Ma\u0111arska zauzima 93.030 kvadratnih kilometara u sredi\u0161tu Karpatskog basena i nema izlaz na more. Grani\u010di se sa Austrijom, Slova\u010dkom, Ukrajinom, Rumunijom, Srbijom, Hrvatskom i Slovenijom, pa njen polo\u017eaj povezuje srednju Evropu sa Balkanom i crnomorskim zale\u0111em. Ve\u0107i deo teritorije je nizak: Velika ma\u0111arska ravnica prostire se isto\u010dno od Dunava, Mala ravnica le\u017ei na severozapadu, a Transdanubijsko pobr\u0111e i severni masivi prekidaju otvoreni pejza\u017e. Najvi\u0161a ta\u010dka Keke\u0161 u planini Matra dosti\u017ee 1.014 metara. Dunav ulazi kod Bratislave, deli Budim i Pe\u0161tu i te\u010de prema Srbiji, dok Tisa odvodi vode isto\u010dnih ravnica. Jezero Balaton, povr\u0161ine oko 596 kvadratnih kilometara, najve\u0107e je u srednjoj Evropi i va\u017ean rekreativni i ekolo\u0161ki prostor. Plodna crnica, re\u010dne naplavine i termalne vode sna\u017eno su uticale na poljoprivredu, naseljavanje i gradski razvoj, ali je ravni\u010darski polo\u017eaj pove\u0107ao izlo\u017eenost poplavama i su\u0161ama.<\/p>\n\n\n\n
Klima je umereno kontinentalna, sa hladnim zimama, toplim do veoma toplim letima i znatnom me\u0111ugodi\u0161njom promenljivo\u0161\u0107u. Atlantski vazduh donosi padavine sa zapada, kontinentalne mase hladno\u0107u sa severoistoka, a mediteranski uticaji povremeno sti\u017eu sa juga. Zapadna pobr\u0111a i planine dobijaju vi\u0161e ki\u0161e od Velike ravnice, gde letnja su\u0161a sve \u010de\u0161\u0107e ograni\u010dava kukuruz, p\u0161enicu i sto\u010dnu hranu. Dunav i Tisa mogu poplaviti velike nizijske povr\u0161ine, mada nasipi, kanali i rezervoari kontroli\u0161u ve\u0107i deo toka; nagle bujice javljaju se u brdskim slivovima. Zagrevanje pove\u0107ava broj vrelih dana, gubitke vode isparavanjem i pritisak na gradove, dok bla\u017ee zime menjaju fenologiju useva i \u0161irenje \u0161teto\u010dina. Balaton je osetljiv na temperaturu, kvalitet vode i sezonske oscilacije nivoa. Prilago\u0111avanje zahteva navodnjavanje koje ne iscrpljuje podzemne vode, obnovu poplavnih ravni i zemlji\u0161ta sposobnog da zadr\u017ei vlagu, kao i smanjenje energetskih gubitaka u stambenom fondu.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume pokrivaju pribli\u017eno jednu petinu zemlje, znatno vi\u0161e nego po\u010detkom 20. veka, ali se \u010desto sastoje od planta\u017ea bagrema, topole, bora i drugih ekonomski va\u017enih vrsta. Prirodnije hrastove i bukove zajednice opstaju u severnim masivima i zapadnim pobr\u0111ima. Hortoba\u0111, prva ma\u0111arska nacionalna parkovska oblast, \u0161titi pustaru, slane mo\u010dvare i tradicionalni pa\u0161nja\u010dki pejza\u017e, dok parkovi Ki\u0161kun\u0161ag, Fert\u0151\u2013Hans\u00e1g, B\u00fckk i Dunav\u2013Drava \u010duvaju pe\u0161\u010dare, \u0161ume, ritove i kra\u0161ke terene. Regulacija reka u 19. veku pretvorila je ogromne mo\u010dvarne povr\u0161ine u oranice i naselja, pove\u0107avaju\u0107i proizvodnju, ali smanjuju\u0107i prirodno skladi\u0161tenje vode. Danas intenzivna poljoprivreda zauzima vi\u0161e od polovine teritorije i oslanja se na \u017eitarice, uljarice, povr\u0107e, vinograde i sto\u010darstvo. Erozija, zbijanje tla, nitrati i nestanak poljskih stani\u0161ta umanjuju otpornost. Za\u0161tita velike droplje, stepskih ptica i vodenih ekosistema zato zavisi od saradnje sa poljoprivrednicima, a ne samo od granica rezervata.<\/p>\n\n\n\n
