\u0160vajcarska zauzima 41.285 kvadratnih kilometara u unutra\u0161njosti zapadne i srednje Evrope, izme\u0111u Francuske, Nema\u010dke, Austrije, Lihten\u0161tajna i Italije. Oko tri petine teritorije pripada Alpima, pribli\u017eno tre\u0107ina gusto naseljenoj \u0160vajcarskoj visoravni, a severozapadni rub planinama Jura. Dufur\u0161pice u masivu Monte Rosa dosti\u017ee 4.634 metra, dok duboke doline, gle\u010deri i prevoji stvaraju slo\u017een reljef na kratkim udaljenostima. Rajna, Rona, In i Ti\u010dino izviru ili prolaze kroz zemlju i odvode vodu prema Severnom, Sredozemnom, Crnom i Jadranskom moru, zbog \u010dega \u0160vajcarska ima evropski zna\u010daj kao vododelnica. \u017denevsko, Bodensko, Ciri\u0161ko, Lucernsko i jezero Lugano ubla\u017eavaju lokalnu klimu i usmeravaju naselja. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva, industrije i saobra\u0107aja koncentrisana je na visoravni izme\u0111u \u017deneve, Lozane, Berna, Bazela, Ciriha i Sent Galena, dok su visoki alpski kantoni prostrani, ali re\u0111e naseljeni.<\/p>\n\n\n\n
Klima se menja sa visinom, ekspozicijom i polo\u017eajem prema planinskim barijerama. Visoravan ima umerene zime, topla leta i padavine tokom cele godine, dok visoki Alpi imaju dug sne\u017eni period i kratka leta. Ju\u017eni Ti\u010dino prima mediteranski uticaj, sa bla\u017eim zimama i obilnim pljuskovima, a unutra\u0161nje doline Valisa i Engadina mogu biti iznena\u0111uju\u0107e suve jer ih planine zaklanjaju od vla\u017enih vazdu\u0161nih masa. Fen donosi naglo otopljenje i sna\u017ene vetrove na severnim padinama. Prose\u010dna temperatura porasla je znatno od po\u010detka industrijskog doba, a gle\u010deri gube masu ubrzanim tempom. Povla\u010denje leda i otapanje permafrosta pove\u0107avaju rizik od odrona, nestabilnih padina i promena u hidroenergiji, turizmu i letnjem vodosnabdevanju. Poplave i buji\u010dni tokovi poga\u0111aju gusto izgra\u0111ene doline, dok toplotni talasi sve vi\u0161e optere\u0107uju gradove. Upravljanje rizikom uklju\u010duje karte opasnosti, za\u0161titne \u0161ume, brane i skupe in\u017eenjerske sisteme, ali ne mo\u017ee potpuno ukloniti posledice brzog zagrevanja.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume pokrivaju pribli\u017eno tre\u0107inu zemlje i imaju posebno va\u017enu ulogu u stabilizaciji alpskih padina, za\u0161titi naselja od lavina i odrona i o\u010duvanju vode. Na ni\u017eim visinama rastu bukva, hrast i me\u0161ovite sastojine, dok se prema gornjoj granici \u0161ume pove\u0107ava udeo smr\u010de, jele, ari\u0161a i planinskog bora. Alpske livade, pa\u0161njaci i sezonsko sto\u010darstvo oblikovali su kulturni pejza\u017e, ali su mnoga strma zemlji\u0161ta napu\u0161tena ili pod pritiskom turisti\u010dke gradnje. Visoravan sadr\u017ei najplodnije oranice i najve\u0107i deo naselja, puteva i industrije, pa su stani\u0161ta fragmentisana. Za\u0161ti\u0107ene zone uklju\u010duju \u0160vajcarski nacionalni park u Engadinu, rezervate biosfere i mre\u017eu mo\u010dvara i alpskih podru\u010dja, ali ukupni prostor stroge za\u0161tite manji je nego \u0161to planinski izgled zemlje sugeri\u0161e. Poljoprivreda opstaje uz visoke standarde i subvencije, proizvode\u0107i mleko, sir, meso, vino, vo\u0107e i \u017eitarice. Glavni ekolo\u0161ki izazovi su gubitak vrsta, pesticidi, regulisane reke, saobra\u0107aj i \u0161irenje naselja na ograni\u010denom zemlji\u0161tu visoravni.<\/p>\n\n\n\n
