Solomonova Ostrva zauzimaju oko 28.900 kvadratnih kilometara kopna u jugozapadnom Pacifiku, isto\u010dno od Papue Nove Gvineje i severozapadno od Vanuatua, ali su rasuta preko morskog prostora vi\u0161estruko ve\u0107eg od same zemlje. Arhipelag obuhvata \u0161est velikih vulkanskih ostrva \u2014 Choiseul, Nova Georgija, Santa Isabel, Malaita, Guadalcanal i Makira \u2014 uz gotovo hiljadu manjih ostrva, atola i grebena. Planinski lanci prate ose ve\u0107ih ostrva, a najvi\u0161a ta\u010dka, Popomanaseu na Guadalcanalu, dosti\u017ee oko 2.335 metara. Uske obalne ravnice prelaze u strme, \u0161umovite unutra\u0161njosti ispresecane kratkim rekama, dok lagune Marovo i Roviana, koralni grebeni i mangrove oblikuju zapadne obale. Honiara le\u017ei na severnoj strani Guadalcanala, na relativno uskom pojasu izme\u0111u mora i planina, zbog \u010dega se gradsko \u0161irenje sve vi\u0161e pomera du\u017e obale i uz doline.<\/p>\n\n\n\n
Klima je tropska, vla\u017ena i pod sna\u017enim uticajem okeana. Jugoisto\u010dni pasati od pribli\u017eno maja do oktobra donose ne\u0161to manje padavina i ni\u017eu vla\u017enost, dok su novembar\u2013april topliji, ki\u0161niji i rizi\u010dniji zbog tropskih ciklona. Koli\u010dina ki\u0161e znatno se razlikuje prema izlo\u017eenosti vetrovima i reljefu; planinske padine primaju mnogo vi\u0161e padavina od pojedinih severnih obala. Intenzivni pljuskovi redovno izazivaju buji\u010dne poplave i klizi\u0161ta, kao u katastrofalnim poplavama na Guadalcanalu 2014. Arhipelag se nalazi na seizmi\u010dki aktivnoj granici plo\u010da, pa zemljotresi i cunamiji, uklju\u010duju\u0107i razorni doga\u0111aj u Zapadnoj provinciji 2007, predstavljaju trajan rizik. Podizanje nivoa mora, zaslanjivanje bunara i obalna erozija ve\u0107 uti\u010du na niska naselja, a nekoliko malih grebenskih ostrva izgubilo je povr\u0161inu ili je napu\u0161teno.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107i deo kopna prekriven je tropskom \u0161umom, ali struktura \u0161umskog pokriva\u010da brzo se menja zbog komercijalne se\u010de. Drvna gra\u0111a decenijama je jedan od glavnih izvoznih proizvoda, a intenzitet eksploatacije prema\u0161uje dugoro\u010dno odr\u017eiv prirast u mnogim pristupa\u010dnim podru\u010djima. \u0160ume obezbe\u0111uju gra\u0111evinski materijal, hranu, lekovite biljke i slivove, dok koralni grebeni, mangrove i livade morske trave podr\u017eavaju priobalni ribolov i za\u0161titu od talasa. Zemlja le\u017ei unutar Koralnog trougla, regiona izuzetne morske raznovrsnosti, ali grebeni trpe zagrevanje, sediment iz se\u010de i rudnika, kao i lokalni prelov. Ve\u0107ina zemlji\u0161ta nalazi se u obi\u010dajnom vlasni\u0161tvu rodovskih grupa. Taj sistem \u010duva kolektivna prava, ali sporovi oko toga ko mo\u017ee da odobri koncesiju \u010desto prate projekte se\u010de, rudarenja, planta\u017ea i urbanog razvoja.<\/p>\n\n\n\n
Najstariji tragovi ljudskog prisustva na severnim Solomonskim ostrvima stari su desetine hiljada godina, dok su austroni\u017eanski doseljenici povezani sa kulturom Lapita stigli pre pribli\u017eno tri milenijuma. Zajednice su razvile regionalne trgova\u010dke mre\u017ee za opsidijan, \u0161koljke, hranu i ukrasne predmete, ali nisu stvorile jedinstvenu dr\u017eavu. \u0160panski moreplovac Alvaro de Mendanja stigao je 1568. i dao arhipelagu evropsko ime, veruju\u0107i da bi mogao biti povezan sa bogatstvom biblijskog kralja Solomona. Trajan evropski uticaj usledio je tek u 19. veku kroz misionare, trgovce i regrutovanje radnika za planta\u017ee u Kvinslendu i na drugim pacifi\u010dkim ostrvima. Nasilna praksa poznata kao blackbirding, zajedno sa novim bolestima i vatrenim oru\u017ejem, poremetila je lokalne odnose i demografiju.<\/p>\n\n\n\n
