Liban zauzima 10.452 kvadratna kilometra na isto\u010dnoj obali Sredozemnog mora, izme\u0111u Sirije na severu i istoku i Izraela na jugu. Uprkos maloj povr\u0161ini, reljef je izrazito vertikalan: uska obalska ravnica prelazi u Libanski planinski venac, \u010diji vrh Kornet es Savda dosti\u017ee 3.088 metara, zatim u plodnu dolinu Beka i paralelni Anti-Liban du\u017e sirijske granice. Reke su kratke i sezonski promenljive; Litani te\u010de kroz Beku i skre\u0107e ka obali, dok Nahr el Kabir i Oront pripadaju prekograni\u010dnim slivovima. Obala duga oko 225 kilometara obuhvata luke, pe\u0161\u010dane i stenovite uvale i gotovo neprekinutu urbanizaciju izme\u0111u Bejruta, D\u017eunije, Sidona i Tira. Planinski prelazi omogu\u0107ili su istorijsku izolaciju zajednica, ali i povezali unutra\u0161njost sa lukama. Prostor zemlje zato funkcioni\u0161e kao zbijen sklop mediteranske obale, visokih sne\u017enih masiva i poljoprivredne doline na rastojanju od svega nekoliko desetina kilometara.<\/p>\n\n\n\n
Klima je mediteranska na obali, sa blagim, ki\u0161nim zimama i toplim, vla\u017enim letima, ali nadmorska visina brzo menja uslove. Bejrut retko ima mraz, dok se u planinama zimi formira dubok sne\u017eni pokriva\u010d koji je istorijski hranio izvore i reke tokom leta. Dolina Beka je suvlja i ima ve\u0107e dnevne i sezonske temperaturne razlike, a severoisto\u010dni delovi pribli\u017eavaju se polusu\u0161noj klimi. Najvi\u0161e padavina pada od novembra do marta; leta su gotovo bez ki\u0161e. Klimatske promene produ\u017eavaju su\u0161ne periode, pove\u0107avaju rizik od \u0161umskih po\u017eara i \u010dine sne\u017ene rezerve manje pouzdanim. Buji\u010dne poplave poga\u0111aju gusto izgra\u0111ena obalna podru\u010dja, dok erozija i neplanska gradnja pove\u0107avaju \u0161tetu. Vodni resursi su relativno obilni u regionalnom pore\u0111enju, ali zastarela mre\u017ea, zaga\u0111enje, ilegalni bunari i slabo upravljanje stvaraju nesta\u0161ice \u010dak i u gradovima, pa doma\u0107instva \u010desto zavise od cisterni i privatnih generatora za osnovne usluge.<\/p>\n\n\n\n
Prirodni pokriva\u010d obuhvata mediteranske \u0161ume hrasta, bora, kleke i ostatke \u010duvenog libanskog kedra, ali su \u0161ume vekovima kr\u010dene za gra\u0111u, poljoprivredu i naselja. Danas pokrivaju pribli\u017eno jednu sedminu teritorije, sa velikim razlikama u gustini i kvalitetu. Rezervati \u0160uf, Horsh Ehden i Tannourine \u0161tite kedrove, planinske \u0161ume i va\u017ene koridore za ptice selice izme\u0111u Evrope i Afrike. Beka je glavni poljoprivredni prostor za \u017eitarice, povr\u0107e, vo\u0107e, vinovu lozu i sto\u010darstvo, dok su masline, citrusi i banane zna\u010dajni na obali i ni\u017eim padinama. \u0160irenje kamenoloma, po\u017eari, otpad i nekontrolisana urbanizacija fragmenti\u0161u stani\u0161ta. Kriza upravljanja \u010dvrstim otpadom, koja je postala politi\u010dki simbol 2015, pokazala je kako institucionalni zastoj neposredno uti\u010de na \u017eivotnu sredinu. Obalske vode dodatno optere\u0107uju kanalizacija, industrija i luke, dok je za\u0161tita prirodnih zona \u010desto slabija od pritiska gradnje i privatizacije obale.<\/p>\n\n\n\n
