Turkmenistan zauzima pribli\u017eno 491.210 kvadratnih kilometara u jugozapadnoj Centralnoj Aziji. Na zapadu izlazi na Kaspijsko more, a grani\u010di se sa Kazahstanom na severozapadu, Uzbekistanom na severu i istoku, Avganistanom na jugoistoku i Iranom na jugu. Oko \u010detiri petine teritorije pokriva pustinja Karakum, prostranstvo peska, \u0161ljunka i slanih udubljenja koje razdvaja oaze i naseljene koridore. Na ju\u017enoj granici uzdi\u017ee se planinski lanac Kopet Dag, dok se na krajnjem istoku teren pribli\u017eava uzvi\u0161enjima Ko\u0458tendaga, gde se nalazi najvi\u0161a ta\u010dka zemlje, Ajribaba, na pribli\u017eno 3.139 metara. Amu Darja proti\u010de du\u017e severoisto\u010dne granice i napaja Karakumski kanal, jedan od najdu\u017eih kanala za navodnjavanje na svetu. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva \u017eivi uz kanal, u oazama Ahal, Mari, Lebap i Da\u0161oguz i oko luka na Kaspijskom moru, dok je sredi\u0161nja pustinja gotovo prazna.<\/p>\n\n\n\n
Klima je izrazito suva i kontinentalna. Leta u Karakumu su duga i vrela, sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa, dok zime mogu doneti mraz, sneg i velike dnevne oscilacije. Padavine su male, uglavnom izme\u0111u kasne jeseni i prole\u0107a, a planine Kopet Daga dobijaju ne\u0161to vi\u0161e vlage od pustinjskih ravni. Su\u0161a, pe\u0161\u010dane oluje i visoka isparavanja ograni\u010davaju poljoprivredu i podsti\u010du sna\u017enu zavisnost od navodnjavanja. Karakumski kanal prenosi vodu iz Amu Darje vi\u0161e od hiljadu kilometara, ali otvoreni tok gubi velike koli\u010dine isparavanjem i procenjivanjem. Neefikasno navodnjavanje doprinosi salinizaciji, dok smanjeni dotok u Aralsko more pogor\u0161ava regionalnu ekolo\u0161ku krizu. Turkmenistan je istovremeno veliki izvor emisija metana iz naftnih i gasnih postrojenja. Smanjenje curenja moglo bi brzo smanjiti klimatski uticaj i sa\u010duvati izvozni gas, ali zahteva transparentno merenje i ulaganje u zastarelu infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n
Pustinjski ekosistemi podr\u017eavaju gazele, kulane, stepske ptice, gmizavce i biljke prilago\u0111ene su\u0161i, dok re\u010dne \u0161ume tugaj du\u017e Amu Darje predstavljaju uske ali biolo\u0161ki va\u017ene koridore. U Kopet Dagu se javljaju planinski pa\u0161njaci, kleka i divlji srodnici vo\u0107aka, a obala Kaspijskog mora obuhvata mo\u010dvare va\u017ene za migratorne ptice. Rezervati Repetek, Badkiz i Hazar \u0161tite deo tih stani\u0161ta. Poljoprivreda je koncentrisana na navodnjanim povr\u0161inama i dugo je bila usmerena prema pamuku i p\u0161enici, uz vo\u0107e, povr\u0107e i sto\u010darstvo. Dr\u017eavne kvote, subvencije i kontrola otkupa ograni\u010davaju izbor proizvo\u0111a\u010da, a degradacija zemlji\u0161ta pove\u0107ava tro\u0161kove. Jezero Garabogazkol na Kaspijskoj obali ima velike naslage mineralnih soli, dok energetska i hemijska industrija uti\u010du na kvalitet vode i zemlji\u0161ta. Ekolo\u0161ki podaci ostaju ograni\u010deno dostupni, pa je te\u0161ko nezavisno proceniti obim degradacije i uspeh programa obnove.<\/p>\n\n\n\n
