Доминиканска Република је суверена држава која заузима источне две трећине карипског острва Хиспањола. Хаити заузима западну трећину острва, чинећи Хиспањолу једним од само два карипска острва, заједно са Светим Мартином, која деле две нације. Доминиканска Република је друга по величини карипска држава (после Кубе), са 48,445 квадратних километара (18,705 квадратних миља), и трећа по броју становника, са 10.08 милиона становника, од којих отприлике три милиона живи у главном граду градски регион.
Кристофор Колумбо је 6. децембра 1492. стигао у западни део Хиспањоле, на данашњем Хаитију, који је био насељен Тано народом од седмог века. Острво је било дом прве сталне европске колоније у Америци, као и најстарији стално насељен град на свету и прво седиште шпанске колонијалне власти у Новом свету. У новембру 1821. доминикански народ је прогласио независност од Шпаније након више од 300 година шпанске доминације. Хосе Нез де Касерес, шеф покрета за независност, желео је да се придружи Великој Колумбији. Међутим, након ослобођења од шпанске контроле, нови независни доминиканци су у фебруару 1822. насилно анектирани од стране њиховог моћнијег суседа Хаитија. Након тријумфа Доминиканског рата за независност против хаићанских власти 1844. године, нација се вратила под шпанску колонијалну управу. Током Доминиканског рата за рестаурацију 1865. године, круна је дефинитивно свргнута.
До 1916. Доминиканска Република је углавном била захваћена унутрашњим сукобима (Друга република). Између 1916. и 1924. године, Сједињене Државе су окупирале земљу осам година, а следећи шестогодишњи период под Хорасиом Васкезом Лахаром је праћен диктатуром Рафаела Леонидаса Трухиља Молине до 1961. Грађански рат 1965. је био последњи у земљи. прекинут другом америчком војном интервенцијом и наследио га је диктаторска владавина Хоакуна Балагера од 1966. до 1978. Од тада је Доминиканска Република напредовала ка представничкој демократији, а Леонел Фернандез је био председник већи део периода од 1996. Данило Медина, Актуелни председник Доминиканске Републике заменио је Фернандеса 2012. године, победивши бившег председника Хиполита Меју са 51 одсто гласова.
Доминиканска Република је девета највећа привреда Латинске Америке и највећа у области Кариба и Централне Америке. Иако је раније била позната по пољопривреди и рударству, привреда је прешла на привреду засновану на услугама. Доминиканска Република је константно била једна од најбрже растућих економија у Америци током последње две деценије, са просечном стопом реалног раста БДП-а од 5.4 одсто између 1992. и 2014. Раст БДП-а био је 7.3 одсто у 2014. и 7.0 одсто у 2015. највиши на западној хемисфери. Доминиканска економија је порасла за 7.4 одсто у првој половини 2016. године, задржавши рекорд снажног економског развоја.
Грађевинарство, индустрија и туризам допринели су недавном развоју. Приватна потрошња је била снажна, захваљујући ниској инфлацији (у просеку испод 1% у 2015.), порасту броја радних места и високом нивоу дознака. Берза Доминиканске Републике, Болса де Валорес де ла Републица Доминицана, напредује (БВРД). Економски напредак Доминиканске Републике се огледа у њеној софистицираној телекомуникацијској и транспортној инфраструктури. Без обзира на то, незапосленост, корупција у влади и недоследност у електричним услугама и даље представљају озбиљне проблеме у Доминиканској Републици. Поред тога, нација има „значајан економски диспаритет“. Међународне миграције имају значајан утицај на Доминиканску Републику, јер земља прима и шаље огроман број миграната. Илегална имиграција Хаићана у великом броју и асимилација доминиканаца хаићанског порекла представљају значајне проблеме. Постоји значајна доминиканска дијаспора, углавном у Сједињеним Државама. Помаже расту Доминиканске Републике тако што даје милијарде долара у дознакама доминиканским домаћинствима.
Доминиканска Република је најпопуларнија туристичка дестинација Кариба. Терени за голф који раде током целе године једна су од најпопуларнијих атракција на острву. Доминиканска Република, физички разнолика земља, дом је и највишег планинског врха Кариба, Пико Дуарте, и највећег карипског језера и најниже тачке надморске висине, језера Енрикиљо. Острво има просечну температуру од 26 степени Целзијуса (78.8 степени Фаренхајта) и висок степен климатске и еколошке разноликости. Поред тога, нација је дом прве светске катедрале, замка, манастира и тврђаве, а сви се налазе у колонијалној зони Санто Доминга, која је УНЕСЦО-ова светска баштина. Музика и атлетика играју значајну улогу у доминиканској култури, при чему Меренгуе и Бацхата служе као национални плес и музика, а бејзбол као омиљени спорт.