Saudijska Arabija zauzima pribli\u017eno 2.149.690 kvadratnih kilometara, \u0161to je \u010dini najve\u0107om dr\u017eavom Arapskog poluostrva i jednom od najve\u0107ih zemalja Azije bez stalnih reka. Na severu se grani\u010di sa Jordanom, Irakom i Kuvajtom, na istoku sa Katarom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, na jugoistoku sa Omanom, a na jugu sa Jemenom. Zapadnu ivicu zemlje oblikuje Crveno more, dok se isto\u010dna obala otvara prema Persijskom zalivu. Ve\u0107i deo unutra\u0161njosti \u010dine stenovite i pe\u0161\u010dane pustinje, me\u0111u kojima se izdvaja Rub el Hali, ogromno podru\u010dje dina koje prelazi i u susedne dr\u017eave. Plato Ned\u017ed zauzima sredi\u0161te zemlje i postepeno se spu\u0161ta prema istoku, dok se uz Crveno more uzdi\u017eu planinski lanci Hid\u017eaza i Asira. Najvi\u0161i jugozapadni predeli prelaze 3.000 metara i primaju znatno vi\u0161e padavina od ostatka kraljevine. Naseljavanje je izrazito koncentrisano u Rijadu, D\u017eedi, Meki, Medini, isto\u010dnoj industrijskoj zoni i oazama, dok su \u0161iroke pustinjske oblasti gotovo prazne.<\/p>\n\n\n\n
Klima je prete\u017eno suva, ali nije jednoli\u010dna. Rijad i centralni plato imaju veoma topla leta, sa dnevnim temperaturama koje \u010desto prelaze 40 stepeni Celzijusa, i hladnije zimske no\u0107i tokom kojih se temperatura u pustinjskim predelima mo\u017ee pribli\u017eiti nuli. Obala Persijskog zaliva je podjednako vrela, ali vla\u017enija, dok D\u017eeda i obala Crvenog mora imaju bla\u017ee zimske temperature i visoku vla\u017enost. Jugozapadne planine Asira dobijaju sezonske letnje ki\u0161e pod uticajem monsunskih strujanja, pa su zelenije i pogodnije za terasastu poljoprivredu. Su\u0161e, pe\u0161\u010dane oluje, ekstremna toplota i oskudica obnovljivih vodnih resursa ostaju osnovna ograni\u010denja. Ve\u0107i gradovi zavise od desalinizacije morske vode i dubokih podzemnih rezervi, a poljoprivreda je u prethodnim decenijama tro\u0161ila zna\u010dajne koli\u010dine fosilne vode. Klimatska politika zato povezuje smanjenje emisija, po\u0161umljavanje, energetsku efikasnost i razvoj obnovljivih izvora, ali zemlja istovremeno ostaje jedan od najve\u0107ih proizvo\u0111a\u010da i izvoznika nafte.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni pejza\u017ei obuhvataju mnogo vi\u0161e od otvorene pustinje. Du\u017e obala postoje mangrove, koralni grebeni, slane ravni i ostrvski ekosistemi, dok se u planinama Asira odr\u017eavaju \u0161ume kleke i polusu\u0161ne visoravni. U unutra\u0161njosti se vegetacija naj\u010de\u0161\u0107e javlja u vadijima, oazama i posle povremenih ki\u0161a, a velike povr\u0161ine slu\u017ee za ekstenzivnu ispa\u0161u. Crveno more ima posebno bogatu morsku raznovrsnost, uklju\u010duju\u0107i grebene koji su na pojedinim mestima manje izlo\u017eeni termi\u010dkom stresu od mnogih tropskih sistema. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja pro\u0161iruju se u okviru dr\u017eavnog cilja da se do 2030. za\u0161titi 30 procenata kopna i mora, ali sprovo\u0111enje tog plana zahteva nadzor lova, ribolova, urbanog \u0161irenja i velikih infrastrukturnih projekata. Ponovno uvo\u0111enje arapskog oriksa, gazela i drugih vrsta pokazuje ambiciju obnove ekosistema, dok razvoj novih naselja i turisti\u010dkih zona du\u017e obale istovremeno pove\u0107ava pritisak na vodu, stani\u0161ta i obalnu morfologiju.<\/p>\n\n\n\n
