Izrael se nalazi na isto\u010dnoj obali Sredozemnog mora, izme\u0111u Libana, Sirije, Jordana, Egipta i palestinskih teritorija. Zvani\u010dna izraelska statisti\u010dka povr\u0161ina iznosi oko 22.072 kvadratna kilometra i uklju\u010duje Isto\u010dni Jerusalim i Golansku visoravan, \u010dije aneksije ve\u0107ina me\u0111unarodne zajednice ne priznaje; povr\u0161ina unutar linija primirja iz 1949, poznatih kao Zelena linija, manja je. Zapadna obala je pod izraelskom okupacijom uz podeljenu civilnu i bezbednosnu upravu, dok Gaza nije deo Izraela, iako njen grani\u010dni, vazdu\u0161ni i pomorski re\u017eim ostaje centralno pitanje sukoba. Reljef se smenjuje od obalske ravnice i brda Galileje preko Judejskih i Samarijskih planina do Jordanske rasedne doline. Mrtvo more le\u017ei vi\u0161e od 430 metara ispod nivoa mora, a pustinja Negev zauzima preko polovine teritorije. Kratka obala Crvenog mora kod Ejlata otvara pristup Akabskom zalivu.<\/p>\n\n\n\n
Klima je mediteranska na severu i zapadnoj obali, sa ki\u0161nim zimama i suvim letima, dok jug i Jordanska dolina imaju pustinjske uslove. Galileja i vi\u0161i delovi Golana mogu dobiti 700\u20131.000 milimetara padavina godi\u0161nje, a krajnji jug Negeva \u010desto manje od 50 milimetara. Ve\u0107ina ki\u0161e pada izme\u0111u novembra i marta, pa se tokom dugog leta poljoprivreda i gradovi oslanjaju na akumulacije, podzemne vode, desalinizaciju i ponovnu upotrebu otpadnih voda. Jerusalim, na pribli\u017eno 750 metara, ima hladnije zime od Tel Aviva, dok temperature u dolini Arave i oko Mrtvog mora leti \u010desto prelaze 40 \u00b0C. Klimatsko zagrevanje pove\u0107ava u\u010destalost toplotnih talasa, su\u0161a i po\u017eara, a kratke oluje izazivaju buji\u010dne poplave u pustinjskim kanjonima i urbanim zonama. Morska obala je izlo\u017eena eroziji i rastu nivoa mora, dok opadanje Mrtvog mora stvara vrta\u010de i o\u0161te\u0107uje puteve i turisti\u010dku infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni ekosistemi obuhvataju mediteranske \u0161ume i makiju, priobalne dine, mo\u010dvare, stepske predele i pustinju. \u0160ume su u velikoj meri obnovljene po\u0161umljavanjem, ali monokulturne sadnje bora i \u010desti po\u017eari pokazuju razliku izme\u0111u zasa\u0111enog pokriva\u010da i prirodnog ekosistema. Dolina Hula, nekada isu\u0161ena radi poljoprivrede, delimi\u010dno je obnovljena kao va\u017eno stajali\u0161te ptica na migracionom pravcu izme\u0111u Evrope i Afrike. Negev i Arava podr\u017eavaju gazele, kozoroge, hijene i pustinjske grabljivice, dok koralni grebeni kod Ejlata pripadaju najsevernijim tropskim koralnim sistemima. Poljoprivreda koristi navodnjavanje kap po kap, staklenike i recikliranu vodu za citruse, povr\u0107e, urme, masline i mle\u010dno sto\u010darstvo. Visok tehnolo\u0161ki nivo smanjuje potro\u0161nju po jedinici proizvodnje, ali konkurencija za vodu, izgradnja, putevi i politi\u010dki sporovi oko zemlji\u0161ta i resursa ostaju sna\u017eni pritisci na pejza\u017e.<\/p>\n\n\n\n
Prostor dana\u0161njeg Izraela i palestinskih teritorija naseljen je neprekidno hiljadama godina i bio je sredi\u0161te kanaanskih gradova, drevnih izraelskih i judejskih kraljevstava i filistejskih naselja. Jerusalim je od prvog milenijuma pre nove ere postao verski i politi\u010dki centar jevrejske tradicije. Asirska, vavilonska, persijska i helenisti\u010dka carstva smenjivala su se nad regionom, a rimska vlast ugu\u0161ila je jevrejske pobune u prvom i drugom veku, \u0161to je produbilo raseljavanje, iako je jevrejsko prisustvo opstalo. Hri\u0161\u0107anstvo je nastalo u ovom prostoru i pro\u0161irilo se tokom rimskog i vizantijskog perioda. Arapska osvajanja u sedmom veku donela su islam i arapski jezik; Jerusalim je dobio centralno mesto i u islamskoj tradiciji. Posle krsta\u0161kih i mamelu\u010dkih razdoblja, Osmansko carstvo upravljalo je oblasti od 1517. do 1917, kroz gradove, sela, verske zajednice i velike zemljoposedni\u010dke mre\u017ee.<\/p>\n\n\n\n
