\u0160ri Lanka zauzima 65.610 kvadratnih kilometara u severnom delu Indijskog okeana, jugoisto\u010dno od Indije, od koje je odvajaju moreuz Palk i plitki Manarski zaliv. Ostrvo je dugo oko 435 kilometara od severa prema jugu i \u0161iroko do pribli\u017eno 225 kilometara. Sredi\u0161nji i ju\u017eni deo uzdi\u017eu se u planinski masiv sa najvi\u0161om ta\u010dkom Pidurutalagalom na 2.524 metra, dok se prema severu i obalama pru\u017eaju \u0161iroke nizije. Reka Mahaveli, duga oko 335 kilometara, najve\u0107i je vodotok i osnova jednog od najva\u017enijih sistema navodnjavanja i hidroenergije. Zapadna obala oko Kolomba gusto je urbanizovana, severni poluotok D\u017eafna je nizak i suv, a isto\u010dna obala ima duge lagune i prirodne luke. Naseljavanje, poljoprivreda i infrastruktura prate razlike izme\u0111u vla\u017enog jugozapada, centralnih visoravni, su\u0161ne unutra\u0161njosti i priobalnih ravnica, pa je geografska raznovrsnost na relativno maloj povr\u0161ini osnovna odlika zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Klima je tropska, ali monsuni i nadmorska visina stvaraju jasno razli\u010dite zone. Jugozapadni monsun donosi najvi\u0161e ki\u0161e vla\u017enom zapadu i jugozapadu od maja do septembra, dok severoisto\u010dni monsun od decembra do februara sna\u017enije uti\u010de na sever i istok. Izme\u0111u njih se javljaju dve me\u0111umonsunske sezone sa lokalnim pljuskovima i olujama. Priobalne nizije ostaju tople tokom cele godine, uglavnom izme\u0111u srednjih dvadesetih i niskih tridesetih stepeni Celzijusa, dok su gradovi u sredi\u0161njim planinama, poput Nuvara Elije, znatno hladniji. Poplave, klizi\u0161ta, su\u0161e i obalne oluje redovno poga\u0111aju stanovni\u0161tvo, a cunami iz decembra 2004. pokazao je posebnu ranjivost obalnih naselja. Klimatske promene pove\u0107avaju neizvesnost monsuna, toplotni stres i rizik za prinose \u010daja, pirin\u010da i drugih useva. Erozija obale, salinizacija zemlji\u0161ta i pritisak na slatku vodu dodatno komplikuju razvoj u gusto naseljenim priobalnim podru\u010djima.<\/p>\n\n\n\n
Prirodna vegetacija obuhvata niske ki\u0161ne \u0161ume jugozapada, planinske \u0161ume i travnjake centralnih visoravni, suve zimzelene \u0161ume severa i istoka, mangrove, lagune i koralne grebene. \u0160ri Lanka ima visok nivo endemizma, naro\u010dito me\u0111u vodozemcima, gmizavcima, biljkama i pticama, jer su izolacija ostrva i razlike u visini stvorile brojne ni\u0161e. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja kao \u0161to su Jala, Vilpatu, Udavalave i Horton Plejns \u010duvaju stani\u0161ta slonova, leoparda i migratornih ptica, ali nisu izolovana od sukoba sa ljudima. \u0160irenje naselja, puteva i poljoprivrede preseca migracione koridore slonova, dok krivolov i neplanska izgradnja pove\u0107avaju pritisak na rezervate. Planta\u017ee \u010daja, kau\u010duka i kokosa duboko su promenile nekada\u0161nje \u0161ume, a navodnjavane zone pirin\u010da oblikuju veliki deo unutra\u0161njih nizija. O\u010duvanje biodiverziteta zato zavisi od povezivanja za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja, upravljanja vodom i smanjenja konflikta izme\u0111u divljih \u017eivotinja i ruralnih zajednica.<\/p>\n\n\n\n
