Салвадор

Процењује се да је 1,394,000 међународних туриста посетило Салвадор у 2014. Туризам је допринео 855.5 милиона УСД БДП Салвадора у 2013. То је одговарало 3.5 % укупног БДП-а.

Туризам је директно подржао 80,500 радних места у 2013. То је одговарало 3.1% укупне запослености у Ел Салвадору. У 2013. години, туризам је индиректно подржао 210,000 радних места, што је еквивалентно 8.1% укупне запослености у Ел Салвадору.

Аеродром за међународне летове у Ел Салвадору је Међународни аеродром Комалапа. Овај аеродром се налази око 40 км (25 миља) југоисточно од Сан Салвадора.

Већина северноамеричких и европских туриста тражи плаже и ноћни живот Ел Салвадора. Осим ове две атракције, туристички пејзаж Ел Салвадора је нешто другачији од оног у другим земљама Централне Америке. Због своје географске величине и урбанизације, нема много туристичких дестинација повезаних са природом, као што су еко-туре или археолошка налазишта, која су отворена за јавност. Сурфовање је област природног туризма која је постала популарна последњих година, а салвадорске плаже постају све популарније.

Сурфери посећују многе плаже на обали Ла Либертада и источног Ел Салвадора како би пронашли места за сурфовање која још увек нису препуна. Употреба америчког долара као валуте Салвадора и директни летови од 4-6 сати из већине америчких градова су фактори који привлаче америчке туристе. Урбанизација и американизација културе Салвадора такође је довела до обиља тржних центара, продавница и ресторана у америчком стилу у три главна урбана подручја, посебно у Великом Сан Салвадору.

Према Салвадорским новинама Ел Диарио Де Хои, тхе Топ 10 атракција су: приобалне плаже, Ла Либертад, Рута Лас Флорес, Суцхитото, Плаја Лас Флорес у Сан Мигелу, Ла Палма, Санта Ана (место највишег вулкана у земљи), Нахуизалцо, Апанека, Хуаиуа и Сан Игнацио.

Ел Салвадор се налази у централноамеричкој превлаци, између 13° и 15° северне ширине и 87° и 91° з. Простире се на 270 км (168 миља) од запад-северозапад ка исток-југоисток и 142 км (88 миља) од севера ка југу, са укупном површином од 21,041 ^{кмКСНУМКС} (8,124 квадратних миља). Као најмања држава у Америци, Ел Салвадор је од миља познат као Пулгарцито де Америца („Палац Америке“). Највиша тачка у Салвадору је Церо Ел Питал на 2,730 метара на граници са Хондурасом.

Ел Салвадор има дугу историју разорних земљотреса и вулканских ерупција. Главни град Сан Салвадор је уништен 1756. и 1854. године и претрпео је озбиљна оштећења у земљотресима 1919, 1982. и 1986. Ел Салвадор има више од двадесет вулкана, од којих су два, Сан Мигел и Изалко, активна последњих година. Од раног 19. века до средине 1950-их, Изалцо је еруптирао редовно, због чега је добио име „Светионик Пацифика“. Његове блиставе ерупције биле су видљиве издалека на мору, а ноћу га је његова ужарена лава претварала у блистави стожац светлости.

Ел Салвадор има преко 300 река, од којих је Рио Лемпа најважнија. Рио Лемпа извире у Гватемали и протиче кроз северни планински ланац, дуж већег дела централне висоравни и кроз јужни вулкански ланац до Тихог океана. То је једина пловна река у Салвадору. Она и њене притоке дренирају око половине површине земље. Остале реке су углавном кратке и дренирају низине Пацифика или теку са централне висоравни кроз празнине у јужном планинском ланцу до Пацифика. То укључује Гоасцоран, Јибоа, Торола, Паз и Рио Гранде де Сан Мигуел.

У Ел Салвадору постоји неколико језера окружених вулканским кратерима, од којих су најважније језеро Илопанго (70 км²) и језеро Цоатепекуе (26 км²). Језеро Гуија је највеће природно језеро у Салвадору (44 км²). Брана Лемпа створила је неколико вештачких језера, од којих је највеће Ембалсе Церрон Гранде (135 км²). Укупно их има 320 ^{кмКСНУМКС} (123.6 квадратних миља) воде унутар граница Ел Салвадора.

Ел Салвадор се граничи са Гватемалом и Хондурасом. Укупна дужина државне границе је 546 км: 203 км са Гватемалом и 343 км са Хондурасом. То је једина држава у Централној Америци без карипске обале. Обала Пацифика је дуга 307 км (191 миља).

Два паралелна планинска ланца прелазе Ел Салвадор на западу са централном висоравни између и уском обалном равницом која се протеже дуж Тихог океана. Ове физичке карактеристике деле земљу на два физичко-графска региона. Планински ланци и централна висораван, који покривају 85% земље, чине унутрашње висоравни. Преостале обалне равнице називају се Пацифичке низије.

