Gruzija zauzima 69.700 kvadratnih kilometara na ju\u017enoj strani Velikog Kavkaza, izme\u0111u Crnog mora na zapadu i kaspijskog zale\u0111a na istoku. Grani\u010di se sa Rusijom, Azerbejd\u017eanom, Jermenijom i Turskom, a njen me\u0111unarodno priznati prostor obuhvata Abhaziju i Ju\u017enu Osetiju, oblasti nad kojima vlasti u Tbilisiju nemaju efektivnu kontrolu. Veliki Kavkaz podi\u017ee severnu granicu u niz vrhova iznad 5.000 metara, uklju\u010duju\u0107i \u0160haru od 5.193 metra, dok se Mali Kavkaz i vulkanska visoravan D\u017eavahetija prote\u017eu ju\u017enim delom zemlje. Izme\u0111u njih le\u017ee doline Kure, u Gruziji poznate kao Mtkvari, i Rionija, koje su vekovima slu\u017eile kao pravci naseljavanja, poljoprivrede i trgovine. Kolhidska nizija uz Crno more je vla\u017ena i suptropska, isto\u010dne kotline su suvlje, a Tbilisi se razvio u uskom re\u010dnom koridoru izme\u0111u planinskih lanaca. Takva reljefna slo\u017eenost obja\u0161njava i veliku regionalnu raznolikost i te\u0161ko\u0107e povezivanja udaljenih naselja.<\/p>\n\n\n\n
Crnomorski vazduh donosi zapadnoj Gruziji obilne padavine, blage zime i vla\u017ena leta; u nekim planinskim zonama Ad\u017earije godi\u0161nje padne vi\u0161e od 2.500 milimetara ki\u0161e. Isto\u010dno od Likskog grebena klima postaje kontinentalnija i suvlja, sa toplim letima, hladnijim zimama i \u010destim deficitom vode u Kahetiji i donjoj Kartliji. Nadmorska visina sna\u017enije odre\u0111uje temperaturu nego geografska \u0161irina: obala mo\u017ee imati suptropsku vegetaciju, dok su visoki prevoji zatvoreni snegom vi\u0161e meseci. Zemljotresi, klizi\u0161ta, buji\u010dne poplave, lavine i erozija predstavljaju stalne prirodne rizike, a topljenje kavkaskih gle\u010dera menja sezonski re\u017eim reka. Br\u017ee zagrevanje i neujedna\u010dene padavine pove\u0107avaju pritisak na navodnjavanje, hidroenergiju i planinska sela. Na obali se gradnja i erozija ukr\u0161taju sa rastom nivoa mora, dok u isto\u010dnim stepama du\u017ee su\u0161e podsti\u010du degradaciju pa\u0161njaka. Klimatska politika zato sve vi\u0161e povezuje \u0161umarstvo, za\u0161titu slivova, energetiku i obnovu zastarele infrastrukture.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume i druga zemlji\u0161ta u dr\u017eavnom \u0161umskom fondu obuhvataju pribli\u017eno 45 odsto teritorije, mada su najgu\u0161\u0107e sastojine koncentrisane na vla\u017enim zapadnim i planinskim padinama. Kolhidske pra\u0161ume i mo\u010dvare, \u010diji su delovi upisani na Listu svetske ba\u0161tine UNESCO-a, \u010duvaju reliktne vrste poput zelkove, tise i kavkaskog rododendrona. Visoke zone prelaze u subalpske livade, dok su isto\u010dne nizije i visoravni me\u0161avina stepe, polupustinje, vinograda i obradivog zemlji\u0161ta. Nacionalni parkovi Borjomi-Haragauli, Tu\u0161eti, Va\u0161lovani i Kolheti \u0161tite veoma razli\u010dita stani\u0161ta, a za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja sada pokrivaju pribli\u017eno jednu osminu zemlje. Nelegalna se\u010da, prekomerna ispa\u0161a, fragmentacija putevima i slabo upravljanje otpadom i dalje optere\u0107uju ekosisteme. Poljoprivredna gazdinstva su \u010desto mala i rascepkana, pa niska produktivnost koegzistira sa velikim kulturnim zna\u010dajem vinogradarstva, vo\u0107arstva i sto\u010darstva. Obnova zemlji\u0161ta i tr\u017ei\u0161no povezivanje sela va\u017eni su i za biodiverzitet i za spre\u010davanje iseljavanja iz planinskih regiona.<\/p>\n\n\n\n
