Kipar zauzima 9.251 kvadratni kilometar u isto\u010dnom Sredozemlju, ju\u017eno od Turske, zapadno od Sirije i Libana i severno od Egipta. Tre\u0107e je najve\u0107e ostrvo u Sredozemnom moru, posle Sicilije i Sardinije, a njegov polo\u017eaj izme\u0111u Evrope, Anadolije i Levanta vekovima mu daje trgovinski i strate\u0161ki zna\u010daj. Severnim delom dominira uzak planinski venac Kirenija, \u010diji strmi kre\u010dnja\u010dki greben dosti\u017ee vi\u0161e od hiljadu metara. U unutra\u0161njosti se prostire ravnica Mesaorija, dok se prema jugozapadu uzdi\u017ee masiv Troodos sa Olimpom, najvi\u0161om ta\u010dkom ostrva na 1.952 metra. Obala se smenjuje izme\u0111u pe\u0161\u010danih zaliva, kamenitih rtova, slanih jezera i urbanizovanih zona oko Limasola, Larnake, Pafosa i Kirenije. Ostrvo je od 1974. fakti\u010dki podeljeno, a linija razdvajanja prolazi i kroz Nikoziju, poslednju podeljenu prestonicu u Evropskoj uniji.<\/p>\n\n\n\n
Klima je izrazito mediteranska, ali nadmorska visina i udaljenost od mora stvaraju jasne razlike. Obalna leta su duga, suva i veoma topla, sa temperaturama koje \u010desto prelaze 35 stepeni, dok je Mesaorija jo\u0161 toplija zbog slabijeg uticaja mora. Zime su blage uz obalu, ali Troodos redovno dobija sneg i ima znatno hladnije no\u0107i. Ve\u0107ina padavina sti\u017ee od novembra do marta, dok su kasno prole\u0107e i leto gotovo bez ki\u0161e. Kipar raspola\u017ee ograni\u010denim povr\u0161inskim vodama i sna\u017eno zavisi od brana, podzemnih izvora, desalinizacije i ponovne upotrebe pre\u010di\u0161\u0107ene vode. Dugotrajne su\u0161e, \u0161umski po\u017eari i rastu\u0107a potro\u0161nja tokom turisti\u010dke sezone poja\u010davaju pritisak na sistem. Porast temperature i nivoa mora ugro\u017eava poljoprivredu, obalne mo\u010dvare i naselja, dok ekstremne ki\u0161e povremeno izazivaju buji\u010dne poplave u gradovima \u010diji odvodni sistemi nisu projektovani za kratke, veoma intenzivne pljuskove.<\/p>\n\n\n\n
Prirodna vegetacija sastoji se od mediteranskih \u0161ikara, borovih i kedrovih \u0161uma, hrastovih sastojina i planinskih endemskih zajednica. Troodos \u010duva najve\u0107e \u0161umske komplekse, dok je poluostrvo Akamas va\u017eno zbog netaknute obale, morskih kornja\u010da i raznovrsnih stani\u0161ta. Slana jezera kod Larnake i Akrotirija privla\u010de flamingose i druge ptice selice, a morski ekosistemi obuhvataju livade posidonije i podru\u010dja razmno\u017eavanja glavate i zelene kornja\u010de. Poljoprivreda koristi pribli\u017eno tre\u0107inu teritorije, posebno za masline, vinovu lozu, citruse, krompir i sto\u010darstvo, ali napu\u0161tanje sela i nedostatak vode menjaju tradicionalni pejza\u017e. Po\u017eari u planinskim oblastima, \u0161irenje naselja, kamenolomi, otpad i pritisak na obalu ugro\u017eavaju stani\u0161ta. Ekolo\u0161ko upravljanje dodatno je slo\u017eeno \u010dinjenicom da ostrvo ima vi\u0161e administrativnih re\u017eima, uklju\u010duju\u0107i podru\u010dja pod kontrolom Republike Kipar, severni deo, zonu Ujedinjenih nacija i britanske suverene baze Akrotiri i Dekelija.<\/p>\n\n\n\n