Становништво Ел Салвадора је 2015. године износило 6,377,195, у односу на 2,200,000 1950. године. У 2010. популација млађа од 15 година била је 32.1%, 61% је било између 15 и 65 година, док је 6.9% било 65 или више година.

Главни град Сан Салвадор има око 2.1 милион становника. Процењује се да 42% становништва Ел Салвадора живи у руралним областима. Урбанизација се убрзано повећала у Ел Салвадору од 1960-их, са милионима људи који се селе у градове и стварају повезане проблеме за урбано планирање и снабдевање.

Етничке групе

Становништво Салвадора се састоји од местиза, белаца и домородачких народа. Осамдесет шест процената Салвадораца је местизо порекла, што значи да имају и аутохтоно и европско порекло. Унутар популације местиза, и Салвадорци европске, посебно медитеранске расе и Афро-Салвадорци и аутохтони Салвадорци који не говоре аутохтоне језике или имају домородачку културу, идентификују се као културно местизо.

12.7% Салвадораца су белци. Становништво углавном чине људи шпанског порекла, али има и Салвадораца француског, немачког, швајцарског, енглеског, ирског, италијанског, португалског, шведског, норвешког, холандског и данског порекла. Већина средњоевропских имиграната у Салвадор је дошла као избеглице из Чешке, Немачке, Мађарске, Пољске и Швајцарске током Другог светског рата. Постоји и мала заједница Јевреја, палестинских хришћана и арапских муслимана (углавном Палестинаца).

У Ел Салвадору живи до 100,000 Никарагваца.

0.23% становништва је потпуно аутохтоно, етничке групе су Какавира, који представљају 0.07% укупног становништва земље, затим (Пипил) 0.06%, (Ленца) 0.04% и остале мање групе 0.06%. Веома мали број Американаца је сачувао своје обичаје и традицију јер су се временом прилагодили доминантној местизо/хиспанској култури.

Постоји мала афро-салвадорска популација, која чини 0.13% укупне популације, пошто су црнци традиционално били спречени да имиграју владином политиком.

Међу имигрантским групама у Салвадору издвајају се палестински хришћани. Иако је њихов број мали, њихови потомци су стекли велику економску и политичку моћ у земљи, о чему сведочи избор бившег председника Антонија Саче, чији је противкандидат на изборима 2004. Шафик Хандал такође био палестинског порекла, и цветала комерцијална , индустријска и грађевинска предузећа у власништву ове етничке групе.

Године 2004. било је око 3.2 милиона Салвадораца који су живели ван Салвадора, при чему су Сједињене Државе традиционално преферирана дестинација за салвадорске економске мигранте. У 2012. било је око 2.0 милиона салвадорских имиграната и салвадорских Американаца у Сједињеним Државама, што их чини шестом по величини групом имиграната у земљи. Друга највећа дестинација Салвадораца који живе у иностранству је Гватемала, са више од 111,000 људи, углавном у Гватемала Ситију. Салвадорци такође живе у другим суседним земљама као што су Белизе, Хондурас и Никарагва. Остале земље са значајним салвадорским заједницама су Канада, Мексико, Уједињено Краљевство (укључујући Кајманска острва), Шведска, Бразил, Италија, Колумбија и Аустралија.

Религија

Већина становништва Ел Салвадора су хришћани. Римокатолици (47 одсто) и протестанти (33 одсто) су две главне деноминације у земљи. Људи који не припадају ниједној верској групи чине 17 одсто становништва. Преосталих 3% становништва чине Јеховини сведоци, Харе Кришна, муслимани, Јевреји, будисти, свеци последњих дана и људи који се придржавају домородачких верских уверења. Број евангелиста у земљи брзо расте.

Економију Ел Салвадора с времена на време ометају природне катастрофе као што су земљотреси и урагани, владина политика која намеће велике економске субвенције и корупција у званичницима. Субвенције су постале толики проблем да је Међународни монетарни фонд суспендовао зајам од 750 милиона долара централној влади у априлу 2012. Шеф кабинета председника Фунеса, Алекс Сеговија, признао је да је привреда на „тачки колапса“.

Антигуо Кускатлан ​​има највећи приход по глави становника од свих градова у земљи и међународни је инвестициони центар.

БДП по паритету куповне моћи (ППП) процењен је на 25.895 милијарди УСД у 2008. Сектор услуга је највећа компонента БДП-а са 64.1%, а затим следи индустријски сектор са 24.7% (процена из 2008.). Пољопривреда чини само 11.2% БДП-а (процена из 2010.)

Након 1996. БДП је растао по просечној годишњој стопи од 3.2% реалног раста. Влада је покренула иницијативе за слободно тржиште и реална стопа раста БДП-а износила је 4.7 одсто у 2007.

