Malta zauzima oko 316 kvadratnih kilometara u sredi\u0161njem Sredozemlju, pribli\u017eno 93 kilometra ju\u017eno od Sicilije i oko 290 kilometara isto\u010dno od Tunisa. Dr\u017eavu \u010dine glavno ostrvo Malta, Gozo, Komino i nekoliko manjih nenaseljenih ostrva, a najve\u0107i deo stanovni\u0161tva i privrede koncentrisan je oko luka i gradova na severoisto\u010dnoj obali glavnog ostrva. Reljef grade horizontalni slojevi kre\u010dnjaka, niske visoravni, use\u010dene suve doline i strme obalne litice; najvi\u0161a ta\u010dka kod Ta Dmejreka dosti\u017ee oko 253 metra. Stalnih reka i prirodnih jezera nema, pa povr\u0161inske vode brzo oti\u010du kroz povremene buji\u010dne kanale ili prodiru u kra\u0161ki teren. Velika luka i Marsamkset oblikuju poluostrva Valete i susednih gradova, dok zalivi Marsa\u0161lok, Melijeha i Sveti Pavle stvaraju druga va\u017ena pomorska i urbana podru\u010dja. Kratak prostor izme\u0111u naselja, kamenoloma, obradivih terasa i obale daje arhipelagu gotovo neprekidan gradsko-ruralni mozaik.<\/p>\n\n\n\n
Klima je izrazito sredozemna, sa toplim i suvim periodom od kasnog prole\u0107a do rane jeseni i ve\u0107inom padavina izme\u0111u oktobra i marta. Leta su duga, sun\u010dana i \u010desto veoma topla, uz visoku vla\u017enost tokom no\u0107i, dok su zime blage, vetrovite i promenljive. More ubla\u017eava temperaturne ekstreme, ali talasi vru\u0107ine iz severne Afrike mogu podi\u0107i temperature daleko iznad sezonskog proseka. Godi\u0161nje padavine su ograni\u010dene i izrazito neujedna\u010dene: nekoliko sna\u017enih oluja mo\u017ee doneti veliki deo ukupne koli\u010dine, izazivaju\u0107i poplave u gusto izgra\u0111enim dolinama. Nedostatak slatke vode je osnovno ekolo\u0161ko ograni\u010denje. Podzemni vodonosnici dugo su prekomerno kori\u0161\u0107eni i izlo\u017eeni zaslanjivanju, pa dr\u017eava zavisi od desalinizacije, pre\u010di\u0161\u0107ene vode i smanjenja gubitaka u mre\u017ei. Klimatske promene pove\u0107avaju rizik od su\u0161a, toplotnog stresa, obalne erozije i porasta nivoa mora, dok gust saobra\u0107aj i gra\u0111evinska pra\u0161ina pogor\u0161avaju kvalitet vazduha u urbanim zonama.<\/p>\n\n\n\n
Prirodna vegetacija prilago\u0111ena je su\u0161i, vetru i plitkom zemlji\u0161tu. Garig, makija, slane mo\u010dvare, obalne litice i stepe \u010duvaju najve\u0107i deo autohtone biodiverzitetske vrednosti, dok su prave \u0161ume veoma ograni\u010dene i uglavnom rezultat sadnje ili obnove. Poljoprivredni pejza\u017e oblikuju kamene terase, suvozidi i mala polja na kojima se gaje krompir, paradajz, povr\u0107e, vinova loza i masline. Usitnjene parcele, skupa zemlja, manjak vode i konkurencija gra\u0111evine ote\u017eavaju odr\u017eavanje proizvodnje, ali tradicionalni suvozidi istovremeno spre\u010davaju eroziju i zadr\u017eavaju zemlji\u0161te. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja uklju\u010duju litice Dingli, mo\u010dvaru Gadira, rezervate na manjim ostrvima i morska stani\u0161ta, dok mre\u017ea Natura 2000 pokriva zna\u010dajne delove obale i mora. Najve\u0107i pritisak stvara \u0161irenje izgradnje, infrastrukture i kamenoloma u zemlji sa jednom od najvi\u0161ih gustina stanovni\u0161tva u Evropi. Lov na migratorne ptice ostaje predmet doma\u0107ih sporova i evropskog nadzora, a upravljanje otpadom, bukom i morskim zaga\u0111enjem povezano je sa turizmom, brodarstvom i rastom stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Arhipelag je naseljen najmanje od 6. milenijuma pre nove ere, a neolitske zajednice podigle su megalitske hramove u D\u017egantiji, Ha\u0111ar Kimu, Mnajdri i drugim mestima mnogo pre egipatskih piramida. Polo\u017eaj izme\u0111u Sicilije, severne Afrike i isto\u010dnog Mediterana zatim je uvodio Maltu u trgova\u010dke i vojne mre\u017ee Feni\u010dana, Kartaginjana i Rimljana. Posle podele Rimskog carstva