Najranije dr\u017eavne tradicije povezuju se sa Kolhidom na zapadu i Iberijom, odnosno Kartlijom, na istoku. Gr\u010dke kolonije na crnomorskoj obali u\u0161le su u trgovinske mre\u017ee anti\u010dkog sveta, dok je unutra\u0161njost bila u dodiru sa Persijom, Jermenijom i Rimom. Prihvatanje hri\u0161\u0107anstva u kraljevstvu Iberiji po\u010detkom 4. veka postalo je presudan element politi\u010dkog i kulturnog identiteta. Gruzijsko pismo, crkvena knji\u017eevnost i manastirske mre\u017ee razvijali su se kroz vekove nadmetanja Vizantije, Persije i arapskih kalifata. Dinastija Bagrationi ujedinila je ve\u0107i deo zemlje po\u010detkom 11. veka, a vladavine Davida IV Graditelja i kraljice Tamare u 12. i ranom 13. veku predstavljale su vrhunac srednjovekovne mo\u0107i, graditeljstva i trgovine. Mongolske invazije zatim su oslabile kraljevstvo, a kasnije podele omogu\u0107ile su Osmanlijama i iranskim dinastijama da nad razli\u010ditim oblastima uspostavljaju uticaj. Geografski koridor koji je donosio trgovinu istovremeno je zemlju izlagao imperijalnom pritisku.<\/p>\n\n\n\n
Rusko carstvo je 1801. anektiralo isto\u010dno kraljevstvo Kartli-Kahetiju i tokom 19. veka pro\u0161irilo vlast na zapadne kne\u017eevine, ukidaju\u0107i lokalne dinastije i preure\u0111uju\u0107i crkvenu i upravnu strukturu. Kratak period Demokratske Republike Gruzije od 1918. do 1921. zavr\u0161en je ulaskom Crvene armije i sovjetizacijom. U Sovjetskom Savezu zemlja je do\u017eivela industrijalizaciju, urbanizaciju i \u0161irenje obrazovanja, ali i represiju, kolektivizaciju i sna\u017enu centralnu kontrolu; Josif Staljin, ro\u0111en u Goriju, ostao je najkontroverznija figura tog nasle\u0111a. Nezavisnost obnovljena 1991. pratili su dr\u017eavni slom, gra\u0111anski sukobi i ratovi u Abhaziji i Ju\u017enoj Osetiji, koji su raselili stotine hiljada ljudi. Revolucija ru\u017ea 2003. pokrenula je brze reforme uprave i borbu protiv sitne korupcije, uz ve\u0107e pribli\u017eavanje Zapadu. Rat sa Rusijom u avgustu 2008. u\u010dvrstio je odvojenost spornih teritorija, koje Moskva priznaje kao nezavisne i vojno podr\u017eava, dok ih ve\u0107ina sveta smatra delovima Gruzije.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomija se od 2000-ih oslanja na trgovinu, saobra\u0107aj, turizam, gra\u0111evinarstvo, finansije, telekomunikacije i rast izvoza usluga, dok poljoprivreda zapo\u0161ljava ve\u0107i deo stanovni\u0161tva nego \u0161to doprinosi proizvodnji. Vino, mineralna voda, le\u0161nici, ferrolegure, \u0111ubriva i prera\u0111ena hrana spadaju me\u0111u prepoznatljive izvozne proizvode. Hidroelektrane daju najve\u0107i deo doma\u0107e elektri\u010dne energije, ali sezonska proizvodnja i rast potro\u0161nje stvaraju potrebu za uvozom i novim mre\u017eama. Polo\u017eaj izme\u0111u Kaspijskog basena i Crnog mora podr\u017eava naftovode, gasovode, \u017eeleznicu Baku\u2013Tbilisi\u2013Kars i takozvani Srednji koridor prema Evropi. Realni bruto doma\u0107i proizvod porastao je 9,5 odsto u 2024. i 7,5 odsto u 2025, podstaknut uslugama, investicijama i sna\u017enom doma\u0107om tra\u017enjom. Koristi, me\u0111utim, nisu ravnomerno raspore\u0111ene: Tbilisi i Batumi privla\u010de kapital i radnu snagu, dok mnoga sela imaju niske prihode, malu produktivnost i ubrzano starenje. Velika zavisnost od uvoza, doznaka, turizma i regionalne stabilnosti ostavlja privredu osetljivom na spoljne \u0161okove.<\/p>\n\n\n\n
Gruzija je administrativno organizovana kroz devet regiona, glavni grad Tbilisi i autonomne republike Ad\u017eariju i Abhaziju, uz posebnu pravnu situaciju Ju\u017ene Osetije. Lokalnu samoupravu \u010dine gradovi i op\u0161tine, ali fiskalna i politi\u010dka centralizacija ostaje jaka. Kona\u010dni rezultati popisa sprovedenog 14. novembra 2024. zabele\u017eili su 3.929.581 stanovnika na teritoriji pod kontrolom vlasti, dok je procena za 1. januar 2026. iznosila pribli\u017eno 3,94 miliona. Popis je pokazao da oko 62 odsto stanovni\u0161tva \u017eivi u urbanim naseljima, a Tbilisi okuplja nesrazmerno veliki deo stanovnika, radnih mesta i univerziteta. Etni\u010dki Gruzijci \u010dine veliku ve\u0107inu, uz va\u017ene azerbejd\u017eanske zajednice u Kvemo Kartliju, jermenske u Samche-D\u017eavahetiji, kao i Ruse, Osete, Abhaze, Kiste, Jezide i druge grupe. Niske stope ra\u0111anja, emigracija i pra\u017enjenje planinskih sela ubla\u017eeni su povratnom migracijom i dolaskom stranaca, ali demografske razlike me\u0111u regionima ostaju duboke.<\/p>\n\n\n\n
