Irak zauzima 438.317 kvadratnih kilometara na spoju Mesopotamije, Arabijskog poluostrva, Iranske visoravni i planina jugoisto\u010dne Anadolije. Grani\u010di se sa Turskom, Iranom, Kuvajtom, Saudijskom Arabijom, Jordanom i Sirijom, a na krajnjem jugoistoku ima pribli\u017eno 58 kilometara obale uz Persijski zaliv. Sredi\u0161te zemlje \u010dini ravna aluvijalna nizija Tigra i Eufrata, dve reke koje se kod Kurne spajaju u \u0160at el Arab. Zapad prelazi u prostranu Sirijsku i Arabijsku pustinju, dok se severoistok podi\u017ee u kurdistanske planine sa vrhovima vi\u0161im od 3.500 metara. Plodne ravnice oko Mosula, Kirkuka, Bagdada, Hile i Basre istorijski su zavisile od kanala i nasipa. Prirodni reljef je nizak i izlo\u017een poplavama na jugu, ali istovremeno vodni sistem zavisi od brana i zahvatanja u Turskoj, Iranu i Siriji, \u0161to teritorijalnu geografiju \u010dini neposredno povezanom sa regionalnom politikom.<\/p>\n\n\n\n
Klima je prete\u017eno suva kontinentalna. Leta u Bagdadu, Basri i ju\u017enim ravnicama traju dugo, sa temperaturama koje redovno prelaze 45 \u00b0C, dok severne planine imaju hladne, sne\u017ene zime. Najvi\u0161e ki\u0161e pada od novembra do aprila; ju\u017ene pustinje \u010desto dobijaju manje od 150 milimetara godi\u0161nje, dok planine Kurdistana mogu primiti vi\u0161e od 1.000 milimetara. Prole\u0107ne poplave nekada su obnavljale zemlji\u0161te, ali su ih brane, kanali i regulacija tokova znatno promenili. Poslednjih decenija du\u017ee su\u0161e, ekstremna vru\u0107ina i pra\u0161njave oluje sve vi\u0161e ometaju zdravstvo, poljoprivredu, \u0161kole i vazdu\u0161ni saobra\u0107aj. Protok Tigra i Eufrata opada zbog uzvodnih akumulacija, klimatskih promena i doma\u0107e neefikasnosti. Na jugu prodor slane vode iz Zaliva i smanjen slatkovodni dotok ugro\u017eavaju Basru, palme i mo\u010dvare, pa je upravljanje vodom postalo mo\u017eda najva\u017eniji dugoro\u010dni bezbednosni problem zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni ekosistemi se\u017eu od hrastovih \u0161uma i planinskih pa\u0161njaka Kurdistana do pustinjskih stepa, rije\u010dnih \u0161uma i mezopotamskih mo\u010dvara. \u0160ume zauzimaju mali deo teritorije, uglavnom na severoistoku, gde ih ugro\u017eavaju po\u017eari, se\u010da, ratna o\u0161te\u0107enja i \u0161irenje naselja. Mo\u010dvare Havar, Hovajza i Centralne mo\u010dvare nekada su bile jedan od najve\u0107ih vla\u017enih sistema zapadne Evroazije. Re\u017eim Sadama Huseina ih je tokom 1990-ih sistematski isu\u0161ivao kako bi slomio lokalni otpor; posle 2003. deo je obnovljen, ali su\u0161a, brane i zaga\u0111enje ponovo smanjuju vodenu povr\u0161inu. Poljoprivreda proizvodi p\u0161enicu, je\u010dam, pirina\u010d, povr\u0107e i urme, ali zavisi od navodnjavanja i dr\u017eavne podr\u0161ke. Zaslanjivanje, degradacija kanala i gubitak plodnog tla ograni\u010davaju prinose. Naftna polja, gasno spaljivanje, otpad i ratna kontaminacija dodatno optere\u0107uju vazduh i zemlji\u0161te, naro\u010dito oko Basre i industrijskih centara.<\/p>\n\n\n\n
