Japan zauzima pribli\u017eno 377.975 kvadratnih kilometara u luku ostrva izme\u0111u Ohotskog mora, Japanskog mora, Isto\u010dnokineskog mora i Tihog okeana. Savremeno slu\u017ebeno prebrojavanje navodi vi\u0161e od 14.000 ostrva, ali se gotovo celokupno stanovni\u0161tvo nalazi na \u010detiri glavna: Hokaidu, Hon\u0161uu, \u0160ikokuu i Kju\u0161uu. Arhipelag se pru\u017ea du\u017e vi\u0161e od 3.000 kilometara od hladnog severa do suptropske Okinave. Oko tri \u010detvrtine teritorije \u010dine planine i \u0161ume, pa su naselja, industrija i poljoprivreda koncentrisani na uske obalske ravnice Kanto, Nobi, Osaka i severnog Kju\u0161ua. Planina Fud\u017ei dosti\u017ee 3.776 metara, a centralni Hon\u0161u presecaju Japanski Alpi. Zemlja le\u017ei na spoju vi\u0161e tektonskih plo\u010da u Pacifi\u010dkom vatrenom prstenu; zemljotresi, vulkani i cunamiji zato nisu sporedna prirodna pojava nego trajni \u010dinilac urbanizma, gra\u0111evinskih propisa i javne uprave.<\/p>\n\n\n\n
Klima se sna\u017eno menja sa geografskom \u0161irinom, reljefom i morskim strujama. Hokaido ima duge sne\u017ene zime i kratka leta, pacifi\u010dka strana centralnog Hon\u0161ua vla\u017ena suptropska leta i relativno suve zime, dok Okinava ima gotovo tropsku klimu. Zimski monsunski vetrovi skupljaju vlagu nad Japanskim morem i donose obilne sne\u017ene padavine zapadnim padinama; pojedine planinske oblasti spadaju me\u0111u najsne\u017enije naseljene prostore sveta. Ki\u0161na sezona cuju obi\u010dno se javlja od po\u010detka juna do sredine jula, a tajfuni naj\u010de\u0161\u0107e poga\u0111aju zemlju od avgusta do oktobra. Letnje temperature i vla\u017enost rastu, a toplotni talasi sve \u010de\u0161\u0107e ugro\u017eavaju starije stanovni\u0161tvo. Intenzivne padavine izazivaju klizi\u0161ta i poplave u gusto naseljenim dolinama. Porast nivoa mora, zagrevanje okeana i promene ribljih stani\u0161ta dopunjuju rizike koji se ve\u0107 ukr\u0161taju sa zemljotresima i vulkanskom aktivno\u0161\u0107u.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. pokrivale oko 68,4 odsto kopnene povr\u0161ine, \u0161to je visok udeo za industrijski razvijenu zemlju, ali struktura \u0161uma nije svuda prirodna. Velike povr\u0161ine zasa\u0111ene su posle Drugog svetskog rata kedrom sugi i \u010dempresom hinoki radi gra\u0111evinskog drveta; pad doma\u0107e se\u010de i jeftiniji uvoz ostavili su mnoge planta\u017ee preguste i slabo odr\u017eavane. Prirodne bukove \u0161ume severa, suptropske \u0161ume ostrva Amami i Jaku\u0161ima i mo\u010dvare Ku\u0161ira \u0161tite endemske vrste, uklju\u010duju\u0107i japanskog makakija, seraua, \u017edrala tan\u010do i retke ostrvske ptice. Poljoprivredno zemlji\u0161te zauzima mali deo teritorije, ali je intenzivno obra\u0111eno: pirina\u010d dominira nizijama, dok se povr\u0107e, \u010daj, vo\u0107e i sto\u010darstvo prilago\u0111avaju regionalnim klimama. Napu\u0161tanje sela i starenje poljoprivrednika dovode do zarastanja parcela, dok divlje svinje i jeleni \u0161ire stani\u0161ta. Morski ekosistemi ostaju osnova ribarstva, ali prelov, zagrevanje i obalna izgradnja menjaju nekada pouzdane sezonske cikluse.<\/p>\n\n\n\n