Najranija ljudska naselja povezuju se sa lova\u010dko-sakuplja\u010dkim zajednicama Veda, dok su indoarijski doseljenici i \u0161irenje poljoprivrede u prvom milenijumu pre nove ere postavili osnovu sinhalskih kraljevstava. Anuradapura je od 4. veka pre nove ere do 11. veka bila politi\u010dko i budisti\u010dko sredi\u0161te, sa velikim rezervoarima i kanalima koji su omogu\u0107ili navodnjavanje su\u0161ne zone. Posle napada i promena trgovinskih puteva, centar vlasti pomerio se u Polonaruvu, a zatim prema jugozapadu i planinskoj unutra\u0161njosti. Tamilske dinastije i doseljenici imali su dugu ulogu na severu i istoku, posebno kroz veze sa ju\u017enom Indijom. Budizam theravada postao je klju\u010dan za sinhalsku dr\u017eavnost i pismenost, dok su hinduizam, islam i kasnije hri\u0161\u0107anstvo u\u010dvrstili vi\u0161ereligijski karakter ostrva. Pre dolaska evropskih sila postojalo je vi\u0161e politi\u010dkih centara, me\u0111u kojima su kraljevstvo Kandi, kraljevstvo Kote i tamilska vlast u D\u017eafni.<\/p>\n\n\n\n
Portugalci su po\u010detkom 16. veka uspostavili kontrolu nad delovima obale i trgovinom cimetom, a Holan\u0111ani su ih zamenili tokom 17. veka. Britanija je 1796. preuzela holandske posede i 1815. osvojila kraljevstvo Kandi, prvi put ujediniv\u0161i \u010ditavo ostrvo pod jednom kolonijalnom upravom. Planta\u017ena ekonomija \u010daja, kau\u010duka i kokosa oslanjala se na \u017eeleznicu, luke i rad Tamilaca dovedenih iz Indije. Cejlon je stekao nezavisnost 1948, ali su kolonijalne administrativne granice i politi\u010dke odluke ve\u0107inske vlasti poja\u010dale sporove oko jezika, dr\u017eavljanstva i pristupa dr\u017eavnim poslovima. Oru\u017eani sukob izme\u0111u dr\u017eave i Tigrova oslobo\u0111enja Tamilskog Elama trajao je od 1983. do 2009. i odneo desetine hiljada \u017eivota. Zavr\u0161etak rata obnovio je teritorijalnu kontrolu dr\u017eave, ali pitanja nestalih, povratka zemlji\u0161ta, ratne odgovornosti i regionalne ravnopravnosti ostala su politi\u010dki osetljiva.<\/p>\n\n\n\n
Ekonomija kombinuje usluge, industriju i poljoprivredu. Ode\u0107a i tekstil \u010dine va\u017ean deo izvoza, dok \u010daj, guma, kokos, za\u010dini i ribarstvo zadr\u017eavaju zna\u010daj za ruralne prihode. Turizam, transport, informacione usluge i doznake radnika iz inostranstva donose devize, a luka Kolombo slu\u017ei kao veliko pretovarno \u010dvori\u0161te u Indijskom okeanu. Dugogodi\u0161nji bud\u017eetski deficiti, poreske slabosti, visoki javni dug i pad deviznih rezervi doveli su 2022. do najte\u017ee ekonomske krize od nezavisnosti, uz nesta\u0161ice goriva, lekova i hrane. Posle programa Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, pove\u0107anja poreza i restrukturiranja duga, realni bruto doma\u0107i proizvod porastao je oko 5 procenata u 2024. Oporavak, me\u0111utim, nije izbrisao gubitak prihoda i rast siroma\u0161tva. Stabilnost zavisi od odr\u017eivih javnih finansija, izvoza ve\u0107e vrednosti i sposobnosti da se reforme sprovedu bez daljeg optere\u0107enja najranjivijih doma\u0107instava.<\/p>\n\n\n\n
Popis stanovni\u0161tva i stanova 2024. evidentirao je 21.763.170 stanovnika, ne\u0161to manje od ranijih srednjoro\u010dnih procena. Zemlja je podeljena na devet provincija i 25 distrikata, ali najve\u0107i deo izvr\u0161ne vlasti i prihoda ostaje koncentrisan na centralnom nivou. Zapadna provincija, u kojoj su Kolombo, \u0160ri D\u017eajavardenepura Kote i \u0161iri urbani pojas, najgu\u0161\u0107e je naseljena i ekonomski dominantna. Centralne planta\u017ene oblasti imaju veliki broj Tamilaca indijskog porekla, sever i istok zna\u010dajne zajednice \u0161rilankanskih Tamilaca i muslimana, dok Sinhalezi \u010dine ve\u0107inu stanovni\u0161tva u ve\u0107em delu juga, zapada i unutra\u0161njosti. Urbanizacija je zvani\u010dno relativno niska zbog uske administrativne definicije gradova, iako se izgra\u0111eni prostor oko Kolomba, Kandi\u0458\u0430, Galea i drugih centara pro\u0161irio izvan formalnih granica. Starenje stanovni\u0161tva, emigracija kvalifikovanih radnika i regionalna nejednakost sve vi\u0161e uti\u010du na tr\u017ei\u0161te rada i javne usluge.<\/p>\n\n\n\n