Oaze dana\u0161njeg Turkmenistana le\u017eale su na ju\u017enim granama Puta svile. Drevna Margijana, sa gradom Mervom, povezivala je Iran, Indiju i Transoksijanu, dok je Nisa bila jedno od ranih sredi\u0161ta Partske dr\u017eave. Posle arapskih osvajanja region je uklju\u010den u islamski i persijski kulturni prostor. Seld\u017euci, \u010dije su turkmenske plemenske grupe potekle iz \u0161ireg stepskog sveta, izgradili su u 11. i 12. veku carstvo sa va\u017enim centrima u Horasanu. Mongolska osvajanja razorila su mnoge gradove, a kasniji vekovi doneli su vlast Timurida, Hivskog kanata, Buharskog emirata i persijskih dinastija. Turkmenska plemena Tek\u0435, Jomut, Ersari i druga zadr\u017eala su sna\u017ene lokalne identitete, nomadsko sto\u010darstvo i mre\u017ee oaza. Trgovina, prepadi i ropstvo bili su deo pograni\u010dne ekonomije izme\u0111u Irana, Horezma i stepe sve do ruske ekspanzije u 19. veku.<\/p>\n\n\n\n
Rusko carstvo osvojilo je podru\u010dje posle krvave bitke kod Geok Tepea 1881. i uklju\u010dilo ga u Transkaspijsku oblast. Sovjetska vlast je 1924. uspostavila Turkmensku Sovjetsku Socijalisti\u010dku Republiku, definisala moderne granice, kolektivizovala poljoprivredu i izgradila kanal, \u017eeleznicu i gasnu industriju. Pismenost i urbanizacija su porasle, ali su tradicionalne institucije potisnute, a ekonomija podre\u0111ena centralnom planiranju pamuka i energije. Nezavisnost je progla\u0161ena 1991. Saparmurat Nijazov izgradio je izrazito personalisti\u010dki re\u017eim i kult li\u010dnosti. Ujedinjene nacije priznale su 1995. trajnu neutralnost Turkmenistana, koja je postala temelj spoljne politike. Posle Nijazovljeve smrti 2006, vlast je preuzeo Gurbanguli Berdimuhamedov, a 2022. predsedni\u0161tvo njegov sin Serdar. Politi\u010dki sistem ostao je strogo kontrolisan, bez stvarne opozicione konkurencije, nezavisnih medija ili pouzdanog javnog nadzora nad dr\u017eavnim prihodima.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni gas odre\u0111uje privredu. Ogromno polje Galkini\u0161 spada me\u0111u najve\u0107a poznata nalazi\u0161ta, a gasovodi prema Kini \u010dine glavni izvozni pravac. Hidrokarboni su 2021. predstavljali oko 85 procenata ukupnog izvoza, \u0161to zemlju \u010dini veoma zavisnom od jednog sektora i malog broja kupaca. Dr\u017eava ula\u017ee u preradu gasa, petrohemiju, \u0111ubriva, tekstil i gra\u0111evinarstvo, ali privatni sektor ostaje ograni\u010den kontrolom deviza, uvoza, kredita i cena. Zvani\u010dne statistike \u010desto prikazuju rast oko \u0161est procenata, dok me\u0111unarodne institucije daju znatno ni\u017ee procene; OECD je naveo da je Me\u0111unarodni monetarni fond procenjivao samo oko dva procenta rasta u 2023. Razlika odra\u017eava nedostatak transparentnih nacionalnih ra\u010duna. Zvani\u010dno subvencionisane usluge i velika dr\u017eavna gradnja koegzistiraju sa nesta\u0161icama, razlikama izme\u0111u zvani\u010dnog i tr\u017ei\u0161nog kursa i ograni\u010denom ponudom kvalitetnih radnih mesta.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz decembra 2022. evidentirao je 7.057.841 stanovnika, od kojih je oko 47,1 procenat \u017eiveo u gradovima, a 52,9 procenata u ruralnim naseljima. To je bio prvi objavljeni potpuni popis posle mnogo godina i pokazao je ve\u0107u populaciju od ranijih zvani\u010dnih procena, mada nezavisni demografi i dalje ukazuju na neizvesnosti zbog migracije. Zemlja je podeljena na pet provincija, odnosno velajata: Ahal, Balkan, Da\u0161oguz, Lebap i Mari. A\u0161habad ima poseban status i dominantnu politi\u010dku, obrazovnu i administrativnu ulogu. Najgu\u0161\u0107e naseljene su navodnjavane oaze i gradovi uz Amu Darju i Karakumski kanal. Turkmeni \u010dine veliku ve\u0107inu, dok su