа. Аутобуске линије су углавном једноставне, независне операције које обично повезују два града у истом региону (југозапад, исток, север) или саобраћају између града и главног града (са стајалиштима у свим градовима дуж руте). Због географије земље, да бисте дошли из једног дела земље у други, морате проћи кроз главни град. на хорариодебусес.цом иоу може проверити ред вожње аутобуса између различитих дестинација у земљи.

Аутомобили се могу изнајмити од Хертз, Авис, Изнајмљивање аутомобила Престиге или друге агенције у Санто Домингу и другим већим градовима. Међутим, бензин је скуп и често кошта више од 5.75 УСД по галону (од марта 2011.). Неки путеви, посебно у удаљеним областима, су прилично опасни (често без раздвајања трака) и многи људи имају тенденцију да занемаре саобраћај из супротног смера. Међутим, услови на путевима на већини главних путева су отприлике упоредиви са онима у Сједињеним Државама и западној Европи. Рупе и неравнине се, међутим, не поправљају брзо, а возачи треба да буду свесни да чак и на неким већим путевима има значајан број неравнина. Међутим, постоји велики број веома добрих путева, као што је ДР-1, који је аутопут са четири траке који повезује градове Санто Доминго и Сантјаго, и њиме се лако може путовати. ДР-7 је одличан пут са наплатом путарине који је отворен крајем 2008. Протеже се од источног дела Санто Доминга на север до близу Санчеза. Одатле можете возити источно до полуострва Самана или западно дуж северне обале ДР и кошта око 11 долара.

Вероватно највећи изазов за међународног посетиоца Доминиканске Републике који се одлучи да изнајми аутомобил није толико бављење аутомобилским саобраћајем, већ избегавање случајног прегазивања пешака приликом преласка слабо осветљених улица и путева увече и ноћу. Одсуство фарова на аутомобилима и посебно мотоциклима није неуобичајено и, у случају мотоцикала, чини их изузетно тешким за уочавање. Најбоља препорука је да не возите по мраку. Изван Санто Доминга, мотоцикл (мотокончо) је веома уобичајено превозно средство. Ако се изгубите, можете позвати мотоциклисту (мотоцхонцхиста) и питати за правац. До одредишта ћете бити одведени мотором. Савет је прикладан за ову помоћ. Запамтите да многи од ових мотоциклиста сматрају саобраћајна правила само препоруком. Међутим, вожња у Доминиканској Републици не би требало да буде посебно тешка за искусне возаче из Северне Америке или Европе.

Гуагуас је традиционално превозно средство у Доминиканској Републици. Гуагуас су до врха испуњени људима и пртљагом; очекујте да покупите више људи на путу. Ако више волите аутентично искуство од удобности, путовање гуагуом је прави избор.

Удобност Гуагуе може да варира од климатизованих са кожним седиштима до донекле излизаних уз расхладни поветарац кроз отворен прозор. Путовање са Гуагасом је безбедно и према туристима се поступа љубазно и помаже им се.

Можете и на пола пута ако знате где се налазите на рути и махати возачу; реците возачу своје одредиште и он ће вам рећи где да сиђете и како да промените гуагуа; понекад морате прећи град да бисте дошли до друге аутобуске станице.

Цене су скромне, око 100-150 пезоса за 1-2 сата вожње. Пошто су већина гуагуа минибуси, можда ћете морати да ставите свој пртљаг на седиште. У овом случају ћете морати додатно да платите за заузето место. Веће руте опслужују аутобуси пуне величине са посебним одељком за одлагање.

Имајте на уму да гуагуас престају да раде када падне ноћ. Испланирајте своје путовање са довољно слободног времена да ухватите последњу гуагу док је сунце још увек.

Мрежа гуагуа је органска и не захтева да путујете кроз главни град. Међутим, можда ћете морати да промените воз неколико пута, јер гуагуас обично повезује само два велика града.