Moderni cionisti\u010dki pokret razvio se krajem 19. veka kao odgovor na evropski antisemitizam i ideju jevrejskog nacionalnog povratka. Jevrejska imigracija u osmansku, a zatim britansku Palestinu rasla je u talasima, zajedno sa kupovinom zemlje i izgradnjom novih naselja, dok je arapsko palestinsko stanovni\u0161tvo razvijalo sopstveni nacionalni pokret. Britanska Balfurova deklaracija iz 1917. podr\u017eala je \u201enacionalni dom za jevrejski narod\u201c, uz obe\u0107anje za\u0161tite prava nejevrejskog stanovni\u0161tva, \u0161to se pokazalo me\u0111usobno te\u0161ko pomirljivim. Posle Holokausta i kraja britanskog mandata, Ujedinjene nacije su 1947. predlo\u017eile podelu. Izrael je proglasio nezavisnost 14. maja 1948; rat sa arapskim dr\u017eavama u\u010dvrstio je novu dr\u017eavu, ali je oko 700.000 Palestinaca izbeglo ili bilo prognano u doga\u0111aju koji Palestinci nazivaju Nakba. Izrael je 1967. zauzeo Zapadnu obalu, Isto\u010dni Jerusalim, Gazu, Sinaj i Golan. Mir sa Egiptom potpisan je 1979, sa Jordanom 1994, dok palestinsko pitanje nije re\u0161eno sporazumima iz Osla.<\/p>\n\n\n\n
Izraelska privreda je zasnovana na uslugama, visokoj tehnologiji, farmaciji, medicinskoj opremi, odbrambenoj industriji, finansijama i naprednoj poljoprivredi. Tel Aviv i centralni obalski pojas \u010dine jezgro startapova, istra\u017eivanja i me\u0111unarodnih ulaganja, a univerziteti i vojno-tehnolo\u0161ke jedinice proizvode veliki broj stru\u010dnjaka. Prirodni gas iz isto\u010dnog Mediterana smanjio je zavisnost od uvozne energije i omogu\u0107io izvoz prema Jordanu i Egiptu. Dijamanti, hemikalije, elektronska oprema i poslovne usluge ostaju va\u017eni izvozni tokovi. Rat od oktobra 2023. i kasnije regionalne eskalacije pove\u0107ali su vojne rashode, poremetili rad, turizam, gra\u0111evinarstvo i ulaganja, dok su mobilizacija i raseljavanje pogodili vi\u0161e oblasti. Dugoro\u010dno visoka produktivnost tehnolo\u0161kog sektora koegzistira sa velikim razlikama u prihodima, skupim stanovanjem i ni\u017eom zaposleno\u0161\u0107u u delovima ultraortodoksne i arapske populacije. Ekonomska otpornost zato zavisi i od politi\u010dke stabilnosti, obrazovanja i \u0161ireg uklju\u010divanja radne snage.<\/p>\n\n\n\n
Popis stanovni\u0161tva iz 2022. postao je nova osnova zvani\u010dnih procena, a broj stanovnika je tokom 2025. pre\u0161ao pribli\u017eno 10 miliona, u zavisnosti od metodologije i uklju\u010divanja stranih rezidenata. Oko tri \u010detvrtine stanovni\u0161tva \u010dine Jevreji i druge osobe obuhva\u0107ene \u0161irim kategorijama Zakona o povratku, dok Arapi \u010dine pribli\u017eno jednu petinu; me\u0111u njima su muslimani, hri\u0161\u0107ani i Druzi. Izraelska statistika obuhvata i izraelske naseljenike na Zapadnoj obali, ali ne i palestinsko stanovni\u0161tvo te teritorije i Gaze. Zemlja ima \u0161est glavnih administrativnih distrikata, dok se izraelska naselja na Zapadnoj obali u statistici vode kao posebna oblast Judeje i Samarije. Tel Aviv, Jerusalim i centralni distrikt imaju najve\u0107u koncentraciju, dok je Negev re\u0111e naseljen. Stanovni\u0161tvo brzo raste u pore\u0111enju sa drugim razvijenim ekonomijama, ali se stope fertiliteta, prihod i pristup uslugama znatno razlikuju izme\u0111u sekularnih Jevreja, ultraortodoksnih zajednica, arapskih gradova, beduinskih sela i doseljenika.<\/p>\n\n\n\n
