Azerbejd\u017ean zauzima 86.600 kvadratnih kilometara u isto\u010dnom delu Ju\u017enog Kavkaza, izme\u0111u Velikog Kavkaza, Iranske visoravni i Kaspijskog mora. Grani\u010di se sa Rusijom, Gruzijom, Jermenijom i Iranom, dok Nahi\u010devanska Autonomna Republika, odvojena od glavne teritorije jermenskim zemlji\u0161tem, ima i kratku granicu sa Turskom. Veliki Kavkaz uzdi\u017ee se na severu, sa Bazard\u00fcz\u00fcom od 4.466 metara kao najvi\u0161om ta\u010dkom, dok Mali Kavkaz zatvara zapad i jugozapad. Izme\u0111u njih se pru\u017ea Kura-Arakska nizija, suva i niska oblast kroz koju proti\u010du dve glavne reke. Apsheronsko poluostrvo sa Bakuom prodire u Kaspijsko more i nosi najve\u0107u koncentraciju stanovni\u0161tva, industrije i energetskih postrojenja. Blatni vulkani, polupustinje Gobustana, \u0161umovite padine Lankaranskog juga i alpske doline pokazuju koliko se pejza\u017e brzo menja na maloj udaljenosti.<\/p>\n\n\n\n
Klima varira od suve suptropske u Kura-Arakskoj niziji i na Apsheronu do vla\u017ene suptropske u Lankaranu i alpske u visokim planinama. Baku je poznat po sna\u017enim vetrovima, naro\u010dito hladnom severnom khazriju i toplijem ju\u017enom gilavaru. Nizije primaju malo padavina, \u010desto manje od 300 milimetara godi\u0161nje, dok jugoisto\u010dne padine Talysha mogu dobiti vi\u0161e od 1.200 milimetara. Navodnjavanje je zato presudno za poljoprivredu u unutra\u0161njosti. Su\u0161e, toplotni talasi, buji\u010dne poplave i klizi\u0161ta postaju \u010de\u0161\u0107i ili intenzivniji, a smanjivanje nivoa Kaspijskog mora menja obalu, luke, mo\u010dvare i riblja stani\u0161ta. Zemlja je veliki izvoznik fosilnih goriva, ali je doma\u0107instvo klimatske konferencije COP29 u Bakuu 2024. podstaklo ve\u0107i naglasak na vetroenergiji, solarnim projektima i mre\u017eama za izvoz \u201ezelene\u201c elektri\u010dne energije. Energetska tranzicija ostaje slo\u017eena jer javni prihodi i spoljna trgovina i dalje zavise od nafte i gasa.<\/p>\n\n\n\n
\u0160ume su 2023. pokrivale oko 14,1 odsto kopnene povr\u0161ine i uglavnom su koncentrisane na planinskim padinama Velikog i Malog Kavkaza i u vla\u017enom pojasu Talysha. Hirkanijske \u0161ume na jugu \u010duvaju reliktne vrste poput persijske parocije, kestena i zelkove i deo su transnacionalnog prirodnog nasle\u0111a uz ju\u017enu obalu Kaspijskog mora. Polupustinjska i stepska vegetacija dominira nizinama, a planinski pa\u0161njaci podr\u017eavaju ov\u010darstvo i sezonsko sto\u010darstvo. Poljoprivreda proizvodi p\u0161enicu, pamuk, gro\u017e\u0111e, nar, le\u0161nik, \u010daj, povr\u0107e i vo\u0107e, ali zavisi od kanala i akumulacija. Zaslanjivanje, erozija, prekomerna ispa\u0161a i industrijsko zaga\u0111enje, naro\u010dito na starim naftnim poljima Apsherona, ograni\u010davaju kvalitet zemlji\u0161ta. Za\u0161ti\u0107ena podru\u010dja, me\u0111u njima Shahdag i Hirkan, \u0161ire o\u010duvanje kavkaskog leoparda, gazele i \u0161umskih ekosistema, ali se moraju uskladiti sa putevima, rudnicima, povratkom stanovni\u0161tva i obnovom zapadnih oblasti.<\/p>\n\n\n\n