Prostor dana\u0161nje Saudijske Arabije dugo je povezivao ju\u017enu Arabiju, Levant, Mesopotamiju i Crveno more. Karavanski putevi prenosili su tamjan, za\u010dine i metale, a oaze kao \u0161to su Dedan i Tajma bile su \u010dvori\u0161ta regionalnih dr\u017eava i trgovine. U 7. veku Meka i Medina postale su sredi\u0161ta nastanka islama i po\u010detnog \u0161irenja muslimanske dr\u017eave, \u010dime je Hid\u017eaz dobio trajni verski zna\u010daj za muslimane \u0161irom sveta. Posle razdoblja razli\u010ditih kalifata, lokalnih dinastija i \u0161erifskih vlasti u Meki, Osmansko carstvo je odr\u017eavalo promenljiv stepen kontrole nad zapadnom obalom i svetim gradovima. U unutra\u0161njosti je sredinom 18. veka savez porodice Saud i reformskog verskog pokreta Muhameda ibn Abd el Vehaba stvorio politi\u010dko-versku osnovu prve saudijske dr\u017eave. Njeno \u0161irenje izazvalo je osmansku intervenciju, ali je saudijska vlast obnovljena u 19. veku, pre nego \u0161to su je unutra\u0161nji sukobi i rivalstvo sa dinastijom Ra\u0161id ponovo potisnuli.<\/p>\n\n\n\n
Abdulaziz ibn Saud zauzeo je Rijad 1902. i tokom naredne tri decenije postepeno ujedinio Ned\u017ed, El Hasu, Asir i Hid\u017eaz. Kraljevina Saudijska Arabija progla\u0161ena je 1932, a otkri\u0107e komercijalnih nalazi\u0161ta nafte 1938. potpuno je promenilo fiskalnu i dru\u0161tvenu osnovu dr\u017eave. Prihodi od ugljovodonika finansirali su puteve, elektrifikaciju, zdravstvo, obrazovanje i ubrzanu urbanizaciju, posebno posle naglog rasta cena nafte sedamdesetih godina. Monarhija je ostala centralizovana, oslonjena na kraljevsku porodicu, verske institucije i raspodelu dr\u017eavnih prihoda. Od po\u010detka 21. veka sprovedene su zna\u010dajne dru\u0161tvene i ekonomske promene, uklju\u010duju\u0107i ve\u0107e u\u010de\u0161\u0107e \u017eena u radu, razvoj zabavne i turisti\u010dke industrije i reorganizaciju dr\u017eavnih institucija. Istovremeno, politi\u010dko odlu\u010divanje ostaje sna\u017eno koncentrisano, a pitanje ljudskih prava, prostora za javnu kritiku i pravne predvidljivosti nastavlja da uti\u010de na me\u0111unarodnu sliku zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Nafta i dalje odre\u0111uje izvoz, bud\u017eetske prihode i spoljnu ekonomsku mo\u0107, iako se struktura doma\u0107e privrede postepeno menja. Dr\u017eavna kompanija Saudi Aramco upravlja jednim od najve\u0107ih sistema proizvodnje i prerade nafte na svetu, a gas, petrohemija, rudarstvo i energetski intenzivna industrija \u010dine va\u017ean deo proizvodnje. Program Vision 2030 usmerava dr\u017eavna ulaganja prema logistici, turizmu, sportu, digitalnim uslugama, rudarstvu, odbrambenoj industriji i velikim urbanim projektima. Ne-naftne aktivnosti ve\u0107 stvaraju vi\u0161e od polovine realnog bruto doma\u0107eg proizvoda, ali javne finansije i dalje sna\u017eno reaguju na cenu i obim izvoza sirove nafte. Fond za javna ulaganja postao je glavni investicioni instrument i finansira projekte u zemlji i inostranstvu. Prednosti reformi nisu ravnomerno raspore\u0111ene: Rijad i veliki priobalni gradovi privla\u010de kapital i radnu snagu, dok pojedine periferne oblasti imaju vi\u0161u nezaposlenost, slabiju privatnu ekonomiju i ve\u0107u zavisnost od dr\u017eavne potro\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2022. evidentirao je oko 32,2 miliona stanovnika, dok su zvani\u010dni podaci za 2024. naveli pribli\u017eno 35,3 miliona. Razlika odra\u017eava brz demografski rast i veliki priliv stranih radnika, koji \u010dine znatan deo ukupnog stanovni\u0161tva i ve\u0107inu zaposlenih u nekim privatnim sektorima. Zemlja je podeljena na 13 administrativnih provincija, a svaka obuhvata guvernorate i lokalne jedinice. Vi\u0161e od \u010detiri petine stanovni\u0161tva \u017eivi u gradovima; Rijad je politi\u010dko i poslovno sredi\u0161te, D\u017eeda glavna kapija Crvenog mora, a Daman, Dahran i El Hobar \u010dine povezanu energetsku i industrijsku zonu na istoku. Meka i Medina imaju poseban funkcionalni ritam zbog vi\u0161emilionskih hodo\u010da\u0161\u0107a. Stanovni\u0161tvo je mlado, ali pad stope fertiliteta i rast o\u010dekivanog \u017eivotnog veka menjaju dugoro\u010dnu starosnu strukturu. Tr\u017ei\u0161te rada istovremeno mora da apsorbuje nove saudijske diplomce i da upravlja velikom zavisno\u0161\u0107u od migrantske radne snage.<\/p>\n\n\n\n
