Norve\u0161ka obuhvata pribli\u017eno 385.200 kvadratnih kilometara kada se ra\u010dunaju kopneni deo, arhipelag Svalbard i ostrvo Jan Majen, a njena teritorija prote\u017ee se vi\u0161e od 1.700 kilometara od Severnog mora do Barencovog mora. Na kopnu grani\u010di sa \u0160vedskom, Finskom i Rusijom, dok razu\u0111ena obala, fjordovi i desetine hiljada ostrva stvaraju jednu od najdu\u017eih obalnih linija na svetu, zavisno od na\u010dina merenja. Skandinavske planine zauzimaju veliki deo unutra\u0161njosti; Galdhepiggen dosti\u017ee 2.469 metara, a visoravni Hardangervida i Finnmarksvida prekidaju duboke doline i glacijalni baseni. Zapadnu obalu obele\u017eavaju Sognefjord, Hardangerfjord, Geirangerfjord i drugi morski zalivi use\u010deni nekada\u0161njim gle\u010derima. Jug ima vi\u0161e obradivih dolina i najve\u0107e gradove, centralni deo se su\u017eava oko Trondhejmsfjorda, dok sever prelazi u arkti\u010dke planine, tundru i ostrvske lance Lofota i Vesterolena. Reljef je ograni\u010dio poljoprivredu i naseljavanje, ali je obezbedio vodnu energiju, luke, ribolovna podru\u010dja i prirodne koridore koji oblikuju privredu.<\/p>\n\n\n\n
Klima je mnogo bla\u017ea nego \u0161to geografska \u0161irina sugeri\u0161e jer Severnoatlantska struja prenosi toplotu du\u017e obale. Bergen i zapadni fjordovi imaju vla\u017ene, vetrovite zime i prohladna leta, dok su doline u zavetrini i unutra\u0161njost isto\u010dne Norve\u0161ke suvlje, sa hladnijim zimama i toplijim letnjim danima. Severna obala ostaje relativno blaga, ali unutra\u0161nji Finmark ima subarkti\u010dku klimu i duge periode snega. Iznad Polarnog kruga javljaju se pono\u0107no sunce i polarna no\u0107, dok visinske zone zadr\u017eavaju sne\u017enike i gle\u010dere. Klimatske promene posebno su brze na Arktiku: Svalbard se zagreva nekoliko puta br\u017ee od svetskog proseka, permafrost slabi, a gle\u010deri se povla\u010de. Na kopnu se pove\u0107avaju rizici od buji\u010dnih poplava, klizi\u0161ta, odrona i mokrih lavina, dok ja\u010de padavine optere\u0107uju puteve i \u017eeleznicu. Norve\u0161ka proizvodi gotovo svu doma\u0107u elektri\u010dnu energiju iz hidroelektrana i vetra, ali izvoz nafte i gasa \u010dini njenu klimatsku politiku slo\u017eenom, jer niske doma\u0107e emisije elektri\u010dne energije postoje uz veliki izvozni ugljeni\u010dni trag.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume pokrivaju pribli\u017eno dve petine kopna, uglavnom u isto\u010dnim, sredi\u0161njim i ju\u017enim oblastima, sa smr\u010dom, borom i brezom kao dominantnim vrstama. Iznad granice drve\u0107a prostiru se planinska vri\u0161tina, tundra i pa\u0161njaci, dok su obale dom kolonijama morskih ptica, kelpskim \u0161umama, hladnovodnim koralima i bogatim ribljim stani\u0161tima. Nacionalni parkovi \u0161tite velike planinske i arkti\u010dke povr\u0161ine, uklju\u010duju\u0107i Jotunhajmen, Rondane, Hardangervidu i vi\u0161e rezervata na Svalbardu. Populacije irvasa, losa, risa, vuka, medveda i polarnog medveda zahtevaju razli\u010dite re\u017eime upravljanja, a sukobi su \u010desti tamo gde se za\u0161tita predatora prepli\u0107e sa sto\u010darstvom i uzgojem doma\u0107ih irvasa. Akvakultura lososa jedna je od najve\u0107ih izvoznih grana, ali donosi probleme morskih va\u0161i, bekstva uzgojene ribe i lokalnog zaga\u0111enja. Hidroelektrane su pregradile mnoge reke, a vetroparkovi izazivaju sporove zbog pejza\u017ea i prava autohtonih zajednica. Priroda je veliki javni resurs, ali njeno upravljanje nije odvojeno od energetike, ribarstva, rudarstva i prava na zemlji\u0161te.<\/p>\n\n\n\n
