Severna Koreja zauzima oko 120.538 kvadratnih kilometara u severnom delu Korejskog poluostrva, izme\u0111u Kine i kratke granice sa Rusijom na severu i demilitarizovane zone prema Ju\u017enoj Koreji na jugu. Isto\u010dnu obalu zapljuskuje Japansko more, koje se u korejskoj upotrebi naziva Isto\u010dno more, dok zapad izlazi na \u017duto more i Korejski zaliv. Oko \u010detiri petine teritorije \u010dine planine i visoravni. Lanci Hamgjong i Rangrim oblikuju severoistok i sredi\u0161te, a planina Pektu, vulkanski masiv visok 2.744 metra na granici sa Kinom, ima i geografski i sna\u017ean simboli\u010dki zna\u010daj. Obradive ravnice koncentrisane su uz zapadnu obalu i donje tokove reka Amnok, Tjedong i \u010cong\u010don, gde se nalaze najve\u0107i gradovi i poljoprivredne oblasti. Duga, razu\u0111ena isto\u010dna obala ima dublje luke, ali se usko priobalje brzo podi\u017ee u planine, zbog \u010dega su naselja i infrastruktura raspore\u0111eni u odvojenim koridorima.<\/p>\n\n\n\n
Klima je umereno kontinentalna sa sna\u017enim monsunskim uticajem. Zime su duge, hladne i uglavnom suve zbog vazduha iz Sibira i unutra\u0161nje Azije; u severnim kotlinama temperature \u010desto padaju ispod minus 20 stepeni, dok je zapadno priobalje ne\u0161to bla\u017ee. Leto je kratko, vla\u017eno i toplo, a ve\u0107ina padavina sti\u017ee od juna do septembra. Taj raspored ostavlja poljoprivredi uzak period za setvu i \u017eetvu, pa nekoliko nedelja nepovoljnog vremena mo\u017ee imati nacionalne posledice. Tajfuni, poplave i klizi\u0161ta povremeno poga\u0111aju obale i re\u010dne doline, dok su su\u0161e naro\u010dito \u0161tetne na zapadnim ravnicama. Promene temperature i obrasca padavina pove\u0107avaju varijabilnost prinosa, ali je precizno merenje ote\u017eano ograni\u010denim pristupom podacima. Obnova nasipa, re\u010dnih korita i rezervoara ostaje va\u017ena, jer su degradirane padine i zastarela infrastruktura \u010desto jednako zna\u010dajni uzroci \u0161tete kao i sama koli\u010dina ki\u0161e.<\/p>\n\n\n\n
Planinske \u0161ume nekada su pokrivale veliki deo zemlje, ali su se\u010denje goriva, \u0161irenje njiva i ekonomska kriza tokom 1990-ih ubrzali eroziju i gubitak drve\u0107a. Me\u0111unarodne baze podataka i satelitske procene razlikuju se, ali uglavnom pokazuju da \u0161ume i druga obrasla zemlji\u0161ta i dalje zauzimaju pribli\u017eno polovinu teritorije, uz velike razlike u kvalitetu. Dr\u017eava je od 2010-ih pokrenula kampanje po\u0161umljavanja, podizanje rasadnika i terasiranje padina, mada rezultate ograni\u010davaju nedostatak energije, \u0111ubriva i lokalnih podsticaja. Obradivo zemlji\u0161te \u010dini samo manji deo ukupne povr\u0161ine, prete\u017eno u provincijama Severni i Ju\u017eni Hvanghe i u ravnicama oko Pjongjanga. Pirina\u010d uspeva u navodnjavanim nizijama, dok se kukuruz, krompir i soja gaje na vi\u0161im i hladnijim terenima. Planine Pektu, Mjohjang i Kumgang \u010duvaju va\u017ene \u0161umske, alpske i re\u010dne ekosisteme, ali su podaci o stanju vrsta i za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja fragmentarni. Povezanost \u0161uma, kontrole poplava i proizvodnje hrane \u010dini upravljanje zemlji\u0161tem jednim od najprakti\u010dnijih razvojnih pitanja zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Korejsko poluostrvo razvijalo se kroz kraljevstva me\u0111u kojima su Gogurjo, Pek\u010de i Sila, a sever dana\u0161nje dr\u017eave obuhvatao je jezgro Gogurjoa i kasnijeg Balhea. Dinastija Gorjo ujedinila je ve\u0107i deo poluostrva u 10. veku, dok je dinastija \u010coson, uspostavljena 1392, izgradila centralizovanu upravu, konfu\u010dijanski dru\u0161tveni poredak i knji\u017eevnu kulturu zasnovanu na korejskom pismu hangul, uvedenom u 15. veku. Japan je 1910. formalno anektirao Koreju posle perioda rastu\u0107e politi\u010dke i vojne kontrole. Kolonijalna vlast razvijala je rudnike, \u017eeleznice i industriju, naro\u010dito na severu, ali je istovremeno oduzimala zemlju, suzbijala korejski jezik i mobilisala stanovni\u0161tvo za ratnu privredu. Antikolonijalni pokreti delovali su u zemlji, Kini i Sovjetskom Savezu. Kada je Japan kapitulirao u avgustu 1945, sovjetske snage zauzele su prostor severno od 38. paralele, a ameri\u010dke ju\u017eno, pretvaraju\u0107i privremenu okupacionu liniju u osnovu trajne podele.<\/p>\n\n\n\n