Mesopotamija je bila jedno od prvih podru\u010dja urbanizacije, pisma i dr\u017eavne uprave. Sumeri su u \u010detvrtom i tre\u0107em milenijumu pre nove ere razvili gradove Uruk, Ur i Laga\u0161, klinasto pismo i slo\u017eene sisteme navodnjavanja. Akadsko carstvo, zatim vavilonske i asirske dr\u017eave, \u0161irile su politi\u010dke i trgova\u010dke mre\u017ee od Zaliva do Sredozemlja. Vavilon pod Hamurabijem u 18. veku i Navukodonosorom II u \u0161estom veku pre nove ere postao je simbol zakonodavstva i carske mo\u0107i, dok je Niniva bila sredi\u0161te Novoasirskog carstva. Posle persijske, helenisti\u010dke, partske i sasanidske vlasti, arapska osvajanja u sedmom veku uklju\u010dila su oblast u islamski svet. Bagdad, osnovan 762. kao prestonica Abasidskog kalifata, izrastao je u veliki centar nauke, trgovine i prevo\u0111enja. Mongolsko osvajanje 1258. razorilo je grad i oslabilo regionalni sistem navodnjavanja, ali nije prekinulo urbani kontinuitet.<\/p>\n\n\n\n
Osmansko carstvo je od 16. veka upravljalo vilajetima Mosul, Bagdad i Basra, uz promenljivu kontrolu nad plemenima i svetim gradovima Nad\u017eafom i Karbalom. Britanske snage osvojile su oblast tokom Prvog svetskog rata, a mandat je 1921. pretvoren u Ha\u0161emitsku Kraljevinu Irak pod kraljem Fejsalom. Granice su spojile arapske sunitske i \u0161iitske oblasti, kurdski sever i razli\u010dite manjinske zajednice u jednu dr\u017eavu. Formalna nezavisnost ste\u010dena je 1932, monarhija je sru\u0161ena 1958, a Baas partija preuzela je vlast 1968. Sadam Husein postao je predsednik 1979. Rat sa Iranom 1980\u20131988, invazija Kuvajta 1990. i me\u0111unarodne sankcije razorili su privredu i dru\u0161tvo. Ameri\u010dka invazija 2003. oborila je re\u017eim, ali je raspad institucija podstakao pobunu i sekta\u0161ki rat. Organizacija Islamska dr\u017eava zauzela je Mosul 2014, a teritorijalno je pora\u017eena do 2017. uz velike ljudske i urbane gubitke.<\/p>\n\n\n\n
Nafta \u010dini okosnicu privrede, obezbe\u0111uju\u0107i vi\u0161e od 90 odsto izvoza i gotovo sve devize javnog sektora. Velika polja oko Basre, Kirkuka i Misana svrstavaju Irak me\u0111u vode\u0107e proizvo\u0111a\u010de OPEK-a, ali prihodi se sna\u017eno menjaju sa svetskim cenama i proizvodnim kvotama. Dr\u017eava je najve\u0107i poslodavac, a bud\u017eet finansira plate, penzije, subvencije i infrastrukturne projekte. Takva raspodela smanjuje kratkoro\u010dne socijalne pritiske, ali ko\u010di razvoj privatnog sektora i \u010dini javne finansije ranjivim. Poljoprivreda, trgovina, gra\u0111evinarstvo, verska hodo\u010da\u0161\u0107a i telekomunikacije imaju zna\u010daj, dok prera\u0111iva\u010dka industrija ostaje slabija nego pre ratova. Gas koji se spaljuje na naftnim poljima istovremeno je izvor zaga\u0111enja i propu\u0161tene energije, pa zemlja uvozi gas i struju uprkos sopstvenim rezervama. Diversifikaciju ograni\u010davaju korupcija, komplikovana administracija, bankarski sistem, bezbednosni rizici i neujedna\u010dena vladavina prava.<\/p>\n\n\n\n
Prvi sveobuhvatni popis posle skoro \u010detiri decenije sproveden je u novembru 2024, a kona\u010dni rezultati objavljeni 2025. evidentirali su 46.118.793 stanovnika, uklju\u010duju\u0107i oko 340.000 stranih rezidenata. Oko 70,3 odsto stanovni\u0161tva \u017eivi u gradovima, a 35,9 odsto je mla\u0111e od 15 godina, \u0161to Iraku daje veoma mladu demografsku strukturu. Bagdad je daleko najve\u0107a metropola, dok su Mosul, Basra, Erbil, Sulejmanija, Nad\u017eaf i Karbala glavni regionalni centri. Irak je od maja 2025. formalno podeljen na 19 guvernerata, nakon \u0161to je Halabd\u017ea priznata kao nova provincija; Kurdistanski region ima sopstveni parlament i vladu u okviru savezne dr\u017eave. Arapi \u010dine ve\u0107inu, Kurdi najve\u0107u ne-arapsku zajednicu, a Turkmeni, Asirci, Jermeni, Jezidi, \u0160abaci, Mandejci i druge grupe doprinose slo\u017eenosti. Ratovi, progon i emigracija znatno su smanjili neke istorijske manjine i promenili prostorni raspored stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Arapski i kurdski su slu\u017ebeni jezici na saveznom nivou, dok turkmenski i sirijski imaju slu\u017ebenu upotrebu u pojedinim oblastima, a jermenski se \u0161titi u zajednicama koje ga koriste. