Letonija zauzima 64.589 kvadratnih kilometara na isto\u010dnoj obali Balti\u010dkog mora, izme\u0111u Estonije, Rusije, Belorusije i Litvanije. Zapadnu granicu oblikuju otvoreni Baltik i \u0161iroki Ri\u0161ki zaliv, dok unutra\u0161njost \u010dine niske ravnice, blaga ledenja\u010dka pobr\u0111a, hiljade jezera i gusta mre\u017ea reka. Najvi\u0161a ta\u010dka Gaizinkalns dosti\u017ee svega 312 metara, pa voda i zemlji\u0161te, a ne visinski reljef, odre\u0111uju regionalne razlike. Daugava ulazi iz Belorusije, prolazi kroz niz hidroelektrana i Rigu i uliva se u zaliv; Gauja, Lielupe i Venta imaju manja, ali va\u017ena slivna podru\u010dja. Obala je duga pribli\u017eno 500 kilometara, sa pe\u0161\u010danim dinama, lagunama i lukama Ventspils, Liepaja i Riga. Vidzeme na severoistoku je brdovitija i hladnija, Zemgale na jugu ima najplodnije oranice, Kurzeme zauzima zapadno poluostrvo, a Latgale na jugoistoku odlikuju jezera i sna\u017ean regionalni identitet. Riga daleko nadma\u0161uje ostale gradove po veli\u010dini i funkcijama.<\/p>\n\n\n\n
Klima je prelazna izme\u0111u okeanske i kontinentalne. Zapadna obala ima bla\u017ee zime, sve\u017eija leta i vi\u0161e vetra, dok su isto\u010dne oblasti hladnije zimi, toplije leti i du\u017ee pokrivene snegom. Padavine su raspore\u0111ene kroz godinu, naj\u010de\u0161\u0107e izme\u0111u pribli\u017eno 550 i 800 milimetara, sa ve\u0107im koli\u010dinama na pobr\u0111ima. Balti\u010dke oluje, obalna erozija, prole\u0107ne vode i intenzivni pljuskovi predstavljaju glavne rizike, dok povremene letnje su\u0161e poga\u0111aju poljoprivredu i \u0161ume. Dugoro\u010dna merenja pokazuju rast prose\u010dne temperature, vi\u0161e zimskih otapanja, kra\u0107e trajanje snega i leda i pove\u0107anje ukupnih i jakih padavina. Toplija klima produ\u017eava vegetacionu sezonu, ali istovremeno \u0161iri \u0161teto\u010dine, pove\u0107ava opasnost od \u0161umskih po\u017eara u suvim prole\u0107ima i destabilizuje obalu. Nizak reljef oko Ri\u0161kog zaliva i u\u0161\u0107a reka zahteva odbranu od poplava i pa\u017eljivo prostorno planiranje. Energetska i klimatska politika povezuje hidroenergiju Daugave, biomasu, vetar na kopnu i moru i modernizaciju mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume pokrivaju vi\u0161e od polovine dr\u017eavne teritorije i predstavljaju i ekolo\u0161ku osnovu i jedan od najva\u017enijih ekonomskih resursa. Naj\u010de\u0161\u0107e vrste su bor, breza i smr\u010da, a veliki deo \u0161uma ima proizvodnu namenu za rezanu gra\u0111u, plo\u010de, name\u0161taj, papir i energiju. Intenzivno gazdovanje i se\u010da stvaraju prihod i obnovu sastojina, ali izazivaju sporove oko starijih \u0161uma, mrtvog drveta, stani\u0161ta ptica i kvaliteta zemlji\u0161ta. Tresetne mo\u010dvare, poplavne livade, jezera i balti\u010dke dine dopunjuju borealni pejza\u017e. Nacionalni parkovi Gauja, Kemeri, Slitere i Razna \u0161tite re\u010dne doline, mo\u010dvare, obalu i jezerske sisteme, a vi\u0161e od 300 lokaliteta ulazi u mre\u017eu Natura 2000. Zemgale je glavno podru\u010dje intenzivne proizvodnje \u017eitarica, uljane repice i sto\u010dne hrane, dok mlekarstvo i me\u0161ovita gazdinstva imaju \u0161iru rasprostranjenost. Isu\u0161ivanje treseti\u0161ta i \u0161umskog zemlji\u0161ta menja vodni re\u017eim i emisije ugljenika. O\u010duvanje prirode zato zavisi od preciznijeg balansiranja drvne industrije, poljoprivrede, za\u0161tite mo\u010dvara i razvoja obnovljive energije.<\/p>\n\n\n\n