usledile su vizantijska vlast i arapsko osvajanje 870. Arapski period sna\u017eno je uticao na jezik, poljoprivredu, navodnjavanje i obrasce naseljavanja, dok su Normani sa Sicilije preuzeli ostrva 1091. Malta je potom ostala povezana sa sicilijanskim i aragonskim krunama sve dok car Karlo V nije 1530. predao ostrva Redu svetog Jovana. Vitezovi su razvili luke, utvr\u0111enja, bolnice i pomorsku flotu, a odbrana od osmanske opsade 1565. postala je centralni doga\u0111aj nacionalne istorijske memorije. Nakon opsade osnovana je Valeta kao planski utvr\u0111eni grad i sedi\u0161te reda.<\/p>\n\n\n\n
Napoleonove snage zauzele su Maltu 1798, ali su reforme, konfiskacije i pona\u0161anje francuskog garnizona izazvali pobunu stanovni\u0161tva. Uz britansku i napuljsku pomo\u0107 Francuzi su proterani 1800, a Pariskim mirom 1814. Malta je formalno postala britanska kolonija. Duboke prirodne luke pretvorene su u va\u017enu pomorsku bazu na putu prema Sueckom kanalu, Indiji i isto\u010dnom Sredozemlju. Tokom Drugog svetskog rata ostrva su bila pod dugotrajnom vazdu\u0161nom opsadom sila Osovine; britanski kralj dodelio je stanovni\u0161tvu kolektivni Georgijev krst, koji je kasnije unet u dr\u017eavnu zastavu. Samouprava se razvijala uz periode suspenzije ustava i sukobe oko jezika, crkve i odnosa prema Britaniji. Nezavisnost je progla\u0161ena 1964, republika 1974, a poslednje britanske vojne snage oti\u0161le su 1979. Malta je zadr\u017eala \u010dlanstvo u Komonveltu, ustavno na\u010delo neutralnosti i bliske veze sa Evropom, kojoj se institucionalno priklju\u010dila \u010dlanstvom u Evropskoj uniji 2004. i uvo\u0111enjem evra 2008.<\/p>\n\n\n\n
Privreda se iz nekada\u0161nje vojne i lu\u010dke baze razvila u raznovrstan sistem usluga i specijalizovane proizvodnje. Turizam, finansijske usluge, osiguranje, registracija brodova, vazduhoplovno odr\u017eavanje, elektronsko igranje na daljinu, informacione tehnologije i stru\u010dne poslovne usluge privla\u010de me\u0111unarodni kapital i radnu snagu. Proizvodnja farmaceutskih proizvoda, elektronike i prehrambenih artikala ostaje va\u017ena, dok Malta Freeport u Marsa\u0161loku slu\u017ei kao veliko pretovarno \u010dvori\u0161te za kontejnere. Realni rast bio je me\u0111u br\u017eima u Evropskoj uniji; 2024. bruto doma\u0107i proizvod porastao je za oko 5,4 odsto, uz sna\u017ean doprinos turizma i usluga. Taj uspeh, me\u0111utim, pove\u0107ao je cenu stanovanja, pritisak na puteve, gra\u0111evinsku aktivnost i zavisnost od uvoza hrane, energije i materijala. Tr\u017ei\u0161te rada oslanja se na veliki broj stranih radnika, od visokokvalifikovanih stru\u010dnjaka do zaposlenih u ugostiteljstvu, dostavi i gra\u0111evini. Regulacija finansija, onlajn igara i programa dr\u017eavljanstva ostaje va\u017ena za me\u0111unarodnu reputaciju i odnos sa institucijama EU.<\/p>\n\n\n\n
Malta je parlamentarna republika i na lokalnom nivou ima 68 saveta raspore\u0111enih u \u0161est statisti\u010dkih okruga; glavno ostrvo i Gozo tako\u0111e \u010dine dve \u0161ire regionalne celine. Popis iz 2021. zabele\u017eio je 519.562 stanovnika, dok je zvani\u010dna procena na kraju 2025. dostigla 588.254, \u0161to predstavlja veoma brz rast na maloj teritoriji. Neto migracija bila je glavni pokreta\u010d pove\u0107anja, a strani dr\u017eavljani \u010dine znatan i rastu\u0107i deo stanovni\u0161tva. Urbano podru\u010dje oko Valete, Slijeme, Sent D\u017eulijansa, Birkirkare i ju\u017enih luka funkcioni\u0161e kao gotovo neprekidna aglomeracija, dok Gozo ima ni\u017eu gustinu, starije stanovni\u0161tvo i izra\u017eeniji seoski karakter. Visoka cena nekretnina, kratkoro\u010dni najam i intenzivna gradnja menjaju lokalne zajednice, a infrastruktura mora da opslu\u017ei broj ljudi daleko ve\u0107i od nekada\u0161njih projekcija. Stanovni\u0161tvo istovremeno stari, iako dolazak mla\u0111ih radnika ubla\u017eava demografsku sliku. Malo tr\u017ei\u0161te olak\u0161ava centralizovano pru\u017eanje usluga, ali svako brzo pove\u0107anje stanovni\u0161tva neposredno optere\u0107uje bolnice, \u0161kole, vodovod i javni prostor.<\/p>\n\n\n\n
