Bolivija je kontinentalna dr\u017eava u sredi\u0161tu Ju\u017ene Amerike, bez izlaza na more, sa povr\u0161inom od 1.098.581 kvadratni kilometar. Grani\u010di se sa Brazilom, Paragvajem, Argentinom, \u010cileom i Peruom, pa povezuje andski prostor sa Amazonijom i basenom La Plate. Zapadom dominiraju dva lanca Anda izme\u0111u kojih se prostire Altiplano, visoka visoravan uglavnom iznad 3.500 metara. Tu se nalaze jezero Titikaka, slana ravnica Salar de Uyuni i vulkanski vrh Sajama od 6.542 metra. Isto\u010dno od Anda teren naglo pada kroz vla\u017ene Yungas doline ka amazonskim ravnicama, a jugoistok prelazi u suvlji \u010cako. Velike reke pripadaju amazonskom i paragvajsko-paranskom slivu, dok su naselja i poljoprivreda sna\u017eno odre\u0111eni nadmorskom visinom, vodom i pristupom putevima.<\/p>\n\n\n\n
Klimatske razlike u Boliviji vi\u0161e zavise od visine i reljefa nego od geografske \u0161irine. Altiplano ima hladne no\u0107i, sna\u017eno sun\u010devo zra\u010denje i kratku ki\u0161nu sezonu od pribli\u017eno novembra do marta, dok su su\u0161e i mraz \u010desti. Yungas i severne nizije su tople i veoma vla\u017ene, sa bujnim padavinama na isto\u010dnim padinama Anda. Santa Cruz i nizije do\u017eivljavaju vru\u0107a leta, ali povremeni hladni vetrovi surazos mogu brzo spustiti temperaturu. \u010cako je topliji i suvlji. Povla\u010denje tropskih gle\u010dera smanjuje sezonske rezerve vode za La Paz i El Alto, dok se zemlja istovremeno suo\u010dava sa poplavama, su\u0161ama i velikim \u0161umskim po\u017earima. Po\u017eari 2024. zahvatili su milione hektara, naro\u010dito u departmanu Santa Cruz, pokazuju\u0107i vezu izme\u0111u klimatskih ekstrema i \u0161irenja poljoprivredne granice.<\/p>\n\n\n\n
Bolivija obuhvata izuzetno raznovrsne ekosisteme: visoke andske travnjake, slane mo\u010dvare, obla\u010dne \u0161ume, amazonsku pra\u0161umu, suve \u0161ume Chiquitanije, savane Beni i trnoviti \u010cako. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja kao Madidi, Noel Kempff Mercado i Sajama \u010duvaju vrste od jaguara i d\u017einovske vidre do vikunje i andskog kondora. \u0160ume pokrivaju pribli\u017eno polovinu teritorije, ali kr\u010denje se ubrzava zbog sto\u010darstva, soje, puteva, naseljavanja, zlata i kori\u0161\u0107enja vatre za \u010di\u0161\u0107enje zemlji\u0161ta. U Altiplanu se gaje kinoa, krompir i je\u010dam, dok nizije proizvode soju, \u0161e\u0107ernu trsku, kukuruz i govedinu. Rudarska podru\u010dja nose dugotrajno zaga\u0111enje vodotokova, a upotreba \u017eive u eksploataciji zlata predstavlja rizik za amazonske i starosedela\u010dke zajednice.<\/p>\n\n\n\n
Visoke Ande bile su deo kulturnih prostora Tiwanakua, a kasnije Carstva Inka, dok su u nizinama postojale brojne autonomne zajednice i slo\u017eena dru\u0161tva. \u0160pansko osvajanje u 16. veku uklju\u010dilo je region u Vicekraljevstvo Peru, a srebro iz Potosija postalo je jedan od glavnih izvora prihoda \u0161panskog carstva. Eksploatacija se oslanjala na prisilni rad mita i razorila mnoge lokalne zajednice, iako su starosedela\u010dke institucije opstajale i prilago\u0111avale se. Pobune predvo\u0111ene Tupacom Amaruom II i Tupacom Katarijem krajem 18. veka pokazale su dubinu otpora kolonijalnom poretku. Posle ratova za nezavisnost, republika nazvana po Simonu Bolivaru progla\u0161ena je 1825, ali je nasledila sna\u017enu dru\u0161tvenu hijerarhiju i slabu kontrolu nad udaljenim teritorijama.<\/p>\n\n\n\n