Ma\u0111arska plemena u\u0161la su u Karpatski basen krajem 9. veka, u procesu tradicionalno vezanom za godinu 895. Knez, a zatim kralj Stefan I krunisan je oko 1000. i ugradio novu dr\u017eavu u latinsko hri\u0161\u0107anstvo, osnivaju\u0107i biskupije i \u017eupanije. Srednjovekovno kraljevstvo razvilo je rudarske gradove, trgova\u010dke puteve i slo\u017eeno plemstvo, ali ga je mongolska invazija 1241\u20131242. te\u0161ko razorila. Obnova utvr\u0111enja i gradova usledila je pod Belom IV, a dvor Matije Korvina u 15. veku povezao je Budim sa renesansnom Evropom. Poraz od Osmanlija kod Moha\u010da 1526. podelio je zemlju izme\u0111u osmanske centralne oblasti, habzbur\u0161kog zapada i kne\u017eevine Transilvanije. Posle kraja osmanske vlasti krajem 17. veka, Habzburzi su u\u010dvrstili kontrolu, ali su plemi\u0107ke privilegije i lokalni identitet ostali sna\u017eni. Revolucija 1848\u20131849. tra\u017eila je ustavnost i nacionalnu samostalnost, a njen poraz nije uklonio zahtev za preure\u0111enjem monarhije.<\/p>\n\n\n\n
Austrougarska nagodba iz 1867. stvorila je dvojnu monarhiju i otvorila period industrijalizacije, \u017eelezni\u010dke izgradnje i brzog razvoja Budimpe\u0161te. Poraz u Prvom svetskom ratu i Trianonski ugovor iz 1920. smanjili su teritoriju istorijskog kraljevstva za pribli\u017eno dve tre\u0107ine i ostavili velike ma\u0111arske zajednice u susednim dr\u017eavama, \u0161to je trajno oblikovalo politiku identiteta. Regent Miklo\u0161 Horti vodio je autoritarni re\u017eim koji se pribli\u017eio silama Osovine; nema\u010dka okupacija 1944. omogu\u0107ila je deportaciju i ubistvo ve\u0107ine ma\u0111arskih Jevreja, dok je rat razorio zemlju. Posle 1948. uspostavljen je komunisti\u010dki sistem pod sovjetskim uticajem. Ustanak 1956. ugu\u0161en je vojnom intervencijom, ali je kasniji re\u017eim Jano\u0161a Kadara kombinovao politi\u010dku kontrolu sa ograni\u010denim potro\u0161a\u010dkim i tr\u017ei\u0161nim reformama. Vi\u0161epartijski poredak uspostavljen je 1989, \u010dlanstvo u NATO-u stiglo je 1999, a u Evropskoj uniji 2004. Nasle\u0111e Trianona, 1956. i tranzicije ostaje prisutno u savremenim politi\u010dkim raspravama.<\/p>\n\n\n\n
Ma\u0111arska ekonomija duboko je uklju\u010dena u evropske proizvodne lance. Automobilske fabrike i dobavlja\u010di, elektronika, baterije, farmacija, hemija, prehrambena industrija i poslovne usluge nose izvoz, pri \u010demu nema\u010dke i druge strane kompanije imaju veliku ulogu. Budimpe\u0161ta koncentri\u0161e finansije, tehnologiju, univerzitete i turizam, dok \u0110er, Ke\u010dkemet, Debrecin i drugi gradovi privla\u010de velike industrijske investicije. Poljoprivreda je mali deo ukupne proizvodnje, ali ostaje va\u017ena za ravnice i izvoz \u017eitarica, uljarica, mesa, vina i prera\u0111ene hrane. Realni bruto doma\u0107i proizvod porastao je pribli\u017eno pola procenta u 2025, posle perioda visoke inflacije i slabe potro\u0161nje. Zavisnost od uvozne energije, spoljne tra\u017enje i odluka multinacionalnih kompanija pove\u0107ava cikli\u010dnu osetljivost. Investicije u baterije i elektri\u010dna vozila nude modernizaciju, ali otvaraju pitanja vode, energije, lokalnog zaga\u0111enja i tehnolo\u0161ke zavisnosti. Plate i prilike znatno su ve\u0107e u glavnom gradu i zapadnim koridorima nego u delovima severoistoka i juga.<\/p>\n\n\n\n
Dr\u017eava je unitarna parlamentarna republika podeljena na 19 \u017eupanija i glavni grad Budimpe\u0161tu, koji ima poseban status; lokalni sistem obuhvata gradove, op\u0161tine i 23 budimpe\u0161tanska okruga. Popis iz 2022. zabele\u017eio je 9.603.634 stanovnika, dok je procena za 1. januar 2026. iznosila oko 9,49 miliona. Broj stanovnika opada od po\u010detka 1980-ih zbog niske plodnosti, vi\u0161ka umrlih nad ro\u0111enima i emigracije, mada povratak gra\u0111ana i useljavanje delimi\u010dno ubla\u017eavaju gubitak. Budimpe\u0161ta je po\u010detkom 2026. imala oko 1,73 miliona stanovnika i zajedno sa prigradskim pojasom \u010dini daleko najve\u0107e tr\u017ei\u0161te rada. Zapadne \u017eupanije uz Austriju i industrijski gradovi uglavnom imaju povoljniju dinamiku od udaljenih ruralnih podru\u010dja. Ve\u0107inu \u010dine Ma\u0111ari, dok su Romi najve\u0107a manjinska zajednica; priznate su i nema\u010dka, slova\u010dka, hrvatska, rumunska, srpska, slovena\u010dka, ukrajinska i druge nacionalnosti. Samoizja\u0161njavanje i vi\u0161estruki identiteti zna\u010de da se popisni udeli ne mogu tuma\u010diti kao potpuno precizna etni\u010dka karta.<\/p>\n\n\n\n
