Kazahstan zauzima 2.724.900 kvadratnih kilometara izme\u0111u isto\u010dne Evrope, Sibira, Kine i srednjoazijskih pustinja, \u0161to ga \u010dini najve\u0107om dr\u017eavom bez izlaza na svetsko more. Na severu i zapadu grani\u010di se sa Rusijom du\u017e vi\u0161e od 7.600 kilometara, na istoku sa Kinom, a na jugu sa Kirgistanom, Uzbekistanom i Turkmenistanom. Zapadnu ivicu zapljuskuje zatvoreno Kaspijsko more, dok se unutra\u0161njost prote\u017ee od depresija ispod nivoa mora na Mangistauu do vrhova Tjen \u0160ana i Altaja vi\u0161ih od 4.000 metara. Ogromna Kazahstanska stepa prelazi u polupustinje Betpak-Dale, peskove Kizilkuma i Mojinkuma, slana jezera i bezvodne visoravni. Najva\u017eniji vodotokovi su Irti\u0161, Ural, Ili, Sir Darja i I\u0161im, ali mnogi prelaze dr\u017eavne granice, pa je upravljanje vodama regionalno pitanje. Balha\u0161ko jezero, delom slatko a delom slano, i severni ostatak Aralskog mora pokazuju koliko je hidrologija zemlje povezana sa navodnjavanjem i industrijom.<\/p>\n\n\n\n
Klima je izrazito kontinentalna, sa velikim razlikama izme\u0111u godi\u0161njih doba i regiona. Zime na severu i u centralnim stepama mogu spustiti temperaturu ispod \u201330 \u00b0C, dok leta na jugu i zapadu prelaze 40 \u00b0C. Padavine su oskudne na ravnicama, \u010desto izme\u0111u 100 i 300 milimetara godi\u0161nje, ali u planinama jugoistoka i istoka rastu iznad 800 milimetara. Sneg i vetar zimi mogu prekinuti drumski saobra\u0107aj na otvorenoj stepi, a prole\u0107no otapanje povremeno izaziva velike poplave, \u0161to je posebno pokazala sezona 2024. Dugoro\u010dno zagrevanje ubrzava povla\u010denje gle\u010dera u Tjen \u0160anu, pove\u0107ava rizik od su\u0161e i menja dostupnost vode za Almatinsku oblast i poljoprivredu juga. Na zapadu su su\u0161a, pra\u0161ina i oscilacije nivoa Kaspijskog mora dodatni pritisci. Kazahstan je najavio cilj ugljeni\u010dne neutralnosti do 2060, ali privreda i proizvodnja elektri\u010dne energije i dalje sna\u017eno zavise od uglja, nafte i gasa.<\/p>\n\n\n\n
Stepe i polupustinje \u010dine najve\u0107i deo prirodnih ekosistema, dok \u0161ume pokrivaju pribli\u017eno pet odsto teritorije, pre svega u Altaju, severnim borovim masivima i planinama Tjen \u0160ana. Na pa\u0161njacima se vekovima razvijalo nomadsko sto\u010darstvo, ali su sovjetska kolektivizacija, preoravanje stepe i savremena intenzivna ispa\u0161a promenili vegetaciju i zemlji\u0161te. Severni \u201epojas p\u0161enice\u201c oko Kostanaja, Akmole i Severnog Kazahstana pripada najva\u017enijim \u017eitnim oblastima Evroazije. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja obuhvataju stepe Sariarke, kanjone \u010carina, jezera Kolsaj, planinski Katon-Karagai i pustinjski Ustjurt. Saiga antilopa, nekada gotovo istrebljena, sna\u017eno se oporavila zahvaljuju\u0107i za\u0161titi i nadzoru, iako brojnost stvara nova pitanja o odnosu divljih \u017eivotinja i poljoprivrede. Nasle\u0111e Semipalatinskog nuklearnog poligona, industrijsko zaga\u0111enje, slanjenje zemlji\u0161ta i katastrofa Aralskog mora ostaju trajni podsetnici na cenu razvoja zasnovanog na velikim infrastrukturnim intervencijama.<\/p>\n\n\n\n