Balti\u010dka plemena, me\u0111u njima Latgali, Zemgali, Kur\u0161i i Seli, naseljavala su podru\u010dje pre nema\u010dkog osvajanja u 13. veku. Krsta\u0161ki Livonski red i biskupije uveli su katoli\u010dke institucije, gradove i feudalni poredak, dok je Riga, osnovana 1201, postala \u010dlanica Hanze i va\u017eno trgova\u010dko \u010dvori\u0161te izme\u0111u ruskog zale\u0111a i Balti\u010dkog mora. Posle raspada Livonske konfederacije u 16. veku, razli\u010ditim delovima vladale su Poljsko-litvanska zajednica, \u0160vedska i Vojvodstvo Kurlandija i Zemgalija. \u0160vedska vlast u Vidzemeu razvila je \u0161kole i upravu, dok je Kurlandija nakratko odr\u017eavala trgova\u010dke ispostave preko okeana. Rusko carstvo tokom 18. veka pripojilo je sve letonske zemlje. Balti\u010dko-nema\u010dko plemstvo zadr\u017ealo je veliki uticaj, ali su ukidanje kmetstva, gradovi, industrija i obrazovanje u 19. veku podstakli formiranje letonskog nacionalnog pokreta. Narodne pesme daine, jezi\u010dka standardizacija i prvo nacionalno peva\u010dko slavlje 1873. pretvorili su kulturu u osnov politi\u010dke zajednice.<\/p>\n\n\n\n
Prvi svetski rat raselio je stanovni\u0161tvo i razorio industriju, a nezavisna Republika Letonija progla\u0161ena je 18. novembra 1918. Posle rata za nezavisnost, agrarna reforma i parlamentarni poredak promenili su vlasni\u0161tvo i dru\u0161tvenu strukturu, pre nego \u0161to je Karlis Ulmanis 1934. uspostavio autoritarnu vlast. Sovjetski Savez okupirao je i anektirao zemlju 1940, nacisti\u010dka Nema\u010dka od 1941. do 1944, a zatim je obnovljena sovjetska kontrola. Holokaust je uni\u0161tio gotovo celokupnu jevrejsku zajednicu, dok su deportacije, represija, kolektivizacija i rat odneli i raselili desetine hiljada drugih stanovnika. Sovjetska industrijalizacija dovela je veliki broj ruskojezi\u010dnih radnika iz drugih republika i promenila urbani jezi\u010dki sastav. Pokret \u201ePevaju\u0107e revolucije\u201d i masovne demonstracije, uklju\u010duju\u0107i Balti\u010dki put 1989, prethodili su obnovi nezavisnosti 21. avgusta 1991. \u010clanstvo u NATO-u i Evropskoj uniji 2004. i uvo\u0111enje evra 2014. usmerili su dr\u017eavu prema evroatlantskim institucijama i udaljili je od sovjetskog ekonomskog sistema.<\/p>\n\n\n\n
Savremena ekonomija obuhvata drvnu i prehrambenu industriju, logistiku, metalne proizvode, elektroniku, farmaciju, poslovne usluge, informacionu tehnologiju i rastu\u0107i sektor obnovljive energije. Riga koncentri\u0161e finansije, visoko obrazovanje, kreativne delatnosti i najve\u0107e tr\u017ei\u0161te rada, dok regionalni gradovi imaju specijalizovane fabrike, luke ili javne ustanove. Drvo i proizvodi od drveta \u010dine va\u017ean deo izvoza, a poljoprivreda \u0161alje \u017eitarice, mle\u010dne proizvode i prera\u0111enu hranu na tr\u017ei\u0161ta EU i \u0161ire. Tranzit ruskog i beloruskog tereta nekada je bio oslonac luka i \u017eeleznice, ali sankcije, promena trgovinskih tokova i bezbednosna politika drasti\u010dno su smanjili taj model. Realni bruto doma\u0107i proizvod porastao je oko 2,1 odsto u 2025, posle slabijeg perioda, uz oporavak potro\u0161nje i pojedinih usluga. Plate su porasle od ulaska u EU, ali ostaju ispod severnoevropskog nivoa, a nedostatak radne snage, regionalne razlike i mala doma\u0107a baza ograni\u010davaju rast. Produktivnost i inovacije va\u017enije su od jeftinog rada za slede\u0107u fazu razvoja.<\/p>\n\n\n\n
Letonija je unitarna parlamentarna republika. Administrativna reforma koja je stupila na snagu 1. jula 2021. smanjila je broj lokalnih jedinica na 43: 36 op\u0161tina i sedam dr\u017eavnih gradova, uz kasnija pravna i statisti\u010dka prilago\u0111avanja granica. Popis iz 2021. zasnovan je prete\u017eno na registrima i zabele\u017eio je oko 1,89 miliona stanovnika na po\u010detku te godine. Po\u010detkom 2026. zemlja je imala pribli\u017eno 1,845 miliona stanovnika, gotovo 800.000 manje nego 1990. Pad poti\u010de od dugotrajnog vi\u0161ka umrlih nad ro\u0111enima i emigracije, iako su povratnici, strani radnici i izbeglice iz Ukrajine privremeno menjali tokove. Oko tre\u0107ine stanovni\u0161tva \u017eivi u Rigi, a skoro polovina u \u0161irem glavnom regionu. Vidzeme, Kurzeme, Zemgale i posebno Latgale imaju manju gustinu, starije stanovni\u0161tvo i gubitak radno sposobnih ljudi. Letonci \u010dine ve\u0107inu, dok je ruska zajednica najve\u0107a manjina; prisutni su Belorusi, Ukrajinci, Poljaci, Litvanci, Romi i druge grupe.<\/p>\n\n\n\n
