Kuba je najve\u0107e ostrvo Kariba i jezgro arhipelaga ukupne povr\u0161ine oko 109.884 kvadratna kilometra, sme\u0161tenog izme\u0111u Meksi\u010dkog zaliva, Atlantskog okeana i Karipskog mora. Glavno ostrvo prote\u017ee se vi\u0161e od 1.200 kilometara od zapada ka istoku, izme\u0111u poluostrva Yucat\u00e1n, Floride, Bahama, Haitija i Jamajke. Ve\u0107i deo zemlje \u010dine ravnice i niska pobr\u0111a, ali se na jugoistoku uzdi\u017ee Sierra Maestra sa Pico Turquino od 1.974 metra. Zapadni Vi\u00f1ales odlikuju kre\u010dnja\u010dki mogoti, centralni deo poljoprivredne ravnice, a ju\u017ene obale mo\u010dvare i zalivi. Ostrvo mladosti i hiljade manjih cayosa pro\u0161iruju morsku teritoriju. Duga, razu\u0111ena obala uklju\u010duje koralne grebene, mangrove, pe\u0161\u010dane pla\u017ee i niske zone izlo\u017eene olujnim talasima.<\/p>\n\n\n\n
Klima je tropska, ubla\u017eena pasatima i okolnim morem. Suvlji period uglavnom traje od novembra do aprila, dok je od maja do oktobra toplije, vla\u017enije i sklonije pljuskovima. Planine jugoistoka i severne padine primaju vi\u0161e ki\u0161e, a delovi jugoisto\u010dne obale oko Guant\u00e1nama ostaju polusu\u0161ni zbog zavetrine. Kuba se nalazi na glavnoj putanji atlantskih uragana i ima razvijen sistem evakuacije i civilne za\u0161tite, ali ekonomska kriza ote\u017eava odr\u017eavanje zgrada, mre\u017ea i skloni\u0161ta. Su\u0161e, prodor slane vode, obalna erozija i porast nivoa mora poga\u0111aju poljoprivredu i naselja. Program Tarea Vida odre\u0111uje dugoro\u010dnu klimatsku adaptaciju, uklju\u010duju\u0107i za\u0161titu ili povla\u010denje iz najugro\u017eenijih priobalnih zona, ali sprovo\u0111enje zavisi od ograni\u010denih finansijskih i tehni\u010dkih resursa.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume danas pokrivaju pribli\u017eno tre\u0107inu teritorije, znatno vi\u0161e nego sredinom 20. veka, kada su planta\u017ee, sto\u010darstvo i proizvodnja \u0161e\u0107era uklonili veliki deo prirodnog pokriva\u010da. Ekosistemi uklju\u010duju borove \u0161ume Pinar del R\u00eda, vla\u017ene \u0161ume na istoku, suve \u0161ikare, mo\u010dvaru Zapata i \u0161iroke mangrovske pojaseve. Kuba ima visok nivo endemizma, od najmanje ptice na svetu, p\u010delinjeg kolibrija, do specifi\u010dnih gmizavaca i biljaka. Nacionalni park Alejandro de Humboldt \u0161titi izuzetno bogat planinski prostor, dok Jardines de la Reina \u010duvaju relativno o\u010duvane koralne grebene. Ipak, poljoprivredna degradacija tla, invazivne vrste, zaga\u0111enje gradskih zaliva i nesta\u0161ica goriva za upravljanje otpadom optere\u0107uju \u017eivotnu sredinu. Manjak \u0111ubriva i opreme istovremeno smanjuje prinose i podsti\u010de neke oblike manje intenzivne proizvodnje.<\/p>\n\n\n\n
Pre dolaska \u0160panaca Kubu su naseljavali narodi Taino, Ciboney i Guanahatabey, sa razli\u010ditim oblicima poljoprivrede, ribarstva i naseljavanja. Kolumbo je stigao 1492, a \u0161pansko osvajanje po\u010delo je 1511. Bolesti, prisilni rad i nasilje brzo su smanjili starosedela\u010dku populaciju, dok su porobljeni Afrikanci dovo\u0111eni na planta\u017ee i u gradove. Havana je postala klju\u010dna luka \u0161panske imperijalne flote zbog polo\u017eaja na izlazu iz Meksi\u010dkog zaliva. \u0160e\u0107erna privreda eksplodirala je krajem 18. i tokom 19. veka, naro\u010dito posle Haitijske revolucije, uz masovni rast ropstva. Kuba je ostala jedna od poslednjih velikih \u0161panskih kolonija u Americi, a ratovi za nezavisnost od 1868. do 1878. i od 1895. spojili su antikolonijalni pokret sa pitanjima ropstva, rase i vlasni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
