Iran zauzima 1.648.195 kvadratnih kilometara izme\u0111u Kaspijskog mora, Kavkaza, Centralne Azije, Mesopotamije i Indijskog okeana. Grani\u010di se sa Irakom, Turskom, Jermenijom, Azerbejd\u017eanom, Turkmenistanom, Avganistanom i Pakistanom, a ju\u017ene obale izlaze na Persijski i Omanski zaliv. Unutra\u0161njost \u010dini visoka Iranska visoravan okru\u017eena planinama Zagros na zapadu i Elburs na severu, gde Damavand, uga\u0161eni vulkan visok oko 5.610 metara, predstavlja najvi\u0161i vrh zemlje. Velike pustinje Da\u0161t-e Kavir i Da\u0161t-e Lut zauzimaju centralni i isto\u010dni deo, dok su kaspijske nizije, doline Azerbejd\u017eana i ravnice Huzestana znatno plodnije. Najve\u0107e reke, me\u0111u njima Karun, Karkeh i Sefid Rud, imaju regionalni zna\u010daj, ali je re\u010dna mre\u017ea retka u odnosu na veli\u010dinu teritorije. Hormu\u0161ki moreuz, kroz koji prolazi veliki deo svetske trgovine naftom, daje ju\u017enoj obali izuzetan strate\u0161ki zna\u010daj.<\/p>\n\n\n\n
Klima se kre\u0107e od vla\u017ene suptropske obale Kaspijskog mora do izrazito su\u0161nih pustinja i hladnih visokih planina. Severne padine Elbursa mogu primiti vi\u0161e od 1.000 milimetara ki\u0161e godi\u0161nje, dok centralne depresije \u010desto dobijaju manje od 100 milimetara. Teheran, na ju\u017enom podno\u017eju Elbursa, ima vrela, suva leta i hladne zime, a severozapadne visoravni redovno su pod snegom. Huzestan i obala Persijskog zaliva leti imaju ekstremnu vru\u0107inu, visoku vla\u017enost i temperature iznad 45 \u00b0C. Ve\u0107ina padavina dolazi od kasne jeseni do prole\u0107a, uz \u010deste vi\u0161egodi\u0161nje su\u0161e. Zagrejavanje, rast potro\u0161nje, brane i prekomerno crpljenje podzemnih voda ubrzavaju isu\u0161ivanje jezera i mo\u010dvara. Jezero Urmija izgubilo je veliki deo nekada\u0161nje povr\u0161ine, a sleganje tla poga\u0111a Teheransku, Isfahansku i druge ravnice. Pe\u0161\u010dane i pra\u0161njave oluje, naro\u010dito na jugozapadu i istoku, postale su ozbiljan zdravstveni i infrastrukturni problem.<\/p>\n\n\n\n
\u0160umski pokriva\u010d zauzima pribli\u017eno sedam odsto zemlje, ali je ekolo\u0161ki veoma raznovrstan. Hirkanijske \u0161ume uz Kaspijsko more \u010duvaju reliktne \u0161irokolisne vrste stare milionima godina, dok hrastove \u0161ume Zagrosa predstavljaju glavni \u0161umski pojas zapada. Mangrove hara rastu na ju\u017enim obalama, a pustinje, stepe i slane mo\u010dvare podr\u017eavaju gazele, divlje ovce, azijske geparde i brojne ptice selice. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja uklju\u010duju Golestan, Kavir, Turan i jezero Urmiju, ali nedostatak vode, putevi, rudarenje i krivolov fragmenti\u0161u stani\u0161ta. Poljoprivreda koristi oko jedne tre\u0107ine raspolo\u017eive vode i oslanja se na brane, bunare i drevne podzemne kanale kanat. P\u0161enica, je\u010dam, pista\u0107i, urme, \u0161afran i vo\u0107e va\u017eni su proizvodi. Neefikasno navodnjavanje i gajenje kultura zahtevnih za vodu u su\u0161nim provincijama produbljuju manjak, pa je raspodela izme\u0111u gradova, sela, industrije i ekosistema postala i ekonomsko i politi\u010dko pitanje.<\/p>\n\n\n\n