Gruzijski je slu\u017ebeni jezik, a abhaski ima slu\u017ebeni status u Autonomnoj Republici Abhaziji. Gruzijski pripada kartvelskoj jezi\u010dkoj porodici, zajedno sa mingrelskim, svanskim i lazskim, i koristi jedinstveno pismo \u010diji savremeni oblik ima 33 slova. Pravoslavna crkva ima sna\u017ean simboli\u010dki i dru\u0161tveni polo\u017eaj, ali zemlja obuhvata muslimanske zajednice u Ad\u017eariji i me\u0111u Azerbejd\u017eancima, Jermensku apostolsku crkvu, katolike, Jevreje i druge veroispovesti. Vi\u0161eglasno pevanje, koje je UNESCO priznao kao nematerijalno nasle\u0111e, pokazuje regionalnu raznovrsnost kroz razli\u010dite tehnike zapada i istoka. Tradicija supra, formalizovane gozbe koju vodi tamada, povezuje hranu i vino sa retorikom, hijerarhijom i kolektivnim pam\u0107enjem, ali savremena kultura nije ograni\u010dena na folklor. Tbilisi ima razvijenu knji\u017eevnu, filmsku, modnu i elektronsku scenu, dok su srednjovekovni manastiri Gelati, D\u017evari i Svetichoveli materijalni tragovi veze religije, kraljevske vlasti i umetnosti.<\/p>\n\n\n\n
Glavni drumski pravac istok\u2013zapad povezuje azerbejd\u017eansku granicu, Tbilisi, Kutaisi i crnomorske luke Poti i Batumi, ali modernizacija autoputa kroz planinski Rikotski prevoj tehni\u010dki je slo\u017eena i skupa. Gruzijska \u017eeleznica prati sli\u010dnu osu, slu\u017ee\u0107i teretnom tranzitu i putni\u010dkim vezama, dok pruga Baku\u2013Tbilisi\u2013Kars otvara pravac prema Turskoj bez pretovara na Crnom moru. Luke Poti i Batumi obra\u0111uju kontejnere, rasuti teret i naftne proizvode; planovi za dubokovodnu luku Anaklija odra\u017eavaju ambiciju zemlje da pove\u0107a kapacitet Srednjeg koridora. Aerodromi u Tbilisiju, Kutaisiju i Batumiju nose me\u0111unarodni saobra\u0107aj, pri \u010demu je Kutaisi razvio tr\u017ei\u0161te niskotarifnih letova. Unutar gradova dominiraju autobusi, minibusevi i automobili, a Tbilisi ima metro. U udaljenim kavkaskim dolinama putevi mogu biti sezonski zatvoreni zbog snega, odrona ili bujica, pa pristup javnim slu\u017ebama ostaje neujedna\u010den uprkos velikim ulaganjima u koridore.<\/p>\n\n\n\n
Gruzija je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Svetske trgovinske organizacije, Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju i programa Isto\u010dnog partnerstva Evropske unije. Kandidatski status za \u010dlanstvo u EU dobila je u decembru 2023, ali su politi\u010dki sukobi oko izbornog integriteta, pravosu\u0111a, medija i odnosa prema civilnom dru\u0161tvu zaustavili napredovanje procesa. Saradnja sa NATO-om je bliska, iako \u010dlanstvo ostaje udaljeno zbog bezbednosnih i politi\u010dkih prepreka. Istovremeno, trgovina, migracije i istorijske veze zahtevaju upravljanje odnosom sa Rusijom, \u010dije vojne snage ostaju u Abhaziji i Ju\u017enoj Osetiji. Najve\u0107e razvojne mogu\u0107nosti le\u017ee u tranzitu, obnovljivoj energiji, poljoprivrednoj preradi, digitalnim uslugama i povezivanju sa evropskim tr\u017ei\u0161tem. Njihovo ostvarenje zavisi od stabilnih institucija, regionalnog mira i sposobnosti da rast iz Tbilisija i primorja stigne do ruralnih i planinskih zajednica; geografski polo\u017eaj zemlje bi\u0107e prednost samo ukoliko politi\u010dki sistem mo\u017ee pouzdano da upravlja rizicima koje isti taj polo\u017eaj proizvodi.<\/p>\n\n\n\n