Pakistan zauzima pribli\u017eno 881.900 kvadratnih kilometara kada se ura\u010dunaju teritorije pod njegovom upravom, izme\u0111u Arabijskog mora na jugu, Irana i Avganistana na zapadu, Kine na severoistoku i Indije na istoku. Zemlju organizuje sliv Inda, koji nastaje na Tibetanskoj visoravni, prolazi kroz planinske doline Gilgit-Baltistana i zatim se \u0161iri preko Pend\u017eaba i Sinda do velike delte kod Kara\u010dija. Na severu se sastaju Himalaji, Karakorum i Hinduku\u0161; K2 dosti\u017ee 8.611 metara, a vi\u0161e od stotinu vrhova prelazi 7.000 metara. Zapad \u010dine Belud\u017eistanska visoravan, suve kotline i grani\u010dni planinski lanci, dok pustinje Tar, \u010colistan i Tal zauzimaju delove jugoistoka i sredi\u0161njih ravnica. Obala je duga oko 1.050 kilometara i obuhvata mo\u010dvarnu deltu Inda, industrijske luke Sinda i stenovitu obalu Makrana. Ovakva geografija daje zemlji plodnu poljoprivrednu osnovu i strate\u0161ke prolaze, ali istovremeno izla\u017ee naselja poplavama, zemljotresima, su\u0161ama i odronima.<\/p>\n\n\n\n
Klimatske razlike prate reljef: obala ima vrele i vla\u017ene uslove, nizije Sinda i ju\u017enog Pend\u017eaba ekstremno topla leta, Belud\u017eistan suve zime i velike dnevne oscilacije, a severne planine alpsku klimu. Letnji monsun od jula do septembra donosi ve\u0107inu ki\u0161e isto\u010dnim i severnim delovima, dok zapad vi\u0161e zavisi od zimskih ciklona sa Sredozemlja. Toplotni talasi mogu podi\u0107i temperature iznad 50 stepeni u unutra\u0161njosti Sinda i Belud\u017eistana. Monsunske poplave 2022. pogodile su oko 33 miliona ljudi i izazvale vi\u0161e od 30 milijardi dolara \u0161tete i ekonomskih gubitaka, pokazuju\u0107i kako ekstremne padavine, topljenje snega, slaba drena\u017ea i gradnja u plavnim podru\u010djima deluju zajedno. Novi jaki monsuni tokom 2025. ponovo su o\u0161tetili poljoprivredu i infrastrukturu. Na severu se gle\u010deri povla\u010de, ali kratkoro\u010dno pove\u0107avaju rizik od buji\u010dnih poplava i proboja jezera, dok delta Inda trpi zaslanjivanje, eroziju i prodor mora zbog manjeg dotoka slatke vode.<\/p>\n\n\n\n
Poljoprivredno zemlji\u0161te i pa\u0161njaci zauzimaju znatno ve\u0107i prostor od \u0161uma, koje prema me\u0111unarodnim procenama pokrivaju manje od \u0161est odsto kopna. \u010cetinarske \u0161ume Hinduku\u0161a i zapadnih Himalaja va\u017ene su za vodne re\u017eime i za\u0161titu padina, ali ih ugro\u017eavaju se\u010da, po\u017eari, ispa\u0161a i \u0161irenje naselja. U delti Inda nalazi se jedan od najve\u0107ih kompleksa aridnih mangrova na svetu; programi obnove pove\u0107ali su povr\u0161inu na pojedinim lokacijama, iako industrijsko zaga\u0111enje i promenjen tok reke ostaju problem. Sistem navodnjavanja Inda, me\u0111u najve\u0107im povezanim mre\u017eama kanala na svetu, omogu\u0107ava proizvodnju p\u0161enice, pirin\u010da, pamuka i \u0161e\u0107erne trske na suvom zemlji\u0161tu, ali gubi vodu kroz curenje, nejednaku raspodelu i neefikasne metode zalivanja. Nacionalni parkovi obuhvataju visoke predele Deosaja, \u0161ume i klisure \u010citrala, pustinju Hingol i obalne ekosisteme. Sne\u017eni leopard, markhor, delfin Inda i zelena morska kornja\u010da predstavljaju vrste \u010diji opstanak zavisi od povezivanja za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja sa lokalnim sto\u010darstvom, ribarstvom i upravljanjem vodom.<\/p>\n\n\n\n
