Kiribati ima svega oko 811 kvadratnih kilometara kopna, ali se njegova 33 ostrva prostiru preko pribli\u017eno 3,5 miliona kvadratnih kilometara centralnog Tihog okeana. Dr\u017eavu \u010dine Gilbertova, Feniks i Lajn ostrva, raspore\u0111ena sa obe strane ekvatora i me\u0111unarodne datumske granice; zbog promenjene vremenske zone iz 1995. administrativno \u017eivi na istoj strani datuma, iako geografski zahvata sva \u010detiri Zemljina hemisferna kvadranta. Ve\u0107ina ostrva su uski koralni atoli visoki tek nekoliko metara, sa okeanom na jednoj i lagunom na drugoj strani. Izuzetak je Banaba, uzdignuto fosfatno ostrvo \u010dija najvi\u0161a ta\u010dka dosti\u017ee oko 81 metar. Kiritimati u grupi Lajn ima najve\u0107u kopnenu povr\u0161inu me\u0111u koralnim atolima na svetu i \u010dini gotovo polovinu dr\u017eavnog kopna. Naseljavanje je, me\u0111utim, najgu\u0161\u0107e u Gilbertovim ostrvima, naro\u010dito na Ju\u017enoj Taravi, nizu ostrvaca povezanih nasipima oko plitke lagune.<\/p>\n\n\n\n
Klima je tropska okeanska, sa malim godi\u0161njim temperaturnim kolebanjima, ali velikim razlikama u koli\u010dini padavina. Severna Gilbertova ostrva dobijaju vi\u0161e ki\u0161e, dok su ju\u017ena ostrva i Kiritimati suvlji i podlo\u017eniji dugim su\u0161ama. Padavine sna\u017eno zavise od El Ninja i drugih pacifi\u010dkih oscilacija: jedna faza mo\u017ee doneti obilne ki\u0161e i poplave, a druga vi\u0161emese\u010dni manjak vode. Kiribati se nalazi uglavnom izvan glavne staze tropskih ciklona, ali nije za\u0161ti\u0107en od sna\u017enih talasa, olujnih plima i udaljenih ciklonskih sistema. Porast nivoa mora pove\u0107ava eroziju, zaslanjuje plitka so\u010diva podzemne slatke vode i pogor\u0161ava plavljenje niskih naselja. Rizik nije jednostavno pitanje potpunog potapanja atola; va\u017eniji neposredni problemi su gubitak bezbedne vode, o\u0161te\u0107enje puteva i ku\u0107a, promene obale i sve skuplje odr\u017eavanje javnih slu\u017ebi na veoma uskom zemlji\u0161tu.<\/p>\n\n\n\n
Prirodna vegetacija atola ograni\u010dena je tankim, slanim i siroma\u0161nim zemlji\u0161tem. Kokos, pandanus, hlebno drvo, grmlje i slanoljubive biljke \u010dine osnovu kopnenih ekosistema, dok mangrove \u0161tite pojedine lagunske obale. Banaba ima druga\u010diju geologiju, ali je decenijama eksploatacije fosfata preoblikovala njegov reljef i ostavila velike povr\u0161ine kamenih stubova i plitkih jama. Prava biolo\u0161ka raznovrsnost zemlje nalazi se u moru: koralni grebeni, lagune, otvoreni okean, migratorne tune, morske ptice i podru\u010dja mresta povezuju udaljene grupe ostrva. Za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje Feniks ostrva, upisano na Listu svetske ba\u0161tine UNESCO-a, obuhvata vi\u0161e od 400.000 kvadratnih kilometara okeana i jedno je od najve\u0107ih morskih za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja. Lokalna poljoprivreda ostaje ograni\u010dena na useve otporne na so i su\u0161u, pa se ishrana sve vi\u0161e oslanja na uvoz, \u0161to pove\u0107ava tro\u0161kove i zdravstvene rizike.<\/p>\n\n\n\n
