Oman zauzima pribli\u017eno 309.500 kvadratnih kilometara na jugoisto\u010dnom rubu Arabijskog poluostrva, izme\u0111u Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije i Jemena. Njegova obala, duga vi\u0161e od 3.000 kilometara kada se ura\u010dunaju zalivi i ostrva, prati Omanski zaliv i otvoreno Arapsko more. Severni eksklavni poluostrvski deo Musandam izlazi na Ormuski moreuz, jedan od najprometnijih energetskih prolaza na svetu, dok je enklava Madha okru\u017eena teritorijom UAE. Planine Had\u017ear uzdi\u017eu se neposredno iza ravnice Al Batina; D\u017eabal \u0160ams dosti\u017ee oko 3.009 metara i predstavlja najvi\u0161u ta\u010dku zemlje. Prema unutra\u0161njosti reljef prelazi u kamenite visoravni, \u0161ljunkovite pustinje i zapadni rub Rub el Halija, a na jugu planine Dhofar prave odvojenu prirodnu celinu oko Salale. Stalnih reka nema, ali su suva korita, vadiji, klju\u010dna za naselja, poljoprivredu i odvo\u0111enje povremenih buji\u010dnih voda.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107i deo zemlje ima vrelu, suvu pustinjsku klimu, ali obala, planine i jug stvaraju izrazite regionalne razlike. U unutra\u0161njosti letnje dnevne temperature redovno prelaze 40 stepeni, dok visoka vla\u017enost \u010dini obalu Maskata i Al Batine jo\u0161 optere\u0107uju\u0107om. Zime su blage u nizijama i hladne na planinskim visoravnima, gde no\u0107ne temperature mogu pasti blizu nule. Dhofar se izdvaja po harifu, sezonskom jugozapadnom monsunu koji od pribli\u017eno juna do septembra donosi maglu, sitnu ki\u0161u i znatno ni\u017ee temperature obroncima iznad Salale. Tropski cikloni iz Arapskog mora povremeno prelaze preko obale i izazivaju poplave; Gonu 2007, Mekunu 2018. i \u0160ahin 2021. pokazali su da su vadiji, priobalna naselja i putna mre\u017ea ranjivi i u izrazito suvoj zemlji. Dugoro\u010dni pritisci uklju\u010duju rast temperature, iscrpljivanje podzemnih voda, zaslanjivanje priobalnih akvifera i visoku zavisnost gradova od energetski zahtevne desalinizacije.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni pokriva\u010d \u010dine retke akacije i grmlje u unutra\u0161njosti, kleke u vi\u0161im delovima Had\u017eara, mangrove uz pojedine lagune i sezonski ozelenjene \u0161ume Dhofara. Planinski pa\u0161njaci i stabla tamjana u ju\u017enom Omanu imaju i ekolo\u0161ku i istorijsku vrednost; pejza\u017e proizvodnje i trgovine tamjanom upisan je na Listu svetske ba\u0161tine UNESCO-a. Zelene i glavate morske kornja\u010de pola\u017eu jaja na obalama Ras el D\u017einza, Masire i drugih za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja, dok se arapski oriks, gazele i nubijski kozorog odr\u017eavaju u pustinjskim i planinskim stani\u0161tima. Poljoprivredno zemlji\u0161te zauzima mali deo teritorije, ali oaze i doline proizvode urme, limetu, banane, povr\u0107e i sto\u010dnu hranu. Tradicionalni kanali afla\u0111, od kojih je pet sistema pod za\u0161titom UNESCO-a, raspodeljuju gravitacionu vodu iz izvora i podzemnih tokova. Savremene bu\u0161otine, brane za prihranjivanje akvifera i desalinizacija pro\u0161irile su ponudu, ali su istovremeno pove\u0107ale potrebu za preciznijim upravljanjem vodom i ograni\u010davanjem potro\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n