Царибе Тоурс, са седиштем у главном граду, највећа је аутобуска компанија и покрива већину области које друге „званичне” аутобуске компаније не опслужују добро. За разлику од таксија и гуа-гуа, цене Царибе Тоур-а су одређене према дестинацији и изузетно су јефтине захваљујући владиним субвенцијама. Очекујте да ћете платити мање од 250 пезоса (Дом) или 10 УСД за дужа путовања. Аутобуси Царибе Тоур обично возе од 7 до 4 часова (са поласцима отприлике свака два сата) и покривају већину већих градова. За дужа путовања планирајте кратко заустављање (10 минута) за кафу и ручак. Аутобуси су прилично луксузни, са филмовима који се пуштају током путовања и клима уређајем (која може бити изузетно хладна – понесите џемпер). Друга опција је Метробус, мало скупљи аутобуска компанија. Метробус опслужује север и исток земље. „Незванични“ систем Гуа Гуа покрива скоро све путеве на острву, што резултира умереном уштедом (ако вам не смета гужва).

Укратко, аутобуски превоз широм земље је удобан и јефтин. Аутобуси су чисти, климатизовани (понесите џемпер), обично пуштају ВХС филм и прилично су јефтини, не коштају више од 300 пезоса за једносмерно путовање кроз земљу (мање од 10 долара).

Такси услуге су доступне, али потенцијално опасне ако укључују нелиценциране возаче. У сваком случају, најбоље је узети лиценцираног возача и преговарати о цени за своју дестинацију пре него што кренете. Добри возачи се често лако препознају по дозволама које носе око врата, њиховим униформама и чистим, климатизованим возилима. Када позовете такси компанију, добићете број да позовете да проверите свог возача. Када вас покупе, уверите се да вам је возач дао тачан број, јер су „лажна преузимања“ често увод у крађу.

Друга опција је да резервишете обилазак са једним од многих представника у већини локалних хотела и одмаралишта.

• Велики Санто Доминго
  Космополитска престоница и околне плаже
• Источна Доминиканска Република
  Ту су познати алл-инцлусиве хотели Баваро и Пунта Кана, као и велика одмаралишта на плажи Цаса де Цампо и Цап Цана.
• Еаст Цибао
  Прелеп залив који се често описује као „рај на земљи“.
• Вестерн Цибао
  Други по величини град, највише планине на Карибима и популарне плаже на обали Атлантика.
• Јужно од Доминиканске Републике
  Најизолованији регион земље, готово нетакнут туризмом, са јединственим пејзажом и дивљим животињама.

• Санто Доминго - Главни град.
• Хигуеи
• Јуан Долио
• Пуерто Плата
• Пунта Кана
• Сан Педро де Мацорис
• Санта Барбара Де Самана
• Сантиаго де лос Цабаллерос
• Сосуа
• Рио Сан Јуан
• Ла Романа – 3. највећи град
• Здраво острво Адриана

• Баиахибе
• Село Бонао искључено
• Цабарете
• Констанца
• Доминицус
• Јарабацоа
• Лас Терренас
• Лас Галерас
• Хлеб
• Бахиа де лас Агуилас
• Плаја Бонита - ексклузивна плажа, популарна међу Европљанима и проницљивим Американцима.

Храна у Доминиканској Републици је типично карипска, са пуно тропског воћа, пиринча, пасуља и морских плодова. Већина оброка у ресторанима кошта додатних 16% пореза плус 10% за услугу: уобичајено је оставити 10% екстра за веома добру услугу.

• Пиво: Председник, Брама, Бохемија
• Рум: Бругал, Барцело, Бермудез, Мацорик, Сибонеи, Пунта Цана
• Мама Хуана: мешавина кора и биља натопљених румом, црвеним вином и медом.

Осим тога, на продају се нуде и друга увозна пића, бар у градовима, али не обавезно на селу.

Не пијте воду из чесме! Чак иу већини руралних подручја људи прокувају воду или купују флаширану воду. Није препоручљиво јести салате или другу храну која се може опрати водом из славине. Сладолед је такође лоша идеја, осим у луксузним хотелима и ресторанима (који праве сладолед од флаширане воде). Ако планирате да кувате или перете судове током дужег боравка, добро је да све исперите флашираном или прокуваном водом пре употребе.

Једно од најбољих места за куповину у колонијалној четврти Санто Доминга је Цалле Ел Цонде, тржни центар на отвореном неколико блокова. Овде ћете наћи све од уличних продаваца (тамо се не препоручује јести) до дизајнерске одеће по изузетно ниским ценама. Постоје неки веома лепи ресторани на отвореном који су одлична места за гледање и пиће Пресиденте (њихово најпопуларније пиво).