\u0160panska vlast okon\u010dana je 1898. posle ameri\u010dke intervencije, ali je Kuba postala formalno nezavisna tek 1902. pod sna\u017enim uticajem Sjedinjenih Dr\u017eava, koja su zadr\u017eala bazu u zalivu Guant\u00e1namo. Republiku su obele\u017eili politi\u010dka nestabilnost, nejednakost, korupcija i velika ameri\u010dka ulaganja u \u0161e\u0107er i infrastrukturu. Fulgencio Batista vladao je autoritarno u dva perioda, a gerilski pokret Fidela Castra pobedio je 1959. Revolucija je nacionalizovala imovinu, sprovela agrarnu reformu i pribli\u017eila zemlju Sovjetskom Savezu. Kriza oko raketa 1962. postavila je Kubu u sredi\u0161te Hladnog rata. Posle raspada SSSR-a 1991. \u201eSpecijalni period\u201d doneo je duboku nesta\u0161icu; ograni\u010dene tr\u017ei\u0161ne reforme, turizam i doznake ubla\u017eili su deo udara bez napu\u0161tanja jednopartijskog sistema.<\/p>\n\n\n\n
Dana\u0161nja ekonomija kombinuje dominantno dr\u017eavno vlasni\u0161tvo sa zadrugama, privatnim mikro i malim preduze\u0107ima i velikim neformalnim sektorom. Turizam, izvoz profesionalnih usluga, nikl, duvan, farmaceutski proizvodi i doznake glavni su izvori deviza. \u0160e\u0107er vi\u0161e nema nekada\u0161nju centralnu ulogu, a doma\u0107a poljoprivreda ne zadovoljava potrebe stanovni\u0161tva. Ameri\u010dke sankcije i ograni\u010denja finansijskih transakcija ote\u017eavaju trgovinu, dok unutra\u0161nje upravljanje, niska produktivnost, vi\u0161estruke reforme valute i pad investicija produbljuju nesta\u0161ice. Ekonomija je smanjena poslednjih godina, a struja, gorivo, hrana i lekovi \u010desto nedostaju. Rast malih privatnih firmi stvara novu aktivnost, ali pravna neizvesnost, uvozna ograni\u010denja i velika emigracija radno sposobnih ljudi spre\u010davaju stabilan oporavak.<\/p>\n\n\n\n
Kuba je podeljena na 15 provincija i posebnu op\u0161tinu Isla de la Juventud. Popis iz 2012. zabele\u017eio je 11.167.325 stanovnika. Zvani\u010dni preliminarni podaci za kraj 2024. stavili su broj efektivnih stanovnika na oko 9,75 miliona, uz veliko smanjenje izazvano emigracijom, niskim natalitetom i starenjem; me\u0111unarodne procene se razlikuju zbog na\u010dina ra\u010dunanja ljudi koji su napustili zemlju. Vi\u0161e od tri \u010detvrtine stanovni\u0161tva \u017eivi u gradovima, a Havana je daleko najve\u0107e sredi\u0161te. Santiago de Cuba, Holgu\u00edn, Camag\u00fcey i Santa Clara imaju regionalne funkcije. Stanovni\u0161tvo je me\u0161ovitog evropskog i afri\u010dkog porekla, uz manje zajednice kineskog i drugog porekla. \u010cetvrtina stanovni\u0161tva starija je od 60 godina, \u0161to pove\u0107ava pritisak na zdravstvo, penzije i brigu o starijima.<\/p>\n\n\n\n
\u0160panski je slu\u017ebeni jezik, sa kubanskim varijantama koje se razlikuju regionalno i nose afri\u010dke, kanarske i karipske uticaje. Kulturni \u017eivot oblikovali su afrokubanske religije, katoli\u010danstvo, sekularna revolucionarna politika i sna\u017ena emigrantska zajednica. Son, rumba, danz\u00f3n, mambo i timba nastali su iz susreta afri\u010dkih ritmova, evropske melodije i urbanog \u017eivota, dok je Buena Vista Social Club krajem 20. veka obnovio globalno interesovanje za starije stilove. Santer\u00eda povezuje yoruba bo\u017eanstva sa katoli\u010dkim svecima i ostaje va\u017ena religijska praksa. Visoka ulaganja u obrazovanje i kulturu posle 1959. stvorila su \u0161iroku mre\u017eu \u0161kola, umetni\u010dkih institucija i sporta, ali cenzura, emigracija umetnika i nedostatak materijala ograni\u010davaju savremenu produkciju.<\/p>\n\n\n\n