Ma\u0111arski je slu\u017ebeni jezik i pripada ugrofinskoj porodici, pa se jasno razlikuje od susednih slovenskih, germanskih i romanskih jezika. Njegova knji\u017eevna standardizacija bila je deo nacionalnog pokreta 18. i 19. veka, a dela \u0160andora Petefija, Endrea Adija, Atil\u0435 Jo\u017eefa i Imrea Kertesa oblikovala su razli\u010dite predstave o naciji, gradu i istorijskoj traumi. Rimokatolici i reformisani protestanti istorijski su najbrojnije verske zajednice, uz luterane, Jevreje, pravoslavne i rastu\u0107i broj ljudi bez verskog izja\u0161njenja. Bela Bartok i Zoltan Kodalj koristili su terenska istra\u017eivanja narodnih pesama da razviju modernu muziku, povezuju\u0107i selo sa evropskom avangardom. Budimpe\u0161tanske terme, secesijska arhitektura, kafei i ruin-barovi poti\u010du iz razli\u010ditih perioda i ne \u010dine jednu zamrznutu tradiciju. Romsku kulturu predstavljaju muzi\u010dari, pisci i savremeni umetnici, ali zajednice se i dalje suo\u010davaju sa segregacijom u obrazovanju, stanovanju i zapo\u0161ljavanju. Kulturni \u017eivot je izrazito centralizovan, iako Pe\u010duj, Segedin, Debrecin i manji gradovi odr\u017eavaju univerzitete, festivale i pozori\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107ajna mre\u017ea gotovo svuda zra\u010di iz Budimpe\u0161te. Autoputevi povezuju prestonicu sa Be\u010dom, Bratislavom, Zagrebom, Beogradom, Rumunijom i Ukrajinom, \u0161to Ma\u0111arsku \u010dini va\u017enim tranzitnim prostorom, ali i optere\u0107uje prstenove oko glavnog grada. \u017delezni\u010dka mre\u017ea je gusta i me\u0111unarodno povezana, mada mnoge pruge, stanice i vozila zahtevaju modernizaciju; glavni pravci vode prema Be\u010du, Bratislavi, Pragu, Zagrebu, Beogradu i Transilvaniji. Dunav je deo panevropskog plovnog koridora Rajna\u2013Majna\u2013Dunav, sa lukama u Budimpe\u0161ti, \u0110eru i Baji, ali vodostaj i mostovi ograni\u010davaju pojedine terete. Aerodrom Ferenc List u Budimpe\u0161ti glavno je me\u0111unarodno \u010dvori\u0161te, dok Debrecin ima manju regionalnu ulogu. Prestoni\u010dki javni prevoz obuhvata metro, tramvaje, prigradske vozove, trolejbuse i autobuse, me\u0111u kojima je prva linija podzemne \u017eeleznice na evropskom kontinentu iz 1896. Ruralne oblasti zavise od autobusa i re\u0111ih vozova, pa ukidanje ili smanjenje linija neposredno uti\u010de na pristup radu, \u0161kolama i zdravstvu.<\/p>\n\n\n\n
Ma\u0111arska je \u010dlanica Evropske unije, NATO-a, OECD-a, \u0160engenskog prostora, Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija i regionalnih formata poput Vi\u0161egradske grupe i Dunavske strategije. \u010clanstvo u jedinstvenom tr\u017ei\u0161tu donelo je investicije, trgovinu i infrastrukturne fondove, ali su sporovi sa institucijama EU oko vladavine prava, javnih nabavki, medija i nezavisnosti institucija ograni\u010dili pristup delu sredstava i produbili politi\u010dku napetost. Vlada vodi aktivnu politiku prema ma\u0111arskim zajednicama u susedstvu i poku\u0161ava da odr\u017eava ekonomske veze i sa zapadnim i sa isto\u010dnim partnerima, uklju\u010duju\u0107i Kinu i Rusiju. Takva strategija mo\u017ee privu\u0107i kapital, ali pove\u0107ava pitanja energetske i finansijske zavisnosti. Najve\u0107i unutra\u0161nji izazovi su demografski pad, regionalne razlike, stanje javnih slu\u017ebi, klimatska su\u0161a i prelazak industrije na niskougljeni\u010dnu proizvodnju. Polo\u017eaj u Karpatskom basenu ostaje sna\u017ena logisti\u010dka prednost, ali budu\u0107a va\u017enost zemlje zavisi\u0107e od toga da li \u0107e investicije graditi doma\u0107e znanje i otpornost, a ne samo proizvodne kapacitete vezane za spoljne odluke.<\/p>\n\n\n\n