Током дана има и неколико туристичких продавница у којима можете купити јефтине поклоне за породицу код куће, укључујући аутентичне слике и прелеп накит. Ту је и веома лепа продавница цигара на крају тржног центра, преко пута катедрале. С друге стране, одећа је обично веома јефтина и често доброг квалитета. О већини цена се може преговарати. Амерички долари се прихватају на већини места.

 Доминиканац валута је Доминикански Песо (ДОП). У фебруару 2016. курс је био 45.72 ДОП за амерички долар.

Можете променити своје америчке доларе и евре у доминиканске пезосе на аеродромима и лукама, али стопе нису баш високе. Најбоље је да узмете само онолико пезоса колико вам је потребно и замените их касније на свом одредишту или подигните пезоса са банкомата користећи своју кредитну или дебитну картицу. Имајте на уму да своје доминиканске пезосе не можете заменити за америчке доларе или евре у већини земаља, па то урадите пре него што одете.

In већина У градовима ћете наћи Банцо Популар и Сцотиабанк – њихови банкомати омогућавају подизање новца са Виса, Мастерцард и Маестро картица. Обично постављају веома ниску границу, али дозвољавају неколико повлачења одједном. Чак и ако је могуће подићи новац директно из банке, већина ће категорички одбити ову опцију и упутити вас на своје банкомате. Ако не говорите течно шпански и вољни сте да се расправљате са особљем, мораћете да послушате (и стога платите накнаду за свако повлачење – између ДОП100 и ДОП200). У зависности од сезоне, границе се мењају – у високој сезони лимити су већи, у ниској сезони су нижи. Увек је добра идеја испробати вредност која се завршава на 900 ако 1000 не ради (нпр. ако је 4000 преко границе, покушајте прво са 3900 пре него што покушате са 3000).

• 1. јануар: Нова година
• 6. јануар: Богојављење (Диа де Реиес)
• 21. јануар: Госпа од Алтаграсије
• 26. јануар: Дуартеов рођендан
• 27. фебруар: Дан независности
• 25. март: Велики петак (разликује се сваке године)
• 1. мај: Празник рада
• 26. мај: Цорпус Цхристи (разликује се сваке године)
• 28. мај: Дан мајки
• 16. август: Дан ресторана
• 24. септембар: Госпа од Милости (Нуестра Сенора де лас Мерцедес)
• 6. новембар: Дан устава
• 25. децембар: Божић

Доминиканци су пријатељски и мирни људи. Покушаји да се говори шпански добар су знак поштовања према локалном становништву. Будите љубазни, покажите поштовање и дајте све од себе да говорите језик и према вама ће се поступати љубазно.

Избегавајте разговор о Хаитију. Иако су се односи побољшали, многи доминиканци, посебно старије генерације, гаје огорченост према Хаићанима. Санто Доминго је био нападнут и окупиран од стране Хаитија током већег дела 19. века, а Доминиканска Република је заправо водила свој први рат за независност против Хаитија, а не Шпаније, након чега је Доминиканска Република претрпела још неколико инвазија од свог суседа.

Диктатура Трухилло масакрирала је десетине хиљада Хаићана 1930-их, подстакла огорченост између две нације. Данас око милион Хаићана (велики број с обзиром на малу популацију обе земље) живи у Доминиканској Републици, већина њих илегално. Мишљење појединих Доминиканаца према илегалним имигрантима са Хаитија слично је односу неких Американаца према илегалним мексичким имигрантима, с том разликом што је Доминиканска Република, за разлику од Сједињених Држава, мала земља, сиромашна по светским стандардима, али ипак много богатија и стабилнији од Хаитија. Ратови банди могу избити дуж границе, зато останите безбедни и будите осетљиви.

Ипак, питања су и даље веома сложена и доминиканци често сматрају да странци не разумеју њихов став. На пример, Доминиканска Република је била прва земља која је притекла у помоћ Хаитију током земљотреса 2010. године и учинила импресивне напоре да помогне свом суседу током ове кризе. Ово показује да упркос својим историјским, језичким, верским, културним и етничким разликама, Хаићани и Доминиканци и даље виде једни друге као братске, али поносно независне нације.