Kuba ima razgranatu putnu i \u017eelezni\u010dku mre\u017eu, ali veliki deo infrastrukture je zastareo i slabo odr\u017eavan. Centralni autoput i Carretera Central povezuju zapad i istok, dok su lokalni putevi \u010desto o\u0161te\u0107eni. \u017deleznica Havana\u2013Santiago, jedna od najstarijih nacionalnih mre\u017ea u regionu, trpi nedostatak lokomotiva, rezervnih delova i pouzdane energije. Me\u0111unarodni aerodrom Jos\u00e9 Mart\u00ed u Havani glavno je \u010dvori\u0161te, uz aerodrome u Varaderu, Santa Clari, Holgu\u00ednu i Santiagu. Luke Mariel, Havana, Cienfuegos i Santiago obra\u0111uju teret, a Mariel je razvijen kao kontejnerska i posebna razvojna zona. Javni prevoz u gradovima oslanja se na autobuse, kamione, zajedni\u010dke taksije i improvizovana re\u0161enja. Hroni\u010dni nestanci struje i goriva direktno smanjuju kretanje ljudi, proizvodnju i distribuciju hrane.<\/p>\n\n\n\n
Socijalni sistem ostaje jedno od najva\u017enijih i najprotivre\u010dnijih nasle\u0111a revolucije. Univerzalno obrazovanje i zdravstvo proizveli su visoku pismenost, veliki broj lekara i razvijenu nau\u010dnu bazu, ali nedostatak lekova, opreme, elektri\u010dne energije i stru\u010dnjaka sve vi\u0161e smanjuje kvalitet usluga. Plate u dr\u017eavnom sektoru te\u0161ko prate inflaciju, pa doma\u0107instva zavise od doznaka, privatnih prihoda i pristupa devizama. Time se \u0161ire nejednakosti koje formalni sistem dugo nije priznavao: porodice sa ro\u0111acima u inostranstvu imaju znatno ve\u0107i prostor za potro\u0161nju i ulaganje. Mladi stru\u010dnjaci odlaze u velikom broju, \u0161to slabi bolnice, univerzitete, industriju i lokalnu upravu. Istovremeno, protesti iz jula 2021. pokazali su duboko nezadovoljstvo nesta\u0161icama i politi\u010dkim ograni\u010denjima, a odgovor dr\u017eave potvrdio uzak prostor za organizovanu opoziciju. Oporavak zato zahteva vi\u0161e od spoljnog finansiranja; tra\u017ei stabilna pravila, ve\u0107u produktivnu autonomiju i obnovu poverenja izme\u0111u gra\u0111ana i institucija.<\/p>\n\n\n\n
Kuba je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, CARICOM-a kao regionalni partner, CELAC-a, Pokreta nesvrstanih i Svetske trgovinske organizacije, a odr\u017eava posebno bliske odnose sa dr\u017eavama Latinske Amerike, Afrike, Rusijom i Kinom. Medicinske misije dale su joj diplomatski domet, dok dugotrajni spor sa Sjedinjenim Dr\u017eavama i embargo ostaju centralni me\u0111unarodni okvir. Zemlja raspola\u017ee obrazovanim stanovni\u0161tvom, biotehnolo\u0161kim kapacitetima, kulturnim uticajem i va\u017enim polo\u017eajem na ulazu u Meksi\u010dki zaliv, ali demografski pad, energetska kriza, niska produktivnost i politi\u010dka zatvorenost ograni\u010davaju te prednosti. Budu\u0107i polo\u017eaj Kube zavisi\u0107e od dubine ekonomskih i institucionalnih promena koje mogu zadr\u017eati stru\u010dne ljude, obnoviti infrastrukturu i pro\u0161iriti prostor za inicijativu bez gubitka univerzalnih socijalnih usluga.<\/p>\n\n\n\n