Mjanmar zauzima 676.578 kvadratnih kilometara u zapadnom delu kopnene jugoisto\u010dne Azije, izme\u0111u Banglade\u0161a i Indije na zapadu, Kine na severu i severoistoku, te Laosa i Tajlanda na istoku. Njegova obala, duga pribli\u017eno 1.930 kilometara, izlazi na Bengalski zaliv i Andamansko more, dok se unutra\u0161njost oblikuje oko sliva Iravadija, reke koja te\u010de sa krajnjeg severa prema \u0161irokoj delti kod Jangona. Planinski lanci Arakan Joma odvajaju priobalje od sredi\u0161nje ravnice, \u0160anska visoravan podi\u017ee istok zemlje, a Tenasserimske planine prate uski ju\u017eni pojas prema Malajskom poluostrvu. Na severu se himalajski ogranci uzdi\u017eu iznad 5.000 metara, dok se u sredi\u0161njoj \u201esuvoj zoni\u201d oko Mandalaja smenjuju niske visoravni, obra\u0111ena polja i erodirane padine. Ovakav raspored reljefa usmerava stanovni\u0161tvo, poljoprivredu i saobra\u0107aj prema re\u010dnim dolinama, ali istovremeno odr\u017eava veliku udaljenost izme\u0111u gusto naseljenih nizija i te\u0161ko pristupa\u010dnih pograni\u010dnih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Klima se menja od vla\u017ene tropske na jugu do umerenije u vi\u0161im severnim predelima, ali njen osnovni ritam odre\u0111uje jugozapadni monsun. Ki\u0161na sezona uglavnom traje od maja do oktobra, hladniji i suvlji period od novembra do februara, a mart i april donose najve\u0107e vru\u0107ine, \u010desto iznad 40 stepeni u sredi\u0161njim ravnicama. Priobalne padine dr\u017eave Rakajn i krajnji jug mogu dobiti vi\u0161e od 5.000 milimetara padavina godi\u0161nje, dok pojedini delovi centralne suve zone primaju manje od 1.000. Bengalski zaliv izla\u017ee deltu Iravadija i obalu tropskim ciklonima, olujnim talasima i poplavama; ciklon Nargis je 2008. pokazao razmere te ranjivosti, a monsun i ostaci tajfuna ponovo su izazvali \u0161iroke poplave 2024. godine. Du\u017ei su\u0161ni periodi, nepredvidiv po\u010detak ki\u0161a, rast temperature i zaslanjivanje delte komplikuju proizvodnju pirin\u010da, snabdevanje vodom i obnovu podru\u010dja pogo\u0111enih sukobom.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume, mangrove, mo\u010dvare i planinski ekosistemi jo\u0161 uvek daju Mjanmaru jednu od najve\u0107ih biolo\u0161kih raznovrsnosti u regionu, ali je pritisak na zemlji\u0161te dugotrajan. Prema procenama zasnovanim na podacima FAO, \u0161umski pokriva\u010d smanjen je sa oko 57,9 odsto teritorije 1990. na pribli\u017eno 42,2 odsto 2020. godine. Se\u010da vrednog tikovog drveta, \u0161irenje poljoprivrede, rudarenje, putevi i planta\u017ee kau\u010duka i uljane palme menjali su naro\u010dito Ka\u010din, \u0160an i Tanintari. U delti su mangrove kr\u010dene za gorivo, naselja i uzgoj \u0161kampa, \u010dime je oslabila prirodna za\u0161tita od oluja. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja obuhvataju planinske \u0161ume oko Hkakabo Razija, mo\u010dvaru Indav\u0111i, jezero Inle i stani\u0161ta slonova, tigrova, gibbona i brojnih endemskih vrsta. Ipak, upravljanje prirodom \u010desto slabi upravo tamo gde se preklapaju koncesije, siroma\u0161tvo i oru\u017eani sukob, pa se o\u010duvanje ne mo\u017ee odvojiti od prava lokalnih zajednica i kontrole nad resursima.<\/p>\n\n\n\n
Najranije urbane tradicije povezane su sa gradovima naroda Pju, koji su izme\u0111u prvog milenijuma pre nove ere i devetog veka razvili utvr\u0111ena naselja i trgovinu izme\u0111u Indije i Kine. Kraljevstvo Pagan, sa sredi\u0161tem u dana\u0161njem Baganu, ujedinilo je veliki deo doline Iravadija od 11. do 13. veka i u\u010dvrstilo teravadski budizam, pismenost i sistem navodnjavanja. Posle mongolskih upada politi\u010dki prostor se ponovo razlomio izme\u0111u burmanskih, \u0161anskih, monskih i drugih dr\u017eava. Dinastija Taungu izgradila je u 16. veku veliko kontinentalno carstvo, dok je dinastija Konbaung u 18. i 19. veku pro\u0161irila vlast prema Manipuru, Asamu i Sijamu. Ti sukobi doveli su je u neposredan dodir sa Britanskom Indijom. Tri anglo-burmanska rata, vo\u0111ena od 1824. do 1885, zavr\u0161ila su se aneksijom \u010ditave zemlje i uklju\u010divanjem u kolonijalni sistem koji je preusmerio privredu prema izvozu pirin\u010da, drveta i minerala, uz duboke promene vlasni\u0161tva i migracija.<\/p>\n\n\n\n
