Jemen zauzima pribli\u017eno 528.000 kvadratnih kilometara na jugozapadnom kraju Arapskog poluostrva. Grani\u010di se sa Saudijskom Arabijom na severu i Omanom na istoku, dok obale izlaze na Crveno more i Adenski zaliv. Tesnac Bab el Mandeb, \u0161irok svega nekoliko desetina kilometara, povezuje Crveno more sa Indijskim okeanom i \u010dini zemlju neposrednim susedom jedne od najva\u017enijih svetskih pomorskih ruta. Zapadnu obalu zauzima vrela nizija Tihama, iza koje se planine naglo uzdi\u017eu iznad 3.000 metara; D\u017eebel Nabi \u0160uajb, visok oko 3.666 metara, najvi\u0161a je ta\u010dka Arapskog poluostrva. Isto\u010dno od visokih oblasti plato prelazi u pustinje Hadramauta i Rub el Halija. Ostrva uklju\u010duju Kamaran u Crvenom moru i arhipelag Sokotra u Arapskom moru, udaljen oko 350 kilometara od kopna. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva \u017eivi u zapadnim visoravnima, oko Sane, Taiza i Iba, gde su istorijske terase omogu\u0107ile gusto naseljavanje bez velikih reka.<\/p>\n\n\n\n
Klima se sna\u017eno menja sa visinom i polo\u017eajem. Tihama i obala Adena su veoma tople i vla\u017ene, dok visoravni oko Sane imaju bla\u017ea leta, hladne no\u0107i i sezonske ki\u0161e. Jugozapadne planine primaju najvi\u0161e padavina na Arapskom poluostrvu, uglavnom u dve sezone tokom prole\u0107a i leta, ali koli\u010dina znatno varira iz godine u godinu. Isto\u010dni Hadramaut i severne pustinje gotovo su bez ki\u0161e. Tropski cikloni povremeno poga\u0111aju ju\u017enu obalu i Sokotru, donose\u0107i buji\u010dne poplave u suvim vadijima. Voda je najve\u0107e dugoro\u010dno ograni\u010denje. Podzemne rezerve opadaju oko velikih gradova, tradicionalne cisterne i terase su zapu\u0161tene, a rat je o\u0161tetio pumpe i vodovode. Uzgoj kata tro\u0161i znatan deo navodnjavanja. Klimatske promene pove\u0107avaju toplotu, su\u0161u i intenzitet ekstremnih padavina, pa zemlja istovremeno pati od nesta\u0161ice vode i razornih poplava.<\/p>\n\n\n\n
Ekosistemi obuhvataju visokoplaninske \u0161ikare, suve akacije, obalne mangrove, koralne grebene, pustinjske ravni i jedinstvenu floru Sokotre. Izolovani arhipelag ima stotine endemskih biljaka, me\u0111u njima drvo zmajeve krvi, i upisan je na Listu svetske ba\u0161tine. Na kopnu su terasasta polja vekovima zadr\u017eavala zemlji\u0161te i vodu na strmim padinama, omogu\u0107avaju\u0107i uzgoj \u017eitarica, kafe, vo\u0107a i povr\u0107a. Napu\u0161tanje terasa, se\u010da za ogrev i nekontrolisana ispa\u0161a pove\u0107avaju eroziju. Obalno ribarstvo ima veliki potencijal, ali sukob, nedostatak hladnja\u010da, o\u0161te\u0107ene luke i ilegalni ulov ograni\u010davaju prihod. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja postoje na papiru, ali dr\u017eavne institucije i lokalne zajednice nemaju sredstva za nadzor. Ekolo\u0161ka obnova zahteva vi\u0161e od progla\u0161enja rezervata: potrebno je obnoviti terase, upravljati bunarima, ukloniti mine sa poljoprivrednog zemlji\u0161ta i omogu\u0107iti zajednicama prihod koji ne zavisi od iscrpljivanja \u0161uma i mora.<\/p>\n\n\n\n