Uzbeci, Rusi, Kazasi, Belud\u017ei i druge zajednice manje. Mnogi radno sposobni ljudi tra\u017ee posao u Turskoj, Rusiji i drugim dr\u017eavama, ali ta\u010dne migracione brojke nisu javno pouzdane. Regionalna nejednakost vidljiva je izme\u0111u reprezentativnog glavnog grada i manjih ruralnih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Turkmenski je slu\u017ebeni jezik i od devedesetih se pi\u0161e latinicom, dok ruski i dalje ima prakti\u010dnu ulogu u gradovima, tehni\u010dkom obrazovanju i me\u0111unacionalnoj komunikaciji. Kultura povezuje turkijski jezik, islamske obi\u010daje, plemensko nasle\u0111e i sovjetske institucije. Tepisi sa karakteristi\u010dnim motivima razli\u010ditih plemenskih grupa imaju simboli\u010dki status i pojavljuju se i na dr\u017eavnoj zastavi. Epska tradicija o Oguz-hanu i junaku Gerogliju, muzika bah\u0161ija uz dutar i uzgoj konja ahal-teke va\u017eni su elementi nacionalnog narativa. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva pripada sunitskom islamu, ali je javna verska delatnost pod strogim dr\u017eavnim nadzorom. Monumentalna bela arhitektura A\u0161habada, \u0161iroke avenije i dr\u017eavni spomenici predstavljaju savremeni politi\u010dki stil, dok se svakodnevna kultura oaza i sela zasniva na porodi\u010dnim mre\u017eama, svadbama, zanatima i lokalnim dijalektima koji su manje vidljivi u zvani\u010dnoj slici.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107aj prati istorijski pravac izme\u0111u Kaspijskog mora, oaza i Amu Darje. \u017delezni\u010dka mre\u017ea duga je nekoliko hiljada kilometara i povezuje A\u0161habad, Turkmenba\u0161i, Mari, T\u00fcrkmenabat i Da\u0161oguz, kao i grani\u010dne prelaze prema Kazahstanu, Uzbekistanu, Avganistanu i Iranu. Me\u0111unarodna pruga Kazahstan\u2013Turkmenistan\u2013Iran otvorila je severno-ju\u017eni koridor prema Persijskom zalivu. Luka Turkmenba\u0161i pro\u0161irena je 2018. i predstavlja va\u017enu ta\u010dku transkaspijskih ruta prema Azerbejd\u017eanu i dalje ka Kavkazu i Evropi. Putna mre\u017ea je najbolja oko glavnog grada i velikih projekata, dok udaljena sela imaju slabiji javni prevoz. Aerodrom A\u0161habad je glavno me\u0111unarodno \u010dvori\u0161te, ali vize i ograni\u010den broj linija smanjuju putni\u010dke tokove. Gasovodi su strate\u0161ki va\u017eniji od putni\u010dkog transporta: oni povezuju polja na istoku sa Kinom, Rusijom, Iranom i doma\u0107om industrijom.<\/p>\n\n\n\n
Turkmenistan je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Organizacije za ekonomsku saradnju, Organizacije islamske saradnje i Zajednice nezavisnih dr\u017eava u pridru\u017eenom svojstvu. Politika trajne neutralnosti omogu\u0107ava mu da odr\u017eava veze sa Kinom, Rusijom, Iranom, Turskom, zalivskim dr\u017eavama i Zapadom bez formalnih vojnih saveza. Polo\u017eaj izme\u0111u Kaspijskog mora i Avganistana daje zemlji potencijal u energetskim i transportnim koridorima, uklju\u010duju\u0107i dugo planirani gasovod TAPI prema Avganistanu, Pakistanu i Indiji. Najve\u0107e prepreke su zavisnost od gasa, netransparentne institucije, vodni stres i ograni\u010dena privatna inicijativa. Budu\u0107i zna\u010daj Turkmenistana zavisi\u0107e od toga da li mo\u017ee otvoriti podatke i tr\u017ei\u0161ta, smanjiti gubitke metana i vode i pretvoriti tranzitni polo\u017eaj u raznovrsniju ekonomiju, umesto da se oslanja gotovo isklju\u010divo na izvoz sirovog energenta.<\/p>\n\n\n\n