Јамајка је мешовита привреда која се састоји од предузећа у државном и приватном сектору. Главни сектори јамајчанске привреде су пољопривреда, рударство, производња, туризам, финансијске услуге и услуге осигурања. Туризам и рударство су главни приходи у страној валути. Половина привреде Јамајке је заснована на услугама, а половина њених прихода долази од услуга као што је туризам. Процењује се да 1.3 милиона страних туриста посети Јамајку сваке године.
Уз подршку мултилатералних финансијских институција, Јамајка је од раних 1980-их покушавала да спроведе структурне реформе које имају за циљ промовисање активности приватног сектора и јачање улоге тржишних снага у расподели ресурса. Од 1991. године влада спроводи програм економске либерализације и стабилизације укидањем девизних контрола, флуктуирајућим курсом, снижавањем тарифа, стабилизацијом јамајчанске валуте, смањењем инфлације и укидањем ограничења за стране инвестиције. Акценат је био на одржавању строге фискалне дисциплине, већој отворености за трговину и финансијске токове, либерализацији тржишта и смањењу величине владе. Током овог периода, већи део привреде је враћен у приватни сектор кроз програме дезинвестирања и приватизације.
Програм макроекономске стабилизације уведен 1991. године, који се фокусирао на чврсту фискалну и монетарну политику, допринео је контролисаном смањењу стопе инфлације. Годишња стопа инфлације пала је са врхунца од 80.2% у 1991. на 7.9% у 1998. Инфлација за 1998-1999 финансијску годину износила је 6.2%, у поређењу са 7.2% за одговарајући период у финансијској години 1997-1998. Влада Јамајке остаје посвећена смањењу инфлације, са дугорочним циљем да се она усклади са инфлацијом у својим главним трговинским партнерима.
Након периода стабилног раста од 1985. до 1995. године, реални БДП је опао за 1.8% и 2.4% у 1996. и 1997. години. Пад БДП-а у 1996. и 1997. у великој мери је био последица значајних проблема у финансијском сектору, а 1997. године услед тешке суше широм острва (најгоре у последњих 70 година) која је значајно смањила пољопривредну производњу. У 1997. номинални БДП је износио приближно 220,556.2 милиона Ј$ (6,198.9 милиона УСД по просечном годишњем курсу за тај период).
Привреду у 1997. години карактерише низак раст увоза, високи приливи приватног капитала и релативна стабилност на девизном тржишту.
Недавна економска кретања показују да се привреда Јамајке опоравља. Пољопривредна производња, главни покретач раста, порасла је за 15.3% у трећем кварталу 1998. године у односу на исти период 1997. године, сигнализирајући прву позитивну стопу раста у сектору од јануара 1997. Производња боксита и глинице порасла је за 5.5% од јануара до децембра 1998. у односу на исти период 1997. Јануарска производња боксита била је 7.1% већа него у јануару 1998. и Алцоа очекује даље ширење производње глинице до 2009. Јамајка је пети највећи светски извозник боксита, после Аустралије, Кине, Бразила и Гвинеје. Туризам, главни извор девиза, такође је побољшан. У трећем кварталу 1998. убрзао се раст долазака туриста, што је резултирало укупним повећањем прихода од туризма од 8.5% у 1998. у односу на одговарајући период 1997. Пољопривредни извоз Јамајке су шећер, банане, кафа, рум и слатки кромпир.
Јамајка има широк спектар индустријских и комерцијалних активности. Ваздухопловна индустрија је способна да обавља већину рутинског одржавања авиона, са изузетком тешких структуралних поправки. Постоји значајна техничка подршка за транспорт и пољопривредну авијацију. Јамајка има значајну количину индустријског инжењеринга, лаке производње, укључујући производњу метала, металних кровова и производњу намештаја. Прерада хране и пића, производња стакленог посуђа, обрада софтвера и података, штампа и издаваштво, индустрија осигурања, музике и снимања и високо образовање налазе се у већим урбаним срединама. Грађевинска индустрија Јамајке је у потпуности самодовољна и има професионалне техничке стандарде и савете.
Од првог квартала 2006. године, привреда Јамајке је доживела период одрживог раста. Са стопом инфлације од 6 процената за календарску 2006. годину и стопом незапослености од 8.9 процената, номинални раст БДП-а био је без преседана 2.9 процената. Програм улагања у саобраћајну и комуналну инфраструктуру острва, као и повећање туризма, рударства и услуга, допринели су овој цифри. Све прогнозе за 2007. показују још већи потенцијал за економски раст, са свим проценама изнад 3.0 одсто, ометан само урбаним криминалом и владином политиком.
2006. године Јамајка се придружила ЦАРИЦОМ-овом јединственом тржишту и економији (ЦСМЕ) као пионирски члан.
Глобални економски пад имао је значајан утицај на привреду Јамајке између 2007. и 2009. године, што је резултирало негативним економским растом. Влада је 14. јануара 2010. године увела нову иницијативу за управљање дугом, Јамајчку берзу дуга (ЈДКС). У оквиру ове иницијативе, власници обвезница Владе Јамајке (ГОЈ) требало је да размене ове инструменте са високим приносом за обвезнице са нижим приносом са дужим доспећа. Понуду је прихватило преко 95% локалних финансијских институција и влада је оценила да је успешна. Захваљујући успеху ЈДКС програма, влада коју је предводио Брус Голдинг успела је да закључи уговор о зајму са ММФ-ом у износу од 1.27 милијарди долара 4. фебруара 2010. Уговор о зајму има рок од три године.
У априлу 2014. владе Јамајке и Кине потписале су прелиминарне споразуме за прву фазу Јамајчанског логистичког чворишта (ЈЛХ) – иницијативу која ће Кингстон позиционирати као четврто чвориште у глобалном ланцу снабдевања, уз Ротердам, Дубаи и Сингапур, служећи Америци. Када буде завршен, очекује се да ће пројекат створити бројна радна места за Јамајчане, економске зоне за мултинационалне компаније и преко потребан економски раст како би се смањио висок однос дуга земље према БДП-у. Стриктно придржавање програма рефинансирања ММФ-а и припреме за пројекат имале су позитиван утицај на кредитни рејтинг и изгледе Јамајке код три главне рејтинг агенције.