Peru zauzima 1.285.216 kvadratnih kilometara na zapadnoj strani Ju\u017ene Amerike, sa obalom na Tihom okeanu i granicama prema Ekvadoru, Kolumbiji, Brazilu, Boliviji i \u010cileu. Tri velike fizi\u010dke oblasti \u2014 Costa, Sierra i Selva \u2014 sa\u017eimaju, ali ne iscrpljuju njegovu geografsku slo\u017eenost. Uska pacifi\u010dka obala uglavnom je pustinja prekinuta re\u010dnim dolinama i gradskim oazama. Andi se uzdi\u017eu u vi\u0161e lanaca, visoravni i dubokih kanjona; Huascar\u00e1n dosti\u017ee 6.768 metara, dok je visoravan Altiplano povezana sa jezerom Titikaka na granici sa Bolivijom. Isto\u010dno se planine spu\u0161taju kroz obla\u010dne \u0161ume u \u0161iroku amazonsku niziju, gde nastaju Ucayali i Mara\u00f1\u00f3n, glavne izvori\u0161ne reke Amazona. Ovakva vertikalna geografija stvarala je razli\u010dite poljoprivredne zone, puteve i politi\u010dka sredi\u0161ta jo\u0161 pre moderne dr\u017eave. I danas kratka vazdu\u0161na udaljenost izme\u0111u Lime, Kuska i Ikitosa skriva ogromne razlike u nadmorskoj visini, pristupa\u010dnosti i na\u010dinu \u017eivota.<\/p>\n\n\n\n
Hladna Humboltova struja i andska ki\u0161na senka \u010dine peruansku obalu jednom od najsuvljih naseljenih oblasti sveta, iako je nebo u Limi \u010desto prekriveno zimskom maglom garua. Temperatura na obali je bla\u017ea nego na sli\u010dnim geografskim \u0161irinama, a najve\u0107i deo vode dolazi iz kratkih reka koje se hrane snegom, ledenjacima i ki\u0161ama u Andima. Sierra ima izra\u017eenu vla\u017enu sezonu uglavnom od novembra do marta i suvu sezonu sa hladnim no\u0107ima, naro\u010dito na visokoj puni. Amazonija je topla i vla\u017ena tokom cele godine, sa sezonskim poplavama velikih reka. El Ninjo mo\u017ee zagrejati more, poremetiti ribarstvo i izazvati razorne obalne ki\u0161e, poplave i klizi\u0161ta, dok La Ninja donosi druga\u010diji raspored su\u0161e i hladno\u0107e. Peruanski tropski ledenjaci brzo se povla\u010de, \u0161to kratkoro\u010dno pove\u0107ava oticanje, a dugoro\u010dno ugro\u017eava vodu za gradove, navodnjavanje i hidroenergiju. Zemljotresi, cunamiji i odroni dodatno oblikuju standarde gradnje i krizno planiranje.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. pokrivale oko 56,1 odsto teritorije, uglavnom u amazonskom istoku koji zauzima vi\u0161e od polovine zemlje. Izme\u0111u visoke pune i nizijske pra\u0161ume nalaze se obla\u010dne \u0161ume sa izuzetno velikom biolo\u0161kom raznovrsno\u0161\u0107u. Obalna pustinja sadr\u017ei sezonske zelene lomas, mo\u010dvare i morske ekosisteme \u010dija produktivnost zavisi od uspona hladne, hranljive vode. Nacionalni park Manu, rezervat Pacaya-Samiria, Huascar\u00e1n i sistem za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja \u010duvaju velike visinske i ekolo\u0161ke raspone. Ipak, ilegalno rudarenje zlata u Madre de Diosu, \u0161irenje puteva, sto\u010darstvo, uzgoj koke, se\u010da i mala poljoprivreda uzrokuju gubitak i degradaciju \u0161ume. Na obali intenzivno navodnjavanje omogu\u0107ava izvozne useve u pustinji, ali pove\u0107ava pritisak na reke i podzemne vode. Andske zajednice upravljaju pa\u0161njacima, terasama i kanalima sa dugom istorijom, dok savremeni rudnici \u010desto koriste iste slivove, zbog \u010dega se ekolo\u0161ki sporovi pretvaraju u \u0161ira pitanja lokalne vlasti i raspodele prihoda.<\/p>\n\n\n\n