Iranska visoravan pripada najstarijim centrima urbanog i dr\u017eavnog razvoja u zapadnoj Aziji. Elam je od tre\u0107eg milenijuma pre nove ere povezivao jugozapad sa Mesopotamijom, dok su iranski narodi, uklju\u010duju\u0107i Me\u0111ane i Persijance, stigli tokom drugog i prvog milenijuma pre nove ere. Kir Veliki osnovao je u \u0161estom veku pre nove ere Ahemenidsko carstvo, koje se prostiralo od Inda do Egejskog mora i razvilo sistem satrapija, puteva i kraljevskih centara poput Pasargade i Persepolja. Aleksandar Makedonski osvojio je carstvo 330. godine pre nove ere, posle \u010dega su sledili Seleukidi, Partsko i Sasanidsko carstvo. Sasanidi su od tre\u0107eg do sedmog veka bili glavni suparnik Rima i Vizantije, sa zoroastrizmom kao dr\u017eavnom religijom. Arapska osvajanja u sedmom veku uvela su islam, ali persijski jezik i administrativne tradicije opstali su i sna\u017eno uticali na \u0161iri islamski svet.<\/p>\n\n\n\n
Safavidska dinastija je 1501. ujedinila veliki deo zemlje i u\u010dinila dvanaestoimamski \u0161iizam temeljem dr\u017eavnog identiteta, \u010dime se Iran jasno izdvojio od sunitskih suseda. Isfahan je u 17. veku postao veliki trgova\u010dki i arhitektonski centar. Posle af\u0161aridskog i zandovskog perioda, Kad\u017eari su od kraja 18. veka vladali u vreme rastu\u0107eg ruskog i britanskog pritiska. Ustavna revolucija 1905\u20131911. uspostavila je parlament i ograni\u010dila apsolutnu monarhiju. Reza \u0160ah Pahlavi preuzeo je vlast 1925, centralizovao dr\u017eavu i sproveo sekularizuju\u0107e reforme, dok je njegov sin Mohamed Reza Pahlavi posle 1941. ubrzao modernizaciju uz autoritarnu vlast i bliske veze sa Zapadom. Dr\u017eavni udar 1953. protiv premijera Mohameda Mosadeka ostavio je trajno nepoverenje prema stranim silama. Revolucija 1979. sru\u0161ila je monarhiju i uspostavila Islamsku Republiku. Rat sa Irakom 1980\u20131988. odneo je stotine hiljada \u017eivota i u\u010dvrstio bezbednosne institucije novog sistema.<\/p>\n\n\n\n
Iran poseduje jedne od najve\u0107ih svetskih rezervi nafte i prirodnog gasa, ali se njegova privreda ne svodi samo na energiju. Petrohemija, \u010delik, automobilska industrija, cement, rudarstvo, poljoprivreda, trgovina i \u0161irok sektor usluga oslanjaju se na veliko doma\u0107e tr\u017ei\u0161te i obrazovanu radnu snagu. Nafta i gas ipak obezbe\u0111uju presudne devize i bud\u017eetske prihode, zbog \u010dega me\u0111unarodne sankcije, ograni\u010den pristup bankarskom sistemu i nestabilan izvoz sna\u017eno uti\u010du na rast. Kina je glavni kupac nafte i trgovinski partner, dok su Irak, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Rusija i susedna tr\u017ei\u0161ta tako\u0111e va\u017eni. Visoka inflacija i pad vrednosti rijala smanjuju kupovnu mo\u0107, a nezaposlenost i nedostatak kvalitetnih poslova podsti\u010du emigraciju stru\u010dnjaka. Dr\u017eavne i poludr\u017eavne kompanije imaju veliku ulogu, \u0161to ograni\u010dava konkurenciju. Potencijal postoji u obnovljivoj energiji, tranzitnoj trgovini, farmaciji i tehnologiji, ali zavisi od stabilnijih pravila i spoljnih odnosa.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2016. evidentirao je 79.926.270 stanovnika, dok su procene za 2025. postavile ukupan broj na oko 92 miliona. Vi\u0161e od tri \u010detvrtine stanovni\u0161tva \u017eivi u gradovima; \u0161iri Teheran dominira administracijom, finansijama, univerzitetima i industrijom, a veliki centri su Ma\u0161had, Isfahan, Karad\u017e, \u0160iraz, Tabriz, Ahvaz i Kom. Iran je podeljen na 31 provinciju, koje se razlikuju po jeziku, privrednoj osnovi i gustini. Persijanci \u010dine najve\u0107u etnolingvisti\u010dku grupu, uz brojnu azerbejd\u017eansku zajednicu, Kurde, Lure, Arape, Balud\u017ee, Turkmene, Gilake, Mazanderance i druge narode. Zvani\u010dna statistika ne objavljuje precizne etni\u010dke procente, pa takve brojke treba posmatrati oprezno. Brzi rast stanovni\u0161tva posle revolucije zamenio je sna\u017ean pad fertiliteta; stanovni\u0161tvo i dalje raste, ali stari ubrzano, zbog \u010dega dr\u017eava poku\u0161ava da podstakne ra\u0111anje uz ograni\u010dene ekonomske rezultate.<\/p>\n\n\n\n