Britanija je od 1893. postupno proglasila protektorat nad ve\u0107im delom arhipelaga i razvila planta\u017enu ekonomiju zasnovanu na kokosu, uz veoma ograni\u010denu administraciju izvan obalnih stanica. Drugi svetski rat naglo je promenio zemlju. Kampanja za Guadalcanal od avgusta 1942. do po\u010detka 1943. bila je prekretnica rata na Pacifiku; aerodrom Henderson, pomorske bitke i vi\u0161emese\u010dne kopnene borbe ostavili su velike koli\u010dine vojne opreme i razorili sela. Posle rata pokret Maasina Ruru na Malaiti zahtevao je ve\u0107u autonomiju i odbijao neke kolonijalne obaveze, najavljuju\u0107i \u0161iru politi\u010dku mobilizaciju. Samouprava je pro\u0161irivana tokom 1970-ih, a nezavisnost progla\u0161ena 7. jula 1978. Nasle\u0111ene granice spojile su veoma razli\u010dite ostrvske zajednice u dr\u017eavu kojoj je trebalo izgraditi zajedni\u010dke institucije sa malim administrativnim kapacitetom.<\/p>\n\n\n\n
Napetosti izme\u0111u doseljenika sa Malaite i grupa sa Guadalcanala prerasle su od 1998. u oru\u017eani sukob, raseljavanje i raspad dr\u017eavnih finansija. Regionalna misija pomo\u0107i Solomonovim Ostrvima, predvo\u0111ena Australijom i pacifi\u010dkim dr\u017eavama, stigla je 2003. i obnovila bezbednost, javne prihode i osnovno funkcionisanje institucija; misija je zavr\u0161ena 2017. Politi\u010dki sistem ostao je sklon nestabilnim koalicijama, a neredi u Honiari 2006, 2019. i 2021. pokazali su koliko se lokalno nezadovoljstvo, nezaposlenost i geopolitika mogu spojiti. Odluka vlade 2019. da prekine diplomatske odnose sa Tajvanom i prizna Kinu promenila je spoljne veze, dok je bezbednosni sporazum sa Pekingom 2022. izazvao regionalnu zabrinutost. Unutra\u0161nji uzroci napetosti, me\u0111utim, ostaju povezani sa zemljom, nejednakom raspodelom razvoja i slabim pristupom uslugama.<\/p>\n\n\n\n
Privreda se oslanja na \u0161umarstvo, ribarstvo tune, poljoprivredu, javni sektor, pomo\u0107 i mali broj rudarskih i turisti\u010dkih aktivnosti. Drvna gra\u0111a dugo je \u010dinila veliki deo izvoza i dr\u017eavnih prihoda, ali iscrpljivanje komercijalno dostupnih \u0161uma \u010dini taj model sve manje odr\u017eivim. Palmovo ulje, kakao, kopra i povr\u0107e obezbe\u0111uju prihode ruralnim doma\u0107instvima, dok prerada tune u Noro povezuje zemlju sa regionalnim ribolovnim lancima. Rudnik zlata Gold Ridge na Guadalcanalu vi\u0161e puta je zatvaran zbog sukoba, poplava, vlasni\u010dkih promena i finansijskih problema, \u0161to pokazuje rizik velikih projekata. Turizam ima potencijal u ronjenju, ratnoj istoriji i prirodi, ali ograni\u010deni letovi, sme\u0161taj i infrastruktura ko\u010de rast. Kako se prihod od se\u010de smanjuje, diversifikacija zavisi od boljeg upravljanja ribarstvom, zemlji\u0161tem, energetikom i gradskim uslugama.<\/p>\n\n\n\n