Ljudsko prisustvo u stepama se\u017ee do paleolita, ali su pokretne zajednice sto\u010dara i konjanika oblikovale ve\u0107inu poznate istorije regiona. Skitsko-sakski svet prvog milenijuma pre nove ere ostavio je bogate kurgane, uklju\u010duju\u0107i nalaze \u201eZlatnog \u010doveka\u201c kod Isika. Kroz ju\u017eni Kazahstan prolazili su ogranci Puta svile, povezuju\u0107i gradove Turkestan, Taraz i Otrar sa Persijom, Kinom i Transoksanijom. Turki\u010dka carstva od \u0161estog veka u\u010dvrstila su jezi\u010dku i kulturnu osnovu, a mongolska osvajanja u 13. veku uklju\u010dila su stepe u uluse potomaka D\u017eingis-kana. Kazahski kanat formiran je u 15. veku, okupljaju\u0107i plemenske zajednice koje su se kasnije grupisale u tri \u017euza. Pritisak D\u017eungara, Ruske imperije i susednih kanata postepeno je su\u017eavao autonomiju, a ruska vlast tokom 18. i 19. veka \u0161irila je tvr\u0111ave, naseljavanje i upravne reforme.<\/p>\n\n\n\n
Po\u010detkom 20. veka pokret Ala\u0161 tra\u017eio je politi\u010dku autonomiju, ali je posle revolucije region uklju\u010den u Sovjetski Savez. Prisilna kolektivizacija i konfiskacija stoke po\u010detkom 1930-ih izazvale su glad u kojoj je stradalo ili iz zemlje oti\u0161lo vi\u0161e od milion ljudi, \u0161to je temeljno promenilo demografiju. Staljinisti\u010dke deportacije dovele su Korejce, Nemce, \u010ce\u010dene i druge zajednice, dok su industrijalizacija, rudnici i kampovi Gulaga privukli ili prisilno premestili dodatno stanovni\u0161tvo. Kampanja obrade \u201edevi\u010danskih zemlji\u0161ta\u201c od 1954. preorala je severne stepe i u\u010dinila republiku velikim proizvo\u0111a\u010dem \u017eita. Bajkonur je postao glavni sovjetski kosmodrom, a Semipalatinsk mesto vi\u0161e stotina nuklearnih proba. Kazahstan je proglasio nezavisnost 16. decembra 1991. Nursultan Nazarbajev vodio je zemlju skoro tri decenije, izgradio centralizovan sistem i premestio prestonicu iz Almatija u Akmolu, kasnije Astanu. Protesti u januaru 2022. ubrzali su politi\u010dke i ustavne promene, ali je izvr\u0161na vlast ostala dominantna.<\/p>\n\n\n\n
Privreda po\u010diva na nafti, gasu, uranijumu, bakru, cinku, ferohromu i drugim sirovinama. Polja Tengiz, Ka\u0161agan i Kara\u010daganak svrstavaju zemlju me\u0111u klju\u010dne proizvo\u0111a\u010de energije u kaspijskom regionu, dok je Kazahstan vode\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010d uranijuma. Nafta se uglavnom izvozi cevovodom Kaspijskog konzorcijuma preko Rusije, \u0161to stvara logisti\u010dku i geopoliti\u010dku zavisnost; zato vlast ula\u017ee u transkaspijski \u201eSrednji koridor\u201c prema Azerbejd\u017eanu, Gruziji i Evropi. \u017dito, bra\u0161no i sto\u010darski proizvodi va\u017eni su za tr\u017ei\u0161ta Centralne Azije, Avganistana i Kine. Prihodi od resursa finansirali su urbanu izgradnju i fond Samruk-Kazina, ali su regionalne razlike velike: Almaty i Astana imaju razvijenije usluge, dok rudarski gradovi i ruralni jug zavise od nekoliko poslodavaca. Dr\u017eava podsti\u010de preradu metala, petrohemiju, logistiku, digitalne usluge i obnovljivu energiju, ali produktivnost, konkurencija i smanjenje uloge dr\u017eavnih kompanija ostaju dugoro\u010dni zadaci.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2021. evidentirao je 19.186.015 stanovnika, a zvani\u010dna statistika je do 1. juna 2026. procenila populaciju na 20.575.979. Oko 64 odsto stanovnika \u017eivelo je u gradovima, sa najve\u0107om koncentracijom u Almatiju, Astani i \u0160imkentu, dok severne i centralne oblasti imaju nisku gustinu i pojedine zone demografskog opadanja. Dr\u017eava je podeljena na 17 oblasti i tri grada republi\u010dkog zna\u010daja; nove oblasti Abaj, \u017detisu i Ulitau obnovljene su 2022, \u010dime je administrativna karta prilago\u0111ena velikim udaljenostima. Kazasi \u010dine jasnu ve\u0107inu, Rusi najve\u0107u manjinu, a prisutne su i uzbe\u010dka, ukrajinska, ujgurska, tatarska, nema\u010dka, korejska i druge zajednice. Prirodni prira\u0161taj je najvi\u0161i na jugu i zapadu, dok je sever stariji i vi\u0161e izlo\u017een iseljavanju. Vlasti podsti\u010du preseljavanje ka severnim oblastima, ali ekonomske prilike i porodi\u010dne veze i dalje usmeravaju migracije prema velikim gradovima.<\/p>\n\n\n\n