Keltski Helve\u0107ani i Retijci naseljavali su podru\u010dje pre rimskog osvajanja u 1. veku pre nove ere. Posle propasti Rimskog carstva zapadne oblasti povezale su se sa Burgundima i frankofonim svetom, dok su Alemani oblikovali nema\u010dkojezi\u010dni sever i centar. Srednjovekovni trgova\u010dki putevi preko Gotarda pove\u0107ali su va\u017enost alpskih dolina, a savez zajednica Uri, \u0160vic i Untervalden, tradicionalno vezan za 1291. godinu, postao je jezgro Stare konfederacije. Savez se \u0161irio ratovima, ugovorima i prijemom gradova poput Lucerna, Ciriha, Berna i Bazela. Pobede nad Habzburzima u\u010dvrstile su autonomiju, ali konfederacija nije bila moderna jedinstvena dr\u017eava, ve\u0107 slo\u017eena mre\u017ea kantona, savezni\u010dkih teritorija i podani\u010dkih oblasti. Reformacija u 16. veku podelila je kantone na katoli\u010dke i protestantske i izazvala sukobe, dok je Vestfalski mir 1648. me\u0111unarodno priznao odvojenost od Svetog rimskog carstva. Neutralnost se postepeno razvila iz geopoliti\u010dke potrebe, unutra\u0161nje verske ravnote\u017ee i interesa za evropsku trgovinu.<\/p>\n\n\n\n
Francuska revolucija i invazija 1798. sru\u0161ile su stari poredak i uspostavile centralizovanu Helvetsku Republiku, ali je otpor doveo do obnove kantonalnih nadle\u017enosti. Be\u010dki kongres 1815. priznao je trajnu neutralnost i dana\u0161nje spoljne granice. Sukob izme\u0111u liberalnih i konzervativno-katoli\u010dkih kantona kulminirao je kratkim Sonderbundskim ratom 1847, posle kojeg je ustav iz 1848. stvorio saveznu dr\u017eavu sa dvodomnim parlamentom i Bernom kao sedi\u0161tem vlasti. Ustav iz 1874. pro\u0161irio je savezne nadle\u017enosti i direktnu demokratiju, omogu\u0107avaju\u0107i referendum i narodnu inicijativu. \u0160vajcarska nije u\u010destvovala u svetskim ratovima, ali su njena trgovina, finansije, politika prema izbeglicama i poslovanje sa zara\u0107enim stranama ostali predmet istorijske kritike. Posleratni razvoj zasnivao se na industriji, bankarstvu, infrastrukturi i politi\u010dkoj stabilnosti. \u017dene su dobile pravo glasa na saveznom nivou tek 1971, a poslednji kanton uveo ga je odlukom suda 1990. Zemlja je pristupila Ujedinjenim nacijama 2002, zadr\u017eavaju\u0107i neutralnost i ostaju\u0107i izvan Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n
\u0160vajcarska privreda spada me\u0111u najproduktivnije i najskuplje na svetu. Farmaceutska i hemijska industrija, precizne ma\u0161ine, medicinska tehnologija, satovi, finansijske usluge, osiguranje, trgovina robom, prehrambene kompanije i turizam \u010dine raznovrsnu izvoznu osnovu. Bazel je globalno farmaceutsko sredi\u0161te, Cirih finansijski i tehnolo\u0161ki centar, \u017deneva sedi\u0161te trgovaca robom i me\u0111unarodnih organizacija, dok brojni manji gradovi imaju specijalizovane industrijske klastere. Mala doma\u0107a tr\u017ei\u0161na baza \u010dini zemlju zavisnom od otvorene trgovine, naro\u010dito sa Evropskom unijom, koja je daleko najve\u0107i partner. Rast je poslednjih godina bio umeren, oko jedan procenat po prilago\u0111enim merama u 2024. i uz spor oporavak potom, dok je nezaposlenost ostala niska. Visoke zarade prate visoki tro\u0161kovi stanovanja, zdravstva i usluga. Jak franak mo\u017ee ote\u017eati izvoz, a poreska konkurencija me\u0111u kantonima i uloga me\u0111unarodnog kapitala izazivaju debate o nejednakosti, transparentnosti i odnosu izme\u0111u globalnog poslovanja i lokalne odgovornosti.<\/p>\n\n\n\n
Savezna dr\u017eava sastoji se od 26 kantona, svaki sa sopstvenim ustavom, parlamentom, vladom, sudovima i znatnim poreskim ovla\u0161\u0107enjima, dok vi\u0161e od 2.100 op\u0161tina pru\u017ea lokalne usluge. Savremeni popis je registerski i godi\u0161nji, dopunjen anketama; popisni ciklus 2020. procenjivao je oko 8,67 miliona stanovnika, a kona\u010dna procena na kraju 2024. iznosila je 9.051.029. Rast poti\u010de prvenstveno od doseljavanja, naro\u010dito iz zemalja Evropske unije, a stranci \u010dine vi\u0161e od \u010detvrtine stanovni\u0161tva. Oko tri \u010detvrtine ljudi \u017eivi u urbanim podru\u010djima, uglavnom na visoravni i oko velikih jezera. Cirih je najve\u0107a aglomeracija, slede \u017deneva, Bazel, Lozana i Bern, dok alpske doline i pojedini delovi Jure imaju nisku gustinu. Politi\u010dki sistem kombinuje proporcionalno predstavni\u0161tvo, kolektivnu sedmo\u010dlanu Saveznu vladu i \u010deste referendume. Takva decentralizacija pribli\u017eava odluke gra\u0111anima, ali mo\u017ee usporiti stambenu izgradnju, energetsku infrastrukturu i jedinstvene odgovore na nacionalne probleme.<\/p>\n\n\n\n