У децембру 1999. године, нето девизне резерве су износиле 1.8 милијарди долара, што је отприлике еквивалентно петомесечном увозу. Са овом резервом чврсте валуте, салвадорска влада је 1. јануара 2001. започела план монетарне интеграције, којим је амерички долар постао законско средство плаћања уз салвадорски колон, а све службено рачуноводство се водило у америчким доларима. Ово је формално ограничило владину имплементацију монетарне политике отвореног тржишта да утиче на краткорочне варијабле економије. У септембру 2007. нето девизне резерве износиле су 2.42 милијарде долара.

Ел Салвадор се већ дуго суочава са изазовом развоја нових сектора раста за разноврснију економију. У прошлости је земља производила злато и сребро, али недавни покушаји да се поново отвори рударски сектор, за који се очекивало да ће допринети стотинама милиона долара локалној економији, пропали су након што је председник Саца затворио Пацифиц Рим Мининг Цорпоратион.

Као и друге бивше колоније, Ел Салвадор се годинама сматра економијом једног извоза (економија која у великој мери зависи од једне врсте извоза). У колонијално време, Салвадор је био успешан извозник индига, али након проналаска синтетичких боја у 19. веку, нова модерна држава се окренула кафи као свом главном извозу.

Сан Мигел је важан економски центар Ел Салвадора и домаћин је "Царнавал де Сан Мигуел", једног од највећих фестивала забаве и хране у Централној Америци.

Влада је настојала да побољша наплату текућих прихода, са фокусом на индиректне порезе. Порез на додату вредност од 10% (ИВА на шпанском), уведен у септембру 1992. године, повећан је на 13% у јулу 1995. године.

Инфлација је константна и међу најнижима у региону. Од 1997. године, инфлација је у просеку износила 3 ​​процента, уз повећање од скоро 5 процената последњих година. Као резултат споразума о слободној трговини, укупан извоз је порастао за 19 одсто од 2000. до 2006. године, са 2.94 милијарде долара на 3.51 милијарду долара, а укупан увоз је порастао за 54 одсто, са 4.95 милијарди долара на 7.63 милијарде долара. То је довело до повећања трговинског дефицита од 102 одсто, са 2.01 милијарде долара на 4.12 милијарди долара.

Ел Салвадор је створио отворено окружење за трговину и инвестиције и кренуо је у талас приватизације који се протеже на телекомуникације, дистрибуцију електричне енергије, банкарство и пензионе фондове. Крајем 2006. године, влада и Милленниум Цхалленге Цорпоратион потписали су петогодишњи споразум вредан 461 милион долара за подстицање економског раста и смањење сиромаштва у северном региону земље, главној зони сукоба током грађанског рата, улагањем у образовање, јавне услуге, развој пословања и саобраћајне инфраструктуре. Са увођењем америчког долара као валуте 2001. године, Салвадор је изгубио контролу над својом монетарном политиком. Сваки одговор антицикличне политике на рецесију мора бити кроз фискалну политику, која је ограничена законским захтевима за двотрећинском већином за одобравање било каквог међународног финансирања.

Имиграционе власти захтевају од посетилаца да понесу пасош и један од следећих докумената при уласку у Салвадор: визу или туристичку картицу. Визе издаје конзулат Салвадора, који је акредитован у земљама у којима постоје таква дипломатска представништва. Туристичка картица се обично издаје на 90 дана и може се купити за 10 УСД у луци уласка. Пасошима из неких земаља може бити потребна виза пре уласка у Салвадор, на пример Малезија. Виза за држављане САД је бесплатна. Неке земље плаћају таксу за издавање визе.

Посетиоци који долазе авионом обично слећу на међународни аеродром у Ел Салвадору у Комалапи (ИАТА: САЛ), који је удаљен 50 км или 45 минута вожње јужно од главног града.

• Авианца је национална авио-компанија Ел Салвадора. Таца се званично спојила са Авианца Холдингс у мају 2013. и користи бренд Авианца за све своје операције, проширујући своје услуге на друге делове Јужне Америке и Шпаније. Авианца је од Таца наследила флоту нових авиона А319, А320 и А321, као и серију Ембраер 190, који још увек раде у Северној, Централној и Јужној Америци. Међутим, они имају већи монопол са највишим ценама карата, посебно за путовања у Централну Америку, а паметни купци би добро упоредили опције користећи онлајн услугу као што је каиак.цом.
• Веца, новајлија у авио индустрији Централне Америке у власништву Социедад Хасгар СА де ЦВ, такмичи се са Авианцом да постане Ел Салвадорска „национална авио-компанија“ по нижим ценама. Тренутно нуди летове из Гватемала Ситија, Боготе, Лиме и Сан Хозеа и планира да се прошири на Централну, Северну и Јужну Америку.

Излазна такса од 32 УСД се мора платити при одласку. У зависности од авио-компаније, порез може већ бити у потпуности или делимично укључен у цену ваше карте, а износ који морате да платите варира између 0 и 32 УСД.