Rani stanovnici pratili su povla\u010denje ledenog pokriva\u010da i razvijali obalne, lova\u010dke i poljoprivredne zajednice. Tokom vikin\u0161kog doba, pribli\u017eno od kraja 8. do 11. veka, norve\u0161ki pomorci, trgovci i doseljenici kretali su se prema Britanskim ostrvima, Islandu, Grenlandu i severnom Atlantiku. Proces politi\u010dkog ujedinjenja tradicionalno se povezuje sa Haraldom Lepokosim i bitkom kod Hafrsfjorda, iako se kraljevska vlast u\u010dvr\u0161\u0107ivala postepeno. Hristijanizacija oko prelaza u 11. vek povezala je zemlju sa latinskom Evropom, a srednjovekovna monarhija razvila je zakonodavne skup\u0161tine, crkvene centre i trgovinu su\u0161enim bakalarom. Crna smrt sredinom 14. veka drasti\u010dno je smanjila stanovni\u0161tvo i oslabila doma\u0107u elitu. Dinasti\u010dke veze uvele su Norve\u0161ku u Kalmarsku uniju 1397, a nakon njenog raspada zemlja je ostala u dugoj zajednici sa Danskom. Kopenhagen je kontrolisao ve\u0107inu uprave i trgovine, dok su norve\u0161ki gradovi i sela zadr\u017eali lokalne pravne tradicije, crkvu i sna\u017eno slobodno selja\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n
Kilski mir 1814. preneo je Norve\u0161ku iz danske u \u0161vedsku vlast, ali je ustavotvorna skup\u0161tina u Eidsvolu 17. maja usvojila liberalni ustav i proglasila nezavisnost. Posle kratkog rata prihva\u0107ena je personalna unija sa \u0160vedskom, uz sopstveni parlament, ustav i ve\u0107inu unutra\u0161njih institucija. Nacionalni pokret 19. veka razvijao je jezik, knji\u017eevnost, folklor i politi\u010dku autonomiju, a unija je mirno raspu\u0161tena 1905. Danski princ Karl postao je kralj Hokon VII. Norve\u0161ka je ostala neutralna u Prvom svetskom ratu, ali ju je nacisti\u010dka Nema\u010dka napala 1940. Petogodi\u0161nja okupacija donela je otpor, kolaboracionisti\u010dku vladu Vidkuna Kvislinga, represiju i deportaciju ve\u0107eg dela jevrejske zajednice. Posle 1945. zemlja je izgradila socijaldemokratsku dr\u017eavu blagostanja, pridru\u017eila se NATO-u 1949. i razvila industriju, brodarstvo i hidroenergetiku. Otkri\u0107e polja Ekofisk 1969. promenilo je ekonomsku osnovu, a dr\u017eava je uspostavila sna\u017enu kontrolu nad naftnim resursima i prihodima.<\/p>\n\n\n\n
Nafta i prirodni gas i dalje \u010dine veliki deo izvoza, investicija i dr\u017eavnih prihoda, a norve\u0161ki kontinentalni pojas jedan je od glavnih izvora energije za Evropu. Dr\u017eava ve\u0107inu neto prihoda ula\u017ee u Dr\u017eavni penzijski fond Global, najve\u0107i suvereni investicioni fond na svetu, dok fiskalno pravilo ograni\u010dava koliko se godi\u0161nje mo\u017ee preneti u bud\u017eet. Takav okvir smanjuje rizik pregrevanja i \u010duva bogatstvo za budu\u0107e generacije. Ekonomija je ipak \u0161ira od energetike: brodarstvo, pomorska tehnologija, ribarstvo i akvakultura, metalska industrija, \u0111ubriva, hidroenergetika, finansije i digitalne usluge imaju me\u0111unarodni zna\u010daj. Visoke plate, sna\u017eni sindikati i univerzalne javne usluge odr\u017eavaju nizak nivo nejednakosti, ali tro\u0161kovi rada i \u017eivota su visoki. Regionalna politika subvencioni\u0161e udaljene zajednice, dok se Oslo i druga gradska podru\u010dja suo\u010davaju sa skupim stanovanjem. Najve\u0107e strate\u0161ko pitanje jeste kako smanjiti zavisnost od nafte bez ugro\u017eavanja zaposlenosti, javnih prihoda i industrijskog znanja koje mo\u017ee podr\u017eati vetar na moru, hvatanje ugljenika i zelenu brodogradnju.<\/p>\n\n\n\n
Norve\u0161ka je ustavna monarhija i parlamentarna demokratija, podeljena na 15 okruga od 1. januara 2024. i vi\u0161e od 350 op\u0161tina nakon niza teritorijalnih reformi. Statistika se zasniva na registrima, pa je Popis stanovni\u0161tva i stanova 2021. izveden povezivanjem administrativnih podataka i obuhvatio je pribli\u017eno 5,39 miliona stanovnika. Zvani\u010dni pokazatelji sredinom 2026. navodili su oko 5,63 miliona. Vi\u0161e od \u010detiri petine stanovni\u0161tva \u017eivi u urbanim naseljima, ali je gustina veoma niska van ju\u017enog pojasa. Oslo i okolna oblast najbr\u017ee rastu, Bergen, Stavanger i Trondhejm \u010dine druga velika sredi\u0161ta, dok severne op\u0161tine \u010desto zavise od ribarstva, javnog sektora i energetike. Imigranti i njihova deca \u010dine zna\u010dajan deo stanovni\u0161tva, sa velikim zajednicama poreklom iz Poljske, Litvanije, \u0160vedske, Sirije, Ukrajine, Somalije, Pakistana i drugih zemalja. Sami su autohtoni narod severa, prisutan i u \u0160vedskoj, Finskoj i Rusiji, sa posebnim institucijama i pravima, ali i dugim nasle\u0111em asimilacione politike.<\/p>\n\n\n\n