Mikronezijski preci dana\u0161njih I-Kiribata naselili su Gilbertova ostrva pre vi\u0161e od dve hiljade godina, razvijaju\u0107i zajednice povezane plovidbom, razmenom, usmenim genealogijama i manebom, velikom zajedni\u010dkom ku\u0107om u kojoj se vode javne rasprave i donose odluke. Dru\u0161tveni odnosi oblikovali su se oko pro\u0161irenih porodica, prava na zemlju i pristupa lagunama. Evropski moreplovci prolazili su regionom od 16. veka, ali su trajni spoljni uticaji porasli u 19. veku dolaskom kitolovaca, trgovaca radnom snagom i protestantskih i katoli\u010dkih misionara. Naziv Gilbertova ostrva poti\u010de od britanskog kapetana Tomasa Gilberta, \u010diji je prolazak 1788. kasnije zabele\u017een na evropskim kartama. Britanija je 1892. proglasila protektorat nad Gilbertovim i Elisovim ostrvima, a 1916. ih spojila u koloniju, \u010dije su granice pro\u0161irivane uklju\u010divanjem udaljenih ostrva.<\/p>\n\n\n\n
Fosfat sa Banabe postao je jedan od glavnih kolonijalnih resursa, ali je njegova eksploatacija gotovo uni\u0161tila unutra\u0161njost ostrva i promenila \u017eivot Banabanaca. Tokom Drugog svetskog rata Japan je okupirao deo arhipelaga, a bitka za Taravu u novembru 1943. bila je jedna od najkrvavijih amfibijskih operacija pacifi\u010dkog rata. Posle rata kolonijalna uprava obnovljena je, dok su Banabanci preseljeni uglavnom na ostrvo Rabi u Fid\u017eiju, zadr\u017eavaju\u0107i poseban identitet i politi\u010dka prava u Kiribatiju. Elisova ostrva izdvojila su se kao Tuvalu 1975, a Gilbertova ostrva stekla su nezavisnost 12. jula 1979. pod imenom Kiribati, lokalnim izgovorom re\u010di \u201eGilberts\u201c. Sporazumom sa Sjedinjenim Dr\u017eavama iste godine re\u0161ena su potra\u017eivanja nad vi\u0161e ostrva. Moderna dr\u017eava nasledila je ogromnu morsku zonu, malo kopna i rezervni fond stvoren prihodima od fosfata, ali i duboku neravnote\u017eu izme\u0111u preoptere\u0107ene Tarave i udaljenih spoljnih ostrva.<\/p>\n\n\n\n
Privreda zavisi od dr\u017eavne potro\u0161nje, me\u0111unarodne pomo\u0107i, ribolovnih dozvola, doznaka pomoraca i ulaganja prihoda iz dr\u017eavnog rezervnog fonda. Naknade stranim flotama za pristup ekskluzivnoj ekonomskoj zoni mogu \u010diniti veliki deo javnih prihoda, ali su promenljive i zavise od kretanja tune, regionalnih sporazuma i nadzora nad ogromnim morem. Kopra ostaje va\u017ean gotovinski proizvod na spoljnim ostrvima, dok su mala trgovina, gra\u0111evinarstvo i javne slu\u017ebe koncentrisani na Taravi. Kiritimati ima potencijal za ribarstvo, logistiku i ograni\u010deni turizam, ali udaljenost od glavnog administrativnog centra pove\u0107ava tro\u0161kove. Zemlja uvozi ve\u0107inu goriva, industrijske robe i znatan deo hrane. Visoki tro\u0161kovi prevoza, usko tr\u017ei\u0161te rada i klimatska izlo\u017eenost ograni\u010davaju privatni sektor. Zbog toga razvojna politika povezuje upravljanje ribljim resursima, stru\u010dnu obuku, digitalnu povezanost i kontrolisano preseljavanje stanovni\u0161tva sa Ju\u017ene Tarave.<\/p>\n\n\n\n
Kiribati je unitarna republika sa lokalnim savetima na naseljenim ostrvima i posebnim urbanim strukturama na Ju\u017enoj Taravi. Parlament, Maneaba ni Maungatabu, bira predsednika izme\u0111u kandidata koje predla\u017eu poslanici. Popis od 7. novembra 2020. zabele\u017eio je 119.438 stanovnika, \u0161to je znatan rast u odnosu na 2015. Precizne procene za sredinu 2020-ih razlikuju se zbog migracije i metodologije, ali uglavnom ukazuju na stanovni\u0161tvo iznad 120.000. Vi\u0161e od polovine ljudi \u017eivi na Ju\u017enoj Taravi, gde su Betio, Bairiki, Bikenibeu i druga naselja spojena u gotovo neprekidan urbani pojas. Gustina je tamo me\u0111u najvi\u0161ima u Pacifiku, dok pojedina Feniks i Lajn ostrva imaju vrlo malo stanovnika ili su nenaseljena. Vlada podsti\u010de razvoj Kiritimatija i spoljnih ostrva, ali radna mesta, srednje \u0161kole, bolnica i administracija i dalje privla\u010de stanovni\u0161tvo ka prestonici.<\/p>\n\n\n\n