Kipar je bio naseljen jo\u0161 u neolitu, a bogata nalazi\u0161ta bakra povezala su ga sa trgova\u010dkim mre\u017eama isto\u010dnog Sredozemlja u bronzanom dobu. Mikenski doseljenici u\u010dvrstili su gr\u010dki jezik i kulturne obrasce, dok su ostrvom kasnije vladali Asirci, Egip\u0107ani, Persijanci, Ptolemeji i Rimljani. U vizantijskom periodu hri\u0161\u0107anstvo i pravoslavna crkvena organizacija postali su trajni elementi dru\u0161tva. Posle Tre\u0107eg krsta\u0161kog rata vlast su preuzeli Lusinjani, a zatim Mleta\u010dka republika, koja je utvr\u0111ivala gradove zbog osmanske pretnje. Osmansko osvajanje 1571. donelo je novu upravu i doseljavanje muslimanskog stanovni\u0161tva iz Anadolije, stvaraju\u0107i zajednicu koja \u0107e se razviti u turske Kiprane. Britanija je preuzela administraciju 1878, formalno anektirala ostrvo 1914. i proglasila ga krunskom kolonijom 1925, istovremeno modernizuju\u0107i infrastrukturu i ograni\u010davaju\u0107i zahteve za politi\u010dkom samoupravom.<\/p>\n\n\n\n
Pokret gr\u010dkih Kiprana za enosis, odnosno ujedinjenje sa Gr\u010dkom, sukobio se sa zalaganjem turskih Kiprana za podelu ili sna\u017ene garancije zajedni\u010dke vlasti. Republika Kipar postala je nezavisna 1960. na osnovu ustava koji je delio funkcije izme\u0111u dve zajednice i davao Gr\u010dkoj, Turskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu ulogu garanta. Sistem se raspao u nasilju 1963\u20131964, nakon \u010dega su se turski Kiprani povukli iz zajedni\u010dkih institucija, a Ujedinjene nacije rasporedile mirovne snage. Dr\u017eavni udar koji su 1974. podr\u017eali gr\u010dka vojna hunta i zagovornici enosisa izazvao je tursku vojnu intervenciju i masovno raseljavanje na obe strane. Sever je 1983. proglasio Tursku Republiku Severni Kipar, koju priznaje samo Turska. Republika Kipar pristupila je Evropskoj uniji 2004, ali je pravna tekovina EU suspendovana u oblastima nad kojima vlada nema efektivnu kontrolu.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomija podru\u010dja pod kontrolom Republike Kipar zasniva se na uslugama, turizmu, pomorstvu, poslovnim i pravnim servisima, finansijama, gra\u0111evinarstvu i trgovini. Kiparski brodarski registar i kompanije za upravljanje brodovima daju ostrvu ulogu u svetskoj pomorskoj privredi, dok Limasol funkcioni\u0161e kao glavni poslovni i lu\u010dki centar. Turizam se oslanja na obalu, kulturno nasle\u0111e i du\u017eu sezonu, ali pove\u0107ava potro\u0161nju vode, energije i zemlji\u0161ta. Bankarska kriza 2013. pokazala je rizike prevelikog finansijskog sektora; kasnija regulacija i diversifikacija oja\u010dale su stabilnost, iako su nekretnine i strani kapital ostali va\u017eni. Istra\u017eivanja gasa u isto\u010dnom Sredozemlju otvorila su mogu\u0107nosti i geopoliti\u010dke sporove, dok energetska izolovanost i zavisnost od uvoznih goriva pove\u0107avaju cene. Severna ekonomija koristi tursku liru, sna\u017eno zavisi od Turske i suo\u010dava se sa ograni\u010denim direktnim me\u0111unarodnim vezama.<\/p>\n\n\n\n
Republika Kipar je formalno podeljena na \u0161est okruga: Nikoziju, Limasol, Larnaku, Pafos, Famagustu i Kireniju, iako su poslednja dva delimi\u010dno ili potpuno izvan kontrole vlade. Popis iz 2021. evidentirao je 923.272 stanovnika u oblastima pod kontrolom Republike Kipar, od kojih je oko dve tre\u0107ine \u017eivelo u urbanim sredinama. Zvani\u010dna procena za kraj 2024. iznosila je pribli\u017eno 983.000 stanovnika u tim oblastima. Za severni deo postoje odvojeni popisi i procene, pa ukupni broj stanovnika celog ostrva zavisi od metodologije i politi\u010dke nadle\u017enosti; me\u0111unarodne procene obi\u010dno prelaze 1,3 miliona. Nikozija je najve\u0107i administrativni i poslovni centar, dok Limasol brzo raste zahvaljuju\u0107i luci, turizmu i me\u0111unarodnim kompanijama. Imigracija je promenila demografsku strukturu, naro\u010dito u gradovima, dok mnoga planinska sela stare i gube stanovni\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n