Kazahski je dr\u017eavni jezik, dok ruski ima ustavno zagarantovanu slu\u017ebenu upotrebu u dr\u017eavnim organima i \u0161iroko se koristi u gradovima, poslovanju i me\u0111unacionalnoj komunikaciji. Prelazak kazahskog pisma sa \u0107irilice na prilago\u0111enu latinicu najavljivan je u vi\u0161e faza, ali se sprovodi oprezno zbog obrazovnih i prakti\u010dnih posledica. Islam, prete\u017eno sunitski, pripada ve\u0107ini stanovni\u0161tva, dok Ruska pravoslavna crkva ima va\u017enu ulogu me\u0111u slovenskim zajednicama. Kulturni identitet povezuje nomadsko nasle\u0111e, sovjetsko urbano iskustvo i savremenu dr\u017eavnu simboliku. Dombra i epska poezija, obi\u010daj ajtisa i prole\u0107ni praznik Nauriz ostaju \u017eive tradicije, ali se savremena umetnost razvija kroz film, knji\u017eevnost, elektronsku muziku i arhitekturu Astane. Mauzolej Hod\u017ee Ahmeda Jasavija u Turkestanu predstavlja vezu sa srednjoazijskim sufizmom, dok Baikonur i industrijski gradovi nose druga\u010diju, tehnolo\u0161ku memoriju 20. veka.<\/p>\n\n\n\n
Kazahstan ima oko 16.000 kilometara \u017eelezni\u010dkih pruga i pribli\u017eno 95.000 kilometara javnih puteva, pa je \u017eeleznica klju\u010dna za prevoz rude, \u017eita, nafte i kontejnera kroz ogromnu unutra\u0161njost. Mre\u017ea je istorijski orijentisana prema Rusiji, ali se veze sa Kinom preko Dostika i Horgosa, kao i luke Aktau i Kurik na Kaspijskom moru, ubrzano razvijaju. Astana i Almaty imaju glavne me\u0111unarodne aerodrome, dok regionalni letovi povezuju udaljene oblasti koje su kopnom razdvojene hiljadama kilometara. Kvalitet puteva znatno varira; glavni koridori su modernizovani, ali lokalne veze i zimsko odr\u017eavanje ostaju slabije ta\u010dke. Gradski prevoz oslanja se na autobuse, a Almaty ima metro. Logisti\u010dka vrednost zemlje porasla je zbog poku\u0161aja da se trgovina izme\u0111u Kine i Evrope preusmeri na rute koje zaobilaze tradicionalne pravce, ali kapacitet luka, carinske procedure i uska grla na granicama i dalje ograni\u010davaju brzinu tranzita.<\/p>\n\n\n\n
Kazahstan je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti, Evroazijske ekonomske unije, \u0160angajske organizacije za saradnju, Organizacije turkijskih dr\u017eava i Svetske trgovinske organizacije. Njegova diplomatija nastoji da odr\u017eava odnose sa Rusijom, Kinom, Evropskom unijom, Sjedinjenim Dr\u017eavama i susedima bez vezivanja za samo jedan centar mo\u0107i. Odricanje od sovjetskog nuklearnog arsenala i zatvaranje Semipalatinska postali su va\u017ean deo me\u0111unarodnog identiteta, dok izvoz energije i uranijuma daje zemlji strate\u0161ku te\u017einu. Najve\u0107i izazovi su zavisnost od sirovina, klimatski pritisci na vodu i stepu, nejednak regionalni razvoj i potreba za otvorenijim institucijama. Istovremeno, geografski polo\u017eaj, mineralna baza, obrazovana urbana populacija i transkontinentalni koridori mogu pretvoriti ogromnu udaljenost iz razvojne prepreke u prednost, ukoliko diversifikacija bude br\u017ea od iscrpljivanja resursa i rasta ekolo\u0161kih tro\u0161kova.<\/p>\n\n\n\n