Demokratska Narodna Republika Koreja progla\u0161ena je 9. septembra 1948. sa Kim Il Sungom na \u010delu, nekoliko nedelja posle stvaranja Republike Koreje na jugu. Korejski rat po\u010deo je u junu 1950. severnokorejskim napadom, prerastao u sukob u kojem su u\u010destvovale snage Ujedinjenih nacija pod vo\u0111stvom SAD i kineska vojska, i zavr\u0161en je primirjem 27. jula 1953. bez mirovnog ugovora. Posleratna dr\u017eava obnovila je industriju uz sovjetsku i kinesku pomo\u0107, kolektivizovala poljoprivredu i razvila ideologiju d\u017eu\u010dea, koja je nagla\u0161avala politi\u010dku samostalnost, masovnu mobilizaciju i vode\u0107u ulogu partije. Kim D\u017eong Il nasledio je vlast posle smrti oca 1994, u trenutku raspada sovjetskog trgovinskog sistema, prirodnih nepogoda i te\u0161ke gladi. Pod Kim D\u017eong Unom, koji je preuzeo rukovodstvo 2011, dr\u017eava je kombinovala ograni\u010denu toleranciju lokalnih tr\u017ei\u0161ta sa ja\u010danjem nuklearnog i raketnog programa. Od 2024. zvani\u010dna politika odbacuje raniji cilj mirnog ujedinjenja i Ju\u017enu Koreju ozna\u010dava kao zasebnu neprijateljsku dr\u017eavu.<\/p>\n\n\n\n
Privreda ostaje centralno planirana, ali u praksi obuhvata dr\u017eavna preduze\u0107a, zadru\u017enu poljoprivredu, vojno-industrijski sektor i \u0161iroku mre\u017eu poluformalnih tr\u017ei\u0161ta poznatih kao jangmadang. Rudarstvo uglja, gvo\u017e\u0111a, magnezita, cinka i drugih minerala snabdeva metalurgiju i hemijsku industriju, dok hidroelektrane i termoelektrane proizvode nedovoljnu i nestabilnu koli\u010dinu energije. Poljoprivreda je ograni\u010dena kratkom sezonom, slabim zemlji\u0161tem, nedostatkom \u0111ubriva i goriva, pa zemlja u lo\u0161im godinama zavisi od uvoza i pomo\u0107i. Pouzdani nacionalni ra\u010duni ne postoje; Banka Koreje u Seulu procenila je da je proizvodnja porasla 3,7 odsto 2024, nakon rasta 2023, ali takve procene ostaju posredne. Kina je dugo nosila gotovo svu prijavljenu robnu trgovinu, dok je saradnja sa Rusijom naglo oja\u010dala posle 2022. Me\u0111unarodne sankcije ograni\u010davaju izvoz minerala, tekstila, rada i oru\u017eja, kao i pristup finansijama i tehnologiji. Tr\u017ei\u0161ta su pove\u0107ala prostor za privatnu zaradu, ali razlike izme\u0111u Pjongjanga, pograni\u010dnih gradova i ruralnih provincija ostaju velike.<\/p>\n\n\n\n
Najnoviji sveobuhvatni popis sproveden je 2008. uz podr\u0161ku Ujedinjenih nacija i zabele\u017eio je 24.052.231 stanovnika. Projekcije zasnovane na demografskim modelima stavljale su populaciju 2025. na oko 26,6 miliona, ali su migracije, smrtnost i prehrambene krize te\u017ee proverljive nego u ve\u0107ini zemalja. Oko tri petine stanovni\u0161tva \u017eivi u gradskim naseljima, pri \u010demu je Pjongjang ubedljivo najve\u0107i administrativni, industrijski i obrazovni centar. Dr\u017eava ima devet provincija i nekoliko gradova posebnog statusa, me\u0111u kojima su Pjongjang, Nampo, Rason i Kesong, mada se status pojedinih jedinica menja odlukama centralne vlasti. Zapadne provincije su gu\u0161\u0107e naseljene zbog ravnica i industrijskih centara, dok su \u010cagang, Rjangang i planinski severoistok re\u0111i. Sistem registracije doma\u0107instava i dru\u0161tvene klasifikacije uti\u010de na mesto stanovanja, obrazovanje i zaposlenje. Formalno su zdravstvo i \u0161kolovanje univerzalni, ali dostupnost lekova, grejanja, elektri\u010dne energije i kvalitetnih ustanova veoma se razlikuje izme\u0111u prestonice i periferije.<\/p>\n\n\n\n