Najranije poznate kulture arhipelaga uklju\u010duju D\u017eomon, \u010diji su lovci, ribari i sakuplja\u010di proizvodili prepoznatljivu keramiku hiljadama godina. Od prvog milenijuma pre nove ere kultura Jajoi donela je intenzivniju proizvodnju pirin\u010da, metalurgiju i nove migracione veze sa Korejskim poluostrvom i Kinom. Do \u010detvrtog i petog veka dr\u017eava Jamato \u0161irila je vlast iz oblasti dana\u0161nje Nare i Osake, oslanjaju\u0107i se na klanove, grobnice kofun i uvoz kontinentalnih institucija. Budizam je stigao u \u0161estom veku i postao oslonac dvora, dok su kinesko pismo, administrativni modeli i gradsko planiranje oblikovali prestonice Naru i Kjoto. Carska institucija ostala je simbol kontinuiteta, ali su od kasnog 12. veka stvarnu vlast \u010desto dr\u017eali vojni vladari \u0161oguni. Kamakura i Muroma\u010di periodi doneli su uspon samuraja, zen budizma, regionalnih gospodara i trgovine sa isto\u010dnom Azijom.<\/p>\n\n\n\n
Dugotrajni gra\u0111anski sukobi 15. i 16. veka zavr\u0161eni su ujedinjenjem pod Odom Nobunagom, Tojotom Hidejo\u0161ijem i Tokugavom Iejasuom. \u0160ogunat Tokugava, uspostavljen 1603, stvorio je vi\u0161e od dva veka unutra\u0161njeg mira, stroge dru\u0161tvene hijerarhije i kontrolisanih spoljnih veza. Edo, dana\u0161nji Tokio, postao je jedan od najve\u0107ih gradova sveta, dok su pismenost, tr\u017ei\u0161ta i gradska kultura sna\u017eno rasli. Ameri\u010dki brodovi komodora Perija 1853\u20131854. prisilili su Japan da otvori luke, a restauracija Mei\u0111i 1868. vratila je formalnu vlast caru i pokrenula ubrzanu industrijalizaciju, vojnu reformu i izgradnju moderne dr\u017eave. Japan je potom izgradio imperiju u Tajvanu, Koreji, Mand\u017euriji i Pacifiku. Rat u Aziji i na Pacifiku zavr\u0161io se 1945. porazom, atomskim bombardovanjem Hiro\u0161ime i Nagasakija i ameri\u010dkom okupacijom. Ustav iz 1947. uspostavio je parlamentarnu demokratiju i ograni\u010dio vojnu upotrebu sile.<\/p>\n\n\n\n
Posleratna industrijalizacija pretvorila je Japan u vode\u0107u proizvodnu i tehnolo\u0161ku privredu. Automobili, ma\u0161ine, elektronika, hemikalije, precizna oprema i visokokvalitetni materijali ostaju osnova izvoza, dok usluge \u010dine najve\u0107i deo BDP-a. Velike kompanijske mre\u017ee, pouzdani dobavlja\u010dki lanci i sna\u017ena istra\u017eiva\u010dka baza omogu\u0107ili su decenije rasta, ali je pucanje finansijskog i nekretninskog balona po\u010detkom 1990-ih uvelo dug period slabije dinamike. Realni rast u 2025. procenjivan je oko jedan odsto, uz nisku nezaposlenost, rast plata i pritisak vi\u0161ih cena. Zemlja uvozi veliki deo energije i sirovina, pa su kurs jena, cene goriva i prekidi trgovine va\u017eni za doma\u0107u ekonomiju. Robotika, poluprovodnici, baterije, biotehnologija i zelena tranzicija nude nove mogu\u0107nosti, dok manjak radne snage ubrzava automatizaciju i postepeno otvaranje prema stranim radnicima.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2020. zabele\u017eio je 126.146.099 stanovnika. Zvani\u010dna preliminarna procena za 1. jun 2026. iznosila je oko 122,85 miliona, \u0161to potvr\u0111uje nastavak pada koji traje od vrhunca 2008. Stanovni\u0161tvo je veoma urbano i koncentrisano u pacifi\u010dkom megalopolisu od Tokija preko Nagoje i Osake do severnog Kju\u0161ua. \u0160ira oblast Tokija ostaje najve\u0107a urbana aglomeracija zemlje, dok brojni manji gradovi i seoske op\u0161tine gube stanovnike, \u0161kole i poresku osnovu. Japan ima 47 prefektura: jedan metropolitanski Tokio, Hokaido kao posebnu jedinicu, dve gradske prefekture Osaka i Kjoto i 43 ostale prefekture. Vi\u0161e od 29 odsto stanovni\u0161tva ima 65 ili vi\u0161e godina, a broj ro\u0111enih je na istorijski niskim nivoima. Dru\u0161tvo je etni\u010dki relativno homogeno u statisti\u010dkom smislu, ali obuhvata starosedela\u010dke Ainu i Rjukjuance, korejske i kineske zajednice i rastu\u0107i broj radnika iz Vijetnama, Filipina, Brazila, Nepala i drugih zemalja.<\/p>\n\n\n\n