Друге авио-компаније које лете за Салвадор су:

• Аеромекицо Цоннецт (Мексико Сити).
• Америцан Аирлинес (Мајами и Далас)
• Цопа Аирлинес (Град Панама)
• Делта (Атланта и Лос Анђелес)
• Ибериа (Мадрид)
• spirit Аирлинес (из Форт Лодердејла)
• Јединствен (Хјустон и Њуарк)

Пан-амерички аутопут пролази кроз Ел Салвадор и сигуран је пут за улазак у земљу и путовање између Сан Мигела на истоку и Сан Салвадора на западу.

Следеће аутобуске компаније нуде луксузне (и безбедније) аутобуске туре између Салвадора и других дестинација Централне Америке:

• Пуллмантур, Схератон Пресиденте Сан Салвадор @ Аве Де Ла Револуцион, Цол. Сан Бенеито, +503 2526-9900. Они служе Сан Салвадор, Гватемала Сити, Тегусигалпа, Сан Педро Сула, Манагва и Сан Хозе.
• ТрансГалгосИнтер, 7а Авенида 19-44 Зона 1, Гватемала Сити, +502 2331-4279, +502 2361-1773. Полазак у 1:43. Вози једном дневно до Тапачуле преко Реталулеауа и Цоатепекуеа (до 13 УСД по путовању) на једној рути и до Гватемала Ситија (2016 УСД по путовању) на другој. Путници се пребацују у Гватемала Ситију у Кецалтенанго/Кселу.
• ПлатинумЦентроамерица (Кинг Куалити), (Центро) 19 Авенида Норте и 3ера. Цалле Пониенте; (Сан Бенито) Боулевард дел Хиподромо, Пасаје 1, Лоцал 415, +503 2281-1996, +503 2241-8704, +503 2241-8787. Они служе Сан Салвадор, Гватемала Сити, Тегусигалпа, Сан Педро Сула, Манагва и Сан Хозе.
• Цомфорт Линес, (Сан Бенито) Боулевард дел Хиподромо Пасаје бр. 1, 415; (Центро) 19 Аве. Норте и 3ра. Цалле Пониенте Ескуина (бивша бензинска пумпа Схелл), +503 22418713/14, +503 2281-1996. Само између Гватемала Ситија и Сан Салвадора. 25 $ тренутно или 50 $ рт.
• Тицабус (Транспортес Интернатионалес Центромаерицанос), (Сан Бенито) Боулевард дел Хиподромо Лоцал 301; (Хотел Сан Царлос) Цалле Цонцептион 121, +503 2243-1188. Следеће станице из Сан Салвадора су у Гватемала Ситију, Тегусигалпи и Манагви. Они долазе у главне градове свих земаља Централне Америке осим Белизеа.

• Транспортесдел Сол (Ав Ла Револуцион Но 159-А, Сан Бенито), +503 2133-7800.
• Арсотур, +502 5705 6393, емаил: [емаил заштићен]. Директна услуга превоза од Антигве, Гватемала, до Хостал Ел Робле, Плаја Сан Дијега и других плажа у Ел Салвадору.

Ако путујете аутомобилом, постоје компаније за изнајмљивање аутомобила као што су Аламо и Хертз. Аутобуси и таксији су такође добар начин за кретање. Удаљеност између туристичких атракција чини шетњу непопуларном опцијом, као и распоред градских улица; Сан Салвадор није квадратни град, али има дуге авеније које су равне и улице које нису. У неким насељима, међутим, ходање је добра опција, као што је Зона Роса.

Ел Салвадор сада има добро развијен ГПС навигациони систем под називом КФинд [ввв] да вам помогнем снађите се у урбаним или руралним подручјима. То је потпуно функционалан систем са хиљадама занимљивих тачака и рутом скретање по скретање до вашег одредишта.

Друга опција за луксузни превоз је Линеа Ејецутива [ввв], нуде приватне трансфере. Ако желите, можете контактирати Конгресни биро Ел Салвадора да посетите земљу.

Сав железнички саобраћај у Салвадору је престао у октобру 2002.

Године 2006. покренут је пилот пројекат за ревитализацију железничке мреже, а 2007. поново је покренута линија између Сан Салвадора и Апопе са два повратна путовања ујутру и увече за путнике на посао. Иако је ова услуга од мале користи за путнике, надамо се да је то знак за будуће поновно отварање других делова широке железничке мреже.