Када боравите у луксузним одмаралиштима или другим местима у Доминиканској Републици, препоручљиво је дати напојницу за већину услуга. Доминиканска Република је још увек прилично сиромашна земља и давање напојнице људима који вам служе помаже им да побољшају своју понекад тешку економску ситуацију.

Култура и обичаји доминиканског народа имају европску културну основу под утицајем афричких и аутохтоних таино елемената; у културном смислу, Доминиканска Република је једна од најевропских земаља у Шпанској Америци, заједно са Порториком, Кубом, централним Чилеом, Аргентином и Уругвајем.

Европски, афрички и таино културни елементи су евидентни у кухињи, архитектури, језику, породичној структури, религији и музици. Многа имена и речи Аравак/Таино користе се у свакодневном разговору и за многе намирнице пореклом из Доминиканске Републике.

Архитектура Доминиканске Републике представља сложену мешавину различитих култура. Дубок утицај европских досељеника је најочитији широм земље. Овај стил, који се одликује китњастим дизајном и барокним структурама, посебно је видљив у главном граду Санто Домингу, где се налази прва катедрала, замак, самостан и тврђава у Америци, која се налази у колонијалној зони града, области која је проглашена за светску баштину од стране УНЕСЦО. Мотиви се могу наћи у вилама и зградама у земљи. Може се видети и на зградама са штукатурама, лучним вратима и прозорима и крововима од црвених црепова.

Аутохтони народи Доминиканске Републике такође су имали значајан утицај на архитектуру земље. Људи из Таиноа су се у великој мери ослањали на махагониј и гвано (осушено палмино лишће) за израду заната, уметности, намештаја и кућа. Користећи глину, сламнате кровове и махагониј, дали су зградама и намештају који су садржали природан изглед који се савршено уклапао са окружењем острва.

Недавно, са порастом туризма и све већом популарношћу Доминиканске Републике као карипске дестинације за одмор, архитекте у земљи су почеле да уграђују врхунске дизајне који наглашавају луксуз. Архитектонско игралиште, виле и хотели имплементирају нове стилове док нуде нове интерпретације старог. Овај нови стил карактерише поједностављени, угаони углови и велики прозори који спајају спољашњи и унутрашњи простор. Као и култура у целини, савремени архитекти црпе из богате историје и разноликих култура Доминиканске Републике да би створили нешто ново. Када гледате модерне виле, можете пронаћи било коју комбинацију од три главна стила: вила може имати модернистички угаони дизајн, лучне прозоре у шпанском колонијалном стилу и традиционалну Таино висећу мрежу на балкону спаваће собе.

Доминиканска кухиња је претежно шпанска, таино и афричка. Типична кухиња је прилично слична оној у другим латиноамеричким земљама, али многа имена јела су другачија. Једно од јела за доручак састоји се од јаја и мангу (куване и изгњечене плантаине). У срдачнијим верзијама, мангу уз похано месо (обично доминиканска салама) и/или сир. Као у шпанској традицији, ручак је обично највећи и најважнији оброк у дану. Обично се састоји од пиринча, меса (пилетина, говедина, свињетина или риба), пасуља и порције салате. „Ла Бандера” (буквално „застава”) је најпопуларније јело за ручак; састоји се од меса и црвеног пасуља на белом пиринчу. санцоцхо је гулаш који се често прави са седам различитих врста меса.

Оброци су обично подељени у три јела распоређена током дана, као иу било којој другој земљи. Постоји доручак, који се може послужити од 8 до 9 сати. Затим следи ручак, који је обично најтежи оброк у дану и обично се служи тачно у 12 сати. Последњи оброк у дану, вечера, обично се служи око 5:30 или 6 часова.

Оброци имају тенденцију да фаворизују месо и скроб у односу на млечне производе и поврће. Многа јела се припремају са софрито, а мешавина локалног зачинског биља која се користи за заливање меса и сотирање да би се јела истакла пуним укусом. Широм јужне централне обале, булгур или интегрална пшеница је главни састојак куипес or припит (булгур салата). Остали доминиканци фаворити су цхицхаррон, касава, цасабе, цупцакес (емпанадас), слатки кромпир, јам, пастелес ен хоја, цхимицхуррис   Тостонес.

