Malezija zauzima 330.803 kvadratna kilometra u dve odvojene celine koje razdvaja Ju\u017eno kinesko more. Poluostrvska Malezija prote\u017ee se ju\u017eno od Tajlanda do moreuza D\u017eohor naspram Singapura, dok dr\u017eave Sabah i Saravak zauzimaju severni deo Bornea i grani\u010de se sa Indonezijom i Brunejem. Obala je duga vi\u0161e od 4.600 kilometara i obuhvata Malajski moreuz, jedno od najprometnijih pomorskih grla sveta, kao i plitka mora, mangrovske estuarije i koralne obale Bornea. Planinski lanac Titivangsa \u010dini ki\u010dmu poluostrva, ali su njegove visine znatno manje od masiva Sabaha, gde Kinabalu dose\u017ee 4.095 metara. Saravak grade \u0161iroki re\u010dni sistemi Rad\u017eang i Baram, kra\u0161ke visoravni i \u0161umovita unutra\u0161njost, dok su najve\u0107e urbane i industrijske ravnice na zapadnoj strani poluostrva. Fizi\u010dka podeljenost zemlje nije samo kartografska: ona stvara razli\u010dite razvojne obrasce, saobra\u0107ajne potrebe i politi\u010dke interese izme\u0111u gusto urbanizovanog zapada i prostranijih dr\u017eava na Borneu.<\/p>\n\n\n\n
Klima je ekvatorijalna, topla i vla\u017ena tokom cele godine, sa prose\u010dnim nizijskim temperaturama uglavnom izme\u0111u 25 i 32 stepena. Severoisto\u010dni monsun od novembra do marta donosi obilnu ki\u0161u isto\u010dnoj obali poluostrva, Saravaku i delovima Sabaha, dok je jugozapadni monsun od maja do septembra obi\u010dno suvlji, naro\u010dito na zapadnoj strani. Kratki me\u0111umonsunski periodi \u010desto imaju sna\u017ene popodnevne pljuskove i grmljavinu. Poplave redovno poga\u0111aju Kelantan, Terenganu, Pahang i niske urbane zone, a katastrofalne epizode poslednjih godina pokazale su da brza izgradnja i promena re\u010dnih slivova poja\u010davaju posledice ki\u0161e. Su\u0161ni periodi povezani sa El Ninjom smanjuju rezerve vode i podsti\u010du \u0161umske i tresetne po\u017eare, dok dim iz doma\u0107ih i regionalnih po\u017eara stvara prekograni\u010dnu izmaglicu. Rast nivoa mora ugro\u017eava mangrove, ribarska naselja i industrijske obale, a vi\u0161e temperature menjaju uslove za korale, poljoprivredu i rad na otvorenom. Malezija zato kombinuje za\u0161titu od poplava sa energetskom tranzicijom, iako izvoz fosilnih goriva i dalje ima veliku ekonomsku te\u017einu.<\/p>\n\n\n\n
Tropske ki\u0161ne \u0161ume jo\u0161 pokrivaju ne\u0161to vi\u0161e od polovine kopna, ali procenat sam po sebi ne pokazuje razliku izme\u0111u starih \u0161uma, planta\u017ea, se\u010denih koncesija i sekundarne vegetacije. Unutra\u0161njost Sabaha i Saravaka deo je jednog od najstarijih i biolo\u0161ki najbogatijih \u0161umskih sistema na svetu, sa orangutanima, kljunoro\u0161cima, malajskim medvedom, slonovima Bornea i hiljadama biljnih vrsta. Nacionalni parkovi Gunung Mulu, Kinabalu i Taman Negara \u0161tite kra\u0161ke pe\u0107ine, planinske zone i nizijske \u0161ume, dok morski parkovi oko Sipadana, Tiomana i drugih ostrva obuhvataju koralne grebene. Se\u010da tropskog drveta i \u0161irenje uljane palme promenili su velike povr\u0161ine od 1970-ih; Malezija je danas jedan od vode\u0107ih svetskih proizvo\u0111a\u010da palminog ulja, koje donosi izvoz i ruralna radna mesta, ali izaziva rasprave o gubitku stani\u0161ta i pravima zajednica. U planinskim predelima poluostrva planta\u017ee \u010daja i povr\u0107a uti\u010du na eroziju i vodne tokove. O\u010duvanje zavisi od transparentnih zemlji\u0161nih dozvola, sertifikacije, povezivanja za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja i priznavanja obi\u010dajnog zemlji\u0161ta starosedela\u010dkih naroda.<\/p>\n\n\n\n