Dolina Inda bila je sredi\u0161te jedne od najranijih urbanih civilizacija, sa gradovima Harapa i Mohend\u017eo Daro koji su cvetali u tre\u0107em milenijumu pre nove ere. Severoistok dana\u0161njeg Pakistana kasnije je bio deo vedskog sveta, persijskih carstava i dr\u017eave Aleksandrovih naslednika, dok je Gandara oko Pe\u0161avara i Taksile postala va\u017eno budisti\u010dko i trgova\u010dko podru\u010dje pod Ku\u0161anima. Islam je stigao u Sind sa arapskim osvajanjem 711, a od 11. veka turske i avganistanske dinastije povezale su region sa sultanatima severne Indije. Mogulsko carstvo od 16. do 18. veka razvilo je gradove, kanale, tvr\u0111ave i vrtove u Lahoru, Multanu i drugim centrima. Slabljenje Mogula otvorilo je prostor sikhskim, avganistanskim i lokalnim vlastima, a Britanska isto\u010dnoindijska kompanija i kolonijalna dr\u017eava postepeno su osvojile Sind 1843, Pend\u017eab 1849. i u\u010dvrstile granicu prema Avganistanu. \u017deleznice, kanali i komercijalna poljoprivreda promenili su privredu, ali su istovremeno produbili regionalne i zemlji\u0161ne nejednakosti.<\/p>\n\n\n\n
Pokret za posebnu muslimansku politi\u010dku jedinicu unutar Britanske Indije dobio je masovnu snagu pod Sveindijskom muslimanskom ligom i Muhamedom Ali D\u017einom. Pakistan je postao nezavisan 14. avgusta 1947. kao dr\u017eava sa dva geografski odvojena krila, Zapadnim i Isto\u010dnim Pakistanom. Podelu su pratili masovno nasilje i migracija miliona muslimana, hindusa i sikha, dok je spor oko Ka\u0161mira odmah doveo do rata sa Indijom. Slabost civilnih institucija i dominantna uloga vojske omogu\u0107ile su prvi vojni udar 1958. Razlike u jeziku, politi\u010dkoj zastupljenosti i raspodeli prihoda izme\u0111u dva krila zavr\u0161ile su se ratom 1971. i stvaranjem Banglade\u0161a. Zulfikar Ali Buto usvojio je ustav 1973, ali je general Zija ul Hak preuzeo vlast 1977. i islamizovao zakon i javne institucije. Posle njegove smrti smenjivale su se civilne vlade i vojna intervencija Perveza Mu\u0161arafa 1999. Od 2008. vlast se prenosi kroz izbore, ali civilno-vojni odnosi, sudske intervencije i politi\u010dka polarizacija i dalje odre\u0111uju stabilnost sistema.<\/p>\n\n\n\n
Pakistan ima veliku i raznovrsnu privredu zasnovanu na uslugama, poljoprivredi, tekstilu, gra\u0111evinarstvu, trgovini i doznakama iz inostranstva. Tekstil i ode\u0107a \u010dine pribli\u017eno polovinu ili vi\u0161e robnog izvoza, oslanjaju\u0107i se na doma\u0107i pamuk i uvozna vlakna, dok pirina\u010d, ko\u017ea, hirur\u0161ki instrumenti, sportska oprema i informacione usluge dopunjuju izvoznu osnovu. Poljoprivreda zapo\u0161ljava vi\u0161e od tre\u0107ine radne snage i \u010dvrsto je povezana sa navodnjavanjem, cenama \u0111ubriva i veli\u010dinom poseda. Proizvodnja energije uklju\u010duje gas, ugalj, hidroelektrane, nuklearne elektrane i rastu\u0107i solarni sektor, ali gubici mre\u017ee i dugovi u elektroenergetskom lancu izazivaju prekide i visoke tro\u0161kove. Zvani\u010dni ekonomski pregled za fiskalnu 2025\/26. godinu procenio je rast BDP-a na 3,7 odsto, posle 2,68 odsto prethodne godine, uz stabilizaciju inflacije i deviznih rezervi. Oporavak ostaje krhak zbog javnog duga, uske poreske baze, uvozne zavisnosti, klimatskih \u0161teta i ponovljenih programa Me\u0111unarodnog monetarnog fonda. Rast stanovni\u0161tva smanjuje dobit po stanovniku, a neformalni rad i nejednak pristup obrazovanju ograni\u010davaju produktivnost.<\/p>\n\n\n\n
Digitalni popis iz 2023. izbrojao je 241.499.431 stanovnika u \u010detiri pokrajine i Islamabadskoj teritoriji, ne uklju\u010duju\u0107i odvojene statisti\u010dke sisteme Azad D\u017eamua i Ka\u0161mira i Gilgit-Baltistana. Projekcije Svetske banke i Ujedinjenih nacija za 2025. stavljale su stanovni\u0161tvo \u0161ire zemlje na oko 255 miliona, \u0161to Pakistan \u010dini jednom od pet najmnogoljudnijih dr\u017eava sveta. Administrativno jezgro \u010dine Pend\u017eab, Sind, Hajber Pahtunhva i Belud\u017eistan, savezni glavni grad Islamabad, te dve teritorije kojima Pakistan upravlja u \u0161irem ka\u0161mirskom prostoru. Popis je pokazao da je oko 39 odsto stanovni\u0161tva urbano, mada veliki periferni pojasevi Kara\u010dija, Lahora, Ravalpindija i drugih gradova izmi\u010du jednostavnoj klasifikaciji. Pend\u017eab ima najve\u0107i broj stanovnika i gustu mre\u017eu gradova i sela, Sind kombinuje megagrad Kara\u010di sa ruralnim donjim Indom, dok je Belud\u017eistan prostorno najve\u0107i i najre\u0111e naseljen. Visoka stopa prirodnog prira\u0161taja stvara stalnu potrebu za \u0161kolama, stanovima, vodom i radnim mestima.<\/p>\n\n\n\n