Sinhalski i tamilski su slu\u017ebeni i nacionalni jezici, dok engleski funkcioni\u0161e kao jezik povezivanja i ima veliku ulogu u poslovanju, visokom obrazovanju i upravi. Budizam theravada povezan je sa ve\u0107inskom sinhalskom zajednicom i ima posebno ustavno mesto, dok su hinduizam, islam, katolicizam i druge hri\u0161\u0107anske tradicije duboko ukorenjene. Kulturni pejza\u017e nastao je iz indijskih, jugoisto\u010dnoazijskih, arapskih i evropskih veza. Budisti\u010dki hramovi u Anuradapuri i Kandiju, hinduisti\u010dki kovili severa i istoka, d\u017eamije trgova\u010dkih gradova i kolonijalne crkve predstavljaju razli\u010dite istorijske slojeve. Kandijski ples, bubnjarske tradicije, tamilsko pozori\u0161te i savremena knji\u017eevnost na tri jezika odr\u017eavaju regionalne identitete, dok kriket ima neuobi\u010dajeno sna\u017enu ulogu u zajedni\u010dkoj javnoj kulturi. Jezik i religija ipak nisu samo kulturna obele\u017eja; oni ostaju povezani sa raspravama o obrazovanju, decentralizaciji, se\u0107anju na rat i jednakosti pred dr\u017eavnim institucijama.<\/p>\n\n\n\n
Putna mre\u017ea povezuje gotovo sva naselja, ali kvalitet varira od novih autoputeva oko Kolomba do uskih i sporih puteva u planinama i ruralnim oblastima. \u017deleznica, duga pribli\u017eno 1.500 kilometara, poti\u010de uglavnom iz britanskog perioda i povezuje prestonicu sa Kandijem, severom, isto\u010dnom obalom i ju\u017enim gradovima. Pruga je va\u017ena za dnevna putovanja i teret, ali zahteva modernizaciju signalizacije, voznog parka i stanica. Luka Kolombo obra\u0111uje ve\u0107inu kontejnerskog saobra\u0107aja, Hambantota ima veliki kapacitet i dugoro\u010dni kineski zakup, dok Trinkomali raspola\u017ee jednom od najboljih prirodnih luka u regionu. Me\u0111unarodni aerodrom Bandaranaike glavno je vazdu\u0161no \u010dvori\u0161te, a unutra\u0161nji letovi imaju manju ulogu. Elektrifikacija je \u0161iroko dostupna, ali energetski sistem zavisi od uvoznog goriva, hidroelektrana i promenljive proizvodnje. Poplave, klizi\u0161ta i fiskalna ograni\u010denja \u010desto odla\u017eu odr\u017eavanje, naro\u010dito izvan glavnih ekonomskih koridora.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ri Lanka je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Komonvelta, Ju\u017enoazijskog udru\u017eenja za regionalnu saradnju, Svetske trgovinske organizacije i Pokreta nesvrstanih. Polo\u017eaj blizu glavnih pomorskih ruta izme\u0111u Persijskog zaliva, isto\u010dne Afrike i isto\u010dne Azije daje joj strate\u0161ku vrednost, ali i izla\u017ee je konkurenciji Indije, Kine, Sjedinjenih Dr\u017eava i drugih partnera. Najve\u0107e prilike le\u017ee u logistici, turizmu vi\u0161eg kvaliteta, obnovljivoj energiji, obrazovanim radnicima i izvoznim uslugama. Najve\u0107i rizici ostaju dug, slabe institucije, klimatska izlo\u017eenost i nedovr\u0161eno pomirenje posle gra\u0111anskog rata. Dugoro\u010dna stabilnost zavisi\u0107e od toga da li \u0107e dr\u017eava pretvoriti geografski polo\u017eaj i ljudski kapital u produktivnost, a istovremeno obnoviti poverenje u javne finansije, ravnomernije razviti regione i obezbediti da ekonomski oporavak ne produbi stare dru\u0161tvene podele.<\/p>\n\n\n\n