Japanski je dominantni jezik, sa regionalnim dijalektima koji se ponekad sna\u017eno razlikuju, dok jezici Ainu i Rjukju pripadaju ugro\u017eenom kulturnom nasle\u0111u. \u0160into i budizam \u010desto se praktikuju paralelno: sveti\u0161ta prate ro\u0111enje, lokalne festivale i zajedni\u010dke obrede, a budisti\u010dki hramovi sahrane i se\u0107anje na pretke. Formalna verska pripadnost ne opisuje uvek svakodnevnu praksu, koja je \u010desto pragmati\u010dna i sezonska. Kulturni kontinuitet vidi se u pozori\u0161tu no i kabuki, \u010dajnoj ceremoniji, vrtovima, zanatima i knji\u017eevnosti, ali savremeni Japan jednako oblikuju film, dizajn, arhitektura, manga, anime, video-igre i popularna muzika. Kjoto \u010duva veliki broj premodernih hramova i gradskih obrazaca, dok Tokio neprekidno menja urbani pejza\u017e. Dru\u0161tvene norme nagla\u0161avaju urednost, grupnu odgovornost i pouzdanost usluge, ali rasprave o rodnim ulogama, radnom vremenu, manjinskim pravima i imigraciji pokazuju da kultura nije stati\u010dna.<\/p>\n\n\n\n
Infrastruktura je gusta, pouzdana i prilago\u0111ena visokom riziku od prirodnih nepogoda. \u017delezni\u010dka mre\u017ea ima pribli\u017eno 27.000 kilometara, a \u0161inkansen povezuje glavne gradove brzinom i ta\u010dno\u0161\u0107u koje su promenile ekonomsku geografiju. Metropolitanske \u017eeleznice u Tokiju, Osaki i Nagoji prenose milione putnika dnevno, dok ruralne linije gube korisnike i zahtevaju subvencije ili zatvaranje. Autoputevi, tuneli i mostovi prelaze slo\u017een planinski i ostrvski teren; aerodromi Haneda, Narita, Kansai, \u010cubu i Fukuoka nose najve\u0107e me\u0111unarodne i doma\u0107e tokove. Luke Jokohama, Nagoja, Kobe i Tokio deo su industrijskih lanaca, a trajekti povezuju manja ostrva. Gra\u0111evinski standardi, sistemi ranog upozorenja i redovne ve\u017ebe smanjuju \u017ertve zemljotresa, ali katastrofa Tohoku 11. marta 2011. pokazala je granice za\u0161tite i izazvala dugotrajnu nuklearnu krizu u Fuku\u0161imi. Obnova stare infrastrukture sada je podjednako va\u017ena kao izgradnja novih projekata.<\/p>\n\n\n\n
Japan je \u010dlan Ujedinjenih nacija, G7, G20, OECD-a, Svetske trgovinske organizacije i regionalnih foruma kao \u0161to su APEC i Isto\u010dnoazijski samit. Savez sa Sjedinjenim Dr\u017eavama \u010dini osnovu bezbednosne politike, dok trgovina i slo\u017eeni odnosi sa Kinom, Ju\u017enom Korejom, dr\u017eavama jugoisto\u010dne Azije i Australijom odre\u0111uju regionalnu ulogu. Ustavno ograni\u010denje vojne sile ostaje va\u017eno, ali su rast kineske mo\u0107i, severnokorejski projektili i ratovi koji uti\u010du na globalne lance snabdevanja podstakli ve\u0107a odbrambena izdvajanja. Japan je istovremeno veliki davalac razvojne pomo\u0107i, kapitala i infrastrukturnog finansiranja. Najve\u0107i doma\u0107i izazovi nisu nedostatak tehnologije nego demografsko smanjenje, regionalno pra\u017enjenje, javni dug i prilago\u0111avanje energije posle Fuku\u0161ime. Budu\u0107a va\u017enost zemlje zavisi\u0107e od toga da li mo\u017ee spojiti tehnolo\u0161ku preciznost i institucionalnu stabilnost sa otvorenijim tr\u017ei\u0161tem rada, otpornijom energetikom i odr\u017eavanjem kvaliteta \u017eivota u dru\u0161tvu koje postaje manje i starije.<\/p>\n\n\n\n