Постоји много аутобуса који саобраћају аутопутевима у земљи. Руте националног аутобуса су генерално веома јефтине (не више од два или три долара за најдуже руте) и тешко их је разумети, осим што су доследно нумерисане. Једноцифрени и двоцифрени бројеви означавају локалне, унутарградске руте, док троцифрени аутобуси возе између градова и села. Сами аутобуси су често лепо офарбани и украшени свим врстама плаката и ситница, од верских до поп културе. Колико год то звучало хаотично, они раде редовно и често. Дужа путовања могу укључивати заустављање у граду у којем је много Мухерес а понекад њихова деца продају манго, орахе, воду, а понекад чак и пржену пилетину у кутији. Не постоји централна канцеларија која координише аутобуске руте и ред вожње. Можете само проверити ХорариоДеБусес.цом то схватите којим аутобусом да стигнете до одредишта и одакле. На сајту се налази и мапа која показује где се налазе аутобуске станице. Најбоље је да питате цобрадор или било ко на аутобуској станици где и када аутобус полази. Већина је веома љубазна и услужна, али чувајте се аутобуских преваранта.

Објава. Сви који путују аутобусом (посетиоци или локално становништво) морају се чувати аутобуса и микробусева који се могу видети широм земље. Аутобуси су често претрпани и врло је лако бити опљачкан. Аутобуси су јефтини и добар начин за кретање, али запамтите да сте као посетиоци изложени већем ризику да будете опљачкани. Ако морате да путујете аутобусом, будите веома пажљиви према себи и својим стварима.

• Сан Салвадор – национални капитал; департман Сан Салвадора
• Ацајутла
• Ла Либертад
• Пуерто Кутуко (Ла Унион)
• Сан Франциско Готера, департман Моразан
• Санта Ана
• Сан Мигел, департман Сан Мигел
• Санта Тецла
• Суцхитото

• Ел Питал (највиша планина у Салвадору) и њен сеоски живот.
• Национални парк Церро Верде (познат и као Национални парк Лос Волцанес)
• Национални парк Ел Импосибле
• Плаже Сан Мигел: Плаја Лас Флорес, Плаја Ел Естерон, Плажа Интипука и Ел Куко.

Пејзаж Ел Салвадора одузима дах, са вулканима и планинама које нуде „зеленим“ авантуристима управо оно што траже. Многе еколошки оријентисане друштвене организације промовишу екотуризам, а бројне прелепе и осамљене плаже и шуме раштркане су широм земље.

Добро одржаван и скоро напуштен национални парк налази се на западу, у Боскуе Ел Импосибле. Ту су и облачна шума Монтекристо и сликовито рибарско село са невероватним локалним гостопримством и удаљеним кокосовим острвима у Ла Исла де Мендезу. Исла де Оломега у департману Сан Мигуел је одлична дестинација за екотуризам, као и прелепи Исла Ел Цајете у Сонсонате, Исла Сан Себастиан, Цонцхагуа, Цонцхагуита, Исла Цонејо, Исла Теопан и Исла Меангуера.

Такође вреди посетити колонијалне градове Апанека, Хуајуа, Панчималко и Сучитото, као и места Маја Сан Андрес, Џоја де Серен (Помпеје у Централној Америци и Унескову светску баштину) и Тазумал, чија се главна пирамида уздиже. 75 стопа у ваздуху. Музеј на лицу места приказује артефакте из културе Пипил (градитељи Тазумала) и слике које приказују живот у прехиспанском Ел Салвадору. Љубитељи сувенира наћи ће неке од најбољих занатлија у Сан Хуан ел Еспину и Ла Палми (престоници уметности и заната Салвадора).

Главни град Сан Салвадор је космополитски град са добрим ресторанима који служе свежу морску храну, као и обиљем куповине, забаве и ноћног живота.

Сан Мигел, на истоку, нуди туристима аутентичнији начин да виде Салвадор, силазећи са утабаних стаза и откривајући природу, обалу и језера.

• Ел Салвадор има репутацију да има неке од најбољих сурфера на свету. Туристи из целе Централне Америке откривају жаришта за сурфовање Ла Либертад (близу Сан Салвадора), Ел Сунзал, Ел Зонте и Ел Куко (близу Сан Мигела), што Ел Салвадор чини најбрже растућим жариштем сурф туризма у Централној Америци.

• Станд Уп Паддлебоардинг на чувеној плажи Интипуца
• Скијање на води, тубинг, вакебоардинг, пара једрење, јет ски на Плаја Ел Естерон, једној од најлепших плажа у Ел Салвадору.
• Пешачење вулканом у Цхапарастикуе - Један од најактивнијих вулкана у Ел Салвадору
• Шетње природом и посете језеру у Исла де Оломега на језеру Оломега
• Водопади и топли извори
• Попити на искап! Волећете да проведете целу ноћ у Зони Роса.

На ресторанску сцену у Салвадору утичу многе различите културе. Можете бирати између италијанског, корејског, јапанског, француског, чилеанског, америчког, перуанског, мексичког, шпанског, блискоисточног, немачког, кинеског, аргентинског и још много тога. Америчке ланце брзе хране као што су Бургер Кинг, МцДоналд'с, Венди'с, КФЦ, Субваи, Куизнос, Пизза Хут, Литтле Цаесар'с и Домино'с такође је лако пронаћи у највећим градовима земље као што су Сан Салвадор, Мерлиот / Санта Тецла и Санта Ана. Остале франшизе укључују Тонија Ромаса, Бениганса и друге. Неки од најбољих ресторана су у Зона Роса (Парадисе, Ало Нуестро, 503).