Доминиканци уживају арроз цон лецхе (or арроз цон дулце), бизцоцхо доминицано (Доминиканска торта), хабицhueлас цондулце, флан, фрио фрио (снежна шишарка), дулце де лецхе и кања (шећер од шећерне трске). Пића која доминиканци воле да пију су морир сонандо, рум, пиво, мама јуана, батида (смути), југос натуралес (свеже цеђени воћни сок), маби, кафа и цхаца (Такође познат као маиз цакуеао/цаскуеадо, маиз цон дулце   маиз цон лецхе), ово друго само у јужним провинцијама земље као што је Сан Хуан.

У музичком смислу, Доминиканска Република је позната по глобално популарном стилу и жанру музике познат као меренгуе, жива и брза врста ритам и плесне музике са темпом од око 120 до 160 откуцаја у минути (иако то варира), заснована на музичким елементима као што су бубњеви, дувачки инструменти, гудачки инструменти и хармоника, као и неки специфични елементи на Карибе који говоре шпански, као што је бубањ   гуира.

Његови синкопирани ритмови користе латино бубњеве, лисе, бас и клавир или клавијатуру. Између 1937. и 1950. године, меренгуе музику су шириле интернационално доминиканске групе као што су Билло'с Царацас Боис, Цхапусеаук и Дамирон „Лос Реиес дел Меренгуе“, Јосеито Матео и други. Радио, телевизија и међународни медији су га додатно популаризовали. Неки познати извођачи мерингеа су Вилфридо Варгас, Џони Вентура, кантаутори Лос Херманос Росарио, Хуан Луис Гера, Фернандо Виљалона, Еди Ерера, Серхио Варгас, Тоњо Росарио, Мили Кезада и Чичи Пералта.

Меренгуе је постао популаран у Сједињеним Државама, посебно на источној обали, 1980-их и 1990-их, када су многи доминикански уметници који живе у Сједињеним Државама (посебно Њујорк) почели да наступају на латино клупској сцени и да се емитују на радију. Међу њима су били Вицтор Рокуе и Ла Гран Манзана, Хенри Хиерро, Зацариас Ферреира, Авентура и Милли Јоцелин И Лос Вецинос. Појава бацхата, као и повећање броја доминиканаца који живе међу другим латино групама у Њујорку, Њу Џерсију и Флориди, допринело је укупном расту популарности доминиканске музике.

Бачата, музичка и плесна форма која је настала на селу и руралним периферијама Доминиканске Републике, постала је веома популарна последњих година. Његове теме су често романтичне; приче о сломљеном срцу и тузи су посебно честе. У ствари, првобитни назив жанра је био амаргуе („горчина“, или „горка музика“, или блуз музика) до више двосмисленог (и неутралног) термина бацхата постао популаран. Бачата је еволуирала из пан-латиноамеричког романтичног стила тзв болеро, на који још увек је блиско повезана. Током времена, на њега су утицали меренгуе и низ латиноамеричких гитарских стилова.

Пало је афро-доминиканска света музика која се налази на целом острву. Бубањ и људски глас су главни инструменти. Пало се игра на верским церемонијама - обично на верским фестивалима светаца - као и на световним прославама и посебним приликама. Своје корене има у региону Конга у западно-централној Африци, али његове мелодије су обојене европским утицајима.

Салса музика ужива велику популарност у земљи. Крајем 1960-их, доминикански музичари попут Џонија Пачека, творца групе Фаниа Алл Старс, играли су важну улогу у развоју и популаризацији жанра.

Доминикански рок је такође популаран. Многи, ако не и већина, њени извођачи су смештени у Санто Домингу и Сантјагу.

Неки од најважнијих симбола Доминиканске Републике су застава, грб и државна химна под називом национална химна. Застава има велики бели крст који је дели на четири четвртине. Две четвртине су црвене, а две плаве. Црвена представља крв коју су пролили ослободиоци. Плава представља Божију заштиту нације. Бели крст симболизује борбу ослободилаца да оставе слободну нацију будућим генерацијама. Према другом тумачењу, плава представља идеале напретка и слободе, док бела симболизује мир и јединство међу доминиканцима.