Teritorija dana\u0161njeg Azerbejd\u017eana bila je vekovima raskr\u0161\u0107e iranskih, kavkaskih, turkijskih i islamskih dr\u017eava. Kavkaska Albanija razvila je politi\u010dke i hri\u0161\u0107anske ustanove u antici, dok su Sasanidi, Arapi i regionalne dinastije menjali upravu i verski pejza\u017e. Islam se u\u010dvrstio od 7. veka, a turkijski jezici \u0161irili su se kroz migracije i politi\u010dku dominaciju od srednjeg veka. Shirvanshahi su vladali delovima severa i isto\u010dne obale sa prekidima gotovo hiljadu godina, ostavljaju\u0107i va\u017ene spomenike u Bakuu i \u0160amakiju. Safavidsko carstvo, nastalo po\u010detkom 16. veka iz reda sa jakim azerbejd\u017eanskim turkijskim upori\u0161tem, u\u010dvrstilo je \u0161iitski islam u \u0161irem Iranu. Posle njegovog slabljenja, podru\u010dje se podelilo na kanate. Rusko carstvo je ratovima sa Kad\u017earskim Iranom i ugovorima iz Gulistana 1813. i Turkmen\u010daja 1828. preuzelo severnoazerbejd\u017eanske zemlje, dok je velika azerbejd\u017eanska populacija ostala ju\u017eno od granice u Iranu.<\/p>\n\n\n\n
Eksploatacija nafte oko Bakua krajem 19. veka pretvorila je grad u jedan od prvih svetskih industrijskih naftnih centara i privukla radnike, kapital i revolucionarne pokrete. Nakon raspada Ruskog carstva, Azerbejd\u017eanska Demokratska Republika progla\u0161ena je 1918. i postala prva parlamentarna republika sa muslimanskom ve\u0107inom koja je \u017eenama dala bira\u010dko pravo. Crvena armija zauzela je zemlju 1920, a Azerbejd\u017ean je potom sedam decenija bio sovjetska republika. Pred kraj sovjetskog perioda sukob oko Nagorno-Karabaha prerastao je u rat sa Jermenijom, masovno raseljavanje i gubitak kontrole nad regionom i okolnim distriktima. Nezavisnost je obnovljena 1991. Prekid vatre iz 1994. ostavio je nere\u0161eni konflikt, dok su energetski ugovori i naftovodi u\u010dvrstili dr\u017eavu. Azerbejd\u017ean je u ratu 2020. vratio veliki deo izgubljenih teritorija, a operacijom 2023. uspostavio punu kontrolu nad Nagorno-Karabahom, nakon \u010dega je gotovo celokupno jermensko stanovni\u0161tvo regiona izbeglo u Jermeniju.<\/p>\n\n\n\n
Nafta i gas ostaju osnova izvoza, bud\u017eetskih prihoda i spoljne politike. Polje Azeri-Chirag-Gunashli snabdeva naftovod Baku\u2013Tbilisi\u2013Ceyhan, dok gas iz Shah Deniza ulazi u Ju\u017eni gasni koridor prema Gruziji, Turskoj i Evropskoj uniji. Dr\u017eavni naftni fond pretvara deo prihoda u deviznu \u0161tednju i finansira javne investicije, ali velika potro\u0161nja u periodima visokih cena ote\u017eava odvajanje ekonomije od energenata. Rast BDP-a usporio je na oko 1,4 odsto 2025, prema Svetskoj banci, zbog pada u ugljovodoni\u010dkom sektoru i slabije dinamike izvan njega. Gra\u0111evinarstvo, transport, telekomunikacije, poljoprivreda i turizam imaju ve\u0107i zna\u010daj nego ranije, a dr\u017eava ula\u017ee u industrijske parkove i obnovu zapadnih oblasti. Ipak, mala i srednja preduze\u0107a, konkurencija, pristup finansijama i regionalna produktivnost ostaju slabiji nego \u0161to bi visoki prihodi od resursa omogu\u0107avali.<\/p>\n\n\n\n
Popis iz 2019. zabele\u017eio je pribli\u017eno 9,98 miliona stanovnika, a Dr\u017eavni statisti\u010dki komitet je procenio 10.259.701 stanovnika na dan 1. decembra 2025. Vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva \u017eivi u gradovima, sa izrazitom koncentracijom u Bakuu, Sumgaitu i \u0161irem Apsheronskom podru\u010dju. Planinski rajoni, unutra\u0161njost Nahi\u010devana i delovi granice sa Jermenijom mnogo su re\u0111e naseljeni. Administrativni sistem obuhvata rajone i gradove republi\u010dkog ranga, uz Nahi\u010devansku Autonomnu Republiku sa sopstvenim institucijama u okviru dr\u017eave. Posle sukoba dr\u017eava obnavlja puteve, naselja, elektroenergetiku i javne slu\u017ebe u oblastima vra\u0107enim pod kontrolu, uz veliki problem mina i sporu mogu\u0107nost povratka interno raseljenih Azerbejd\u017eanaca. Demografski rast je usporen, natalitet opada, a radna migracija i koncentracija obrazovanih kadrova u prestonici produbljuju razliku izme\u0111u centralnog regiona i periferije.<\/p>\n\n\n\n