Fenikijski gradovi Biblos, Sidon i Tir razvili su se tokom bronzanog i gvozdenog doba kao pomorski centri povezani sa Egiptom, Kiprom, Gr\u010dkom i zapadnim Sredozemljem. Njihovi trgovci \u0161irili su pismo iz kog su nastala brojna kasnija alfabetska pisma, ali nisu \u010dinili jedinstvenu dr\u017eavu; gradovi su se nadmetali i ulazili u sfere Egipta, Asirije, Vavilona i Persije. Aleksandar Veliki osvojio je Tir 332. godine pre nove ere, a region je potom postao deo helenisti\u010dkih dr\u017eava i Rimskog carstva. Hramovi u Balbeku svedo\u010de o bogatstvu rimske provincije, dok je Bejrut bio poznat po \u0161koli prava. Hri\u0161\u0107anstvo se rano pro\u0161irilo, a planine su postale uto\u010di\u0161te i sredi\u0161te zajednica, naro\u010dito Maronita i Druza. Posle arapskih osvajanja u sedmom veku oblast je uklju\u010dena u islamske kalifate, ali je zadr\u017eala izrazitu versku i lokalnu raznovrsnost.<\/p>\n\n\n\n
Osmansko carstvo upravljalo je regionom od 1516. do Prvog svetskog rata, \u010desto preko lokalnih porodica i autonomnih planinskih aran\u017emana. Sukobi izme\u0111u Druza i Maronita kulminirali su nasiljem 1860, posle \u010dega je uspostavljen autonomni Mutesarifat Libanske gore pod evropskim nadzorom. Glad tokom Prvog svetskog rata odnela je veliki deo stanovni\u0161tva. Francuska je 1920. proglasila Veliki Liban, spajaju\u0107i planinu sa Bejrutom, Tripolijem, jugom i dolinom Beka; time su postavljene dana\u0161nje granice i demografska slo\u017eenost. Nezavisnost je ste\u010dena 1943, uz Nacionalni pakt koji je najvi\u0161e funkcije raspodelio me\u0111u verskim zajednicama. Gra\u0111anski rat 1975\u20131990. uklju\u010dio je doma\u0107e milicije, palestinske organizacije, Siriju i Izrael. Taifski sporazum iz 1989. okon\u010dao je rat i preraspodelio vlast, ali nije ukinuo konfesionalni sistem. Sirijske trupe povukle su se 2005, dok je sukob Izraela i Hezbolaha 2006. ponovo razorio delove zemlje.<\/p>\n\n\n\n
Privreda se tradicionalno oslanjala na trgovinu, bankarstvo, turizam, gra\u0111evinarstvo, obrazovanje, zdravstvo i doznake velike dijaspore. Me\u0111utim, model zasnovan na precenjenoj valuti, visokim kamatama, dr\u017eavnom dugu i stalnom prilivu depozita uru\u0161io se 2019. Banke su ograni\u010dile pristup \u0161tednji, libanska funta izgubila je gotovo svu raniju vrednost, a siroma\u0161tvo i emigracija naglo su porasli. Eksplozija u luci Bejrut 4. avgusta 2020. ubila je vi\u0161e od 200 ljudi i uni\u0161tila veliki deo grada, dodatno ogoliv\u0161i institucionalnu neodgovornost. Posle vi\u0161egodi\u0161nje recesije Svetska banka je za 2025. procenjivala povratak skromnog rasta, ali je oporavak ostao krhak zbog ratne \u0161tete, politi\u010dkih odlaganja i nere\u0161enih bankarskih gubitaka. Dolarizovana gotovinska ekonomija, turizam i doznake odr\u017eavaju potro\u0161nju, dok proizvodnja hrane, vino, nakit, kreativne industrije i digitalne usluge pokazuju otpornost bez dovoljno stabilne elektri\u010dne energije i kredita.<\/p>\n\n\n\n
Liban je podeljen na osam guvernerata i 26 okruga, ali lokalne vlasti imaju ograni\u010dene prihode i zavise od centralnih transfera. Poslednji puni popis stanovni\u0161tva odr\u017ean je 1932, jer bi novo brojanje moglo promeniti politi\u010dku ravnote\u017eu zasnovanu na verskim kvotama. Zbog toga se savremeni podaci oslanjaju na registre i me\u0111unarodne procene. Svetska banka je za 2025. navela pribli\u017eno 5,85 miliona stanovnika, ali broj varira u zavisnosti od uklju\u010divanja sirijskih i palestinskih izbeglica i obima emigracije. Ve\u0107ina ljudi \u017eivi u obalskom urbanom pojasu, naro\u010dito u \u0161irem Bejrutu, dok su planinska sela i severoisto\u010dna Beka re\u0111e naseljeni i siroma\u0161niji. Dru\u0161tvo obuhvata brojne hri\u0161\u0107anske i muslimanske zajednice, Druze i druge grupe. Vi\u0161e stotina hiljada palestinskih izbeglica \u017eivi u zemlji decenijama, a dolazak velikog broja Sirijaca posle 2011. dodatno je opteretio \u0161kole, stanovanje, zdravstvo i tr\u017ei\u0161te rada.<\/p>\n\n\n\n