Arheolo\u0161ki nalazi povezuju Oman sa drevnim podru\u010djem Magan, koje je u tre\u0107em milenijumu pre nove ere izvozilo bakar i kamen prema Mesopotamiji i dolini Inda. Priobalne luke i planinske oaze bile su deo trgova\u010dkih pravaca za bakar, tamjan, konje i robu iz Indijskog okeana. Islam se pro\u0161irio u sedmom veku, a ibadizam je postao va\u017ena verska i politi\u010dka tradicija, iz koje se razvio sistem izabranih imama u unutra\u0161njosti. Portugalci su zauzeli Maskat 1507. i dr\u017eali klju\u010dne luke do 1650, kada ih je potisnula dinastija Jaruba. Omanske flote potom su pro\u0161irile uticaj du\u017e isto\u010dne Afrike i Persijskog zaliva. Ahmad bin Said osnovao je dinastiju Al Bu Said 1744, koja vlada i danas. Tokom 19. veka oman\u0441\u043a\u043e-zanzibarsko pomorsko carstvo kontrolisalo je trgova\u010dke mre\u017ee od Arabije do obale dana\u0161nje Tanzanije, ali je posle smrti Saida bin Sultana 1856. podeljeno na azijski i afri\u010dki ogranak, \u010dime je Maskat izgubio deo ekonomskog te\u017ei\u0161ta.<\/p>\n\n\n\n
U 20. veku trajala je napetost izme\u0111u sultanata na obali i ibadijskog imamata u unutra\u0161njosti. Britanska podr\u0161ka sultanu pomogla je centralizaciji vlasti, a pobuna u D\u017eabal Ahdaru zavr\u0161ena je 1959. U Dhofaru je od 1960-ih delovao levi\u010darski ustanak, podstaknut siroma\u0161tvom, izolacijom i regionalnim revolucionarnim pokretima. Kabus bin Said smenio je oca u julu 1970, uz britansku podr\u0161ku, i pokrenuo ubrzanu izgradnju dr\u017eave finansiranu prihodima od nafte. Pobuna je pora\u017eena do sredine decenije, a putevi, \u0161kole, bolnice i administracija pro\u0161ireni su na oblasti koje su ranije imale vrlo ograni\u010den pristup javnim slu\u017ebama. Kabus je istovremeno vodio opreznu spoljnu politiku i odr\u017eavao veze sa suprotstavljenim regionalnim silama. Posle njegove smrti u januaru 2020. nasledio ga je sultan Haitam bin Tarik. Novi vladar zadr\u017eao je osnovni politi\u010dki sistem, ali je preuredio dr\u017eavne finansije, promenio pravila nasle\u0111ivanja i ubrzao programe diverzifikacije pod okvirom Oman Vision 2040.<\/p>\n\n\n\n
Nafta i prirodni gas i dalje nose najve\u0107i deo izvoza, dr\u017eavnih prihoda i industrijske proizvodnje, iako Oman raspola\u017ee manjim rezervama od vode\u0107ih proizvo\u0111a\u010da Persijskog zaliva. Energetski sektor obuhvata sirovu naftu, rafinerije, te\u010dni prirodni gas i petrohemiju, dok se diverzifikacija usmerava na logistiku, turizam, ribarstvo, rudarstvo, prehrambenu industriju i obnovljivu energiju. Luke Sohar, Salala i Dukm povezuju industrijske zone sa trgova\u010dkim pravcima izme\u0111u Azije, isto\u010dne Afrike i Evrope. Projekat Dukm razvija luku, rafineriju, brodogradili\u0161te i specijalnu ekonomsku zonu na sredi\u0161njoj obali, a severni industrijski koridor koristi blizinu UAE i Ormuskog moreuza. Dr\u017eava podr\u017eava proizvodnju zelenog vodonika na lokacijama sa sna\u017enim suncem i vetrom, ali komercijalni obim tek treba da se potvrdi. Fiskalne reforme posle pada cena nafte uklju\u010dile su porez na dodatu vrednost, smanjenje subvencija i restrukturiranje dr\u017eavnih preduze\u0107a. Politika \u201eomanizacije\u201d pove\u0107ava zapo\u0161ljavanje dr\u017eavljana, mada privatni sektor i dalje sna\u017eno zavisi od stranih radnika.<\/p>\n\n\n\n
Elektronski popis iz 2020. evidentirao je pribli\u017eno 4,47 miliona stanovnika, dok je zvani\u010dni populacioni sat Nacionalnog centra za statistiku i informacije sredinom jula 2026. pokazivao oko 5,41 miliona. Oko 56,7 odsto tada su \u010dinili omanski dr\u017eavljani, a 43,3 odsto strani rezidenti, uglavnom radnici i njihove porodice iz ju\u017ene Azije, drugih arapskih zemalja i isto\u010dne Afrike. Oman je podeljen na 11 guvernorata i 63 vilajeta, nakon dodavanja novih jedinica 2022. Najve\u0107a koncentracija stanovni\u0161tva nalazi se u metropolitanskom podru\u010dju Maskata i du\u017e ravnice Al Batina prema Soharu, dok su Al Vusta i unutra\u0161nji pustinjski vilajeti veoma retko naseljeni. Salala je drugo veliko urbano sredi\u0161te i administrativni centar Dhofara. Brz rast gradova promenio je nekada kompaktnu strukturu oaza u duga\u010dke koridore vila, poslovnih zona i autoputeva. Stanovni\u0161tvo je mlado, ali dr\u017eava istovremeno priprema penzioni i zdravstveni sistem za postepeno starenje omanskih gra\u0111ana i nastoji da uskladi obrazovanje sa poslovima koje trenutno obavljaju doseljenici.<\/p>\n\n\n\n