Tokom 19. i 20. veka Bolivija je izgubila velike oblasti u ratovima i grani\u010dnim sporovima. Rat na Pacifiku protiv \u010cilea od 1879. do 1884. ostavio ju je bez obale, a rat za \u010cako protiv Paragvaja od 1932. do 1935. zavr\u0161io se novim teritorijalnim gubicima i politi\u010dkim potresom. Nacionalna revolucija 1952. uvela je op\u0161te pravo glasa, agrarnu reformu i nacionalizaciju velikih rudnika kalaja. Kasniji period obele\u017eile su vojne diktature, ekonomska kriza i povratak demokratiji 1982. Izbor Eva Moralesa 2005. ozna\u010dio je uspon starosedela\u010dke ve\u0107ine u dr\u017eavnoj politici; ustav iz 2009. proglasio je Vi\u0161enacionalnu Dr\u017eavu Boliviju. Politi\u010dka kriza 2019. i sukobi unutar Pokreta ka socijalizmu pokazali su da institucionalna konsolidacija ostaje nedovr\u0161ena.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomija se oslanja na prirodni gas, rudarstvo, poljoprivredu, trgovinu i javne investicije. Gas je dugo donosio glavni deo izvoznog prihoda kroz tr\u017ei\u0161ta Brazila i Argentine, ali su proizvodnja i rezerve opadale, pove\u0107avaju\u0107i fiskalni pritisak. Cink, srebro, zlato i kalaj ostaju va\u017eni, dok ogromne rezerve litijuma u Salaru de Uyuni podsti\u010du planove za industrijalizaciju baterijskog lanca. Tehnolo\u0161ka, ekolo\u0161ka i ugovorna ograni\u010denja usporila su komercijalni razvoj litijuma. Santa Cruz je sredi\u0161te soje, sto\u010darstva i agroindustrije, dok neformalna trgovina i mali porodi\u010dni poslovi zapo\u0161ljavaju veliki deo gradskog stanovni\u0161tva. Smanjenje siroma\u0161tva tokom robnog buma bilo je zna\u010dajno, ali niska produktivnost, subvencije gorivu, nedostatak deviza i regionalne nejednakosti sada ograni\u010davaju manevarski prostor dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n
Bolivija je podeljena na devet departmana, koji imaju izabrane guvernere, dok su ni\u017ei nivoi provincije, op\u0161tine i starosedela\u010dke autonomije. Kona\u010dni rezultati popisa iz 2024. zabele\u017eili su pribli\u017eno 11,37 miliona stanovnika, manje od ranijih projekcija koje su prelazile 12 miliona, \u0161to je izazvalo sporove oko raspodele sredstava i poslani\u010dkih mesta. Stanovni\u0161tvo je danas ve\u0107inski urbano. Santa Cruz de la Sierra postao je najve\u0107e privredno i demografsko sredi\u0161te, dok visinski tandem La Paz\u2013El Alto i dalje nosi politi\u010dku i administrativnu te\u017einu. Sucre je ustavni glavni grad i sedi\u0161te pravosu\u0111a, a La Paz sedi\u0161te izvr\u0161ne i zakonodavne vlasti. Ke\u010dua, Ajmara, Guarani i brojni drugi starosedela\u010dki narodi \u010dine klju\u010dni deo stanovni\u0161tva, ali identiteti se \u010desto prepli\u0107u sa urbanizacijom i me\u0161ovitim poreklom.<\/p>\n\n\n\n
Ustav priznaje \u0161panski i 36 starosedela\u010dkih jezika kao slu\u017ebene, uz obavezu dr\u017eave da funkcioni\u0161e vi\u0161ejezi\u010dno. \u0160panski dominira u nacionalnim medijima i ve\u0107im gradovima, dok su ke\u010dua i ajmara \u0161iroko rasprostranjeni u Andima, a guarani i drugi jezici u nizinama. Kulturni \u017eivot spaja prehispanske obrede, katoli\u010dke tradicije, rudarsku istoriju i savremene urbane izraze. Karneval u Oruru, koji povezuje andsku religijsku simboliku i katoli\u010dku pobo\u017enost, nalazi se na UNESCO listi nematerijalnog nasle\u0111a. Tekstilni obrasci, muzika charanga i ceremonije posve\u0107ene Pachamami imaju regionalne varijante i politi\u010dko zna\u010denje. Umetnost i knji\u017eevnost \u010desto se bave zemljom, rasom, klasom i napeto\u0161\u0107u izme\u0111u centralne dr\u017eave i autonomnih zajednica.<\/p>\n\n\n\n
