Maldivi imaju svega oko 298 kvadratnih kilometara kopna, ali su njihova ostrva rasuta preko pribli\u017eno 90.000 kvadratnih kilometara Indijskog okeana jugozapadno od Indije i \u0160ri Lanke. Arhipelag \u010dini oko 1.190 koralnih ostrva grupisanih u 26 prirodnih atola, raspore\u0111enih du\u017e pribli\u017eno 820 kilometara u pravcu sever\u2013jug. Ve\u0107ina ostrva je manja od jednog kvadratnog kilometra, a prirodna povr\u0161ina retko prelazi dva metra nad morem; najvi\u0161a prirodna ta\u010dka dosti\u017ee tek oko 2,4 metra. Atoli su izgra\u0111eni na vrhovima potopljenog vulkanskog grebena, dok prstenasti koralni sprudovi zatvaraju lagune razli\u010dite dubine. Prestoni Mal\u00e9 zauzima gotovo potpuno izgra\u0111eno ostrvo, a susedni Hulhumal\u00e9 nastao je nasipanjem i planskim podizanjem zemlji\u0161ta. Geografija zemlje zato nije skup stabilnih \u201eta\u010daka\u201d u moru, ve\u0107 sistem \u017eivih grebena, peska i struja koji stalno menjaju obalu, prolaze i uslove za naseljavanje.<\/p>\n\n\n\n
Klima je tropska monsunska, sa malim godi\u0161njim promenama temperature, koja se naj\u010de\u0161\u0107e kre\u0107e izme\u0111u 26 i 32 stepena. Sever\u043eisto\u010dni monsun od pribli\u017eno decembra do aprila obi\u010dno donosi vi\u0161e sunca i manje ki\u0161e, dok jugozapadni monsun od maja do novembra donosi obla\u010dnije vreme, vetar, ja\u010de talase i obilnije padavine. Ju\u017eni atoli su generalno vla\u017eniji od severnih, a El Ninjo i drugi okeanski obrasci uti\u010du na temperaturu mora i koralne grebene. Maldivi retko primaju direktan udar najja\u010dih tropskih ciklona, ali olujni talasi, udaljeni cikloni i sezonska kolebanja mora mogu poplaviti niska ostrva. Dugoro\u010dni rast nivoa mora predstavlja egzistencijalni rizik, ali svakodnevne probleme ve\u0107 stvaraju erozija pla\u017ea, zaslanjivanje plitkih slatkovodnih so\u010diva i pregrevanje okeana. Zemlja ula\u017ee u nasipanje, za\u0161titne zidove, podizanje objekata i preseljenje stanovni\u0161tva, mada tvrda obalna za\u0161tita na jednom delu ostrva \u010desto menja tok peska i pogor\u0161ava eroziju na drugom.<\/p>\n\n\n\n
Koralni grebeni su osnovna prirodna infrastruktura Maldiva: razbijaju talase, stvaraju pesak, podr\u017eavaju ribarstvo i \u010dine fizi\u010dku osnovu turisti\u010dke privrede. Morske trave, mangrove, lagune i otvoreni okean hrane tune, grebenske ribe, ra\u017ee, ajkule, kornja\u010de i brojne druge vrste. Koralno izbeljivanje tokom sna\u017enih toplih epizoda, posebno 1998, 2016. i u novijim godinama, smanjilo je \u017eivi pokriva\u010d na mnogim grebenima, iako se oporavak razlikuje po dubini i lokaciji. Kopnena vegetacija je ograni\u010dena na kokos, \u017ebunje, mangrove i male vrtove; obradivo zemlji\u0161te je oskudno, pa se ve\u0107ina hrane uvozi. Otpad predstavlja poseban problem jer mala ostrva nemaju prostor za odlaganje, a transport do centralnih postrojenja je skup. Nekada\u0161nje odlagali\u0161te Tilafushi simbolizovalo je taj pritisak, dok novi sistemi poku\u0161avaju da uvedu regionalno sakupljanje i obradu. Za\u0161tita grebena zahteva kontrolu bagerovanja, otpadnih voda, sidrenja i prekomernog ribolova, a ne samo progla\u0161enje morskih za\u0161ti\u0107enih zona.<\/p>\n\n\n\n
Arheolo\u0161ki i jezi\u010dki tragovi ukazuju na rane doseljenike iz ju\u017ene Indije i \u0160ri Lanke, povezane sa \u0161irim pomorskim svetom Indijskog okeana. Budizam je dominirao vi\u0161e vekova, o \u010demu svedo\u010de humke, skulpture i ostaci manastirskih kompleksa na razli\u010ditim atolima. Prema doma\u0107oj tradiciji, kraljevstvo je prihvatilo islam 1153. godine, posle \u010dega su sultanske dinastije povezale ostrva sa arapskim, isto\u010dnoafri\u010dkim, indijskim i malajskim trgovcima. Kauri \u0161koljke sa Maldiva vekovima su slu\u017eile kao sredstvo razmene u delovima Afrike i Azije, dok su kokosova vlakna, su\u0161ena tuna i brodogradnja bili va\u017eni izvozni proizvodi. Portugalci su uspostavili vlast u Mal\u00e9u 1558, ali ih je lokalni otpor pod vo\u0111stvom Muhameda Takurufanua proterao 1573. Holandski uticaj sa Cejlona kasnije je bio posredan, a Britanija je 1887. formalizovala protektorat nad sultanatom, kontroli\u0161u\u0107i spoljne odnose dok je unutra\u0161nja monarhijska uprava uglavnom opstala.<\/p>\n\n\n\n