Letonski je jedini dr\u017eavni jezik i pripada balti\u010dkoj grani indoevropske porodice, blisko povezanoj sa litvanskim. Latgalski se koristi u isto\u010dnom regionu i ima poseban kulturno-istorijski status, dok je livonski, ugrofinski jezik nekada\u0161njih obalnih zajednica, gotovo nestao iz svakodnevnog govora ali se institucionalno obnavlja. Ruski je \u0161iroko rasprostranjen u Rigi, Daugavpilsu i drugim gradovima kao posledica sovjetske migracije, \u0161to obrazovnu i medijsku jezi\u010dku politiku \u010dini politi\u010dki osetljivom. Luteranstvo je istorijski sna\u017eno u zapadu i centru, katoli\u010danstvo u Latgaleu, a pravoslavlje me\u0111u delom ruskojezi\u010dnog stanovni\u0161tva; dru\u0161tvo je istovremeno znatno sekularno. Vi\u0161egodi\u0161nja tradicija horskog pevanja vrhunac dosti\u017ee na Festivalu pesme i igre, koji okuplja desetine hiljada izvo\u0111a\u010da i povezuje nacionalni pokret sa savremenim gra\u0111anskim \u017eivotom. Riga \u010duva srednjovekovno jezgro i izuzetno nasle\u0111e secesijske arhitekture, dok knji\u017eevnost, dizajn i elektronska muzika pokazuju da kultura nije ograni\u010dena na folklor i obnovljene spomenike.<\/p>\n\n\n\n
Drumska mre\u017ea povezuje Rigu sa regionalnim centrima i susednim dr\u017eavama, ali veliki deo puteva van glavnih koridora zahteva obnovu, naro\u010dito posle ciklusa smrzavanja i otapanja. \u017deleznica je izgra\u0111ena na \u0161irokom koloseku nasle\u0111enom iz Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza i dugo je bila usmerena prema istoku. Putni\u010dki vozovi slu\u017ee prigradski region Rige i ve\u0107e gradove, dok je me\u0111unarodni saobra\u0107aj prema Rusiji i Belorusiji gotovo nestao. Projekat Rail Baltica treba da uvede evropski standardni kolosek i pove\u017ee Talin, Rigu, Kaunas, Var\u0161avu i dalje evropske mre\u017ee, ali tro\u0161kovi, ka\u0161njenja i upravljanje predstavljaju ozbiljne izazove. Luka Riga, Ventspils i Liepaja preusmeravaju se sa isto\u010dnog tranzita prema kontejnerima, industriji, obnovljivoj energiji i regionalnoj trgovini. Aerodrom Riga je najve\u0107e vazdu\u0161no \u010dvori\u0161te balti\u010dkih dr\u017eava. Gradski prevoz uklju\u010duje autobuse, tramvaje, trolejbuse i prigradske vozove, dok ruralne op\u0161tine zbog depopulacije imaju re\u0111e linije i du\u017ei pristup zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.<\/p>\n\n\n\n
Letonija je \u010dlanica Evropske unije, evrozone, NATO-a, OECD-a, \u0160engenskog prostora, Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija i regionalnih balti\u010dkih i nordijsko-balti\u010dkih formata. Granice sa Rusijom i Belorusijom daju joj neposrednu bezbednosnu ulogu na isto\u010dnom krilu NATO-a, posebno posle ruske invazije na Ukrajinu. Dr\u017eava pove\u0107ava odbrambenu infrastrukturu, energetsku nezavisnost i povezivanje sa evropskim mre\u017eama, dok prekid ranijih tranzitnih tokova zahteva novu ekonomsku geografiju. \u0160ume, luke, digitalne usluge, obrazovana radna snaga i vetar na Baltiku nude realne razvojne mogu\u0107nosti. Njih ograni\u010davaju mali i opadaju\u0107i broj stanovnika, nejednak razvoj Rige i periferije, pritisak na zdravstvo i \u0161kole i potreba da se prirodni resursi koriste bez gubitka biodiverziteta. Integracija ruskojezi\u010dnog stanovni\u0161tva uz o\u010duvanje letonskog kao zajedni\u010dkog javnog jezika ostaje dugoro\u010dan dru\u0161tveni zadatak. Budu\u0107a va\u017enost Letonije proiza\u0107i \u0107e iz sposobnosti da svoju grani\u010dnu poziciju pretvori iz izvora ranjivosti u \u010dvr\u0161\u0107u saobra\u0107ajnu, energetsku i institucionalnu vezu severoisto\u010dne Evrope sa ostatkom Unije.<\/p>\n\n\n\n