Persijski, odnosno farsi, slu\u017ebeni je jezik i glavni medij dr\u017eavne uprave i obrazovanja, dok se azerbejd\u017eanski, kurdski, arapski, balud\u017eijski, lurijski i brojni lokalni jezici koriste u svakodnevnom \u017eivotu. Dvanaestoimamski \u0161iizam je dr\u017eavna religija, ali postoje sunitske muslimanske zajednice, hri\u0161\u0107ani, Jevreji, zoroastrijanci i bahajci, \u010diji pravni polo\u017eaj nije jednak. Iranska kultura objedinjuje predislamsko nasle\u0111e, persijski knji\u017eevni jezik i islamske tradicije. Poezija Ferdousija, Hafiza i Rumija ostaje deo javnog obrazovanja i svakodnevnih izraza, dok praznik Novruz povezuje savremeno dru\u0161tvo sa sezonskim kalendarom starijim od islama. Safavidske d\u017eamije, ba\u0161te, bazari i ku\u0107e koriste geometriju, vodu i hlad kao odgovor na klimu. Iranski film, grafi\u010dki dizajn, muzika i savremena umetnost imaju me\u0111unarodni ugled uprkos cenzuri. Razlike izme\u0111u kosmopolitskih gradova, verskih centara, provincijskih dru\u0161tava i dijaspore stvaraju kulturnu scenu slo\u017eeniju od jedinstvene zvani\u010dne slike.<\/p>\n\n\n\n
Transportna mre\u017ea koristi centralni polo\u017eaj zemlje, ali trpi zbog udaljenosti, planinskog reljefa, sankcija i nedovoljnog ulaganja. Iran ima vi\u0161e od 220.000 kilometara puteva i pribli\u017eno 15.000 kilometara \u017eeleznice, koja povezuje Teheran sa Persijskim zalivom, Kaspijskim regionom, Turskom, Turkmenistanom i Pakistanom. Glavne luke Bandar Abas i Imam Homeini obra\u0111uju najve\u0107i deo trgovine, dok \u010cabahar na Omanskom zalivu ima poseban zna\u010daj jer izlazi izvan Hormu\u0161kog moreuza i povezuje se sa koridorima prema Avganistanu i Centralnoj Aziji. Teheran ima razvijen metro, a metro sistemi rade ili se \u0161ire u nekoliko velikih gradova. Vazdu\u0161ni saobra\u0107aj povezuje \u0161iroku teritoriju, ali stara flota i te\u0161ko\u0107e u nabavci delova uti\u010du na kapacitet i bezbednost. Elektri\u010dna i gasna mre\u017ea imaju veliku pokrivenost, ipak letnji vrhovi potro\u0161nje i su\u0161a izazivaju restrikcije struje i vode, posebno za industriju i poljoprivredu.<\/p>\n\n\n\n
Iran je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Organizacije islamske saradnje, Organizacije za ekonomsku saradnju, \u0160angajske organizacije za saradnju i BRICS-a, a odr\u017eava \u0161iroku mre\u017eu politi\u010dkih i bezbednosnih partnerstava na Bliskom istoku. Njegov polo\u017eaj izme\u0111u Kaspijskog mora, Centralne Azije i Indijskog okeana, kontrola severne obale Hormu\u0161kog moreuza i veliki energetski resursi daju mu trajnu strate\u0161ku te\u017einu. Istovremeno, spor oko nuklearnog programa, me\u0111unarodne sankcije, regionalna rivalstva i povremene direktne vojne eskalacije pove\u0107avaju tro\u0161kove razvoja. Unutar zemlje protesti, ograni\u010denja politi\u010dkih sloboda, ekonomski pritisak i jaz izme\u0111u obrazovanog stanovni\u0161tva i institucionalne zatvorenosti ostaju klju\u010dni izvori napetosti. Najrealnije mogu\u0107nosti le\u017ee u obnovi vodne politike, ve\u0107oj ekonomskoj konkurenciji, tranzitnim koridorima i kori\u0161\u0107enju ljudskog kapitala. Budu\u0107a uloga Irana zavisi\u0107e od toga mo\u017ee li svoju geografsku i civilizacijsku dubinu pretvoriti u stabilne veze i odr\u017eivu privredu, umesto da ih stalno tro\u0161i u geopoliti\u010dkom nadmetanju.<\/p>\n\n\n\n