Типична салвадорска исхрана укључује пуно пиринча и пасуља, морске плодове (посебно за оне који живе на обали) и најчешће салвадорско јело, познато пупуса, округла кукурузна тортиља пуњена сиром и другим елементима, обично цхицхарон (исјецкана свињетина). Најбоље пупусе у земљи налазе се у Олоцуилти, до које можете доћи аутопутем до аеродрома Цомалапа. Тамо ћете наћи више од 50 штандова пупуса који се такмиче за посао.

Салвадорци такође једу исечене пржене плантаине (платанос), обично са пасуљем, павлаком, сиром и понекад јајима, иуца цон цхицхаррон, пастелитос де царне, панес цон паво (сендвичи са ћурком), ручно рађене тортиље, између осталих веома укусних салвадорских јела.

Ако сте на обали, обавезно пробајте цоцтел де цонцхас. То је мешавина црних дагњи, сока од лимете, лука, парадајза, коријандера и чилија у зачињеном црном сосу. Можете га пронаћи за око 3 УСД/бол, са свеже убраним дагњама. Ту је и широк избор других јела од морских плодова.

Многи велики, модерни супермаркети су раштркани по главном граду и већим градовима, као што су Ла Деспенса де Дон Јуан и Супер Селецтос, који нуде локалне производе и широк спектар међународних производа. Као и свуда у свету, ови супермаркети су јефтинија алтернатива јелу сваке вечери.

Типична пића и воће

Пробајте укусније хорцхата (направљен од пиринча и „морро” семена) и јечам (слатко и благо освежење од розе јечма). Ако желите (на сопствену одговорност), пијте природне сокове као што су: Гуава, Јоцоте, Арраиан, Цхеримоиа, Гранадилла де "моцо" и Марањон. Такође, покушајте да уживате у локалном воћу као што су: јоцотес, маранон јапонес, зелени манго (са сољу, кречом, алхуаисте (млевено семе бундеве), манзана педора (ориг.из Лос Планес де Рендерос), „нанце“, „алмендрас црвена или жута“ салвадореније, “хицацо”, “патерна” (пробајте и семенке патерне, куване са лиметом и љутом паприком, и не пропустите слатку и слатку арому “карао”.

Ноћни зивот

У Сан Салвадору, најмодернији кварт ноћног живота зове се Ла Зона Роса. Иако не заузима велику површину, дом је многих ексклузивних и врхунских барова и ноћних клубова, као и најбољих ресторана у граду. Једно познато место је тржни центар Мултиплаза, где се налази неколико клубова и барова. Пасео дел Цармен се такође налази тамо.

У Сан Мигелу, чувени Ав. Рузвелт, који је домаћин једног од највећих фестивала у Централној Америци у новембру, наћи ћете много барова и клубова за секси ноћни живот.

Званична валута Салвадора је амерички долар (од 2001). Носите само новчанице од 1, 5, 10 или 20 долара. Већина продавница, супермаркета и робних кућа не прихватају новчанице од 50 или 100 долара. Ако треба да промените своје новчанице у мање апоене, можете отићи у било коју банку.

Ел Салвадор има највеће тржне центре у региону (МетроЦентро – МетроСур), посебно у Сан Салвадору, са много висококвалитетних међународних продавница. Роба се такође може купити на пијацама, укључујући домаће и међународне супермаркете.

Сан Салвадор има низ великих, модерних тржних центара који нуде најновију моду, модне додатке и интернационалну кухињу. Углавном се налазе у луксузним предграђима града, као што су Ескалон, Санта Елена и њихова околна подручја. Ови тржни центри укључују:

• Мултиплаза [ввв]
• Гран Виа [ввв]
• Галерије [ввв]
• Плаза Мерлиот [ввв]

За љубитеље фер трговине рукотворина и органских производа, локална алтернативна пијаца одржава се сваке друге суботе у парку Сан Хозе, у насељу Сан Луис, западно од националног универзитета.

Очекујте да ћете платити 30 до 60 долара за хотелску собу, 3 до 5 долара за једноставан оброк, 0.25 до 0.35 долара за вожњу аутобусом из Сан Салвадора, 1 долар по сату за коришћење интернета и 0.25 долара за врећу нарезаног манга. Једина мана је што се велике новчанице (50 и 100 долара) практично не могу продати. Промените где год можете – бензинске пумпе су увек добар избор. Добра идеја је да одете у банку и тражите мале новчанице, али не више од 20 долара. Обратите пажњу на цене по којима улични продавци продају своју робу, јер понекад искоришћавају људе који изгледају или звуче као странци тако што им знатно подигну цене.