Hebrejski je slu\u017ebeni jezik, dok arapski od zakona iz 2018. ima poseban status i ostaje osnovni jezik arapskog stanovni\u0161tva, obrazovanja i javnog \u017eivota u mnogim lokalnim sredinama. Engleski je \u0161iroko prisutan, a ruski, francuski, amharski, jidi\u0161 i drugi jezici odra\u017eavaju talase doseljavanja. Judaizam oblikuje dr\u017eavni kalendar, porodi\u010dno pravo i javne institucije, ali dru\u0161tvo obuhvata sekularne i religiozne Jevreje, muslimane, hri\u0161\u0107ane, Druze, Bahajce i manje zajednice. Kulturni \u017eivot povezuje biblijsko i rabinsko nasle\u0111e, arapsko-palestinske tradicije, sefardske i a\u0161kenaske obi\u010daje i iskustva doseljenika iz Bliskog istoka, Evrope, Afrike i biv\u0161eg Sovjetskog Saveza. Jerusalimski Stari grad sadr\u017ei sveta mesta tri monoteisti\u010dke religije, dok Tel Aviv predstavlja centar moderne arhitekture, medija i no\u0107ne kulture. Knji\u017eevnost na hebrejskom i arapskom, film, savremena umetnost i muzika \u010desto se direktno bave ratom, identitetom, migracijom i odnosom dr\u017eave i pojedinca.<\/p>\n\n\n\n
Izrael ima gustu i tehnolo\u0161ki naprednu infrastrukturu u centralnom i severnom delu, ali razlike prema periferiji ostaju zna\u010dajne. Autoputevi povezuju Tel Aviv, Jerusalim, Haifu, Ber \u0160evu i Galileju, dok brza \u017eeleznica skra\u0107uje put izme\u0111u Tel Aviva i Jerusalima. Nacionalna \u017eelezni\u010dka mre\u017ea prelazi 1.500 kilometara i nastavlja da se elektrifikuje; laki \u0161inski sistemi rade u Jerusalimu i podru\u010dju Tel Aviva, gde se grade dodatne linije. Luka Haifa i nova kontejnerska postrojenja, kao i A\u0161dod, obra\u0111uju ve\u0107inu pomorske trgovine, dok aerodrom Ben Gurion ostaje glavno me\u0111unarodno \u010dvori\u0161te. Desalinizaciona postrojenja na Sredozemlju i nacionalni vodni sistem obezbe\u0111uju veliki deo pija\u0107e vode. Digitalne mre\u017ee, bolnice i elektroenergetika imaju visok kapacitet, ali arapska naselja, beduinske zajednice u Negevu i podru\u010dja blizu ratnih zona imaju slabiju infrastrukturu. Bezbednosne mere, kontrolne ta\u010dke i zatvaranja tako\u0111e oblikuju kretanje Izraelaca i Palestinaca na razli\u010dite na\u010dine.<\/p>\n\n\n\n
Izrael je \u010dlan Ujedinjenih nacija, OECD-a, Svetske trgovinske organizacije i brojnih nau\u010dnih i ekonomskih institucija. Sjedinjene Dr\u017eave ostaju njegov glavni strate\u0161ki saveznik, dok sporazumi sa Egiptom, Jordanom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i Marokom pro\u0161iruju regionalne veze. Istovremeno, nere\u0161eni status palestinskih teritorija, \u0161irenje naselja, rat u Gazi, bezbednost severne granice i sukob sa Iranom odre\u0111uju me\u0111unarodni polo\u017eaj i izazivaju duboke pravne i politi\u010dke sporove. Unutra\u0161nje podele oko pravosu\u0111a, religije, vojne slu\u017ebe i budu\u0107nosti okupiranih teritorija dodatno optere\u0107uju institucije. Zemlja raspola\u017ee sna\u017enim tehnolo\u0161kim sektorom, obrazovnim centrima, razvijenom infrastrukturom i mladom populacijom, ali trajna strate\u0161ka sigurnost ne mo\u017ee se odvojiti od politi\u010dkog re\u0161enja koje obezbe\u0111uje prava i bezbednost i Izraelcima i Palestincima. Njena budu\u0107a va\u017enost zavisi\u0107e od toga ho\u0107e li inovacionu i vojnu mo\u0107 pratiti odr\u017eiv regionalni poredak, a ne samo sposobnost upravljanja produ\u017eenim sukobom.<\/p>\n\n\n\n