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva su muslimani, sa \u0161iitskom ve\u0107inom i velikom sunitskom zajednicom; Nad\u017eaf i Karbala pripadaju najva\u017enijim \u0161iitskim verskim centrima. Kulturni \u017eivot nadovezuje se na mesopotamsko, arapsko, kurdsko, persijsko, osmansko i moderno urbano nasle\u0111e. Ira\u010dka knji\u017eevnost i poezija imaju sna\u017ean polo\u017eaj u arapskom svetu, od klasi\u010dne tradicije Bagdada do pionira slobodnog stiha poput Badra \u0160akira al Sajaba. Makam, slo\u017eena gradska muzi\u010dka forma, \u010duva se u Bagdadu, dok kurdska muzika i plesovi razvijaju druga\u010dije regionalne izraze. Kafane, verske procesije, plemenske veze i univerzitetski \u017eivot opstaju uz posledice raseljavanja. Obnova Mosula, starog Bagdada i svetili\u0161ta nije samo gra\u0111evinski posao nego poku\u0161aj vra\u0107anja kulturnog kontinuiteta posle decenija nasilja.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107ajna infrastruktura prati re\u010dne doline i naftne koridore, ali je vi\u0161e puta o\u0161te\u0107ena ratom i nedovoljnim odr\u017eavanjem. Glavni putevi povezuju Bagdad sa Basrom, Jordanom, Sirijom, Turskom, Iranom i gradovima Kurdistana, dok kontrolne ta\u010dke, zagu\u0161enja i lokalni bezbednosni uslovi usporavaju kretanje. \u017delezni\u010dka mre\u017ea povezuje Bagdad sa Basrom i pojedinim severnim pravcima, ali mnoge deonice zahtevaju obnovu; planirani \u201eRazvojni put\u201c od luke Grand Faw prema Turskoj treba da uklju\u010di novu \u017eeleznicu i autoput. Luka Um Kasr trenutno obra\u0111uje najve\u0107i deo pomorske trgovine, dok Grand Faw treba da pove\u0107a kapacitet Zaliva. Me\u0111unarodni aerodromi u Bagdadu, Basri, Nad\u017eafu, Erbilu i Sulejmaniji nose putni\u010dke tokove i hodo\u010da\u0161\u0107a. Elektri\u010dna mre\u017ea i dalje ne zadovoljava letnju potra\u017enju, pa privatni generatori popunjavaju praznine. Razlike u vodovodu, kanalizaciji, \u0161kolama i zdravstvu posebno su velike izme\u0111u naftom bogatih gradova i ruralnih ili ratom pogo\u0111enih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Irak je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Arapske lige, OPEK-a i Organizacije islamske saradnje, a njegova spoljna politika poku\u0161ava da uravnote\u017ei odnose sa Iranom, arapskim susedima, Turskom, Sjedinjenim Dr\u017eavama i evropskim partnerima. Polo\u017eaj izme\u0111u Zaliva i isto\u010dnog Mediterana, velike naftne rezerve i verski centri daju mu regionalni uticaj, ali i izla\u017eu ga nadmetanju spolja\u0161njih sila i doma\u0107ih oru\u017eanih grupa. Bezbednost se znatno pobolj\u0161ala u odnosu na vrhunac rata protiv Islamske dr\u017eave, ipak preostale \u0107elije, sporovi Bagdada i Erbila, pitanje milicija i regionalne eskalacije ostaju rizici. Mlada populacija mo\u017ee postati razvojna prednost samo uz radna mesta, obrazovanje i pouzdane javne slu\u017ebe. Voda, elektri\u010dna energija, diversifikacija i ja\u010danje institucija bi\u0107e presudniji od same koli\u010dine izvezene nafte. Budu\u0107a va\u017enost Iraka zavisi\u0107e od sposobnosti da obnovi svoju tradicionalnu ulogu veze izme\u0111u Levanta, Anadolije, Irana i Zaliva bez ponavljanja obrazaca rentijerske zavisnosti i politi\u010dke fragmentacije.<\/p>\n\n\n\n