Azerbejd\u017eanski, turkijski jezik koji se pi\u0161e latinicom, slu\u017ebeni je jezik dr\u017eave. Ruski ostaje \u0161iroko razumljiv u Bakuu i me\u0111u starijim i obrazovanijim stanovni\u0161tvom, dok lezginski, taly\u0161ki, avarski, tatarski, tsakhurski, udinski i drugi jezici pripadaju manjinskim zajednicama. Ve\u0107ina stanovni\u0161tva kulturno se povezuje sa \u0161iitskim islamom, uz zna\u010dajnu sunitsku manjinu, ali je dr\u017eava ustavno sekularna i verska praksa je \u010desto manje institucionalizovana nego u mnogim susednim dru\u0161tvima. Persijska poezija, kavkaski muzi\u010dki oblici, rusko i sovjetsko obrazovanje i turkijski jezi\u010dki preporod ostavili su slojevitu kulturnu strukturu. Mugham, improvizovana muzi\u010dka tradicija sa sopstvenim modalnim sistemom, i azerbejd\u017eansko tkanje tepiha me\u0111unarodno su priznati oblici ba\u0161tine. Baku spaja srednjovekovni grad, naftnu arhitekturu s kraja 19. veka, sovjetske \u010detvrti i savremene tornjeve, dok se regionalni identiteti \u010duvaju kroz kuhinju, zanate, poeziju i lokalne muzi\u010dke \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n
Saobra\u0107ajna politika koristi polo\u017eaj izme\u0111u Kaspijskog mora, Crnog mora, Rusije, Irana i Centralne Azije. Nova luka Baku u Alatu razvija se kao kontejnersko i trajektno \u010dvori\u0161te na Transkaspijskom srednjem koridoru, koji povezuje Kazahstan i Centralnu Aziju sa Gruzijom, Turskom i Evropom. \u017deleznica Baku\u2013Tbilisi\u2013Kars otvorila je direktan pravac prema turskoj mre\u017ei, dok pravac sever\u2013jug povezuje Rusiju sa Iranom. Autoputevi radijalno polaze iz Bakua, ali kvalitet lokalnih puteva i javnog prevoza izvan glavnih gradova varira. Baku ima metro i veliko me\u0111unarodno vazdu\u0161no \u010dvori\u0161te, a regionalni aerodromi su obnovljeni ili izgra\u0111eni u G\u0259nci, Lankaranu, Nahi\u010devanu i zapadnim oblastima. Razgovori o vezi prema Nahi\u010devanu kroz Jermeniju imaju veliku ekonomsku i politi\u010dku te\u017einu; azerbejd\u017eanska deonica planiranog koridora bila je 2026. blizu zavr\u0161etka, ali puna funkcija zavisi od kona\u010dnog regionalnog sporazuma.<\/p>\n\n\n\n
Azerbejd\u017ean je \u010dlan Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Organizacije islamske saradnje, Organizacije turkijskih dr\u017eava, Zajednice nezavisnih dr\u017eava i Pokreta nesvrstanih, ali nije \u010dlan Svetske trgovinske organizacije. Posle preliminarno usagla\u0161enog mirovnog okvira sa Jermenijom 2025, dve zemlje su do jula 2026. obnovile pojedine trgovinske i direktne kontakte, dok je formalno potpisivanje sporazuma i dalje bilo uslovljeno ustavnim i grani\u010dnim pitanjima. Energetski izvoz daje Bakuu politi\u010dki uticaj, a tranzitni koridori mogu pove\u0107ati va\u017enost zemlje dok Evroazija tra\u017ei rute koje zaobilaze Rusiju. Glavni izazovi su diverzifikacija, transparentno upravljanje prihodima, obnova ratom pogo\u0111enih oblasti, za\u0161tita raseljenih i manjinskih prava, voda i pad nivoa Kaspijskog mora. Budu\u0107i polo\u017eaj Azerbejd\u017eana zavisi\u0107e od toga da li \u0107e naftni kapital i vojno postignuta teritorijalna promena biti pretvoreni u trajni mir, konkurentnu neenergetsku privredu i pouzdanu regionalnu povezanost.<\/p>\n\n\n\n