Maldivi su stekli punu nezavisnost od Britanije 26. jula 1965, a sultanat je zamenjen republikom 1968. Ibrahim Nasir vodio je ranu modernizaciju i otvorio prvi turisti\u010dki kompleks 1972, \u010dime je zapo\u010dela temeljna ekonomska promena. Maumun Abdul Gajum bio je predsednik od 1978. do 2008, u periodu \u0161irenja \u0161kolstva, zdravstva i turizma, ali i dugotrajne autoritarne kontrole. Ustavne reforme i opozicioni pokret doveli su do prvih vi\u0161estrana\u010dkih predsedni\u010dkih izbora 2008, na kojima je pobedio Mohamed Na\u0161id. Slede\u0107e decenije obele\u017eile su ostavke, zatvaranje politi\u010dkih protivnika, sporna su\u0111enja i smene vlasti kroz izbore. Institucije su formalno demokratske, ali politi\u010dki sistem ostaje izrazito personalizovan, a sudstvo, policija i dr\u017eavne kompanije \u010desto su predmet partijskog nadmetanja. Spoljna politika se tako\u0111e menja sa vladama, naro\u010dito u odnosima sa Indijom i Kinom, \u010dije investicije i bezbednosna prisutnost imaju daleko ve\u0107u te\u017einu nego \u0161to bi mala kopnena povr\u0161ina zemlje sugerisala.<\/p>\n\n\n\n
Turizam je glavni izvor deviza, dr\u017eavnih prihoda i formalnih radnih mesta. Model \u201ejedno ostrvo \u2013 jedno odmarali\u0161te\u201d odvojio je me\u0111unarodni turizam od mnogih naseljenih ostrva, a liberalizacija pansiona od 2009. pro\u0161irila je prihode na lokalne zajednice. U prvom tromese\u010dju 2024. turizam je stvarao oko \u010detvrtine BDP-a, dok su transport i komunikacije \u010dinili jo\u0161 zna\u010dajan deo privrede. Ribolov, pre svega lov prugaste tune udicom i \u017eivim mamcem, ostaje najva\u017enija tradicionalna proizvodna grana i kulturni oslonac atola. Gra\u0111evinarstvo, trgovina, javne slu\u017ebe i finansije rastu uz odmarali\u0161ta i nasipanje novih povr\u0161ina. Privreda je izuzetno zavisna od uvoza hrane, goriva, gra\u0111evinskog materijala i radne snage, pa pandemije, ratovi i promene cena brzo ulaze u doma\u0107e tro\u0161kove. Veliki infrastrukturni projekti finansirani spoljnim zadu\u017eivanjem pove\u0107ali su javni i garantovani dug. Razvoj zato mora da uskladi prihod od turizma sa fiskalnom stabilno\u0161\u0107u, energetskom tranzicijom i ve\u0107im u\u010de\u0161\u0107em Maldivaca u poslovima koje sada \u010desto obavljaju strani radnici.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz septembra 2022. evidentirao je 515.132 rezidenta, me\u0111u kojima 382.639 dr\u017eavljana Maldiva i 132.493 stranca. Stanovni\u0161tvo je raspore\u0111eno na 188 naseljenih ostrva prema podacima Ujedinjenih nacija, ali je koncentracija izrazito neujedna\u010dena: \u0161ire podru\u010dje Mal\u00e9a, zajedno sa Hulhumal\u00e9om i Vilingilijem, okuplja pribli\u017eno dve petine ukupnog stanovni\u0161tva i ve\u0107inu visoko specijalizovanih usluga. Zemlja se administrativno deli na 20 atolskih jedinica, gradske savete i ostrvske savete, dok 26 prirodnih atola ne odgovara uvek upravnim granicama. Addu na krajnjem jugu razvija se kao drugi urbani pol, a Fuvahmulah je posebno ostrvo-atol sa sopstvenim gradskim statusom. Manja ostrva \u010desto imaju svega nekoliko stotina stanovnika, \u0161to \u010dini \u0161kole, bolnice, elektrane i luke skupim po korisniku. Vlade podsti\u010du konsolidaciju stanovni\u0161tva na ve\u0107im ostrvima, ali preseljenje mo\u017ee oslabiti lokalne identitete, vlasni\u0161tvo i mre\u017ee podr\u0161ke. Broj stanovnika raste sporije nego ranije, dok visoko u\u010de\u0161\u0107e stranih radnika menja demografsku sliku i tr\u017ei\u0161te stanovanja.<\/p>\n\n\n\n