Arapski je slu\u017ebeni jezik, dok engleski ima \u0161iroku poslovnu, obrazovnu i tehni\u010dku upotrebu. Kulturni \u017eivot oblikuju islamske institucije, beduinsko nasle\u0111e, urbane trgova\u010dke tradicije Hid\u017eaza i regionalne razlike izme\u0111u Ned\u017eda, Asira, isto\u010dne obale i severnih oaza. Meka i Medina ostaju najva\u017enija mesta islamskog hodo\u010da\u0161\u0107a, a upravljanje had\u017eom predstavlja i versku obavezu i slo\u017een logisti\u010dki poduhvat. Poezija, usmena genealogija, sokolarstvo, konji\u010dka tradicija i regionalna arhitektura dugo su bili va\u017eni oblici identiteta. U novijem periodu brzo su se razvili film, savremena umetnost, muzika i javni kulturni doga\u0111aji, dok restauracija istorijskih podru\u010dja kao \u0161to je At-Turaif u Diriji povezuje dr\u017eavnu izgradnju identiteta sa razvojem turizma. Dru\u0161tvene promene su vidljive, ali se odvijaju u okviru konzervativnih porodi\u010dnih struktura i pravnog sistema zasnovanog na islamskom pravu i kraljevskim uredbama.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107ajna infrastruktura prati velike razdaljine i visoku urbanizaciju. Autoputevi povezuju Rijad sa isto\u010dnom obalom, Hid\u017eazom i susednim dr\u017eavama, ali udaljena pustinjska naselja imaju ograni\u010deniji javni prevoz. \u017delezni\u010dki sistem obuhvata teretne pravce izme\u0111u rudarskih podru\u010dja i luka, putni\u010dku vezu Rijada sa istokom i brzu prugu Haramejn izme\u0111u Meke, D\u017eede, aerodroma i Medine. Metro u Rijadu, pu\u0161ten u rad krajem 2024, menja mobilnost u glavnom gradu koji je decenijama zavisio od automobila. Luke D\u017eeda, Kralj Abdulah, D\u017eubail i Daman obra\u0111uju naftu, kontejnere i industrijske terete, dok aerodromi u Rijadu, D\u017eedi, Dammamu i Medini povezuju zemlju sa me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima i hodo\u010dasni\u010dkim tokovima. Veliki projekti pove\u0107avaju kapacitet, ali rast gradova, saobra\u0107ajne gu\u017eve, bezbednost puteva i visoki tro\u0161kovi odr\u017eavanja u pustinjskoj klimi ostaju trajni izazovi.<\/p>\n\n\n\n
Saudijska Arabija je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Grupe 20, Saveta za saradnju zalivskih dr\u017eava, Arapske lige, Organizacije islamske saradnje i OPEK-a. Kontrola velikih energetskih rezervi, upravljanje svetim gradovima i geografski polo\u017eaj izme\u0111u Crvenog mora i Zaliva daju joj uticaj koji prevazilazi broj stanovnika. Dr\u017eava ula\u017ee u posredovanje, razvojnu pomo\u0107 i regionalnu bezbednost, ali su njeni odnosi sa Iranom, rat u Jemenu, bezbednost plovnih puteva i konkurencija velikih sila stalni spoljnopoliti\u010dki faktori. Najva\u017eniji unutra\u0161nji zadatak ostaje pretvaranje prihoda od nafte u produktivniju, tehnolo\u0161ki sposobniju i manje ugljeni\u010dno zavisnu ekonomiju bez stvaranja neodr\u017eivih fiskalnih obaveza. Ishod \u0107e zavisiti od kvaliteta institucija, razvoja ljudskog kapitala, racionalnog upravljanja vodom i sposobnosti da koristi modernizacije postanu dostupne i izvan nekoliko velikih urbanih centara.<\/p>\n\n\n\n