Malte\u0161ki i engleski su slu\u017ebeni jezici, a malte\u0161ki je jedini semitski slu\u017ebeni jezik Evropske unije. Razvio se iz srednjovekovnog sicilijansko-arapskog govora, ali se pi\u0161e latinicom i sadr\u017ei veliki sloj re\u010di italijanskog, sicilijanskog i engleskog porekla. Ve\u0107ina stanovnika svakodnevno prelazi izme\u0111u dva ili vi\u0161e jezika, dok je italijanski \u0161iroko razumljiv zahvaljuju\u0107i istorijskim vezama i medijima. Rimokatoli\u010danstvo je duboko uticalo na kalendar, obrazovanje, arhitekturu i dru\u0161tvene institucije, mada savremeno dru\u0161tvo postaje raznovrsnije zbog migracije i sekularizacije. Seoske feste sa procesijama, orkestrima i vatrometom organizuju lokalni identitet oko parohija, ali kultura se ne svodi na verske sve\u010danosti. Kre\u010dnja\u010dka arhitektura, zatvoreni drveni balkoni, britansko vojno nasle\u0111e i mediteranski urbani obrasci stvaraju slojevit javni prostor. Savremena knji\u017eevnost i umetnost \u010desto ispituju pitanja jezika, kolonijalnog pam\u0107enja, migracije i prekomerne gradnje, dok filmska industrija koristi istorijske gradove, utvr\u0111enja i velike vodene studije kao me\u0111unarodnu produkcijsku infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n
Malta nema \u017eeleznicu ni tramvaj; stara pruga zatvorena je 1931, pa se kretanje gotovo potpuno oslanja na puteve, autobuse, privatne automobile i trajekte. Gusta naseljenost, ograni\u010dena \u0161irina ulica i rast broja vozila izazivaju zagu\u0161enja, naro\u010dito u centralnom i severoisto\u010dnom delu glavnog ostrva. Nacionalna autobuska mre\u017ea povezuje gotovo sva naselja, ali brzina i pouzdanost zavise od drumskog saobra\u0107aja. Trajekti preko luka i brze veze izme\u0111u Valete, Slijeme, Tri grada i Goza nude alternativu, dok stalna veza prema Gozu ostaje predmet politi\u010dkih i ekolo\u0161kih rasprava. Me\u0111unarodni aerodrom u Luki jedina je glavna vazdu\u0161na kapija i jedan od najoptere\u0107enijih infrastrukturnih objekata u odnosu na veli\u010dinu dr\u017eave. Velika luka prima kruzere, teret i brodove za popravku, a Malta Freeport opslu\u017euje prekookeanske linije. Desalinizaciona postrojenja, podmorski elektri\u010dni kablovi prema Siciliji i telekomunikacione veze jednako su strate\u0161ki va\u017eni kao putevi, jer ostrvska ekonomija zavisi od pouzdanog snabdevanja i stalne povezanosti sa spoljnim tr\u017ei\u0161tima.<\/p>\n\n\n\n
Malta je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Evropske unije, evrozone, \u0160engenskog prostora, Komonvelta, Saveta Evrope i Unije za Mediteran. Ustavna neutralnost ne spre\u010dava u\u010de\u0161\u0107e u evropskim politikama bezbednosti, migracija i pomorskog nadzora, ali oblikuje oprezan odnos prema vojnim savezima. Polo\u017eaj na centralnom mediteranskom pravcu daje zemlji ulogu u spasavanju na moru, kontroli granica, brodarstvu i odnosima izme\u0111u EU i severne Afrike. Ta uloga donosi politi\u010dku vidljivost, ali i sporna pitanja odgovornosti za migrante, azil i raspodelu tereta unutar Evrope. Glavni strukturni izazovi proizlaze iz fizi\u010dkih granica ostrva: voda, zemlji\u0161te, saobra\u0107aj, otpad i obala ne mogu se \u0161iriti istom brzinom kao ekonomija i stanovni\u0161tvo. Malta raspola\u017ee vi\u0161ejezi\u010dnom radnom snagom, razvijenim me\u0111unarodnim uslugama i povoljnim pomorskim polo\u017eajem, ali \u0107e njen budu\u0107i zna\u010daj zavisiti od toga da li rast mo\u017ee uskladiti sa prostornim planiranjem, regulatornim poverenjem i o\u010duvanjem ograni\u010denih prirodnih resursa.<\/p>\n\n\n\n