Gilbertski, odnosno te taetae ni Kiribati, jezik je svakodnevnog \u017eivota i sna\u017ean marker identiteta, dok je engleski slu\u017ebeni jezik uprave, zakonodavstva i vi\u0161eg obrazovanja. Hri\u0161\u0107anstvo je dominantno, naro\u010dito rimokatoli\u010dka i protestantske crkve, ali su crkvene institucije uklopljene u starije oblike zajedni\u010dkog odlu\u010divanja i srodstva. Maneaba ostaje najprepoznatljiviji dru\u0161tveni prostor: njen raspored sedenja odra\u017eava porodi\u010dna prava, istoriju naselja i obaveze prema zajednici. Plesovi koriste precizne pokrete ruku, glave i tela da predstave ptice, talase, ratovanje ili genealogiju, uz grupno pevanje i ritam udaraljki. Znanje o plovidbi, vetrovima, zvezdama i pona\u0161anju mora pre\u017eivljava uprkos savremenoj navigaciji. Dijaspora na Fid\u017eiju, Novom Zelandu, Australiji i u pomorskoj industriji povezuje ostrva sa spoljnim tr\u017ei\u0161tima, ali odlazak obrazovanih ljudi istovremeno slabi kapacitete malih javnih ustanova.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107ajna infrastruktura odra\u017eava rasutost dr\u017eave. Na Ju\u017enoj Taravi jedan glavni put i niz nasipa povezuju ostrvca od Betija prema Bonrikiju, pa kvarovi, poplave i radovi brzo poga\u0111aju \u010ditav urbani sistem. Me\u0111unarodni aerodrom Bonriki povezuje Taravu sa regionalnim \u010dvori\u0161tima, dok aerodrom Kasidi na Kiritimatiju slu\u017ei udaljenoj grupi Lajn; manja uzleti\u0161ta postoje na brojnim spoljnim ostrvima, ali su letovi retki i skupi. Luke Betio i London na Kiritimatiju primaju glavninu tereta, a me\u0111uostrvski brodovi prevoze putnike, gorivo, gra\u0111evinski materijal i kopru. Plitke lagune i nedostatak pouzdanih pristani\u0161ta ote\u017eavaju iskrcavanje. Vodovod na Taravi zavisi od podzemnih rezervi i ki\u0161nice, dok se desalinizacija \u0161iri kao odgovor na su\u0161u i zaslanjivanje. Telekomunikacije su pobolj\u0161ane, ali udaljena ostrva i dalje imaju slabiji pristup internetu, zdravstvu i srednjem obrazovanju.<\/p>\n\n\n\n
Kiribati je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Komonvelta, Foruma pacifi\u010dkih ostrva, Pacifi\u010dke zajednice i regionalnih organizacija za upravljanje tunom. Njegov me\u0111unarodni glas znatno je ve\u0107i od kopnene povr\u0161ine zemlje, jer se rasprave o rastu nivoa mora, pomorskim granicama, klimatskom finansiranju i pravima budu\u0107ih raseljenih zajednica neposredno ti\u010du opstanka dr\u017eave. Diplomatsko priznanje preba\u010deno je sa Tajvana na Narodnu Republiku Kinu 2019, \u0161to je otvorilo nove investicione i geopoliti\u010dke veze, ali Kiribati istovremeno odr\u017eava blisku saradnju sa Australijom, Novim Zelandom, Japanom, Sjedinjenim Dr\u017eavama i multilateralnim donatorima. Klju\u010dni izazovi ostaju prenatrpanost Tarave, bezbedna voda, skupa logistika, nezarazne bolesti i za\u0161tita javnih prihoda od promena u ribarstvu. Budu\u0107nost Kiribatija zavisi\u0107e od sposobnosti da o\u010duva suverenitet nad velikim morskim prostorom, rasporedi razvoj izvan prestonice i pretvori klimatsku diplomatiju u dugoro\u010dno finansiranje stvarne fizi\u010dke otpornosti.<\/p>\n\n\n\n