Peru je bio sredi\u0161te vi\u0161e velikih civilizacija pre Inka. Grad Caral razvijao se oko 3000. godine pre nove ere, a kasnije su Chav\u00edn, Moche, Nazca, Wari, Tiwanaku i Chim\u00fa izgradili hramove, gradove, mre\u017ee navodnjavanja i regionalne dr\u017eave. Inke su u 15. veku iz Kuska stvorile carstvo Tawantinsuyu, povezano putevima, skladi\u0161tima, radnim obavezama i sistemom uprave koji je obuhvatao raznolike narode. \u0160panci su zarobili Atahualpu 1532. usred dinasti\u010dkog rata, a Lima je osnovana 1535. kao glavni grad kolonijalne vlasti. Vicekraljevstvo Peru postalo je sredi\u0161te \u0161panske uprave u Ju\u017enoj Americi, zasnovano na rudnom bogatstvu, radu starosedelaca i trgovini preko Pacifika i Atlantika. Epidemije, prinudni rad i preseljavanja drasti\u010dno su promenili stanovni\u0161tvo. Pobune, uklju\u010duju\u0107i veliki ustanak Tupaka Amarua II 1780\u20131781, pokazale su dubinu kolonijalnih napetosti. Nezavisnost je progla\u0161ena 1821, a vojno u\u010dvr\u0161\u0107ena pobedama kod Junina i Ajaku\u010da 1824.<\/p>\n\n\n\n
Republika je nasledila regionalne podele, slabe institucije i veliku dru\u0161tvenu hijerarhiju. Prihodi od guana sredinom 19. veka finansirali su dr\u017eavu i \u017eeleznice, ali nisu stvorili stabilnu diversifikovanu privredu. Poraz od \u010cilea u Pacifi\u010dkom ratu 1879\u20131883. doneo je okupaciju Lime i teritorijalne gubitke. U 20. veku smenjivale su se civilne i vojne vlade; vojni re\u017eim Huana Velaska Alvarada posle 1968. sproveo je veliku agrarnu reformu i nacionalizacije. Od 1980-ih dr\u017eava je vodila brutalan sukob sa maoisti\u010dkim Sendero Luminosom i MRTA-om, u kojem su gerile i dr\u017eavne snage po\u010dinile te\u0161ka kr\u0161enja prava, posebno u ruralnim andskim oblastima. Alberto Fujimori, predsednik od 1990. do 2000, porazio je glavni deo pobune i stabilizovao ekonomiju, ali je autoritarno raspustio Kongres i izgradio korumpiran sistem. Ustav iz 1993. opstao je, dok su \u010deste predsedni\u010dke smene i sukobi izvr\u0161ne vlasti sa Kongresom u narednim decenijama produbili nepoverenje.<\/p>\n\n\n\n
Peru je veliki proizvo\u0111a\u010d bakra, zlata, cinka, srebra i drugih minerala, a rudarstvo donosi ve\u0107inu robnog izvoza i veliki deo poreskih prihoda. Ribolov in\u0107una podr\u017eava industriju ribljeg bra\u0161na i ulja, dok obalno navodnjavanje omogu\u0107ava brz rast izvoza gro\u017e\u0111a, borovnica, avokada, \u0161pargle i drugih visokovrednih useva. Lima okuplja finansije, industriju, trgovinu i ve\u0107inu formalnih usluga, dok Kusko i ju\u017eni koridor zavise od turizma, rudarstva i javne potro\u0161nje. Svetska banka je za 2025. procenila rast od oko 3,4 odsto i BDP od pribli\u017eno 335 milijardi dolara. Makroekonomska politika dugo je bila stabilnija od politike, ali veliki neformalni sektor, niska poreska baza, slab kvalitet javnih usluga i regionalni konflikti ograni\u010davaju produktivnost. Rudarstvo mo\u017ee finansirati infrastrukturu, ali blokade i protesti pokazuju da zakonska dozvola bez lokalnog poverenja nije dovoljna za odr\u017eiv rad velikih projekata.<\/p>\n\n\n\n
Teritorijalna uprava obuhvata 24 departmana, Ustavnu provinciju Callao i 25 regionalnih vlada, a ni\u017ee se deli na 196 provincija i vi\u0161e od 1.800 distrikata. Popis 2017. neposredno je evidentirao 29.381.884 stanovnika, dok je ukupan rezultat sa procenjenim propu\u0161tenim stanovni\u0161tvom iznosio oko 31,24 miliona. Me\u0111unarodne projekcije za 2025. postavljale su populaciju na pribli\u017eno 34,6 miliona. Gotovo \u010detiri petine stanovni\u0161tva ve\u0107 je 2017. \u017eivelo u urbanim sredinama. Oko 58 odsto bilo je na obali, 28,1 odsto u Sierri i 13,9 odsto u Selvi, \u0161to pokazuje sna\u017enu demografsku te\u017einu pacifi\u010dkog koridora. Lima i Callao imaju vi\u0161emilionsku koncentraciju, dok Arequipa, Trujillo, Chiclayo, Piura i Cusco funkcioni\u0161u kao regionalni centri. Ruralne andske i amazonske op\u0161tine \u010desto imaju mla\u0111e ili rasutije stanovni\u0161tvo, slabije usluge i vi\u0161e siroma\u0161tva, a unutra\u0161nja migracija i doseljavanje iz Venecuele dodatno menjaju gradsku strukturu.<\/p>\n\n\n\n