Kolonijalna uprava izdvojila je ravni\u010darski \u201eBurmanski\u201d prostor od brojnih pograni\u010dnih oblasti kojima se upravljalo posredno, ostavljaju\u0107i modernoj dr\u017eavi slo\u017een problem politi\u010dke integracije. Tokom Drugog svetskog rata zemlju je okupirao Japan, a deo nacionalisti\u010dkog pokreta najpre je sara\u0111ivao s Tokijom pre nego \u0161to je 1945. pre\u0161ao na savezni\u010dku stranu. Nezavisnost je progla\u0161ena 4. januara 1948, ali su gotovo odmah po\u010dele komunisti\u010dke i etni\u010dke pobune. General Ne Vin preuzeo je vlast 1962. i uspostavio vojni, izolacionisti\u010dki sistem \u201eburmanskog puta u socijalizam\u201d, koji je osiroma\u0161io privredu i ukinuo ve\u0107i deo politi\u010dke konkurencije. Ustanak 1988. ugu\u0161en je silom, a vojska je zadr\u017eala vlast uprkos izbornoj pobedi opozicije 1990. Delimi\u010dna liberalizacija posle 2011. omogu\u0107ila je izbore i civilnu vladu pod dominacijom Nacionalne lige za demokratiju, ali je pu\u010d 1. februara 2021. prekinuo tranziciju i prerastao u \u0161irok gra\u0111anski rat izme\u0111u vojske, demokratskog otpora i brojnih etni\u010dkih oru\u017eanih organizacija.<\/p>\n\n\n\n
Savremena privreda po\u010diva na poljoprivredi, preradi hrane, tekstilu, prirodnom gasu, rudarstvu i trgovini sa susedima, ali rat i institucionalni slom menjaju svaki od tih sektora. Pirina\u010d ostaje najva\u017enija kultura, dok pasulj, kukuruz, susam i ribarstvo povezuju ruralna doma\u0107instva sa tr\u017ei\u0161tima Indije, Kine i Tajlanda. Prirodni gas iz priobalnih polja donosi devize, a \u017ead, rubini, kositar i retki metali daju zna\u010dajne, \u010desto netransparentne prihode. Proizvodnja ode\u0107e, koja se brzo \u0161irila pre 2021, pogo\u0111ena je sankcijama, prekidima struje i povla\u010denjem pojedinih naru\u010dilaca. Svetska banka je za 2025. bele\u017eila novu kontrakciju proizvodnje, uz visoku inflaciju, slabu valutu i velika ograni\u010denja u transportu. Dobit od resursa istorijski je bila koncentrisana u vojnim i povezanim poslovnim strukturama, dok su sela i pograni\u010dne zajednice snosile tro\u0161kove eksproprijacije, mina, prinudnog raseljavanja i uni\u0161tene infrastrukture. Potencijal zemlje ostaje velik, ali bez bezbednosti i pouzdanih institucija kapital se usmerava ka kratkoro\u010dnim i neformalnim poslovima.<\/p>\n\n\n\n
Mjanmar je formalno podeljen na sedam regiona, u kojima ve\u0107inu uglavnom \u010dine Bamari, i sedam dr\u017eava nazvanih prema ve\u0107im etni\u010dkim zajednicama, uz Unijsku teritoriju Nejpjido i nekoliko samoupravnih zona i oblasti. Administrativna karta, me\u0111utim, ne pokazuje stvarnu podelu vlasti: u mnogim pograni\u010dnim podru\u010djima dr\u017eavne institucije, vojska, etni\u010dke organizacije i lokalne administracije kontroli\u0161u razli\u010dite delove teritorije. Popis iz 2014. zabele\u017eio je oko 51,5 miliona stanovnika, ali je izostavio veliki broj ljudi u nepristupa\u010dnim oblastima i ve\u0107inu Rohind\u017ea. Vojne vlasti su saop\u0161tile da je popis iz oktobra 2024. dao procenu od 51,3 miliona, pri \u010demu je neposredno popisano samo 32,2 miliona, a jo\u0161 19,1 milion procenjeno za podru\u010dja kojima popisiva\u010di nisu mogli da pristupe. Svetska banka i Ujedinjene nacije za isto razdoblje daju vi\u0161e procene, oko 54 do 55 miliona. Jangon ostaje najve\u0107i grad, Mandalaj glavno sredi\u0161te gornje zemlje, dok je planski Nejpjido politi\u010dka prestonica od 2005.<\/p>\n\n\n\n