У средини крста је доминикански грб, у истим бојама као и државна застава. На грбу је приказан црвени, бели и плави штит огрнут заставом, Библијом, златним крстом и стрелама; штит је окружен маслиновом гранчицом (лево) и палмином гранчицом (десно). Библија се традиционално залаже за истину и светлост. Златни крст симболизује избављење из ропства, а стреле племените војнике и њихов војнички понос. Плава трака изнад штита гласи „Диос, Патриа, Либертад“ (што значи „Бог, земља, слобода“). Црвена трака испод штита гласи „Републица Доминицана“ (Доминиканска Република). Међу свим заставама на свету, приказ Библије је јединствен за доминиканску заставу.

Национални цвет је ружа Бајахибе, а национално дрво је западноиндијски махагониј. Национална птица је Цигуа Палмера или палмино грло („Дулус доминицус“).

Доминиканска Република слави Диа де ла Алтаграциа 21. јануара у част свог свеца заштитника, Дан Дуартеа 26. јануара у част једног од својих очева оснивача, Дан независности 27. фебруара, Дан рестаурације 16. августа, Вирген де лас Мерцедес он 24. септембар и Дан Устава 6. новембар.

Доминиканска Република је генерално сигурна земља. Иако су главни градови Санто Доминго и Сантјаго доживели успон имућне средње класе и бум изградње, и постигли су висок ниво космополитизма, Доминиканска Република је и даље земља трећег света и сиромаштво је и даље ендемско, тако да би требало предузмите мере предострожности здравог разума:

• Покушајте да избегнете да путујете сами по градовима јер су пљачке прилично уобичајене.
• Врло мало улица је осветљено када падне мрак, чак и у главном граду Санто Домингу. Они који су упаљени подлежу редовним нестанцима струје.
• Дивљи пси су уобичајени широм земље, али углавном игноришу људе (не препоручује се храњење ових паса јер то може изазвати агресивно понашање).
• Западни путници треба да се облаче лежерно и да скину прстење и други накит када су изван туристичких дестинација, али уобичајене туристичке дестинације, посебно скупљи и луксузнији хотели и области, су веома безбедне.
• Пошто је секс туризам веома чест у провинцији Пуерто Плата, ризикујете да вас малтретирају младићи или девојке који ће покушати да вам понуде „услуге“. Чврсто „не“ је довољно. Старост за пристанак је 18 година, а туристи који имају сексуалне односе са малолетницима такође могу бити кривично гоњени у земљи порекла.
• Не постоји закон који прописује максималну количину алкохола која се може попити пре вожње. Међутим, постоји ограничење од 0.05% за професионалне возаче. Будите опрезни са возилима, посебно касно увече када је већа вероватноћа да је возач алкохолисан. Противзаконито је да туристи и посетиоци возе под дејством алкохола, а осим што је лоша идеја, за то можете бити кажњени.

Ниво професионализма националне полиције је донекле упитан. Како би заштитила приходе од туризма, влада је основала Политур или „Туристичку полицију” како би осигурала безбедност страних туриста. Путници треба да се обрате овој агенцији ако имају проблема, јер ће одговор бити много позитивнији него код националне полиције.

Маларија може бити а редак проблем у близини тропских шума ако путници не предузму заштитне мере као што је репелент против уједа комараца. У туристичким подручјима у последњих 8 година није забележен ниједан случај. Обавезно се консултујте са лекаром пре поласка.

Постоји ризик од денга грозница и чикунгуња грозницу, које преносе комарци који уједају током дана и у одређено доба године. Вакцина није доступна, па јесте препоручљиво је користити репелент против комараца.

Већина локалних намирница, укључујући месо, воће и поврће, безбедна је за јело.

Међутим, посетиоци не би требало да пију локалну воду и да се држе флаширане воде или других пића. Важно је да посетиоци остану хидрирани у врућој, влажној клими.

Опекотине од сунца и тровање сунцем представљају велики ризик. Овде је јако сунце. Користите најмање крему за сунчање са СПФ 30. Ограничите излагање сунцу.

Преваленција ХИВ/АИДС-а међу одраслима у земљи је 100%, Или 1 од 50 одраслих, скоро три пута више од Сједињених Држава. Вежбајте сигуран секс.