Divehi je slu\u017ebeni jezik, a pi\u0161e se pismom tana zdesna nalevo. Jezik pripada indoarijskoj grupi i srodan je sinhalskom, ali je vekovima primao arapske, persijske, portugalske, engleske i ju\u017enoazijske uticaje. Atoli imaju prepoznatljive dijalekte, posebno na jugu, gde govori Addua, Fuvahmulaha i Huva\u0111ua \u010duvaju starije osobine. Islam sunitske tradicije je dr\u017eavna religija i uslov za dr\u017eavljanstvo, pa verske institucije sna\u017eno uti\u010du na pravo, obrazovanje i javnu politiku. Istovremeno, lokalna kultura nosi tragove predislamskih ostrvskih obi\u010daja i indijsko-okeanske razmene. Bodu beru, muzika zasnovana na velikim bubnjevima i grupnom plesu, \u010desto se povezuje sa isto\u010dnoafri\u010dkim uticajima, dok gradnja drvenih dhoni \u010damaca odra\u017eava prilago\u0111avanje lagunama i otvorenom moru. Pesni\u0161tvo, lakirani predmeti sa ostrva Tuladu i ve\u0161tine navigacije bili su na\u010dini preno\u0161enja znanja pre masovnog \u0161kolstva. Brza urbanizacija i globalni turizam menjaju odevanje, rad i porodi\u010dne odnose, ali razlike izme\u0111u prestonice, turisti\u010dkih ostrva i udaljenih zajednica ostaju kulturno zna\u010dajne.<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161to izme\u0111u ostrva nema kopnenih veza, saobra\u0107aj se oslanja na brodove i avione. Velana International Airport na ostrvu Hulhule glavno je me\u0111unarodno \u010dvori\u0161te i mostom je povezan sa Mal\u00e9om i Hulhumal\u00e9om. Mre\u017ea doma\u0107ih aerodroma, hidroaviona, brzih \u010damaca i trajekata povezuje atole, ali su u\u010destalost i cena veoma razli\u010dite; turisti\u010dki transfer mo\u017ee biti brz, dok stanovnici udaljenog ostrva \u010dekaju redovnu javnu liniju. Nacionalna inicijativa integrisanog trajektnog sistema poku\u0161ava da uspostavi pouzdanije regionalne rute za putnike i robu. Drumovi imaju lokalnu ulogu na ve\u0107im ostrvima, naro\u010dito u Mal\u00e9u, Hulhumal\u00e9u, Adduu i Fuvahmulahu, gde motocikli i automobili stvaraju gu\u017evu na ograni\u010denom prostoru. Luke u Mal\u00e9u obra\u0111uju ve\u0107inu uvoza, a razvoj novih teretnih kapaciteta povezan je sa nasipanjem zemlji\u0161ta. Svako naseljeno ostrvo mora da obezbedi struju, vodu i otpad u malom izolovanom sistemu; desalinizacija i dizel generatori su rasprostranjeni, dok solarna energija raste, ali zahteva skladi\u0161tenje i modernije mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
Maldivi su \u010dlan Ujedinjenih nacija, Ju\u017enoazijskog udru\u017eenja za regionalnu saradnju, Organizacije islamske saradnje, Komonvelta i Saveza malih ostrvskih dr\u017eava. U me\u0111unarodnoj klimatskoj diplomatiji zemlja je me\u0111u najprepoznatljivijim zagovornicima ograni\u010davanja globalnog zagrevanja, jer se pitanje emisija neposredno povezuje sa opstankom naseljenih ostrva. Indija je najbli\u017ei bezbednosni, zdravstveni i logisti\u010dki partner, dok je Kina finansirala mostove, stanovanje i drugu infrastrukturu; balans izme\u0111u tih odnosa postao je va\u017ena unutra\u0161nja politi\u010dka tema. Turizam povezuje arhipelag sa Evropom, Azijom i Bliskim istokom, ali njegova koncentracija \u010dini javne finansije osetljivim na spoljne \u0161okove. Dugoro\u010dne mogu\u0107nosti le\u017ee u kvalitetnijem turizmu, odr\u017eivom ribarstvu, obnovljivoj energiji, pomorskim uslugama i znanju o prilago\u0111avanju niskih ostrva. Najve\u0107i test bi\u0107e da se za\u0161tita obale, dug, stanovanje i decentralizovane javne slu\u017ebe planiraju kao jedan sistem, jer budu\u0107nost Maldiva zavisi od o\u010duvanja grebena jednako koliko i od izgradnje novih povr\u0161ina iznad mora.<\/p>\n\n\n\n