Ако носите новац из других земаља Централне Америке, банке у тим земљама су обично ваш најбољи избор, јер скоро увек мењају сопствену валуту у доларе по прилично пристојним курсевима. Такође можете добити доларе на многим банкоматима у земљама попут Костарике и Никарагве.

Култура местиза доминира земљом, обликована утицајима аутохтоних Северноамериканаца и Шпанаца из Европе. Мешовити бракови између аутохтоног мезоамеричког становништва Кускатлана и европских досељеника створили су нову мешовиту популацију. Католичка црква игра важну улогу у култури Салвадора. Надбискуп Оскар Ромеро је национални херој због своје улоге у одупирању кршењу људских права које су се дешавале уочи грађанског рата у Салвадору. Важне стране личности у Салвадору су језуитски свештеници и професори Игнацио Еллацуриа, Игнацио Мартин-Баро и Сегундо Монтес, које је убила салвадорска војска 1989. на врхунцу грађанског рата.

Сликарство, керамика и текстил су најважнији ручни уметнички медији. Писци Францисцо Гавидиа (1863-1955), Саларруе (Салвадор Салазар Арруе) (1899-1975), Цлаудиа Ларс, Алфредо Еспино, Педро Геоффрои Ривас, Манлио Аргуета, Јосе Роберто Цеа и песник Рокуе Далтон су међу најзначајнијим писцима. Ел Салвадор. Значајне личности 20. века су редитељ Балтасар Полио, редитељка Патриша Чика, уметник Фернандо Љорт и цртач Тоњо Салазар.

Међу најпознатијим представницима графичке уметности су сликари Аугусто Креспин, Ное Кањура, Карлос Кањас, Хулија Дијаз, Маурисио Мехиа, Марија Елена Паломо де Мехиа, Камило Минеро, Рикардо Карбонел, Роберто Hueзо, Мигел Анхел Церна (сликар и писац, познатији као МАЦЛо), Есаел Араухо и многи други. За више информација о истакнутим грађанима Ел Салвадора, погледајте списак Салвадораца.

Једно од најпознатијих јела у Салвадору је пупуса. Пупусас су ручно рађене кукурузне тортиље (од кукурузно тесто or маса де арроз, тесто на бази кукуруза или пиринча које се користи у латиноамеричкој кухињи) пуњено једним или више од следећих састојака: Сир (обично салвадорски меки сир као што је куесилло, слично моцарели), цхицхаррон или пржени пасуљ. Понекад је пуњење куесо цон лороцо (комбинован сир са лороцо, цветни пупољак винове лозе пореклом из Централне Америке).

Пупусас ревуелтас су пупусас пуњене пасуљем, сиром и свињетином. Постоје и вегетаријанске опције. Неки авантуристички ресторани чак нуде пупусе пуњене са козице или спанаћ. Име пупуса долази из Пипил-Нахуатл реч пупусхахуа. Тачно порекло пупуса су спорне, али се зна да је постојао у Салвадору пре доласка Шпанаца.

Друга два типична салвадорска јела су пржена јука   панес цон полло. Пржена јука је пржени корен касаве који се сервира са цуртидоом (фил од киселог купуса, лука и шаргарепе) и панес цон полло са песцадитас (мале пржене сардине). Јука се понекад служи кувана уместо пржена. Пан цон полло/паво (сендвичи са пилетином/ћуретином) су топли сендвичи од ћуретине или пилетине. Птица је маринирана, затим пржена са пипил зачинима и исечена ручно. Овај сендвич се традиционално служи са парадајзом и поточарком, као и са краставцем, црним луком, зеленом салатом, мајонезом и сенфом.

Један од типичних доручка у Салвадору су пржене плантаине, које се обично служе са кремом. Уобичајена је у салвадорским ресторанима и домаћинствима, укључујући и оне имиграната у Сједињеним Државама.

Алгуасхте, зачин направљен од сушених и млевених пепита, често се користи у салвадорским слатким и сланим јелима.

"Мариа Луиса” је десерт који се широко једе у Салвадору. То је слојевита торта умочена у мармеладу од поморанџе и посута шећером у праху.

Популарно пиће у коме уживају Салвадорци је хорцхата, пиће које је настало у заједници Валенсија у Шпанији. Хорцхата је обично се прави од морро семена у праху, које се помеша са млеком или водом и шећером. хорцхата пије се током целе године и може се конзумирати у било које доба дана. Обично га прати тањир од пупусас или пржене јуке. хорцхата из Салвадора има веома изразит укус и не треба га мешати са мексичким хорцхата, који се прави са пиринчем. Кафа је такође уобичајено јутарње пиће.

Друга популарна пића у Салвадору су салата, пиће од исеченог воћа које плива у воћном соку, и колацхампан, безалкохолно пиће са укусом шећерне трске.

Један од најпопуларнијих десерта је пастел де трес лецхес (торта од три млека), која се прави са три врсте млека: евапорисано млеко, кондензовано млеко и кајмак.