Malajski poluostrvski svet vekovima je bio deo pomorskih trgova\u010dkih mre\u017ea izme\u0111u Indije, Kine i ostrvske jugoisto\u010dne Azije. Srivid\u017eaja je od sedmog veka kontrolisala veliki deo trgovine kroz Malajski moreuz, a kasnije su regionalne luke povezivale budisti\u010dke, hinduisti\u010dke i islamske uticaje. Sultanat Malaka, osnovan oko 1400, postao je najva\u017enije trgova\u010dko sredi\u0161te moreuza i klju\u010dna ta\u010dka \u0161irenja islama i malajskog dvorskog jezika. Portugalci su zauzeli grad 1511, Holan\u0111ani 1641, a Britanci 1824. preuzeli dominantan polo\u017eaj kroz sporazum kojim su holandska i britanska sfera podelile malajski arhipelag. Britansko prisustvo pro\u0161irilo se iz Penanga, ste\u010denog 1786, i Singapura, osnovanog 1819, prema Malaki i unutra\u0161njim sultanatima. Dok su vladari zadr\u017eavali formalni polo\u017eaj, britanski rezidenti kontrolisali su finansije i upravu. Rudnici kalaja i planta\u017ee kau\u010duka privukli su veliki broj kineskih i indijskih radnika, stvaraju\u0107i pluralno stanovni\u0161tvo i ekonomsku geografiju u kojoj su etni\u010dke zajednice \u010desto bile povezane sa razli\u010ditim sektorima i naseljima.<\/p>\n\n\n\n
Japanska okupacija od 1941. do 1945. razbila je predstavu o trajnosti evropske vlasti i oja\u010dala nacionalisti\u010dke pokrete. Britanski poku\u0161aj stvaranja Malajske unije nai\u0161ao je na sna\u017ean otpor malajskih organizacija, pa je 1948. uspostavljena Federacija Malaje sa ve\u0107om ulogom sultana i stro\u017eim pravilima dr\u017eavljanstva. Iste godine po\u010dela je komunisti\u010dka gerilska pobuna poznata kao Vanredno stanje, koja je trajala do 1960. Malaja je stekla nezavisnost 31. avgusta 1957. Federacija Malezija stvorena je 16. septembra 1963. ujedinjenjem Malaje, Sabaha, Saravaka i Singapura; Brunej nije pristupio, a Singapur je izba\u010den iz federacije 1965. Spor oko nove dr\u017eave izazvao je indone\u017eansku Konfrontaciju do 1966. Etni\u010dki neredi 13. maja 1969. doveli su do Nove ekonomske politike iz 1971, koja je smanjivala siroma\u0161tvo i pove\u0107avala u\u010de\u0161\u0107e Bumiputera u privredi. Dugotrajnu dominaciju koalicije Barisan Nasional prekinuli su izbori 2018, posle \u010dega su \u010deste promene koalicija pokazale novu, nestabilniju fazu parlamentarne politike.<\/p>\n\n\n\n
Malezija je iz izvoznika kalaja, kau\u010duka i sirovina pre\u0161la u raznovrsnu industrijsku i uslu\u017enu ekonomiju. Zvani\u010dni podaci pokazuju da je BDP 2025. porastao 5,2 odsto, a usluge i proizvodnja zajedno su \u010dinile oko 82,5 odsto ukupne proizvodnje. Elektri\u010dni i elektronski proizvodi, naro\u010dito poluprovodnici, najve\u0107a su robna izvozna grupa i povezuju Penang, Kulim i dolinu Klang sa globalnim lancima snabdevanja. Palmino ulje, nafta, te\u010dni prirodni gas, hemikalije, guma i medicinske rukavice dopunjuju industrijsku osnovu, dok Kuala Lumpur razvija finansije, islamsko bankarstvo, digitalne usluge i regionalna sedi\u0161ta kompanija. Turizam je va\u017ean za gradove, ostrva i kulturne regione, ali je osetljiv na globalne krize i ekolo\u0161ko optere\u0107enje. Dr\u017eavna preduze\u0107a i investicioni fondovi imaju veliku ulogu u energetici, telekomunikacijama i infrastrukturi. Visoki prihodi po regionalnim merilima ne uklanjaju razlike izme\u0111u zapadne obale poluostrva, ruralnog istoka i delova Sabaha i Saravaka, gde su siroma\u0161tvo, pristup \u0161kolama i osnovna infrastruktura slabiji uprkos bogatstvu prirodnih resursa.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2020. evidentirao je oko 32,4 miliona stanovnika, a zvani\u010dna procena za 2025. iznosila je 34,2 miliona, od \u010dega oko 3,38 miliona nedr\u017eavljana. Malezija se sastoji od 13 dr\u017eava i tri federalne teritorije: Kuala Lumpura, Putrad\u017eaje i Labuana. Devet dr\u017eava ima nasledne malajske vladare, koji na pet godina izme\u0111u sebe biraju saveznog kralja, dok ostale imaju guvernere. Oko tri \u010detvrtine stanovni\u0161tva \u017eivi u urbanim podru\u010djima, najvi\u0161e u kontinuiranom koridoru doline Klang oko Kuala Lumpura, Petaling D\u017eaje, \u0160ah Alama i luke Klang. D\u017eohor Baru se \u0161iri uz granicu sa Singapurom, D\u017eord\u017etaun i okolni Penang \u010dine industrijsko-tehnolo\u0161ki centar, a Kota Kinabalu i Ku\u010ding glavna su urbana sredi\u0161ta Bornea. Bumiputera, \u0161to obuhvata Malajce i starosedela\u010dke narode, \u010dine ve\u0107inu dr\u017eavljana, uz velike kineske i indijske zajednice. Sabah i Saravak imaju posebno raznovrsnu strukturu i \u0161ira ustavna ovla\u0161\u0107enja u pitanjima imigracije, zemlji\u0161ta i lokalne uprave.<\/p>\n\n\n\n