Nema\u010dki, francuski, italijanski i roman\u0161 priznati su kao nacionalni jezici, uz razli\u010dit slu\u017ebeni status na saveznom i kantonalnom nivou. Ve\u0107ina stanovnika nema\u010dkog podru\u010dja svakodnevno govori \u0161vajcarskonema\u010dke dijalekte, dok se standardni nema\u010dki koristi u pisanju i formalnim situacijama. Francuski dominira u Romandiji, italijanski u Ti\u010dinu i delu Graubindena, a roman\u0161 opstaje u pojedinim dolinama Graubindena. Vi\u0161ejezi\u010dnost nije ravnomerno raspore\u0111ena: kantoni su uglavnom jednojezi\u010dni, a nacionalna komunikacija oslanja se na obrazovanje, prevod i savezne institucije. Katoli\u010dke i reformisane zajednice istorijski su oblikovale kantonalne identitete, dok se broj nereligioznih i pripadnika drugih vera pove\u0107ava. Kulturni \u017eivot obuhvata nema\u010dku, francusku i italijansku knji\u017eevnu tradiciju, arhitekturu Le Korbizjea, dizajn, film i sna\u017ene lokalne obi\u010daje. Alpski simboli, sir, satovi i narodne no\u0161nje imaju komercijalnu vidljivost, ali savremena kultura gradova jednako je odre\u0111ena migracijom, univerzitetima, elektronskom umetno\u0161\u0107u i me\u0111unarodnim institucijama.<\/p>\n\n\n\n
Transportna mre\u017ea je izuzetno gusta i uskla\u0111ena uprkos reljefu. Nacionalne \u017eeleznice i regionalni operateri povezuju gradove u pravilnim intervalima, dok autobusi i po\u0161tanski autobusi nastavljaju do sela i visokih dolina. Bazni tunel Gotard, dug 57,1 kilometar, najdu\u017ei je \u017eelezni\u010dki tunel na svetu i klju\u010dni deo pravca izme\u0111u severne Evrope i Italije; tuneli Le\u010dberg, Simplon i Ceneri dopunjuju alpsku mre\u017eu. Auto-putevi nose veliki tranzitni promet, ali politika prebacivanja tereta na \u017eeleznicu poku\u0161ava da ograni\u010di kamione kroz osetljive doline. Aerodromi Cirih, \u017deneva i Bazel-Miluz opslu\u017euju me\u0111unarodne veze, dok plovidba jezerima ima lokalnu i turisti\u010dku ulogu. Gradski tramvaji u Cirihu, Bazelu, Bernu i \u017denevi \u010dine okosnicu javnog prevoza. Pouzdanost je visoka, ali odr\u017eavanje tunela, za\u0161tita od lavina i prilago\u0111avanje klimatskim rizicima zahtevaju stalna ulaganja. Ograni\u010den prostor oko stanica i gradova istovremeno poja\u010dava sporove o stanovanju, saobra\u0107aju i o\u010duvanju pejza\u017ea.<\/p>\n\n\n\n
\u0160vajcarska je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Evropskog udru\u017eenja slobodne trgovine, \u0161engenskog prostora, Saveta Evrope, OECD-a i Svetske trgovinske organizacije, ali nije \u010dlanica Evropske unije ni NATO-a. Odnose sa EU ure\u0111uje niz bilateralnih sporazuma o trgovini, kretanju ljudi, istra\u017eivanju i tehni\u010dkim standardima, \u010dije a\u017euriranje ostaje klju\u010dno za privredu. \u017deneva je jedno od glavnih svetskih sredi\u0161ta multilateralne diplomatije, sa evropskim sedi\u0161tem UN, Svetskom zdravstvenom organizacijom, Svetskom trgovinskom organizacijom, Me\u0111unarodnim komitetom Crvenog krsta i brojnim drugim telima. Neutralnost omogu\u0107ava posredovanje, ali ruski rat protiv Ukrajine, sankcije i evropska bezbednost otvorili su rasprave o njenom prakti\u010dnom zna\u010denju. Prednosti zemlje su institucije, znanje, kapital, infrastruktura i centralni polo\u017eaj; izazovi su starenje, skupo stanovanje, zavisnost od stranih radnika, klimatske promene i uskla\u0111ivanje sa susednim tr\u017ei\u0161tem. Budu\u0107i me\u0111unarodni zna\u010daj \u0160vajcarske zavisi\u0107e od toga da li \u0107e neutralnost i suverenitet prilagoditi me\u0111uzavisnoj Evropi bez gubitka demokratske legitimnosti i otvorenosti.<\/p>\n\n\n\n