Arapski je slu\u017ebeni jezik, ali francuski i engleski imaju sna\u017enu ulogu u obrazovanju, medijima i poslovanju, dok se jermenski koristi u istorijskim zajednicama. Verska pripadnost uti\u010de na porodi\u010dno pravo, \u0161kolstvo, politi\u010dko predstavljanje i dru\u0161tvene mre\u017ee, ali svakodnevni \u017eivot, naro\u010dito u gradovima, \u010desto prelazi konfesionalne granice. Libanska kultura nastaje iz arapskog jezgra, mediteranske trgovine, osmanskog nasle\u0111a, francuskog mandata i iskustva dijaspore. Bejrut je tokom 20. veka bio va\u017ean centar arapskog izdava\u0161tva, novinarstva i univerziteta. Pesnik Halil D\u017eubran, peva\u010dica Fejruz i arhitektonska me\u0161avina osmanskih ku\u0107a, modernizma i posleratne gradnje predstavljaju razli\u010dite slojeve kulturnog uticaja. Dabke, zajal i lokalne knji\u017eevne tradicije opstaju uz film, savremenu umetnost i elektronsku muziku. Ratovi i emigracija nisu prekinuli kulturnu proizvodnju, ali su promenili njene institucije, finansiranje i publiku.<\/p>\n\n\n\n
Drumska mre\u017ea povezuje gusto naseljenu obalu sa Bekaa dolinom preko planinskih prevoja, ali saobra\u0107aj je koncentrisan, spor i zavisan od privatnih automobila i kombija. Liban nema funkcionalnu \u017eeleznicu, iako ostaci osmanskih i francuskih pruga postoje du\u017e obale i preko planina. Me\u0111unarodni aerodrom Rafik Hariri u Bejrutu jedino je veliko putni\u010dko vazdu\u0161no \u010dvori\u0161te, \u0161to zemlju \u010dini ranjivom na zatvaranje jednog objekta. Luka Bejrut ostaje centralna za uvoz, dok Tripoli ima rastu\u0107u trgova\u010dku ulogu; Sidon i Tir slu\u017ee manjim tokovima i ribarstvu. Javna elektroprivreda godinama obezbe\u0111uje ograni\u010dene sate napajanja, pa su privatni dizel-generatori postali paralelna mre\u017ea, skupa i zaga\u0111uju\u0107a. Telekomunikacije su \u0161iroko rasprostranjene, ali skupe i neujedna\u010dene. Ratna o\u0161te\u0107enja na jugu i u predgra\u0111ima, zajedno sa nedostatkom javnih sredstava, \u010dine obnovu puteva, stanovanja, energetike i vodovoda jednim od najve\u0107ih poslova naredne decenije.<\/p>\n\n\n\n
Liban je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Arapske lige i Me\u0111unarodne organizacije frankofonije, a njegova dijaspora daje mu veze sa Amerikama, Evropom, Afrikom i dr\u017eavama Zaliva. Zemlja je formalno parlamentarna republika, ali regionalne sile i doma\u0107e oru\u017eane organizacije sna\u017eno uti\u010du na bezbednost i odlu\u010divanje. Izbor predsednika i formiranje vlade po\u010detkom 2025. prekinuli su vi\u0161egodi\u0161nju institucionalnu blokadu, ali odr\u017eiv oporavak zahteva dogovor o bankarskim gubicima, reformu javnih finansija i nezavisnije pravosu\u0111e. Granica sa Izraelom, status Hezbolahovog oru\u017eja, povratak raseljenih i odnosi sa Sirijom ostaju klju\u010dna bezbednosna pitanja. Nasuprot tim pritiscima stoje obrazovana radna snaga, preduzetni\u0161tvo, luke, univerziteti i globalna mre\u017ea iseljenika. Budu\u0107i zna\u010daj Libana zavisi\u0107e od toga mo\u017ee li raznovrsnost, koja je dugo bila izvor i kreativnosti i politi\u010dke podele, biti pretvorena u funkcionalnu dr\u017eavu sa pouzdanim javnim institucijama.<\/p>\n\n\n\n