Arapski je slu\u017ebeni jezik i osnova uprave i \u0161kolovanja, dok se engleski \u0161iroko koristi u poslovanju, visokom obrazovanju i uslugama. Belud\u017eijski, svahili, d\u017eabali i mehri, kao i urdu, bengalski, malajalam i druge ju\u017enoazijske jezike, mogu\u0107e je \u010duti u razli\u010ditim delovima zemlje. Ibadijski islam ima posebno mesto u istoriji sultanata, ali stanovni\u0161tvo obuhvata i sunite, \u0161iite, hinduse, hri\u0161\u0107ane i druge zajednice. Pomorska pro\u0161lost ostavila je trag u muzici, re\u010dniku i porodi\u010dnim vezama izme\u0111u Maskata, Zanzibara, Gvadara i indijskih luka. Utvr\u0111enja u Nizvi, Bahli, Rustaku i D\u017eabrinu pokazuju nekada\u0161nju organizaciju oaza i odbrane, dok tradicionalne ku\u0107e u Matri i Suru nose elemente indijsko-okeanske trgovine. Zanati od srebra, izrada hand\u017eara, brodogradnja drvenih daua i pesni\u010dke tradicije opstaju uz savremenu kulturnu infrastrukturu, uklju\u010duju\u0107i Kraljevsku operu u Maskatu. Dru\u0161tvene promene su brze, ali se javni \u017eivot i dalje oslanja na porodi\u010dne mre\u017ee, plemensko poreklo i lokalne skup\u0161tine, uz sna\u017enu centralnu monarhijsku vlast.<\/p>\n\n\n\n
Moderni saobra\u0107ajni sistem izgra\u0111en je gotovo u potpunosti posle 1970. Mre\u017ea asfaltiranih puteva povezuje Maskat sa Soharom i granicom UAE, Nizvom i unutra\u0161njo\u0161\u0107u, te sa Salalom na udaljenosti ve\u0107oj od 1.000 kilometara. Planinske deonice i prelazi kroz vadije zahtevaju stalno odr\u017eavanje, a nagle poplave mogu privremeno prese\u0107i i nove trase. Zemlja nema putni\u010dku \u017eeleznicu; planirani zalivski koridori i teretna veza prema industrijskim zonama napreduju sporije od drumskih projekata. Luke Salala, Sohar i Dukm specijalizovane su za kontejnere, rasuti teret, energente i industriju, dok Sultan Kabus u Matri ima sve izra\u017eeniju turisti\u010dku i kruzersku ulogu. Me\u0111unarodni aerodrom Maskat, otvoren u savremenom terminalu 2018, glavno je \u010dvori\u0161te, a Salala, Sohar i Dukm dopunjuju mre\u017eu. Gradski javni prevoz se \u0161iri autobusima, ali su privatni automobili i taksiji i dalje dominantni. Vodovodi i elektri\u010dna mre\u017ea dose\u017eu ve\u0107inu naselja, dok desalinizacija i gasne elektrane povezuju infrastrukturu sa energetskom politikom.<\/p>\n\n\n\n
Oman je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Saveta za saradnju arapskih dr\u017eava Zaliva, Arapske lige, Organizacije islamske saradnje i Svetske trgovinske organizacije. Njegov me\u0111unarodni zna\u010daj prevazilazi veli\u010dinu stanovni\u0161tva zbog kontrole ju\u017ene obale Ormuskog moreuza i reputacije posrednika izme\u0111u Irana, zalivskih monarhija i zapadnih dr\u017eava. Maskat je bio doma\u0107in diskretnih pregovora o iranskom nuklearnom programu, razmenama zarobljenika i sukobima u Jemenu, oslanjaju\u0107i se na politiku koja izbegava otvoreno svrstavanje. Ta ravnote\u017ea zahteva stabilne odnose sa susedima i za\u0161titu pomorskih pravaca, dok unutra\u0161nji razvoj zavisi od smanjenja bud\u017eetske osetljivosti na cenu nafte. Voda, zapo\u0161ljavanje mladih, produktivnost privatnog sektora i prilago\u0111avanje ekstremnoj vru\u0107ini ostaju strukturni izazovi. Istovremeno, luke van Ormuskog moreuza, iskustvo pomorske trgovine, obnovljivi izvori i politi\u010dka sposobnost posredovanja daju Omanu realne izvore budu\u0107e va\u017enosti, pod uslovom da diverzifikacija stvori trajne poslove, a ne samo nove kapitalno intenzivne projekte.<\/p>\n\n\n\n