Urdu je nacionalni i simboli\u010dki zajedni\u010dki jezik, dok se engleski koristi u vi\u0161oj upravi, sudstvu, poslovanju i delu obrazovanja. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva, me\u0111utim, odrasta uz druge maternje jezike: pand\u017eapski, pa\u0161to, sindi, saraiki, belud\u017eijski, hindko, brahui, balti, \u0161ina i ka\u0161mirski. Islam je dr\u017eavna religija i pripada mu velika ve\u0107ina stanovni\u0161tva, uglavnom sunitska, uz zna\u010dajne \u0161iitske zajednice i manje hri\u0161\u0107anske, hinduisti\u010dke, sikh\u0441\u043a\u0435 i druge manjine. Sufijska svetili\u0161ta u Sindu i Pend\u017eabu povezuju duhovnu praksu, poeziju i muziku, dok su kavali i stihovi Bule \u0160aha i \u0160aha Abdula Latifa deo \u0161ire ju\u017enoazijske tradicije. Mogulska arhitektura Lahora, kamene grobnice Maklija, budisti\u010dki ostaci Gandare i savremena knji\u017eevnost na urduu i regionalnim jezicima pokazuju vi\u0161e istorijskih slojeva. Kultura je istovremeno polje rasprave o verskom zakonu, polo\u017eaju \u017eena, slobodi izra\u017eavanja i manjinskim pravima, a regionalni identiteti ostaju politi\u010dki va\u017eni u federalnoj dr\u017eavi.<\/p>\n\n\n\n
Drumska mre\u017ea nosi najve\u0107i deo putni\u010dkog i robnog saobra\u0107aja. Autoputevi povezuju Kara\u010di, Hajderabad, Multan, Lahor, Islamabad i Pe\u0161avar, dok Karakorumski autoput preko Gilgit-Baltistana vodi prema kineskoj granici na prevoju Hund\u017eerab. Kinesko-pakistanski ekonomski koridor finansirao je puteve, elektrane i razvoj luke Gvadar, ali je otvorio pitanja duga, lokalne koristi, bezbednosti i odr\u017eivosti. Pakistanske \u017eeleznice su 2024\/25. upravljale mre\u017eom od oko 7.791 kilometar, uglavnom nasle\u0111enom iz kolonijalnog perioda; glavna linija Kara\u010di\u2013Lahor\u2013Pe\u0161avar nosi najve\u0107i promet, dok su mnoge sporedne deonice spore ili obustavljene. Luke Kara\u010di i Port Kasim obra\u0111uju ve\u0107inu pomorske trgovine, a Gvadar ima strate\u0161ki polo\u017eaj, ali manji stvarni promet. Me\u0111unarodni aerodromi u Kara\u010diju, Lahoru i Islamabadu povezuju zemlju sa Zalivom, Evropom i Azijom. Veliki gradovi ula\u017eu u metrobus, gradske vozove i brzi autobuski prevoz, dok ruralni putevi, kanalizaciona mre\u017ea i pouzdano snabdevanje strujom ostaju neujedna\u010deni.<\/p>\n\n\n\n
Pakistan je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Organizacije islamske saradnje, \u0160angajske organizacije za saradnju, Ju\u017enoazijskog udru\u017eenja za regionalnu saradnju i Komonvelta, a od 1998. je otvoreno nuklearna sila. Odnosi sa Indijom odre\u0111eni su Ka\u0161mirom, ratovima i povremenim krizama, dok granica sa Avganistanom nosi pitanja bezbednosti, izbeglica i prekograni\u010dnih zajednica. Kina je najbli\u017ei strate\u0161ki partner i veliki investitor, Sjedinjene Dr\u017eave ostaju va\u017ean bezbednosni i finansijski akter, a Saudijska Arabija, UAE i druge zalivske dr\u017eave povezuju investicije sa milionima pakistanskih radnika. Zemlja ima potencijal u velikom doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, mladom stanovni\u0161tvu, poljoprivrednoj preradi, digitalnim uslugama i tranzitu izme\u0111u Centralne Azije i Arabijskog mora. Me\u0111utim, ostvarenje tog potencijala zavisi od poreske i energetske reforme, ulaganja u ljudski kapital, stabilnijeg civilnog poretka i prilago\u0111avanja poplavama, vru\u0107ini i oskudici vode. Pakistanova strate\u0161ka te\u017eina je trajna, ali \u0107e razvojni zna\u010daj rasti samo ako fizi\u010dke koridore prati \u0161ire uklju\u010divanje stanovni\u0161tva u produktivnu ekonomiju.<\/p>\n\n\n\n