Jugozapadna Arabija razvila je rane dr\u017eave zahvaljuju\u0107i kontroli trgovine tamjanom i navodnjavanju. Kraljevstva Saba, Kataban, Hadramaut i Himjar gradila su brane, gradove i karavanske puteve koji su povezivali ju\u017enu Arabiju sa Levantom i Mediteranom. Brana u Maribu postala je simbol hidrauli\u010dke organizacije drevne Sabe. Himjar je u kasnoj antici ujedinio veliki deo regiona, a politi\u010dki sukobi uklju\u010divali su jevrejske, hri\u0161\u0107anske, aksumske i persijske sile. Islam se pro\u0161irio u 7. veku i Jemen je uklju\u010den u kalifate, ali su planine zadr\u017eale sna\u017ene lokalne dinastije i plemenske strukture. Zejdijski imamat, oblik \u0161iitske vlasti, ukorenio se u severnim visoravnima od 9. veka. Ju\u017ene luke Aden i Moha povezivale su Indijski okean, Crveno more i Osmansko carstvo; ime Mohe ostalo je trajno povezano sa izvozom jemenske kafe.<\/p>\n\n\n\n
Osmansko carstvo kontrolisalo je delove severa u dva perioda, dok je Britanija zauzela Aden 1839. i kasnije uspostavila protektorate u ju\u017enim sultanatima. Sever je posle Prvog svetskog rata postao nezavisna imamska dr\u017eava, a revolucija 1962. pokrenula je gra\u0111anski rat i stvorila Jemensku Arapsku Republiku. Britanci su se povukli iz Adena 1967, nakon \u010dega je na jugu nastala socijalisti\u010dka Narodna Demokratska Republika Jemen. Dve dr\u017eave ujedinile su se 1990. pod predsednikom Alijem Abdulahom Salehom, ali su neravnote\u017ea vlasti, slabe institucije i rat 1994. ostavili duboke podele. Protesti 2011. prisilili su Saleha da prenese vlast Abd Rabu Mansuru Hadiju. Pokret Ansar Alah, poznat kao Huti, zauzeo je Sanu 2014, a vojna intervencija koalicije predvo\u0111ene Saudijskom Arabijom po\u010dela je 2015. Zemlja je od tada podeljena izme\u0111u suparni\u010dkih vlasti, lokalnih formacija i regionalnih pokrovitelja.<\/p>\n\n\n\n
Pre rata privreda se oslanjala na skroman izvoz nafte i gasa, dr\u017eavne plate, poljoprivredu, trgovinu, ribarstvo i doznake. Proizvodnja nafte nikada nije bila dovoljna da stvori bogatstvo zalivskih monarhija, a prihodi su opadali i pre 2011. Sukob je razdvojio centralnu banku, poreske sisteme i valute, prekinuo izvoz iz mnogih polja i o\u0161tetio puteve, luke i elektrane. Rial ima razli\u010ditu vrednost u oblastima pod razli\u010ditim vlastima, \u0161to produbljuje regionalne razlike u cenama i platama. Huti prikupljaju prihode u gusto naseljenom severozapadu, dok me\u0111unarodno priznata vlast zavisi od spoljne pomo\u0107i i ograni\u010denih prihoda iz juga. Poljoprivreda zapo\u0161ljava veliki broj ljudi, ali uvozi obezbe\u0111uju ve\u0107inu \u017eitarica. Napadi na luke i brodove u Crvenom moru dodatno su pove\u0107ali tro\u0161kove osiguranja i trgovine. Oporavak zahteva politi\u010dki dogovor, jedinstvenu monetarnu politiku i obnovu izvoza bez ponovnog stvaranja rentne, centralizovane ekonomije.<\/p>\n\n\n\n
Poslednji puni popis iz 2004. evidentirao je pribli\u017eno 19,7 miliona stanovnika. Zbog brzog prirodnog rasta i dugog prekida statisti\u010dkog sistema, procene za 2025. kretale su se oko 40 do 41 milion, ali rat, raseljavanje i migracija \u010dine preciznost ograni\u010denom. Jemen je podeljen na 21 guvernorat i posebnu op\u0161tinu glavnog grada, Amanat el Asima, \u0161to se \u010desto ra\u010duna kao 22 prvostepene jedinice. Najgu\u0161\u0107e su visoravni oko Sane, Iba i Taiza, dok su Mahra, Hadramaut i pustinjska unutra\u0161njost retko naseljeni. Milioni ljudi su interno raseljeni, mnogi vi\u0161e puta. Dru\u0161tvo je prete\u017eno arapsko, ali regionalni identiteti, plemenske konfederacije i istorija severa i juga ostaju politi\u010dki zna\u010dajni. Muhama\u0161ini, marginalizovana zajednica afri\u010dkog porekla, suo\u010davaju se sa trajnom diskriminacijom. Mlada starosna struktura mogla bi biti razvojna prednost, ali u uslovima rata zna\u010di ogromnu potra\u017enju za \u0161kolama, zdrav\u0441\u0442\u0432\u043e\u043c i poslovima koje institucije ne mogu da obezbede.<\/p>\n\n\n\n