Malajski je slu\u017ebeni jezik i glavno sredstvo javnog \u0161kolstva i uprave, dok engleski ima sna\u017enu ulogu u poslovanju, visokom obrazovanju, nauci i me\u0111unarodnoj trgovini. Mandarinski, kantonski, hokkien, hakka i drugi kineski govori prisutni su u porodicama, medijima i \u0161kolama, a tamilski je najrasprostranjeniji me\u0111u malezijskim Indijcima. Na Borneu se govore iban, bidajuh, kadazan-dusun, murut i mnogi manji jezici. Islam je religija federacije i klju\u010dni element malajskog ustavnog identiteta, ali budizam, hri\u0161\u0107anstvo, hinduizam, taoizam i lokalne tradicije imaju duboko ukorenjene zajednice. D\u017eamije Melake, kineske trgova\u010dke ku\u0107e Penanga, hinduisti\u010dki kompleks pe\u0107ina Batu i drvene duge ku\u0107e Saravaka pripadaju razli\u010ditim istorijskim pejza\u017eima, a ne jednoj dekorativnoj \u201eme\u0161avini\u201d. Hrana, film, knji\u017eevnost i muzika \u010desto prelaze jezi\u010dke granice, dok pitanja verskog prava, obrazovanja i afirmativne politike ostaju politi\u010dki osetljiva. Nacionalni identitet zato se gradi kroz zajedni\u010dke institucije, ali se stalno pregovara izme\u0111u federalnog malajskog jezgra i regionalnih, etni\u010dkih i verskih pripadnosti.<\/p>\n\n\n\n
Transportna infrastruktura je me\u0111u najrazvijenijima u jugoisto\u010dnoj Aziji. Nacionalna politika je do po\u010detka ove decenije bele\u017eila vi\u0161e od 200.000 kilometara puteva, preko 2.900 kilometara \u017eeleznice, 18 luka i 22 glavna aerodroma. Autoput Sever\u2013Jug povezuje tajlandsku granicu sa D\u017eohorom, dok gradske brze saobra\u0107ajnice nose ogroman promet u dolini Klang. Elektrifikovane me\u0111ugradske pruge, komuterski vozovi, LRT, MRT i monorail slu\u017ee zapadnoj obali, a Isto\u010dna obalska \u017eelezni\u010dka veza u izgradnji treba da pove\u017ee luke i gradove preko unutra\u0161njosti poluostrva. Sabah i Saravak nemaju uporedivu \u017eelezni\u010dku mre\u017eu; Panborneo\u0161ki autoput zato ima presudnu ulogu, ali radovi prolaze kroz slo\u017een teren i lokalna zemlji\u0161ta. Port Klang i Tanjung Pelepas spadaju me\u0111u najve\u0107e kontejnerske luke sveta, dok Bintulu izvozi te\u010dni prirodni gas. Kuala Lumpur International Airport je glavno vazdu\u0161no \u010dvori\u0161te, uz jo\u0161 \u0161est me\u0111unarodnih aerodroma i brojne doma\u0107e piste. Razlika izme\u0111u efikasnih metropolitanskih sistema i udaljenih re\u010dnih ili seoskih zajednica na Borneu ostaje vidljiva.<\/p>\n\n\n\n
Malezija je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, ASEAN-a, APEC-a, Organizacije islamske saradnje, Komonvelta, Svetske trgovinske organizacije, RCEP-a i CPTPP-a. Polo\u017eaj uz Malajski moreuz daje joj trajnu pomorsku va\u017enost, dok teritorijalni zahtevi u Ju\u017enom kineskom moru tra\u017ee balans izme\u0111u odbrane suvereniteta i trgovinskih odnosa sa Kinom. Singapur je jedan od najva\u017enijih ekonomskih partnera i dnevno odredi\u0161te velikog broja prekograni\u010dnih radnika, a veze sa Indonezijom, Tajlandom i Brunejem oblikuju regionalnu mobilnost. Zemlja mo\u017ee da iskoristi globalnu potra\u017enju za poluprovodnicima, podatkovnim centrima, medicinskom tehnologijom i zelenom industrijom, kao i strate\u0161ku poziciju u azijskim lancima snabdevanja. Glavni rizici su zavisnost od jeftinog stranog rada, politi\u010dka fragmentacija, degradacija \u0161uma, fiskalni tro\u0161kovi subvencija i nejednak razvoj izme\u0111u federativnih jedinica. Budu\u0107a va\u017enost Malezije ne\u0107e zavisiti samo od prometa kroz njene moreuze, ve\u0107 od toga da li \u0107e industrijsku slo\u017eenost povezati sa kvalitetnijim institucijama, obrazovanjem i odr\u017eivim upravljanjem prostorom.<\/p>\n\n\n\n