Салвадорска музика је мешавина аутохтоних пипил и шпанских утицаја. Музика укључује верске песме (углавном за прославу Божића и других празника, укључујући и дане светаца). Честе су сатиричне и сеоске лирске теме. Кубанска, колумбијска и мексичка музика се инфилтрирала у земљу, укључујући Салса   Кумбиа. Ел Салвадор користи популарну музику маримба, техпе'цх, флауте, бубњеви, стругалице и калабаше, као и гитаре и други инструменти увезени у новије време. Најпознатији народни плес Салвадора је Ксуц, који је настао у Цојутепекуеу, Цусцатлан. На музичком репертоару су и данза, пасилло, марча и цанционес.

Фудбал је најпопуларнији спорт у Салвадору. Фудбалска репрезентација Салвадора квалификовала се за Светско првенство у фудбалу 1970. и 1982. Квалификације за турнир 1970. покварио је фудбалски рат против Хондураса, чији је тим победио Салвадор.

Фудбалска репрезентација игра на стадиону Кускатлан ​​у Сан Салвадору. Отворен је 1976. и има 53,400 места, што га чини највећим стадионом у Централној Америци и на Карибима.

Ел Салвадор има лошу репутацију због грађанског рата 1980-их. Према америчком Стејт департменту, Салвадор има једну од највећих стопа убистава на свету. Криминал је проблем који се углавном приписује уличним бандама, иако статистички подаци из званичних извора не подржавају ову тврдњу. Требало би да користите здрав разум и избегавате да улазите у подручје које не изгледа безбедно, као што бисте то учинили у било којој земљи на свету. Избегавајте да носите луксузне предмете као што су накит, скупе камере и сатови када путујете јавним путевима. Жене треба да избегавају да путују саме јер их повремено могу вређати и пипати у препуним аутобусима. Као странац, врста одговора коју можете добити од полиције је „узми или остави“. Ако сте били жртва џепарца или било које друге крађе, а да вам се ништа није догодило, посета полицијској станици ће готово сигурно бити фрустрациона вежба. Познато је и да полицајци малтретирају или се недолично понашају према путницама.

Многи Салвадорци су наоружани и пуцњаве нису неуобичајене. Међутим, странцима није дозвољено да носе оружје, чак ни ради сопствене заштите, а да претходно нису добили дозволу за ношење од владе Салвадора. Тактике изнуде укључују неселективне нападе гранатама на аутобусе, продавнице и ресторане, у којима је убијено или повређено десетине људи, укључујући и децу. Ове врсте напада су непредвидиве, а Амбасада САД саветује своје особље да остане свесно свог окружења и минимизира ризик за себе.

Свима који посећују Салвадор саветује се да понесу само неопходну идентификацију, као што је возачка дозвола, када истражује град или туристичка подручја. Ако морате стално да носите пасош са собом, путна торба ће вам омогућити да га безбедно носите. Полицајци редовно траже од туриста да покажу пасош. Већина полицајаца ће вероватно бити уверена да ће копија вашег пасоша и још један идентификациони документ бити довољни. Други ће инсистирати да се вратите у хотел да преузмете свој стварни документ. Већина туриста радије борави у сигурним подручјима Ел Салвадора, као што је Зона Роса, где је криминал релативно низак. Ако не боравите у једном од хотела са пет звездица у земљи, обавезно проверите да ли град или село које посећујете има висок ниво активности банди.

1996. године Сан Салвадор се сматрао другим најопаснијим градом на западној хемисфери према статистикама. Од завршетка грађанског рата 1992. године, стопа криминала у Салвадору није опала. Данас Сан Салвадор, и Ел Салвадор уопште, има једну од највећих стопа убистава на свету, такође се сматра епицентром кризе банди, заједно са Гватемалом и Хондурасом. У 2006. години пријављено је 3,906 убистава; 2005. године било их је 3,779, што је једнако 57.2 насилне смрти на 100,000 људи. Стопа криминала генерално је стално расла током година, повећавајући се за 7.5% од 2005. до 2006. Ел Салвадор је најопаснија и најопаснија земља у Централној Америци. Влада је покушала да контролише банде тактиком која се зове "Супер Мано Дура", што значи "Супер јака рука", али то није било успешно и стопа криминала је наставила да расте.

Ако нисте навикли на храну коју продају улични продавци, најбоље је да се клоните ње док се не навикнете на њу. Ако желите да пробате а пупуса, покушајте да пронађете ресторан да пробате ово популарно јело уместо да га купујете од уличних продаваца. Односно, улична храна коју видите кувану понекад може бити сигурнија од хране из ресторана коју не видите кувану.

Агуа ен болса” (вода у пластичној врећици) се врло често продаје на улици и у локалним продавницама у Салвадору.

Апотеке су доступне широм земље. Побрините се да имате комплет прве помоћи када путујете на село и на археолошка налазишта. Средства против комараца су веома корисна.