Gr\u010dki i turski su ustavni slu\u017ebeni jezici Republike Kipar, a engleski je veoma ra\u0161iren u poslovanju, obrazovanju i turizmu zbog britanskog nasle\u0111a. Gr\u010dki Kiprani ve\u0107inom pripadaju autokefalnoj pravoslavnoj crkvi, a turski Kiprani kulturno su prete\u017eno muslimani, uz sna\u017enu sekularnu tradiciju. Jermenske, maronitske i latinske zajednice imaju istorijski priznato mesto u ustavnom poretku, dok novija migracija donosi ruski, arapski, rumunski, bugarski, filipinski i druge jezike. Vizantijske crkve Troodosa, osmanske d\u017eamije, goti\u010dke gra\u0111evine pretvorene u islamske bogomolje i britanska kolonijalna arhitektura pokazuju smenu vlasti na malom prostoru. Muzi\u010dke tradicije, poezija na kiparskim dijalektima i zajedni\u010dke zanatske forme svedo\u010de o preplitanju zajednica, ali je kulturno pam\u0107enje sna\u017eno oblikovano raseljavanjem, nestalim osobama i gubitkom pristupa zavi\u010dajnim mestima nakon 1974.<\/p>\n\n\n\n
Putna mre\u017ea je razvijena u ju\u017enim urbanim i obalnim koridorima, sa autoputevima koji povezuju Nikoziju, Limasol, Larnaku, Pafos i turisti\u010dka podru\u010dja Famaguste pod kontrolom Republike. Na ostrvu nema aktivne \u017eeleznice; britanska kolonijalna pruga zatvorena je 1951, pa se putovanja oslanjaju na automobile, me\u0111ugradske autobuse i lokalne linije neujedna\u010dene frekvencije. Glavni me\u0111unarodni aerodromi nalaze se kod Larnake i Pafosa, dok sever koristi aerodrom Er\u0111an sa vezama koje se odvijaju preko Turske. Luke Limasol i Larnaka slu\u017ee teretnom, putni\u010dkom i energetskom saobra\u0107aju, a luke u severnom delu funkcioni\u0161u u druga\u010dijem pravnom i trgovinskom okru\u017eenju. Prelazi preko zone razdvajanja omogu\u0107avaju kretanje ljudi, ali ne predstavljaju obi\u010dnu me\u0111unarodnu granicu. Infrastruktura je kvalitetnija u gradovima nego u planinskim zajednicama, a klju\u010dni izazovi su javni prevoz, gu\u017eve, upravljanje vodom i povezivanje elektroenergetske mre\u017ee sa susednim sistemima.<\/p>\n\n\n\n
Kipar je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Komonvelta, Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, ali nije \u010dlan NATO-a. Ujedinjene nacije i dalje odr\u017eavaju tampon-zonu i posreduju u tra\u017eenju re\u0161enja, dok formalni pregovori decenijama osciluju izme\u0111u perioda intenzivnog dijaloga i zastoja. Ostrvo ima va\u017enu ulogu u pomorstvu, humanitarnim operacijama i energetskim planovima isto\u010dnog Sredozemlja, ali se nalazi i u prostoru sporova izme\u0111u Turske, Gr\u010dke, EU i regionalnih dr\u017eava. Budu\u0107i razvoj zavisi od dostupnosti vode, smanjenja energetske izolacije, kontrole gradnje i sposobnosti da se usluge sa ve\u0107om dodatom vredno\u0161\u0107u pro\u0161ire izvan nekretnina i sezonskog turizma. Najve\u0107a strate\u0161ka mogu\u0107nost ostaje politi\u010dko re\u0161enje koje bi smanjilo tro\u0161kove podele i otvorilo zajedni\u010dko upravljanje prostorom, ali svaka odr\u017eiva formula mora istovremeno re\u0161avati bezbednost, imovinu, vlast i poverenje dveju zajednica.<\/p>\n\n\n\n