Arapski je slu\u017ebeni jezik, sa brojnim regionalnim dijalektima. Na Sokotri se govori sokotri, a u Mahri mehri, drevni ju\u017enoarapski jezici razli\u010diti od arapskog. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva pripada sunitskoj \u0161afijskoj ili zejdijskoj \u0161iitskoj tradiciji, sa regionalnim preklapanjima koja su istorijski \u010desto bila manje o\u0161tra nego savremene politi\u010dke podele. Stari grad Sana sa vi\u0161espratnim ku\u0107ama od zemlje i opeke, grad \u0160ibam u Hadramautu i lu\u010dka arhitektura Zabida pokazuju prilago\u0111avanje gradnje klimi i dru\u0161tvenoj organizaciji. Poezija, plemensko posredovanje, muzika lutnje kanbus i tradicija kafe imaju duboke regionalne korene. Rat je o\u0161tetio istorijska mesta, zatvorio kulturne institucije i podstakao \u0161verc antikviteta. Kulturno nasle\u0111e ipak ostaje resurs dru\u0161tvene povezanosti, pod uslovom da se ne koristi za opravdavanje politi\u010dke dominacije jedne verske, plemenske ili regionalne grupe.<\/p>\n\n\n\n
Jemen nema \u017eelezni\u010dku mre\u017eu, pa putevi nose gotovo sav unutra\u0161nji saobra\u0107aj. Planinski teren, poplave, nedostatak odr\u017eavanja i ratna o\u0161te\u0107enja \u010dine mnoge pravce sporim ili nebezbednim. Glavni koridori povezuju Sanu sa Hodeidom, Taizom i Adenom, ali kontrolne ta\u010dke i frontovi mogu potpuno promeniti putovanje. Luke Aden, Hodeida, Salif i Mukala klju\u010dne su za uvoz hrane, goriva i humanitarne pomo\u0107i. Hodeida opslu\u017euje najve\u0107i deo stanovni\u0161tva na severozapadu, zbog \u010dega svako zatvaranje ima nacionalne posledice. Aerodromi u Sani i Adenu rade ograni\u010deno i povremeno su meta napada, dok lokalni aerodromi imaju mali kapacitet. Elektri\u010dna mre\u017ea je fragmentisana; doma\u0107instva se oslanjaju na privatne generatore i solarne panele. Telekomunikacije funkcioni\u0161u bolje od mnogih fizi\u010dkih sistema, ali su podeljene izme\u0111u vlasti i izlo\u017eene cenzuri. Obnova infrastrukture mora\u0107e da uskladi hitne popravke sa dugoro\u010dnim nacionalnim standardima.<\/p>\n\n\n\n
Jemen je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Arapske lige i Organizacije islamske saradnje, ali je njegova me\u0111unarodna uloga poslednjih godina odre\u0111ena ratom i polo\u017eajem uz Bab el Mandeb. Ujedinjene nacije su za 2026. procenjivale da vi\u0161e od 21 milion ljudi treba neki oblik humanitarne pomo\u0107i, a akutna nesigurnost hrane poga\u0111a ve\u0107inu regiona. Regionalne sile vide Jemen kroz odnose Saudijske Arabije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i bezbednost Crvenog mora, dok lokalni akteri imaju sopstvene ciljeve koji se ne mogu svesti na spoljne pokrovitelje. Najrealnije prilike le\u017ee u obnovi poljoprivrednih terasa, ribarstvu, lukama, solarnoj energiji i trgovini izme\u0111u Arabije i Roga Afrike. Me\u0111utim, nijedan sektor ne mo\u017ee nadomestiti politi\u010dki sporazum koji objedinjuje prihode, javne plate i osnovne institucije. Budu\u0107i zna\u010daj Jemena proizlazi iz strate\u0161kog polo\u017eaja, ali \u0107e njegova stabilnost zavisiti od pretvaranja tog polo\u017eaja iz izvora sukoba u osnovu funkcionalne trgovine i zajedni\u010dke dr\u017eave.<\/p>\n\n\n\n