Popis stanovni\u0161tva odr\u017ean 24. novembra 2019. dao je privremeni ukupan broj od pribli\u017eno 721.455 ljudi, vi\u0161e nego tri puta vi\u0161e nego u vreme nezavisnosti. Kasnije projekcije stavljaju stanovni\u0161tvo sredinom 2020-ih iznad 800.000, ali popis ostaje osnovna referentna ta\u010dka. Dr\u017eava je podeljena na devet provincija, dok Honiara ima poseban status glavnog grada. Ve\u0107ina ljudi \u017eivi u ruralnim zajednicama na Malaiti, Guadalcanalu, Makiri, Santa Isabeli, Choiseulu i ostrvima zapadnog arhipelaga. Honiara raste mnogo br\u017ee od planske infrastrukture, privla\u010de\u0107i mlade iz svih provincija u potrazi za \u0161kolovanjem i poslom. Neformalna naselja \u0161ire se na zemlji\u0161tu sa slo\u017eenim vlasni\u010dkim pravima, a nedostatak stanova, vode, kanalizacije i formalnog zaposlenja poja\u010dava socijalne pritiske.<\/p>\n\n\n\n
Engleski je slu\u017ebeni jezik, ali ga kao prvi jezik govori mali deo stanovni\u0161tva; Solomon Islands Pijin slu\u017ei kao zajedni\u010dka lingua franca u gradovima, \u0161kolama, medijima i me\u0111uostrvskoj trgovini. Vi\u0161e desetina autohtonih jezika pripada uglavnom okeanskoj grani austroni\u017eanske porodice, uz nekoliko papuanskih jezika. Pojam wantok ozna\u010dava mre\u017eu rodbinskih, jezi\u010dkih i regionalnih obaveza koja pru\u017ea podr\u0161ku u odsustvu sna\u017ene socijalne dr\u017eave, ali uti\u010de i na politiku i zapo\u0161ljavanje. Hri\u0161\u0107anske crkve imaju centralno mesto u obrazovanju i zajednici, dok kastom obuhvata lokalna prava, ceremonije i autoritet stare\u0161ina. \u0160koljkasti novac na Malaiti, panove frule, rezbarenje i ratne pri\u010de prenose regionalne identitete koji su znatno stariji od dr\u017eave, a savremena muzika i knji\u017eevnost sve \u010de\u0161\u0107e obra\u0111uju urbanizaciju i politi\u010dke promene.<\/p>\n\n\n\n
Putna mre\u017ea je kratka i nepovezana, koncentrisana oko Honiare i nekoliko provincijskih centara. Na Guadalcanalu glavni obalni put povezuje luku, aerodrom Henderson i poljoprivredne zone, ali poplave i nedovoljno odr\u017eavanje \u010desto prekidaju udaljenije deonice. Ve\u0107ina me\u0111uostrvskog prevoza zavisi od teretno-putni\u010dkih brodova, manjih \u010damaca i doma\u0107ih letova, \u010diji redovi vo\u017enje mogu biti neredovni. Luka Honiara prima najve\u0107i deo uvoza, luka Noro slu\u017ei ribarskoj industriji, a me\u0111unarodni aerodrom Honiara povezuje zemlju sa regionalnim \u010dvori\u0161tima. Nacionalna \u017eeleznica ne postoji. Investicije povezane sa Pacifi\u010dkim igrama 2023. unapredile su pojedine gradske objekte i puteve, ali ruralna elektrifikacija, telekomunikacije, zdravstvene stanice i pristani\u0161ta ostaju neujedna\u010deni, posebno na udaljenim ostrvima.<\/p>\n\n\n\n
Solomonova Ostrva su \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Commonwealtha, Pacifi\u010dkog foruma i Melane\u017eanske grupe Spearhead, a pripadaju i regionalnom sistemu upravljanja najvrednijim zalihama tune. Polo\u017eaj na pomorskim putevima izme\u0111u Papue Nove Gvineje, Australije i centralnog Pacifika, kao i ratna istorija Guadalcanala, ponovo privla\u010de pa\u017enju Australije, Kine, Sjedinjenih Dr\u017eava i Japana. Ta konkurencija mo\u017ee doneti puteve, komunikacije i bezbednosnu podr\u0161ku, ali ne re\u0161ava automatski pitanja obi\u010dajnog zemlji\u0161ta, mladala\u010dke nezaposlenosti i prekomerne se\u010de. Najva\u017eniji razvojni izbor bi\u0107e prelazak sa iscrpljivanja \u0161uma na odr\u017eivije prihode od ribarstva, poljoprivrede, usluga i pa\u017eljivo planiranog rudarstva. Budu\u0107a regionalna te\u017eina zemlje zavisi\u0107e manje od broja spoljnopoliti\u010dkih partnera, a vi\u0161e od sposobnosti institucija da razvoj ravnomernije pove\u017ee sa provincijama i brzo rastu\u0107om Honiarom.<\/p>\n\n\n\n