Bokmol i njinorsk dva su ravnopravna pisana standarda norve\u0161kog jezika, dok govorni dijalekti imaju neobi\u010dno sna\u017ean polo\u017eaj u medijima, obrazovanju i javnom \u017eivotu. Sami jezici u\u017eivaju slu\u017ebeni status u odre\u0111enim op\u0161tinama i institucijama, a kven, romski i drugi manjinski jezici za\u0161ti\u0107eni su razli\u010ditim pravnim okvirima. Luteranska crkva bila je dr\u017eavna crkva, ali je njen ustavni polo\u017eaj ubla\u017een, dok dru\u0161tvo postaje sekularnije i verski raznovrsnije. Kulturni identitet povezuje seoske doline, pomorsku trgovinu, ribarska naselja i urbanu modernost, bez jedinstvene regionalne matrice. Henrik Ibzen i Knut Hamsun sna\u017eno su uticali na evropsku knji\u017eevnost, dok je Edvard Munk oblikovao modernu umetnost; savremena kultura uklju\u010duje kriminalisti\u010dki roman, elektronsku muziku, arhitekturu i film. Sami joik, duodji zanati i tradicije uzgoja irvasa predstavljaju \u017eive kulturne sisteme, a ne dekorativni folklor. Javno pravo pristupa prirodi, allemannsretten, omogu\u0107ava kretanje i kampovanje uz obavezu obzira, odra\u017eavaju\u0107i dru\u0161tveni koncept prirode kao zajedni\u010dkog dobra.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107aj mora da savlada velike udaljenosti, fjordove, planine, sneg i retku naseljenost. Drumsku mre\u017eu \u010dine hiljade mostova i tunela, uklju\u010duju\u0107i neke od najdu\u017eih podmorskih tunela na svetu, dok trajekti i dalje funkcioni\u0161u kao nastavak puteva u zapadnim i severnim oblastima. \u017deleznica povezuje Oslo sa Bergenom, Stavangerom, Trondhejmom i \u0161vedskom granicom; glavna nacionalna mre\u017ea zavr\u0161ava se u Bodeu, dok izdvojena linija Ofotbanen kod Narvika prenosi rudu iz \u0160vedske. Avio-saobra\u0107aj je osnovna javna usluga, pa mre\u017ea malih aerodroma sa subvencionisanim linijama povezuje udaljene op\u0161tine sa regionalnim bolnicama i centrima. Luke u Oslu, Bergenu, Stavangeru, Trondhejmu, Narviku i du\u017e severne obale slu\u017ee teretu, ribarstvu, energiji i putnicima. Obalna linija brodova povezuje naselja od Bergena do Kirkenesa. Elektri\u010dni automobili \u010dine ve\u0107inu novih prodaja zahvaljuju\u0107i poreskoj politici i \u010distoj struji, ali teretni transport, avijacija i pomorstvo te\u017ee se dekarbonizuju. Klju\u010dni infrastrukturni problemi su odr\u017eavanje, odroni, zimska pouzdanost i digitalna povezanost udaljenih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Norve\u0161ka je osniva\u010d Ujedinjenih nacija i NATO-a, \u010dlanica Saveta Evrope, OECD-a, Evropskog udru\u017eenja slobodne trgovine, Evropskog ekonomskog prostora i \u0160engenskog sistema. Gra\u0111ani su na referendumima 1972. i 1994. odbili \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, ali zemlja kroz EEP primenjuje veliki deo pravila jedinstvenog tr\u017ei\u0161ta bez pune uloge u njihovom dono\u0161enju. Spoljna politika kombinuje atlantsku bezbednost, posredovanje u mirovnim procesima, razvojnu pomo\u0107 i upravljanje Arktikom. Granica sa Rusijom na krajnjem severoistoku kratka je, ali strate\u0161ki va\u017ena; posle napada na Ukrajinu 2022. saradnja je smanjena, dok je Norve\u0161ka postala jo\u0161 va\u017eniji snabdeva\u010d gasa Evropi i doma\u0107in savezni\u010dkih aktivnosti. Svalbardski ugovor daje arhipelagu poseban me\u0111unarodni re\u017eim, a topljenje leda pove\u0107ava interesovanje za severne pomorske i rudne resurse. Norve\u0161ka raspola\u017ee finansijskim kapitalom, energijom, pomorskim znanjem i stabilnim institucijama, ali \u0107e njena budu\u0107a verodostojnost zavisiti od uskla\u0111ivanja izvoza fosilnih goriva sa klimatskim ciljevima i od o\u010duvanja \u017eivih zajednica na dugoj, brzo promenljivoj arkti\u010dkoj obali.<\/p>\n\n\n\n