Burmanski je slu\u017ebeni jezik i zajedni\u010dko sredstvo dr\u017eavne uprave, obrazovanja i ve\u0107eg dela medija, ali se u svakodnevnom \u017eivotu govori vi\u0161e od stotinu jezika i varijeteta. \u0160anski, karenski jezici, ka\u010dinski, \u010dinski, monski, rakajnski i jezici Rohind\u017ea odra\u017eavaju slo\u017eene migracije i istorijske granice. Teravadski budizam oblikuje kalendar, arhitekturu i dru\u0161tvenu ulogu manastira, dok hri\u0161\u0107anske zajednice imaju sna\u017eno prisustvo me\u0111u Ka\u010dinima, \u010cinima i Karenima, a islam je istorijski ukorenjen u gradovima, trgovini i zapadnoj obali. Kulturni kontinuitet vidi se u pagodama Bagana, drvenim manastirima, lutkarskom pozori\u0161tu, nat kultovima i knji\u017eevnoj tradiciji zapisanoj burmanskim pismom. Istovremeno, kultura je politi\u010dko pitanje: dr\u017eava je decenijama favorizovala burmanski jezik i budisti\u010dku simboliku, dok su manjinske zajednice tra\u017eile \u0161kolovanje i javni \u017eivot na sopstvenim jezicima. Kriza Rohind\u017ea, masovno proterivanje 2017. i uskra\u0107ivanje dr\u017eavljanstva ostaju najte\u017ei primer povezivanja identiteta, prava i dr\u017eavnog nasilja.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107aj prati geografiju dolina, ali je mre\u017ea neujedna\u010dena i u mnogim podru\u010djima o\u0161te\u0107ena ratom. Drumovi povezuju Jangon, Nejpjido i Mandalaj sa tajlandskom i kineskom granicom, dok planinske trase prema \u010cinu, Ka\u010dinu i Rakajnu ostaju spore, sezonski nestabilne i podlo\u017ene kontrolnim ta\u010dkama. \u017deleznica, duga pribli\u017eno 6.000 kilometara, gra\u0111ena je uglavnom u kolonijalnom i ranom postkolonijalnom periodu; ona dose\u017ee ve\u0107inu glavnih gradova regiona, ali su prose\u010dne brzine niske, a pruge i vozni park zastareli. Iravadi i \u010cindvin i dalje slu\u017ee kao unutra\u0161nji plovni putevi za putnike, pirina\u010d, drvo i gra\u0111evinski materijal. Luka Jangon i obli\u017enji terminal Tilava nose najve\u0107i deo pomorskog prometa, dok se Kjaokpju razvija kao energetsko i transportno \u010dvori\u0161te povezano sa kineskim cevovodima. Me\u0111unarodni aerodromi postoje u Jangonu, Mandalaju i Nejpjidou, ali su doma\u0107e veze promenljive. Prekidi struje, o\u0161te\u0107eni mostovi, telekomunikaciona ograni\u010denja i zatvaranje puteva produbljuju razliku izme\u0111u velikih gradova i ruralnih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Mjanmar je \u010dlan Ujedinjenih nacija, ASEAN-a, BIMSTEC-a i vi\u0161e organizacija sliva Mekonga, a njegov polo\u017eaj izme\u0111u Indije, Kine i kontinentalne jugoisto\u010dne Azije daje mu dugoro\u010dnu strate\u0161ku te\u017einu. Kina je klju\u010dni trgovinski partner i investitor u cevovode, rudnike i koridore prema Indijskom okeanu; Tajland je va\u017ean za gas, grani\u010dnu trgovinu i radne migracije, dok Indija razvija veze prema svojoj severoisto\u010dnoj periferiji. Posle pu\u010da, ASEAN je ograni\u010dio politi\u010dko predstavljanje vojnih vlasti na sastancima visokog nivoa, a zapadne zemlje poo\u0161trile su sankcije, dok su Rusija i Kina zadr\u017eale saradnju. Najve\u0107i izazovi nisu samo obnova ekonomije i infrastrukture, ve\u0107 dogovor o federalizmu, dr\u017eavljanstvu, civilnoj kontroli vojske i raspodeli resursa me\u0111u zajednicama koje imaju veoma razli\u010dita istorijska iskustva. Ako se politi\u010dki poredak jednog dana zasnuje na uklju\u010divim institucijama, re\u010dne ravnice, energija, plodno zemlji\u0161te i polo\u017eaj na raskrsnici Azije mogli bi ponovo postati razvojna prednost; bez takvog dogovora, ista geografija \u0107e nastaviti da povezuje bogatstvo sa sukobom.<\/p>\n\n\n\n