Korejski je jedini slu\u017ebeni jezik, a severnokorejski standard, nazvan munhvao, zasniva se na govoru Pjongjanga i upotrebljava hangul, koji se u zemlji naziva \u010dosongul. Vi\u0161e decenija politi\u010dke podele stvorilo je razlike u terminologiji, pravopisu i re\u010dniku u odnosu na Ju\u017enu Koreju, iako me\u0111usobna razumljivost ostaje visoka. Kulturnu politiku usmeravaju Radni\u010dka partija i dr\u017eava: knji\u017eevnost, film, muzika, spomenici i masovne priredbe predstavljaju revoluciju, rat, rad i porodicu Kim kao glavne istorijske motive. Velike koreografije stadionskog tipa i monumentalna arhitektura Pjongjanga posebno jasno spajaju umetnost i politi\u010dku mobilizaciju. Ispod zvani\u010dnog sloja opstaju starije korejske tradicije, uklju\u010duju\u0107i po\u0161tovanje predaka, sezonske obi\u010daje, regionalnu kuhinju, narodne pesme poput Ariranga i lokalne plesove. Budisti\u010dki hramovi i istorijske grobnice \u010duvaju se kao kulturno nasle\u0111e, ali verski \u017eivot podle\u017ee strogoj kontroli. Neformalna trgovina i krijum\u010dareni strani mediji poslednjih decenija otvorili su ograni\u010dene prozore prema spoljnim kulturnim uticajima.<\/p>\n\n\n\n
\u017deleznica je okosnica saobra\u0107aja u planinskoj zemlji i prema ju\u017enokorejskim procenama imala je oko 5.300 kilometara pruga 2019. godine. Ve\u0107i deo mre\u017ee je elektrifikovan, ali zastareli koloseci, lokomotive i hroni\u010dni manjak struje smanjuju brzinu i pouzdanost. Glavne linije povezuju Pjongjang sa Sinuijuom na kineskoj granici, sa lukama Nampo i \u010cong\u0111in, te sa Rasonom i ruskom mre\u017eom kod Hasana. Drumovi imaju manju ulogu izvan prestonice; autoputevi prema Kesongu, Vonsanu i Namphou postoje, ali je motorizacija niska, a lokalni putevi \u010desto neasfaltirani. Luke Nampo na zapadu i \u010cong\u0111in, Vonsan i Rad\u017ein na istoku slu\u017ee industriji, ribarstvu i ograni\u010denoj spoljnoj trgovini. Pjongjang ima metro, tramvaje i trolejbuse, dok se drugi gradovi oslanjaju na autobuse, bicikle i pe\u0161a\u010denje. Me\u0111unarodni aerodrom Sunan i nacionalni prevoznik odr\u017eavaju mali broj veza, \u010diji obim zavisi od politi\u010dkih odnosa i grani\u010dnih re\u017eima. Infrastrukturni jaz nije samo tehni\u010dki problem ve\u0107 posledica prioriteta odbrane, sankcija i dugog nedostatka kapitala.<\/p>\n\n\n\n
Severna Koreja je \u010dlanica Ujedinjenih nacija, Pokreta nesvrstanih i nekoliko regionalnih foruma, ali nije \u010dlanica Svetske banke, Me\u0111unarodnog monetarnog fonda ni ve\u0107ine institucija koje zahtevaju otvorene ekonomske podatke. Nuklearni testovi od 2006. i razvoj balisti\u010dkih raketa doveli su do vi\u0161eslojnih sankcija Saveta bezbednosti UN i pojedina\u010dnih dr\u017eava. Odnosi sa Kinom ostaju klju\u010dni za trgovinu i politi\u010dku stabilnost, dok je strate\u0161ko partnerstvo sa Rusijom dobilo ve\u0107u vojnu i ekonomsku te\u017einu. Pregovori sa Sjedinjenim Dr\u017eavama i Ju\u017enom Korejom prolazili su kroz kratka pribli\u017eavanja i duge zastoje; do 2026. Pjongjang je nagla\u0161avao da je nuklearni status nepovratan. Zemlja istovremeno mora da pove\u0107a proizvodnju hrane, obnovi energetiku, ubla\u017ei poplave i popravi \u017eivotne uslove bez odricanja od sistema koji resurse usmerava ka bezbednosti i politi\u010dkoj kontroli. Njena budu\u0107a uloga zavisi\u0107e manje od veli\u010dine privrede nego od toga da li \u0107e strate\u0161ki polo\u017eaj i vojna mo\u0107 biti pretvoreni u pregovara\u010dki okvir koji smanjuje izolaciju, umesto da je trajno produbljuje.<\/p>\n\n\n\n