\u0160panski je najrasprostranjeniji jezik, ali su ke\u010dua, ajmara i starosedela\u010dki jezici Amazonije slu\u017ebeni u oblastima gde preovla\u0111uju. Ke\u010dua obuhvata vi\u0161e varijeteta i ostaje va\u017ean u Andima, dok se ajmara najvi\u0161e govori oko Titikake. Dr\u017eava priznaje desetine amazonskih jezika, ali su mnogi ugro\u017eeni migracijom i nedostatkom nastave. Kulturni \u017eivot nije jednostavan nastavak Inka: on spaja mnogo starije regionalne tradicije, kolonijalno katoli\u010danstvo, afri\u010dko i azijsko nasle\u0111e i savremenu urbanu kulturu. Inti Raymi u Kusku predstavlja modernu obnovu ceremonije povezane sa inkanskim kalendarom, dok andska muzika koristi quenu, charango i razli\u010dite lokalne ritmove. Tekstil iz zajednica oko Kuska, Ajaku\u010da i jezera Titikaka prenosi znanje o vlaknima, bojama i simbolima. Dela Hosea Marije Argedasa, Marija Vargasa Ljose i brojnih savremenih autora raspravljaju o jeziku, klasi, rasi i odnosu Lime prema unutra\u0161njosti.<\/p>\n\n\n\n
Panameri\u010dki autoput povezuje obalne gradove, ali prelazak Anda zahteva skupe puteve, tunele i stalno odr\u017eavanje zbog odrona. Lima je sa Callaom povezana glavnim lu\u010dkim kompleksom zemlje, koji se modernizuje zajedno sa novim terminalima na centralnoj obali. Aerodrom u Limi glavno je me\u0111unarodno \u010dvori\u0161te, dok Cusco, Arequipa, Iquitos i drugi gradovi zavise od vazdu\u0161nih veza zbog udaljenosti i reljefa. \u017deleznice imaju ograni\u010denu, ali va\u017enu ulogu u rudarskom teretu i ju\u017enom putni\u010dkom saobra\u0107aju prema Kusku, Punu i Machu Picchuu. Iquitos nema drumsku vezu sa nacionalnom mre\u017eom i oslanja se na Amazon, avione i duge re\u010dne rute. U Limi metro i autobuski brzi sistem nose deo gradskog prevoza, ali neformalni minibusevi ostaju rasprostranjeni. Razlike izme\u0111u modernizovanih izvoznih koridora i lokalnih puteva, vodovoda, kanalizacije i interneta u planinskim i amazonskim oblastima ostaju jedan od najvidljivijih izraza teritorijalne nejednakosti.<\/p>\n\n\n\n
Peru je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Andske zajednice, Pacifi\u010dke alijanse, APEC-a i Organizacije ameri\u010dkih dr\u017eava, a u\u010destvuje i u Organizaciji ugovora o saradnji u Amazoniji. Njegove pacifi\u010dke luke, rudni resursi i polo\u017eaj izme\u0111u Brazila i azijskih tr\u017ei\u0161ta daju mu rastu\u0107i logisti\u010dki zna\u010daj. Istovremeno, nasle\u0111e andskih civilizacija i lokaliteti kao Machu Picchu stvaraju veliki kulturni i turisti\u010dki uticaj, ali i pritisak na konzervaciju i zajednice. Politi\u010dka nestabilnost, slabo pravosu\u0111e, neformalnost, klimatska ranjivost i nejednaka zastupljenost regiona ograni\u010davaju dugoro\u010dne odluke. Potencijal le\u017ei u preradi minerala, modernoj poljoprivredi, obnovljivoj energiji, digitalnim uslugama i boljoj povezanosti Amazona i Anda, pod uslovom da se po\u0161tuju teritorijalna i ekolo\u0161ka prava. Budu\u0107a uloga Perua zavisi\u0107e od toga mo\u017ee li stabilnost makroekonomskih institucija pro\u0161iriti na politi\u010dki sistem i javne usluge dostupne daleko izvan obalskog glavnog grada.<\/p>\n\n\n\n