Putna mre\u017ea znatno je pro\u0161irena od po\u010detka 21. veka, ali planinski reljef, poplave i velike udaljenosti \u010dine odr\u017eavanje skupim. Glavni koridori povezuju La Paz, Oruro, Cochabambu i Santa Cruz, kao i granice sa Peruom, \u010cileom, Brazilom i Argentinom. \u017delezni\u010dki sistem ostaje podeljen na zapadnu i isto\u010dnu mre\u017eu bez direktne veze kroz centralne Ande. Aerodromi u El Altu, Santa Cruzu i Cochabambi nose ve\u0107inu putni\u010dkog saobra\u0107aja. Jezero Titikaka i amazonske reke imaju lokalnu transportnu ulogu, dok zemlja za spoljnu trgovinu zavisi od luka u \u010cileu i Peruu i re\u010dnog pristupa preko Paragvaja. \u017di\u010dare Mi Telef\u00e9rico izme\u0111u La Paza i El Alta postale su klju\u010dni urbani sistem, ali ruralne oblasti i dalje imaju neujedna\u010den pristup putevima, elektri\u010dnoj energiji i internetu.<\/p>\n\n\n\n
Socijalna politika poslednjih decenija pro\u0161irila je nov\u010dane transfere, obrazovanje i pristup osnovnim uslugama, naro\u010dito u ruralnim i starosedela\u010dkim zajednicama. Ipak, razlike u kvalitetu zdravstva i \u0161kola ostaju velike izme\u0111u glavnih gradova departmana, udaljenih andskih sela i amazonskih naselja. Neformalna zaposlenost dominira, pa mnogi radnici nemaju stabilne doprinose, ugovore ili za\u0161titu od ekonomskih \u0161okova. Zadruge rudara imaju politi\u010dku te\u017einu, ali njihov rad \u010desto izmi\u010de punom ekolo\u0161kom i bezbednosnom nadzoru. U nizinama, agroindustrija stvara izvoz i regionalno bogatstvo, ali podsti\u010de koncentraciju zemlji\u0161ta i sukobe oko po\u017eara i \u0161uma. Razlike izme\u0111u visokog zapada i isto\u010dnog Santa Cruza nisu samo geografske: one se odnose na poreske prihode, identitet, autonomiju i viziju razvoja. Stabilan model zahteva\u0107e dogovor koji povezuje socijalnu uklju\u010denost sa fiskalnom disciplinom, jer dosada\u0161nje redistributivne politike sve te\u017ee po\u010divaju na prihodima od gasa koji opadaju.<\/p>\n\n\n\n
Bolivija je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Organizacije ameri\u010dkih dr\u017eava, Andske zajednice, CELAC-a i drugih ju\u017enoameri\u010dkih mehanizama, a u regionalnoj diplomatiji stalno isti\u010de pitanje suverenog izlaza na more. Njena strate\u0161ka va\u017enost raste zbog litijuma, gasa, amazonskih \u0161uma i polo\u017eaja izme\u0111u Pacifika i Atlantika, ali prirodni resursi sami po sebi ne garantuju razvoj. Politi\u010dka polarizacija, nesta\u0161ica deviza, opadanje gasne proizvodnje, \u0161umski po\u017eari, rudarsko zaga\u0111enje i sporovi oko autonomije zahtevaju dugoro\u010dne institucije koje prevazilaze cikluse robnih cena. Budu\u0107i uticaj zemlje zavisi\u0107e od toga da li \u0107e pretvoriti mineralno i ekolo\u0161ko bogatstvo u produktivnu diversifikaciju, uz stvarno u\u010de\u0161\u0107e starosedela\u010dkih zajednica i odr\u017eivo upravljanje vodom i \u0161umama.<\/p>\n\n\n\n